Biljke

Cordiceps sinensis

cordyceps Cordiceps je kineski tradicionalni lek koji postoji 1200 godina. Jedno od ozbiljnijih dejstava Cordicepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa i ispravljanja srcane aritmije. Pod naučnim imenom Cordiceps sinensis skriva se medicinska gljiva koja raste u visokim planinama jugozapadne Kine i Tibeta . Prvi put je zabeležena u Tibetu , pod nazivom iartsa gunbu , u 15. veku . Na nepalskom jeziku je poznata kao iarsha dugmeta . U istoriji ove čudesne gljive postoji drevni mit koji nastoji protumačiti prve spoznaje o njenim izuzetnim svojstvima . Tradicionalna tibetanska i kineska medicina koriste ovu izvanrednu lekovitu gljivu već više od dve hiljade godina . Glavni razlozi za njenu primenu leže u želji za povećanjem otpornosti organizma , poboljšanjem libida te postizanjem veće radne efikasnosti i boljih sportskih rezultata .

Malina za ženske tegobe, štiti od sunca i skida kilograme

maline Malina (Rubus idaeus), predstavlja izuzetno dragocenu voćku, a u davna vremena je, doduše kao divlja, više korišćena kao lek nego hrana. Malina je bogata antioksidansima . 100 grama plodova maline daje 44% dnevne preporučene količine vitamina C. Sadrži i resveratrol , koji usporava starenje , te visok udeo elagične kiseline , koja deluje antikancerogeno . U njenom sastavu su i vlakna , folna kiselina , vitamin K , vitamin E5 , mangan , magnezijum , bakar , kalijum i omega 3 masne kiseline . Redovna konzumacija uljepšava ten , jača kosu , poboljšava zdravlje probavnog i kardiovaskularnog sistema , osnažuje imunitet i štiti od upala . Malina smanjuje delovanje slobodnih radikala te štiti od raka debelog creva , dojke , materice , jednjaka i prostate . Fitonutrijenti u malini sprečavaju širenje ćelija raka te ih podstiču na apoptozu , odnosno samouništenje .

Sprečava gojenje i dijabetes

Sasa - Pulsatilla grandis

sasa Sasa - Pulsatilla su veoma toksične i proizvode kardiogeni toksin i ohitoksin koji usporava rad ljudskog srca. Preterano unošenje ove biljke može dovesti do dijareje,povraćanja,grčeva,hipertenzije i na kraju kome. Američki starosedeoci su Pulsatillu koristili vekovima kao lek. “Blackfoot” pleme je koristilo ovaj cvet da izazovu abortus ili porođaj.Pulsatilla se nikako nesme konzumirati tokom trudnoće ili dojenja.ekstrati biljke se mogu koristiti za lečenje reproduktivnih problema kao što su predmenstrualni sindrom i epididimitis. Dodatne aplikacije biljnog ekstrata se koriste kao sedativi za lečenje kašlja.Koriste se i kao početni sastojak homeopatskih lekova koji nemaju toksične efekte drugih lekova jer su sastojci razređeni vodom dok molekuli početne supstance nemogu biti pronađeni u običajenoj količini.

Strižuša - Erysimum officinalis

strizusa Strižuša - divlja gorušica . Trava pevača poznata i pod latinskim nazivom Herba Erysimi. Vrlo korisna biljka za ljude čija profesija traži da mnogo govore, pevaju itd. i od toga promuknu, ili im se suši grlo i imaju čak bolove, kašlju, ili obole od zapaljenja grkljana, glasnih žica i dušnika. Strižuša je jednogodišnja biljka koja dosegne visinu do 70 cm , uspravna stabljika kao i listovi većinom su ljubičasto nahukani . Listovi s peteljkom krpasto su razdeljeni sa 2-3 para duguljastih nazubljenih postranih delova i sulicastim nejednako nazubljenim vršnim delom . Mali žuti cvetovi smešteni su u grozdasti cvat na krajevima izdanaka . Dosta duge komuške su uspravne , zašiljene i položene prema stabljici . Čitava biljka , kao i cvetovi , imaju veliku sličnost sa ostalim krstašica , a posebno sa poljskom rotkvom ( br. 120 ) sa kojom se često zamenjuje .

Srcopuc - Antennaria dioica

srcopuc Srcopuc ili smilje je dugovečna, bela, runom obrasla biljka, 1 2 decimetra visoka, sa lopatastim ili lancetastim lišćem. Ima jednu ili više uspravnih nerazgranatih cvetonosnih stabljika i nekoliko poleglih izdanaka, bez cvetova, sa malim prizemnim rozetama. Cvetne glavice zbijene na vrhu stabljike. Biljka je dugogodišnja: cvasti sa muškim cvetovima su bele, a sa ženskim žućkaste boje. Ova biljka raste po suvim sunčanim mestima u planinama. Cveta u maju. Stablo je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlakama. Donji listovi su sakupljeni u rozetu pri osnovi stabla, a ostali su naizmenično raspoređeni po stablu. Svi listovi su na licu zeleni, a na naličju srebrnasto dlakavi. Na vrhu stabla su glavičaste cvasti sakupljene od 3 do 12 u štit. Pošto je biljka dvodoma razlikuju se ženske glavice, koje su sa skoro končastim crvenim cvetovima, od muških čiji su cvetovi neugledni i cevasti.

Perunika - Iris germanica

perunika Iris cveta u svim bojama, ali najčešće u raznim nijansama plave. Cveta i u beloj, plavoj, žutoj, smeđoj, ljubičastoj, ružičastoj, crvenoj boji. Kod mnogih vrsta su dve boje u kombinaciji, pa prave jaki kontrast. Dlačice na laticama, najčešće tamne boje, daju posebnu lepotu cvetu. Sadrži eterično ulje, sluz, šećer, skrob, mast u kojoj ima miristinske i oleinske kiseline, vitamin C, kojega ima 600 mg u 100 gr. zelenog lišća. Rizom se kopa svake godine u augustu i septembru, sprema se bez korena, bez kore i pupoljaka koji se javljaju sa strane. Kada se oguli, odmah se stavlja u vodu da ne pocrni, pa se onda suši naglo na suncu. Nakon sedam dana se dalje suši na tavanu gdje ima promaje. Nema ugodan miris. Aroma mu se javlja kad odleži 2 godine. Leči od plućnih bolesti, hroničnog kašlja, astme i proširenja pluća (emfizema). Sok iz korena ili ekstrakt vodene perunike pokazao se kao dobar za zaustavljanje krvi, npr.

Suručica - Filipendula ulmaria

surucica Suručica, medunika ili konačara (Filipendula ulmaria) je biljka s dugovečnim korenom, iz kog izbija jednogodišnje stablo od 0,6 do 1 metra visine. Stablo ima crvenkastu boju i nema malja. Listovi su veliki, perasto isečeni na više pari nejednakih liski, od kojih ona što je na kraju ima tri dela od kojih je najveći srednji. Svi su zupčasti, okruglo-lancetasti. Cvetovi su mali, boje žućkastobele, sladunjava mirisa, mnogobrojni, kao kita na vrhu stabljike.obično raste pored reka i potoka na zemljištu koje zadržava vodu. Njeni listovi podsećaju donekle na paprat, a cvetovi su sitni, beli i skupljeni u cvast na vrhu stabljike. Suručica sadrži salicilna jedinjenja koja se u organima za varenje pretvaraju u salicilnu kiselinu, jedinjenje zahvaljujući kome suručica smiruje upale i ublažava bol. Kompanija Bajer je salicilna jedinjenja zaštitila pod komercijalnim imenom aspirin.

Proljevak - Gratiola officinalis

proljevak Višegodišnja zeljasta biljka. Stablo uspravno, oko 40 cm visoko, u gornjem delu četrorouglasto. Listovi kopljasti (lancetasti), pri vrhu krupno nazubljeni. Cvetovi pojedinačni, u pazuhu listova, mali, nežni, beličasti. Raste na dolinskim livadama koje se povremeno plave, pored stajaćih i tekućih voda. Nadzemni deo biljke u cvetu (Gratiolae herba). Skuplja se za vreme cvetanja, suši u tankom sloju, na promaji, u hladu. Hemijski sastav: u svim organima, naročito u cvetu sadrži oko 0,15% glikozida (graciolin, graciozid), zatim gorke materije, saponine, flavonoide. Biljka nije dovoljno hemijski istražena. Koristi se uglavnom kao narodni lek za čišćenje i povraćanje, kod reumatskih, kožnih i veneričnih bolesti, srčanih mana , katara mokraćnih puteva i sl.

Miloduh - Hyssopus officinalis

miloduh Lekoviti Miloduh ili izop jeste mali polužbun 2-6 decimetara visine , sa stablom koje je pri dnu drvenasto , obraslo uspravnim i jako lisnatim granama . Lišće je linearno i kopljast , zatubasto i gotovo bez drške . U pazuhu ima pramenak od sitnijeg lišća . Koren je dugovečan . Cvetovi su plavi , ređe ružičasti ili beli . Kod nas se sadi po baštama , a divlja raste po kamenjarima " na istoku Srbije . Sadi se po baštama kao biljka za lek i za začin . Jako i prijatno miriše Cveta u julu i avgustu . Odvajkada u upotrebi kao lek .Upotrebljava se cela biljka , ali je najbolje uzimati vrhove stabljike s cvećem i lišćem . Smatralo se i smatra se da ima svojstvo da čisti pluća od svake nečistoće . U Engleskoj je bio cenjen zbog toga " što se mislilo da može sušiti plućne cevi od guste pene " , dakle , da deluje protiv kašlja i tegoba u prsima , pritiska itd.

Milogled - Sanicula europaea

milogled Miliče, ličarka , ličarica, omilen, ozdravica . Višegodišnja zeljasta biljka. Rizom vertikalan, snažan. Stablo visoko do 50 cm, bez listova, ređe sa 1-2 lista. Listovi prstasto deljeni, na 3-5 režnjeva. Cvetovi na vrhu stabla grupisani u štitastu cvast, beli ili ružičasti. Nekad je ova biljka smatrana kao sveopšti lek , otuda je i dobila ime sanikula.U njoj se nalazi malo materije što steže i zato se u popularnoj medicini i upotrebljava protiv proliva , srdobolje , odliva , naročito protiv pljuvanja krvi . Ova biljka se moze primenjivati za ispiranje u lečenju zapaljenja materice ( Metritis ) : po 1 kašiku na litar prokuvane vode .Upotrebljava se protiv pljuvanja krvi iz pluća iu lečenju pojava žutice , ma bila ona iu najslabijoj meri .

Leblebija - naut

Leblebija je povrtna kultura koja se najviše uzgaja u Makedoniji i Dalmatinskoj zagori. Leblebija je mahunasta belancevinasta biljka i visokovredna namirnica za ljudsku prehranu. NJeno seme, slicno semenu soje ili sušenom zrnu graška, svetlosmede je boje, a koristi se kao varivo ili kao dodatak ostalom povrcu za pripremanje vrlo ukusnih jela. Nedozrelo seme ljušti se iz mahuna i priprema kao mladi pasulj ili grašak. U istocnim zemljama leblebiju melju u brašno i od njega peku izvrsna peciva, ili je u odredenoj razmeri (10 - 20 odsto) mešaju s pšenicnim brašnom i peku poseban i vrlo tražen hleb. Najpopularniji orijentalni specijalitet od leblebije su propržene semenke, koje se grickaju kao kokice ili semenke bundeve i suncokreta.

Metvica - Mentha pulegium

Drugi nazivi: barska nana, barski bosiljak, drobna metvica, poljačak, verem, barska nana, veremovka, poljačak, macina metvica.
Latinski naziv: Mentha pulegium .

Aronia - Aronia Melanocarpa

Drugi nazivi: crnoplodna aronia.
Latinski naziv: Aronia Melanocarpa .
Eng - Black Chokeberries

Opis biljke: Aronia spada u porodicu ruža (Rosacea). Postoji nekoliko naziva za Aronia melanocarpa (crnoplodnu aroniju) kao npr Aronia nigra, Sorbus melanocarpa, Pirus melanocarpa i Mespilus arbutifolia var. melanocarpa. Postoje dva hibrida vrste Sorbus, naime, k sorbaronia dippelii (aronia melanocarpa k Sorbus aria; crnkastocrveni plodovi) ik sorbaronia sorbifolia (a. melanocarpa k Sorbus americana, tamnosmeđecrveni plodovi).

TROSKOT

Drugi nazivi: dvomik, dusomaca, kokošica, krupnik, pticja trava
Latinski naziv: polygonum aviculare
Eng - Knot grass

Syndicate content