Biljke

Drača je i antiseptik

draca Drača - Paliurus spina cristi odavno je poznata kao antiseptik, prirodan lek delotvoran kod dijareje, dizenterije, zapalenja debelog creva, kao i u lečenju nervnih i reumatskih bolesti. U narodu je zovu još ljuta i crna drača, dračevica, žestica, čalija. Karakteriše je mnoštvo bodlji, sakrivenih ispod listova. Međutim, žućkasti cvetovi plene izgledom od maja do kraja jula, jer stvaraju guste grozdaste cvasti. Cvetovi imaju diskretan miris, ali su veoma medonosni zbog čega ih pčele obožavaju. Drača raste na toplim otvorenim kamenitim mestima, uz puteve, ali i uz drugo grmlje i živicu. Takođe, ljudi je sade i kao živu ogradu. Lekoviti deo biljke su plodovi koji počinju da dozrevaju u avgustu. Oblikasu diska, prečnika dva do tri santimetra, u početku žućkastozeleni, a kada sazru dobijaju žutonarandžastu boju. Svaki ima tri tvrde i drvenaste semenke.

Miloduh čuva organizam

miloduh Za miloduh (Hyssopus officinalis) se od davnina zna da čisti pluća od svake nečistoće. Engleske pristalice tradicionalne medicine smatraju da je izuzetno delotvoran protiv kašlja i tegoba u grudima praćenih osećajem pritiska. Oni, međutim, savetuju da ga ne treba uzimati odmah, već kada se upala stiša, odnosno kada temperatura padne, a sluz sazri. Tek tada miloduh je potpuno efikasan. Po njihovom mišljenju, na ovaj način treba postupati sa svim biljkama koje sadrže ulje i balzam, a u miloduhu ima žutog etarskog ulja u zavidnim količinama, gorkih materija, malo kamfora i sumpora. Sadrži i specifičan sastojak potašu, silicijum, tanin, saponin i priličnu količinu holina, koji podstiče rad svih organa, jačajući na taj način organizam u celosti. U narodnoj medicini miloduh se i danas naširoko primenjuje u lečenju astme i bronhitisa, a kao gorko sredstvo koristi se za jačanje želuca i uklanjanje smetnji prilikom varenja.

Beli slez - za disajne organe

beli_slez Beli slez, althaea officinalis, koren se vadi u oktobru, jer tada ima najviše sluzi. Beli je borac protiv virusa i prehlada i jača imunitet. Među lekovitim čajevima, slez ima posebno mesto u kućnoj apoteci. Beli je više zastupljen, jer se od davnina koristi za odbranu od različitih bolesti. Odličan je borac protiv virusa i prehlada, olakšava iskašljavanje, ublažava simptome astme i jača imunitet. Iako je delotvoran u celosti, lekoviti sastojci su najviše skoncentrisani u korenu. Onaj koji je izvađen prve godine je najefikasniji, jer ima najviše sluzi. Kasnije postaje deblji i tvrđi, pa i manje kvalitetan. Prvo se oguli i osuši na temperaturi od 60 do 70 stepeni, da ne bi potamneo, a sluz se razložila, pa zatim isecka. Čaj od belog sleza pomaže kod kašlja, bronhitisa, a preporučuje se i kod bronhijalne astme. Koristi se i u lečenju upale debelog creva, dijareje i povraćanja kod odraslih i odojčadi.

Camu Camu

camu-camu Camu Camu (Mirciaria dubi) bobice su voće koje raste kao tropsko žbunje u plavnom području Amazonskih kišnih šuma. Podseća na masline po obliku i veličini, dok mu boja varira od crveno-zelenkaste do tamno ljubičaste tokom sazrevanja. Domorodački narod Amazona ih sakuplja tokom kišne sezone direktno iz svojih čamaca i koriste ih vekovima u svojoj tradicionalnoj medicini..Osim toga, ovo neverovatno voće je bogato antioksidansima, aminokiselinama, fitonutrijentima, vitaminima i mineralima što ga čini idealnom namirnicom za jačanje imuniteta. Vitamin C deluje kao snažan antioksidans i kao takav štiti naše ćelije od slobodnih radikala. To je vitamin koji se obično spominje kada je reč o prehladi i gripi. Uzimanje vitamina C u ovom slučaju zaista pomaže, jer jača imunološki sistem i pruža odbranu od nepovoljnih spoljnih uticaja.

Karfiol

karfiol Pošto je karfiol bogat izvor vitamina K i omega 3 masnih kiselina, pomaže da se smanji bol prouzrokovan stanjem artritisa. Karfiol ima anti inflamatorna svojstva koja smanjuju upalu i bol u zglobovima. To pomaže da se ublaže bolovi u zglobovima u bilo kom delu tela. Karfiol je bogat jedinjenjem poznato kao Glukorafanin koje sprečava stomak od infekcija koje izazivaju čirevi. Bogat izvor vlakana, takođe je dobar za zdravlje creva. On promoviše normalan rad creva u telu, što je opet dobro za stanje hroničnog zatvora. Karfiol je bogat antioksidantima, pomaže da se preokrene proces starenja kod žena. Antioksidansi u karfiolu uništavaju slobodne radikale koji pomažu da se uspori proces starenja. Uključite ga u vašoj ishrani za dobijanje mlađeg izgleda kože. Nedavna studija je dokazala da karfiol ima visok nivo jedinjenja koja sprečavaju razne vrste raka u telu. Sprečava rizik od raka debelog creva i raka želuca.

Strižuša

strizusa Vrlo korisna biljka za ljude čija profesija traži da mnogo govore, pevaju itd.. Divlja gorušica ili Strižuša pomaže kod upale grla, dušnika i promuklosti. Ublažava bolove kod kamena u žuči i bubrezima, pomaže kod bronhijalne astme i upale bešike. Smatraju je dosadnom korovskom biljkom, a tradicionalna medicina je veliča kao savršen lek za grlo i glasne žice. Blagotvorna svojstva strižuše (Sisymbrum officinale) istraživao je u 18. veku poznati švedski prirodnjak Karl Line i objavio u svojim radovima. Posebno je bila popularna među francuskim pevačima, koji su od nje pravili napitak i konzumirali pred nastup i u pauzama između numera. Ova jednogodišnja biljka raste na bunjištima, pustim mestima i pored puteva. Visoka je do 70 cm, a pogled privlači malim žutim cvetovima koje formiraju grozdaste cvasti na izdancima. Cveta od maja do jeseni, ima specifičan, oštar miris, a ukus gorak nalik senfu.

Oman - Ivanjsko zelje

oman Antički narodi su oman koristili za sve tegobe. Pomaže kod dijabetesa, anemije, stomačnih i kožnih problema, plućnih bolesti, žutice, glavobolje. Iako mu je zvanični naziv oman (Inula helenium), u narodu je poznatiji kao ivanjsko ili veliko zelje, veliki koren, obratiš... Za stare Grke i Rimljane predstavljao je biljku od posebnog značaja i koristili su ga u medicinske svrhe. Smatrali su ga lekom za tegobe poput: mučnine, išijasa, poremećaja menstruacije, kožnih obolenja, bolesti jetre, kašlja... U srednjem veku se od omana pravilo vino, koje se pilo kod bolova u glavi, problema sa plućima, želucem, čak i protiv kuge. Višegodišnja biljka razgranatog stabla, raste oko 1 m, a krase je veliki žuti cvetovi koji se pojavljuju od juna do septembra. Najlekovitiji deo je koren (vadi se u kasnu jesen), dok se za neke bolesti preporučuje i lišće ivanjskog zelja. Koren je spolja smeđ, a unutra beo, slabog mirisa i gorkog ukusa.

Malina - za ženske tegobe i višak kilograma

maline Malina (lat. Rubus idaeus) je zeljasta biljka iz porodice ruža. Malina je bogata antioksidansima. 100 grama plodova maline daje 44 posto dnevne preporučene količine vitamina C. Sadrži i resveratrol, koji usporava starenje, te visok udeo elagične kiseline, koja deluje antikancerogeno. U njenom sastavu su i vlakna, folna kiselina, vitamin K, vitamin E5, mangan, magnezijum, bakar, kalijum i omega 3 masne kiseline. Redovna konzumacija ulepšava ten, jača kosu, poboljšava zdravlje probavnog i kardiovaskularnog sistema, osnažuje imunitet i štiti od upala. Malina smanjuje delovanje slobodnih radikala i štiti od raka debelog creva, dojke, materice, jednjaka i prostate. Fitonutrijenti u malini sprečavaju širenje ćelija raka te ih podstiču na apoptozu, odnosno samouništenje. Ketoni u malini zaslužni su za kontrolu glukoze u krvi i pomažu u sprečavanju gojaznosti i dijabetesa.

Dobričica za zdravlje

dobricica Dobricica je trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20—40 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim drškama, srcoliki ili bubrežasti, naborani, po obodu nazubljeni, na nalicju crvenkasti. Cvetovi su Ijubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja- juna. Ne izgleda raskošno kao druge biljke, ali je toliko blagotvorna da je u narodu prozvana dobričica (Glechoma hederacea). Stari Sloveni su čak verovali da može da popravi i karakter čoveka, ne samo zdravlje. Sitni ljubičasto-plavi cvetići imaju brojna lekovita svojstva, dok meki baršunasti listovi mirisom podsećaju na nanu. Cveta od ranog proleća do kraja juna, zovu je i brštan trava, dobricarica, kotur, mesečnjak, niski bršljan..., vekovima se koristi u medicinske svrhe. Lekoviti su vrhovi grančica u cvetu, list, odnosno ceo nadzemni deo biljke.

Dragoljub protiv upale bešike

dragoljub Jednogodišnja zeljasta biljka, oko 15 cm visoka, skoro okruglih listova, gusto protkanih žilama. Jarki narandzastožuti cvetovi, išarani prugama, svojstvenog mirisa. Sadrzi sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog kojeg deluje antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šecer i vitamin C. Pomaže u lečenju infekcije mokraćnih puteva i upale bešike i bubrega, kao i bronhitisa. Zeljasta biljka dragoljub (Tropaeolum majus) ima lepe raznobojne cvetove, ali je mnogo više od baštenskog ukrasa. Gaji se u vrtovima, a raste sama u prozračnim bukovim šumama, voli topla i sunčana mesta. Cvetovi su žuti, ali variraju ka narandžastim nijansama, do vatreno crvenih. Dragoljub je izuzetno lekovit, a njegovu moć veličaju narodi Bolivije, Ekvadora, Kolumbije i Perua, odakle i potiče. U tim predelima se, pre svega, stavlja na rane koje sporo i teško zarastaju, da bi se sprečila infekcija. U Evropu je stigao u 16.

Žuti noćurak

zuti-nocurak Žuti noćurak (Oenothera biennis) je biljka koja poreklo vodi sa američkog kontinenta, a ime je dobila po žutim cvetovima koji se otvaraju u večernjim časovima, a lagano se zatvaraju pred svitanje. Inače je jestiva biljka, indijanska plemena su ga konzumirala kao salatu, ali danas se on najčešće koristi kao lek. Ova biljka ima zaista široku lepezu lekovitih svojstava i mnogo je njenih primena. Najčešće se koristi za otklanjanje hroničnog umora, PMS-a, alkoholizma. Olakšava simptome astme, magarećeg kašlja reumatidnog artritisa i osteoporoze. Često se koristi za poremećaje u ponašanju kod dece kao što su hiperaktivnost i manjak koncentracije. Poslednjih godina intenzivno se istražuje njegov uticaj na bolesti poput Alchajmerove, kancerogenih obolenja, dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova i Parkinsonove bolesti.

Rabarbara obnavlja organizam

rabarbara Domovina rabarbare je Kina, au 18. veku širi se prema Evropi. Najraniji zapisi o rabarbari potiču iz Kine, i to oko 2700. godina pr.Kr., koji govore o odgajanju rabarbara i njenoj upotrebi kao laksativa. U Salernu, tada najvećoj školi farmakologije, rabarbara se primenjuje u raznim receptima. Prvi Evropljanin koji je video rabarbaru bio je poznati moreplovac Marko Polo. Avecina (Ibn - Sina), arapski lekar, rabarbaru je preporučivao za lečenje raznih bolesti. Rabarbara je trajna biljka koja naraste i do dva metra, sa jakom stabljikom i velikim prizemnim listovima na dugim i mesnatim peteljkama. Koren joj je jak, mesnat, sočan i razgranat u korijenčićima. Cvetovi dvospolni, beli i sitni, tvore cvat na vrhu stabljike. Vreme cvetanja: Jun - juli, Bez naročitog mirisa, ukus peteljki kiselkast, a korena gorak. Gaji se u vrtovima i na poljima...

Lisičji rep - Echium vulgare

lisicji-rep Ovo je dvogodišnja biljka s uspravnom, okruglom i krutom stabljikom, koja naraste i do metar visine, sa lancetastim listovima koji su sedeći, naizmenični, duguljasti, na vrhu kratko zašiljeni i hrapavi. Cela je biljka jako cekinjasto-dlakava. Cvetovi su prekrasne ružičaste boje u početku cvetanja, a posle plave boje te ređe bele boje, sedeći, te prave horizontalne cvetne grozdove. Plod je trouglastog oblika. Cveta juni-juli Bez naročitog je mirisa, a ukus biljke je gorak. Raste najčešće na suvom i kamenitom tlu, uz puteve, u blizini mesta i šume, kraj zidova, na neobrađenim zemljištima, nasipima ... Lisičina je i kultivisana biljka. Za preradu se u proleće sabiraju mladi listovi koji su dobra prirodna hrana, a za lek se beru listovi kao i cela biljka za vreme cvetanja, koju sušimo na toplom i vetrovitom mestu u hladu.

Biljka koja raste samo iznad dijamanata

pandanus_candelabrum U Africi je otkrivena biljka koja raste na tlu biogatom dijamantima, što će uvelike olakšati posao geolozima i rudarima. Geolog Stiven Hagerti sa Univerziteta u Floridi otkrio je da biljka Pandanus candelabrum raste samo na zemljištu koje je bogato dijamantima, navodi se u naučnoj studiji objavljenoj u magazinu Economic Geology. Izbirljiva biljka se samo može naći iznad kimberlitskih cijevi, geološke formacije bogate mineralima koja podiže materijal u gornji sloj zemlje. Te podzemne strukture u ostaci drevnih vulkanskih erupcije. Svaka kimberlitska cijev je oblikovana kao čaša za šampanjac i puna plodnim koktelom minerala kao što su kalijum, magnezijum i fosfor. Hagerti je našao vezu između Pandanus candelabrum i dijamanata, dok je tražio kimberlitske cijevi u Liberiji. Istraživao je zemljište močvara u potrazi za mineralima koji bi ukazali na prisustvo kimberlitskih cijevi ispod.

Kukuruzna svila

kukuruzna_svila Kukuruzna svila je jedno od onih sredstava koje mnogima zvuce kao "bapski lek"; pa, istina je da se kukuruzna svila vec jako dugo koristi kao lekovito sredstvo, i to ne samo u našem narodu, i to da je od zaista velike pomoci kod nekih oboljenja, kao i da ne ostavlja štetne posledice. Sveža kukuruzna svila u sebi sadrži masno i etericno ulje, smolu, gumu, alkaloid koji ima osobinu da steže krvne sudove, hlorofil, fosfornu kiselinu i dosta kalijuma i mangana. Sve je to lepo, ali šta kukuruzna svila radi vašem organizmu? Odgovor je jednostavan: kukuruzna svila je, u obliku caja, jedan od najjacih prirodnih diuretika. Konzumiranjem ovog caja se u toku 24 sata može nekoliko puta povecati kolicina izlucene mokrace, i to bez štetnih posledica, što je narocito bitno kod onih bolesti gde sakupljanje vode ima nepovoljno dejstvo na organizam.

Syndicate content