Biljke

Leblebija - naut

Leblebija je povrtna kultura koja se najviše uzgaja u Makedoniji i Dalmatinskoj zagori. Leblebija je mahunasta belancevinasta biljka i visokovredna namirnica za ljudsku prehranu. NJeno seme, slicno semenu soje ili sušenom zrnu graška, svetlosmede je boje, a koristi se kao varivo ili kao dodatak ostalom povrcu za pripremanje vrlo ukusnih jela. Nedozrelo seme ljušti se iz mahuna i priprema kao mladi pasulj ili grašak. U istocnim zemljama leblebiju melju u brašno i od njega peku izvrsna peciva, ili je u odredenoj razmeri (10 - 20 odsto) mešaju s pšenicnim brašnom i peku poseban i vrlo tražen hleb. Najpopularniji orijentalni specijalitet od leblebije su propržene semenke, koje se grickaju kao kokice ili semenke bundeve i suncokreta.

Metvica - Mentha pulegium

Drugi nazivi: barska nana, barski bosiljak, drobna metvica, poljačak, verem, barska nana, veremovka, poljačak, macina metvica.
Latinski naziv: Mentha pulegium .

Aronia - Aronia Melanocarpa

Drugi nazivi: crnoplodna aronia.
Latinski naziv: Aronia Melanocarpa .
Eng - Black Chokeberries

Opis biljke: Aronia spada u porodicu ruža (Rosacea). Postoji nekoliko naziva za Aronia melanocarpa (crnoplodnu aroniju) kao npr Aronia nigra, Sorbus melanocarpa, Pirus melanocarpa i Mespilus arbutifolia var. melanocarpa. Postoje dva hibrida vrste Sorbus, naime, k sorbaronia dippelii (aronia melanocarpa k Sorbus aria; crnkastocrveni plodovi) ik sorbaronia sorbifolia (a. melanocarpa k Sorbus americana, tamnosmeđecrveni plodovi).

TROSKOT

Drugi nazivi: dvomik, dusomaca, kokošica, krupnik, pticja trava
Latinski naziv: polygonum aviculare
Eng - Knot grass

Čičoka

Čičoka je o biljka koja je stigla iz Amerike i kod nas je poznata i kao divlji krompir. Umesto skroba sadrži inulin. Reč je o probiotiku koji pospešuje razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterije i acidofila). Inulin, dakle, normalizuje varenje, oporavlja crevnu floru kod primene antibiotika, pomaže kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, čime sprečava kardiovaskularna oboljenja i postepeno smanjuje masne naslage, koje muče mnoge ljude s viškom kilograma. Snimite Elektronsku knjigu o Čičoki. Kako razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, čičoka je odlična namirnica za dijabetičare. Čičoka se odlikuje niskom energetskom vrednošću. Dobar je izvor kalijuma i fosfora.

ZLATNICA - SOLIDAGO VIRGAUREA

Latinski naziv: SOLIDAGO VIRGAUREA

PROSTREL - GENTIANAE CRUCIATA

Latinski naziv: GENTIANAE CRUCIATA

JASEN BELI - FRAXINUS EXCELSIOR

Latinski naziv: FRAXINUS EXCELSIOR

Klice

Osnovu zdrave hrane vodece mesto imaju klice semena soje, azuki pasulja, pšenice, lucerke...Mogu da ih koriste prakticno svi: deca, trudnice, starije osobe, a narocito se preporucuju sportistima i onima koji imaju slabo zdravlje ili su previše optereceni na poslu. Svejedno je da li ih jedete kao dodatak salatama od svežeg povrca i voca, u hlebu, pecivu, kao prilog jelima ili ih grickate same. Znacaj klica za zdravlje organizma je višestruk. One sadrže 25 odsto više kalorija od mesa, ali ne goje, vec se pretvaraju u energiju. Ne sadrže masti, što znaci ni holesterol, pa se veoma lako vare. Klijanjem semena višestruko se uvecava kolicina vitamina. Na primer, procenat vitamina C uvecava se za 27 odsto, vitamina B za 50, a vitamina E za cak 120 odsto.

Vrbovica - Kiprovina - Epilobium parviflorum - Epilobium anguistifolium

vrbovica Zeljasta je i sočna biljka. Ima više vrsta vrbovice, a lekovite su Epilobium anguistifolium, Epilobium roseum, Epilobium parviflorum, Epilobium montanum, Epilobium lanceolata, Epilobium palustre, Epilobium anagallidifolium. Stablo je nerazgranato, golo i uspravno, a pri vrhu crvenkaste boje. Na njemu su spiralno raspoređeni lancelasti listovi na kratkim drškama ili sedeći, dužine 10 - 15 cm, a širine 1 - 2 cm (najviše do 4 cm). Cvetovi su sakupljeni u dugačke grozdaste cvasti. Biljka se ubire tako što se otkida na polovini stabljike, da bi mogla ponovo da raste. Biljku treba usitniti odmah, dok je sveža. Zato bi bilo dobro da se zasadi u baštama, koje će ukrasiti svojim sitnim crvenkastim, roze ili belim listićima. Sadrži flavonoide, pektin, tanin, triterpenske kiseline, sluzi i vitamine. Adaptogena je. Ima antizapaljenske, sedativne, ekspetorantne i regenerativne osobine.

Konopljika - Vitex agnus castus

Drugi nazivi: Konopljika - Rakita - Divlji biber... Latinski naziv: Vitex agnus castus ...Eng - Chasteberry Prirodno stanište ove biljke je južna Evropa i Mediteran, ali se uzgaja kao ukrasna biljka u celom svetu. Agnus Castus potice iz porodice verbena, poreklom iz Azije i Mediteranskih predela. Sadrži iridoglikozide: agnusid, aucubin, eurostosid, flavone: casticin, isovitexin, orientin, etericno ulje s cineolom i pinenom.

Vitex agnus castus

Drugi nazivi: Konopljika - Rakita - Divlji biber......... Latinski naziv:Vitex agnus castus ....... Eng - Chasteberry

Prirodno stanište ove biljke je južna Evropa i Mediteran, ali se uzgaja kao ukrasna biljka u celom svetu. Agnus Castus potice iz porodice verbena, poreklom iz Azije i Mediteranskih predela. Sadrži iridoglikozide: agnusid, aucubin, eurostosid, flavone: casticin, isovitexin, orientin, etericno ulje s cineolom i pinenom. Ova biljka deluje na nivo progesterona i snizava nivo prolaktina.

Kukuruz - hrana i lek

Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snižavaju holesterol, folnom kiselinom koja cuva krvne sudove i vitaminom B1 važnim za dobar rad mozga. Za vreme kuvanja ili pecenja kukuruza oslobadaju se molekuli koji štite organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala. To povecava antioksidativnu moc kukuruza, pa on štiti od raka, bolesti srca, katarakte i Alchajmerove bolesti. Iako u kukuruzu možemo uživati tokom cele godine, onaj koji jedemo s pocetkom jeseni sadrži najviše hranljivih materija.
Kuvani i peceni kukuruz

PIRINAC - RIZA

 

Pirinac (Oryza sativa)) je poreklom iz tropske Azije, osnovna hrana vise od polovine covecanstva. Uspeva u gotovo svim delovima sveta a pogotovu u toplim i vlaznim predelima. Postoji oko 1 000 vrsti pirinca. Pored ishrane koristi se i upotrebljava u industriji, kozmetici i medicini. Pirinac je izvanredno hranljiv (360 kalorija u 100 grama). Siromasan je mastima ali je bogat skrobom sto ga cini lako svarljivim. Bogat je mineralima: najvise ima fosfora (116 miligrama) i kalijuma, a nesto manje magnezijuma, kalcijuma, mangana, gvozdja, sumpora, bakra, cinka, fluora, kobalta...Od vitamina ima najvise E i B vitamina. Zbog svojih bioloskih vrlina pirinac je oduvek bio ne samo hrana vec i lek. Jos u staroj kineskoj medicini igrao je vaznu ulogu.

Syndicate content