Biljke

Rabarbara - zaboravljeno voće

rabarbara Kako nam je stiglo proleće tako nam je i stigla davno zaboravljena biljka - rabarbara . Nažalost danas većina nas ne zna skoro ništa o rabarbari , zbog čega smo i odlučili napisati o toj zaboravljenoj biljci . Rabarbara je višegodišnja , zeljasta biljka . Poseduje velike listove i trouglastu dugu mesnatu stabljiku . Cveće je zeleno - bele i roze - crvene boje . Iako je rabarbara zapravo povrće , u narodu je poznata kao voće .Rabarbara sadrži puno korisnih kiselina ( jabučna , niacin , pantotenska , folna ) , mineralnih materija ( kalcijum , magnezijum , mangan ) , polifenola i vitamina ( vitamine C i B ) . Rabarbara odlično deluje na digestivni trakt . Već odavno se koristi kao laksativ , lek protiv zatvora . U manjim dozama može izlečiti i proliv . Rabarbara stimuliše metabolizam zbog toga je idealna namirnica za osobe koje žele da izgube višak kilograma .

Vrbovica - Kiprovina - Mlečika - Epilobium parviflorum

breza Zeljasta je i sočna biljka. Ima više vrsta vrbovice, a lekovite su Epilobium anguistifolium, Epilobium roseum, Epilobium parviflorum, Epilobium montanum, Epilobium lanceolata, Epilobium palustre, Epilobium anagallidifolium. Stablo je nerazgranato, golo i uspravno, a pri vrhu crvenkaste boje. Na njemu su spiralno raspoređeni lancelasti listovi na kratkim drškama ili sedeći, dužine 10 - 15 cm, a širine 1 - 2 cm (najviše do 4 cm). Cvetovi su sakupljeni u dugačke grozdaste cvasti. Biljka se ubire tako što se otkida na polovini stabljike, da bi mogla ponovo da raste. Biljku treba usitniti odmah, dok je sveža. Zato bi bilo dobro da se zasadi u baštama, koje će ukrasiti svojim sitnim crvenkastim, roze ili belim listićima. Sadrži flavonoide, pektin, tanin, triterpenske kiseline, sluzi i vitamine. Adaptogena je. Ima antizapaljenske, sedativne, ekspetorantne i regenerativne osobine.

Rotkvica

rotkvica Svima poznata rotkvica zapravo je vrlo drevna i cenjena kultura koja se uzgaja već preko 3000 godina . Njeno latinsko ime Raphanus sativus bukvalno znači kultivisani kupus . U doba Rimljana , radnici su primali rotkvice kao platu , a egipatskim robovima bile su svakodnevni obrok . Stari Grci su ih toliko obožavali da su ih prinosili kao žrtvu na zlatnim poslužavnicima za svoje bogove . U Srednjem veku imale su negativno značenje jer su ih ljudi smatrali simbolom svađe i sukoba . Rotkvica je danas jedna od najpopularnijih vrsta povrća na svetu . Sto grama rotkvice sadrži svega 16 kalorija , ali je bogata mineralima i vitaminima . Dobar je izvor bakra , mangana , kalijuma , vitamina C , K i B6 . U manjim količinama poseduje kalcijum , gvožđe , fosfor , cink i natrijum . Rotkvica ima antibakterijska i antigljivična svojstva . Pomaže kod bolesti disajnih puteva , naročito kod kašlja i astme .

Medveđi luk - Allium ursinum - kao stvoren za proljetno čišćenje organizma

medvedji_luk Reč je o samonikloj biljci , stručnog naziva Allium ursinum , koja raste u vlažnim listopadnim šumama , dolinama i uz potoke do 1900 metara nadmorske visine . Poznat je i pod imenima crijemuša , sremuš , divlji luk i šumski luk . Naziv medveđi luk dobio je kao istinska proljetna poslastica medvedima koji se bude iz zimskog sna . To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Divlji beli luk naraste u visinu 20-40 cm , a u zemlji ima uspravnu i tanku lukovicu bele ili žućkaste boje .

Breza (Betula pendula)

breza Breza ( Betula pendula ) je bjelogorično vitko drvo prepoznatljivo po beloj kori . Raste u svim delovima Evrope i Azije te je od velike važnosti u biljnoj medicini . Oduvek je cenjena u mnogim narodima širom sveta , a posebno kod Indijaca , Indijanaca i Sibiraca . Breze iz Sibira poznate su po tome što na njima raste izuzetno lekovita parazitska gljiva - čaga . Listovi i pupoljci breze sadrže saponin , tanine , eterična ulja , saharoze , betulin , smole , vitamin C. U brezovu katranu nalaze se gvajakol i krezol - materije koje imaju lekovito i antiseptično delovanje , pa se često koriste protiv kožnih bolesti . Breza je najcenjenija kao diuretik te se koristi za pospešivanje mokrenja , protiv kamenaca , bubrežnih bolova i albuminurije .

Maitake (Grifola frondosa)

maitake Maitake je gljiva koja zadivljuje svojom veličinom - može težiti i do 20 kg . U Japanu se ova gljiva redovno koristi u kulinarstvu i nezaobilazan je sastojak mnogih japanskih jela . Njeno ime u prevodu sa japanskog znači " plešuća gljiva " . Legenda kaže da je ime dobila po tome što su ljudi koji bi je pronašli plesali od veselja jer su za nju dobijali onoliko srebra koliko je gljiva težila . Maitake je uspešna u borbi protiv mnogih vrsta tumora , smanjuje negativne nuspojave hemoterapija , jača imuni sistem , uspešno leči visok krvni pritisak , dijabetes , hepatitis i mnoge druge bolesti . Kao lekovito sredstvo, naročito se koristi glava pečurke, u kojoj ima više dragocenih polisaharida nego u dršci, koja je takođe lekovita. One sadrže 25 odsto proteina, različite polisaharide, vitamine, posebno B-kompleksa, nezasićene masne kiseline, fosfolipide i sterole.

Cordiceps sinensis

cordyceps Cordiceps je kineski tradicionalni lek koji postoji 1200 godina. Jedno od ozbiljnijih dejstava Cordicepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa i ispravljanja srcane aritmije. Pod naučnim imenom Cordiceps sinensis skriva se medicinska gljiva koja raste u visokim planinama jugozapadne Kine i Tibeta . Prvi put je zabeležena u Tibetu , pod nazivom iartsa gunbu , u 15. veku . Na nepalskom jeziku je poznata kao iarsha dugmeta . U istoriji ove čudesne gljive postoji drevni mit koji nastoji protumačiti prve spoznaje o njenim izuzetnim svojstvima . Tradicionalna tibetanska i kineska medicina koriste ovu izvanrednu lekovitu gljivu već više od dve hiljade godina . Glavni razlozi za njenu primenu leže u želji za povećanjem otpornosti organizma , poboljšanjem libida te postizanjem veće radne efikasnosti i boljih sportskih rezultata .

Malina za ženske tegobe, štiti od sunca i skida kilograme

maline Malina (Rubus idaeus), predstavlja izuzetno dragocenu voćku, a u davna vremena je, doduše kao divlja, više korišćena kao lek nego hrana. Malina je bogata antioksidansima . 100 grama plodova maline daje 44% dnevne preporučene količine vitamina C. Sadrži i resveratrol , koji usporava starenje , te visok udeo elagične kiseline , koja deluje antikancerogeno . U njenom sastavu su i vlakna , folna kiselina , vitamin K , vitamin E5 , mangan , magnezijum , bakar , kalijum i omega 3 masne kiseline . Redovna konzumacija uljepšava ten , jača kosu , poboljšava zdravlje probavnog i kardiovaskularnog sistema , osnažuje imunitet i štiti od upala . Malina smanjuje delovanje slobodnih radikala te štiti od raka debelog creva , dojke , materice , jednjaka i prostate . Fitonutrijenti u malini sprečavaju širenje ćelija raka te ih podstiču na apoptozu , odnosno samouništenje .

Sprečava gojenje i dijabetes

Sasa - Pulsatilla grandis

sasa Sasa - Pulsatilla su veoma toksične i proizvode kardiogeni toksin i ohitoksin koji usporava rad ljudskog srca. Preterano unošenje ove biljke može dovesti do dijareje,povraćanja,grčeva,hipertenzije i na kraju kome. Američki starosedeoci su Pulsatillu koristili vekovima kao lek. “Blackfoot” pleme je koristilo ovaj cvet da izazovu abortus ili porođaj.Pulsatilla se nikako nesme konzumirati tokom trudnoće ili dojenja.ekstrati biljke se mogu koristiti za lečenje reproduktivnih problema kao što su predmenstrualni sindrom i epididimitis. Dodatne aplikacije biljnog ekstrata se koriste kao sedativi za lečenje kašlja.Koriste se i kao početni sastojak homeopatskih lekova koji nemaju toksične efekte drugih lekova jer su sastojci razređeni vodom dok molekuli početne supstance nemogu biti pronađeni u običajenoj količini.

Strižuša - Erysimum officinalis

strizusa Strižuša - divlja gorušica . Trava pevača poznata i pod latinskim nazivom Herba Erysimi. Vrlo korisna biljka za ljude čija profesija traži da mnogo govore, pevaju itd. i od toga promuknu, ili im se suši grlo i imaju čak bolove, kašlju, ili obole od zapaljenja grkljana, glasnih žica i dušnika. Strižuša je jednogodišnja biljka koja dosegne visinu do 70 cm , uspravna stabljika kao i listovi većinom su ljubičasto nahukani . Listovi s peteljkom krpasto su razdeljeni sa 2-3 para duguljastih nazubljenih postranih delova i sulicastim nejednako nazubljenim vršnim delom . Mali žuti cvetovi smešteni su u grozdasti cvat na krajevima izdanaka . Dosta duge komuške su uspravne , zašiljene i položene prema stabljici . Čitava biljka , kao i cvetovi , imaju veliku sličnost sa ostalim krstašica , a posebno sa poljskom rotkvom ( br. 120 ) sa kojom se često zamenjuje .

Srcopuc - Antennaria dioica

srcopuc Srcopuc ili smilje je dugovečna, bela, runom obrasla biljka, 1 2 decimetra visoka, sa lopatastim ili lancetastim lišćem. Ima jednu ili više uspravnih nerazgranatih cvetonosnih stabljika i nekoliko poleglih izdanaka, bez cvetova, sa malim prizemnim rozetama. Cvetne glavice zbijene na vrhu stabljike. Biljka je dugogodišnja: cvasti sa muškim cvetovima su bele, a sa ženskim žućkaste boje. Ova biljka raste po suvim sunčanim mestima u planinama. Cveta u maju. Stablo je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlakama. Donji listovi su sakupljeni u rozetu pri osnovi stabla, a ostali su naizmenično raspoređeni po stablu. Svi listovi su na licu zeleni, a na naličju srebrnasto dlakavi. Na vrhu stabla su glavičaste cvasti sakupljene od 3 do 12 u štit. Pošto je biljka dvodoma razlikuju se ženske glavice, koje su sa skoro končastim crvenim cvetovima, od muških čiji su cvetovi neugledni i cevasti.

Perunika - Iris germanica

perunika Iris cveta u svim bojama, ali najčešće u raznim nijansama plave. Cveta i u beloj, plavoj, žutoj, smeđoj, ljubičastoj, ružičastoj, crvenoj boji. Kod mnogih vrsta su dve boje u kombinaciji, pa prave jaki kontrast. Dlačice na laticama, najčešće tamne boje, daju posebnu lepotu cvetu. Sadrži eterično ulje, sluz, šećer, skrob, mast u kojoj ima miristinske i oleinske kiseline, vitamin C, kojega ima 600 mg u 100 gr. zelenog lišća. Rizom se kopa svake godine u augustu i septembru, sprema se bez korena, bez kore i pupoljaka koji se javljaju sa strane. Kada se oguli, odmah se stavlja u vodu da ne pocrni, pa se onda suši naglo na suncu. Nakon sedam dana se dalje suši na tavanu gdje ima promaje. Nema ugodan miris. Aroma mu se javlja kad odleži 2 godine. Leči od plućnih bolesti, hroničnog kašlja, astme i proširenja pluća (emfizema). Sok iz korena ili ekstrakt vodene perunike pokazao se kao dobar za zaustavljanje krvi, npr.

Suručica - Filipendula ulmaria

surucica Suručica, medunika ili konačara (Filipendula ulmaria) je biljka s dugovečnim korenom, iz kog izbija jednogodišnje stablo od 0,6 do 1 metra visine. Stablo ima crvenkastu boju i nema malja. Listovi su veliki, perasto isečeni na više pari nejednakih liski, od kojih ona što je na kraju ima tri dela od kojih je najveći srednji. Svi su zupčasti, okruglo-lancetasti. Cvetovi su mali, boje žućkastobele, sladunjava mirisa, mnogobrojni, kao kita na vrhu stabljike.obično raste pored reka i potoka na zemljištu koje zadržava vodu. Njeni listovi podsećaju donekle na paprat, a cvetovi su sitni, beli i skupljeni u cvast na vrhu stabljike. Suručica sadrži salicilna jedinjenja koja se u organima za varenje pretvaraju u salicilnu kiselinu, jedinjenje zahvaljujući kome suručica smiruje upale i ublažava bol. Kompanija Bajer je salicilna jedinjenja zaštitila pod komercijalnim imenom aspirin.

Proljevak - Gratiola officinalis

proljevak Višegodišnja zeljasta biljka. Stablo uspravno, oko 40 cm visoko, u gornjem delu četrorouglasto. Listovi kopljasti (lancetasti), pri vrhu krupno nazubljeni. Cvetovi pojedinačni, u pazuhu listova, mali, nežni, beličasti. Raste na dolinskim livadama koje se povremeno plave, pored stajaćih i tekućih voda. Nadzemni deo biljke u cvetu (Gratiolae herba). Skuplja se za vreme cvetanja, suši u tankom sloju, na promaji, u hladu. Hemijski sastav: u svim organima, naročito u cvetu sadrži oko 0,15% glikozida (graciolin, graciozid), zatim gorke materije, saponine, flavonoide. Biljka nije dovoljno hemijski istražena. Koristi se uglavnom kao narodni lek za čišćenje i povraćanje, kod reumatskih, kožnih i veneričnih bolesti, srčanih mana , katara mokraćnih puteva i sl.

Miloduh - Hyssopus officinalis

miloduh Lekoviti Miloduh ili izop jeste mali polužbun 2-6 decimetara visine , sa stablom koje je pri dnu drvenasto , obraslo uspravnim i jako lisnatim granama . Lišće je linearno i kopljast , zatubasto i gotovo bez drške . U pazuhu ima pramenak od sitnijeg lišća . Koren je dugovečan . Cvetovi su plavi , ređe ružičasti ili beli . Kod nas se sadi po baštama , a divlja raste po kamenjarima " na istoku Srbije . Sadi se po baštama kao biljka za lek i za začin . Jako i prijatno miriše Cveta u julu i avgustu . Odvajkada u upotrebi kao lek .Upotrebljava se cela biljka , ali je najbolje uzimati vrhove stabljike s cvećem i lišćem . Smatralo se i smatra se da ima svojstvo da čisti pluća od svake nečistoće . U Engleskoj je bio cenjen zbog toga " što se mislilo da može sušiti plućne cevi od guste pene " , dakle , da deluje protiv kašlja i tegoba u prsima , pritiska itd.

Syndicate content