Biljke

Podbel - Tussilago farfara

podbel Protiv bronhitisa, laringitisa i astme, narodni lekari preporučuju biljku podbel (Tussilago farfara). Opran, mašću ili uljem namazan list, dovodi do brzog zaceljivanja rana i čireva. Ovaj vesnik proleća se koristi i za ispiranje usta i grla. Njena efikasnost posebno dolazi do izražaja u lečenju upornog i hroničnog kašlja. Podbel je blagotvoran za upaljenu sluzokožu, jer sprečava njeno iritiranje. Čaj od ove biljke pomaže i kod iskašljavanja, s obzirom na to da omekšava sluz u bronhijama, pa tako olakšava tegobe obolelih od hroničnog bronhitisa, plućnog emfizema. Preporučuje se i osobama koje imaju takozvana "prašnjava pluća", odnosno disajne organe obložene sa puno prašine na specifičnim radnim mestima. Kao čaj koristi se za ispiranje usta i grla, u vidu obloga, kao i za klistiranje. Zbog lekovitih sastojaka primenjuje se i kod pojačanog znojenja, pročišćavanja krvi, kao i izbacivanja suvišne tečnosti.

Čaga - Inonotus oblikuus

caga Čaga je moćno sredstvo protiv stresa kao uzročnika gotovo 90% svih bolesti. Čaga (lat. Inonotus oblikuus) parazitska je gljiva na brezi koja nalikuje izgoreloj izbrazdanoj kori. Raste u šumama breze širom Severne i Istočne Evrope, Rusije i Koreje. Najzastupljenija je u tradicionalnoj ruskoj i istočnoevropskoj medicini. Moderna istraživanja pokazala su da je čaga puna dragocenih bioloških aktivnih materija, od kojih neke ne sadrži niti jedna druga biljka. U njenom sastavu nalaze se fenolni spojevi, melanin, triterpenoidi i mali procenat betulinske kiseline. Najmoćnijim oružjem ove gljive smatra se Čagin kiselina, koja prema tvrdnji ruskih naučnika normalizuje metabolizam i lekovito deluje na sve organe i tkiva ljudskog organizma. Ruski naučnici uspeli su napraviti kreme od čage za zglobove i vene.

Heljda

heljda Heljda ima pozitivno dejstvo u lecenju bolesti krvotoka, proširenja vena, pucanja kapilara, slabe memorije, reume, glaukoma, dijabetesa i stomacnih oboljenja. Kroz aktuelne trendove zdravije ishrane u poslednje vreme sve cešce se spominje heljda. Najrasprostranjeniji oblici korišcenja ove biljke su zrno heljde, kao i sušena stabljika i cvet (za caj). Poznata su izuzetna lekovita dejstva heljdinog caja u lecenju bolesti krvotoka (proširenje vena, pucanje kapilara i razna krvarenja kapilara), slabe memorije, reume, glaukoma, dijabetesa i gastro oboljenja. Premda se u kulinarstvu heljda smatra žitaricom zbog svoje hranjivosti, botanički pripada kategoriji zeljastog povrća. Poznata po brojnim hranjivim svojstvima, heljda predstavlja idealan izbor za sve one koji žele da poboljšaju pamćenje, odnosno da pomlade krvne sudove.

Piskavica - Trigonella foenum graecum

piskavica Botanicki naziv predstavlja piskavicu kao "grcko seno ". Naziv "jarcev rog" je zbog karakteristicnog mirisa, koju seljaci u Francuskoj i nemackim zemljama mešaju u kašu ili varivo za jacu muškost. Zadah i neprijatan ukus jarceva roga – piskavice ublažava se dodavanjem mentola ili limunova soka. Piskavica između ostalog ima i stimulativna svojstva na matericu, pa se uz preporuku stručnjaka koristi za prirodnu indukciju porođaja, ali iz istog razloga nije pogodan za trudnice. Sa druge strane ovaj začin je dobar za laktaciju, već vekovima se u Indiji ženama posle porođaja daje kaša koja stimuliše proizvodnju majčinog mleka - pravi se od šolje pirinča, kašičice grčkog semena i oko osam šolja vode, kuva se oko sat vremena i začini slatkim ili slanim sastojcima, po ukusu.

Gujina trava - čistač jetre

sikavicaOva biljka u narodu se upotrebljava i protiv smetnji u žuči (kamen, bolovi), protiv šećerne bolesti, zatvora i za lečenje hemoroida. Gujina trava (Silybum marianum), u narodu poznata još i kao sikavica, gospin trn i mlečni čkalj, snažna je dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 150 cm. Listovi su tigrasto prošarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene. Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste pored puteva i naselja, na osunčanim površinama i na obrađenom zemljištu. Za lečenje se koristi zreo plod, odnosno semenke iz njega. Bere se u avgustu, dve-tri nedelje posle cvetanja. Semenke se mogu čuvati na suvom i tako koristiti ili mleti u prah. Seme se može žvakati. Koristi se u slučajevima oboljenja jetre (ciroza, žutice i hepatitisa).

Manuka drvo - Leptospermum scoparium

manuka Zbog svoje dugogodišnje izolacije od ostatka sveta te zbog svoje specifične ostrvske biogeografije, Novi Zeland ima neverovatno bogatu floru i faunu. Oko 80% svetske flore postoji samo na Novom Zelandu! Toj fantastičnoj porodice pripada i Manuka drvo, Leptospermum scoparum. Manuka je jedinstveno zimzeleno drvo i raste nekultivirane na širim područjima Novog Zelanda. Cveta leti, a intenzivan miris koji daju njegovi lepi, crveno-rozi cvetovi, pčele jednostavno obožavaju.Od davnina, domoroci Maori koriste Manuku kao lek. Zadnjih 20-ak godina intenzivno se radi na naučnim istraživanjima o lekovitosti manuka meda, neverovatnom, 100% prirodnom proizvodu, nastalom iz predivne '' saradnje '' manuka biljke i pčela. Radi se o mono-cvetnom medu koji prozvode pčele skupljajući nektar s žbunja manuka biljke.

Mak

mak Mak je osušeno seme jednogodišnje biljke maka poreklom iz Azije. Biljka naraste do metar i po, ima velike, duguljaste narovašene ili pilasto nazubljene listove. Cvetovi su vecinom beli, s ljubicastom mrljom pri dnu, ili purpurnoljubicasti, s tamnoljubicastom ili gotovo crnom mrljom. Gledane golim okom, cini se da su plave ili sive semenke maka okrugle, no zapravo su bubrežastog oblika. U kilogramu maka ima oko dva miliona zrnaca. Semenke su gotovo bez mirisa, njihov se orahu slican ukus razvija tek kuvanjem ili pecenjem. Usporava razvoj multiple skleroze, štiti kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Minerali i vitamini ublažavaju razdražljivost i stres. Mak je zastupljen u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Dugo je predstavljao simbol sna i smrti, zbog opijuma koji se iz njega ekstrahuje i crvene boje.

Čuvarkuća - Sempervivum tectorum

cuvarkuca Čuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego dva psa pred kucom. Čuvarkuća je biljka koja se od davnina koristi kao prirodni lek. Karakterišu je debeli mesnati listovi puni vode i cvetovi zvezdastog oblika. Ona sadrži tanin, biljnu sluz, ulje, smolu, kalcijumov malat, mravlju i jabučnu kiselinu. Istraživanja su potvrdila da poseduje flavonoide i ugljenehidrate. U narodnoj medicini koristi se zbog svojih antiupalnih, adstringentnih i diuretičkih svojstava. Primenjuje se u obliku soka, obloga, masti, tinkture ili čaja. Čuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uha, oštećenja bubne opne i gubitak sluha. Njen sok rastvara višak cerumena u uhu i smanjuje bol.

Matičnjak - Melissa officinalis

maticnjak Matičnjak je lekovita biljka koja se koristi već vekovima. Cenjena širom sveta zbog umirujućeg svojstva, ova je biljka je čest gost u mnogim baštama. Matičnjak (Melissa officinalis), u narodu poznat još kao metvica i miloduh, višegodišnji je žbunast, mirisan, dekorativan polugrm sa 60 do 70 cm visokim i uspravnim grančicama. Na obe strane listova nalaze se mnogobrojne žlezde sa uljem. Cvetovi su bele, plave i ružičaste boje u dugim klasastim cvastima. Raste u pčelinjacima, dvorištima, pored naselja, uz ograde, po šumama i u parkovima kao ukrasna biljka. Za komercijalne potrebe gaji se i na većim površinama. Cveta od juna do kraja avgusta. Za lečenje se skuplja lišće kratko vreme pre cvetanja, a cela biljka iznad zemlje za vreme cvetanja. Suši se u tankom sloju u hladu i sa što manje diranja i prevrtanja; osušena biljka ne sme da dođe u dodir s metalom i ne sme se čuvati u limenim kutijama.

Cikorija - Cichorium intybus

cikorija Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ova biljka čisti i jača želudac, jetru, bubrege i slezinu, popravlja varenje, odvaja prekomernu žuč, leči žuticu i anemiju. Cikorija (Cichorium intybus) poznata je u narodu još i kao konjogriz, vodopija, gologuza, želtenica, konjska trava, modrica, cigura... To je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. Koren je vretenast. Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugački, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su kraći, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlačicama. Cvetovi su svetloplavi, jezičasti, pojedinačni ili udruženi u cvasti. Cveta preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma. Voli suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka.

Kleka

kleka Cela biljka je lekovita. Najviše se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu. Izuzetno cenjena u narodnoj medicini, prepoznatljiva po karakterističnom mirisu balzama, kleka (juniperus communis) se od davnina koristila za lečenje zaraznih bolesti. Rasprostranjena od Arktika do tropske Afrike, u zavisnosti od toga gde raste može da bude patuljasta, ali i da dostigne visinu od više metara. Sreće se na krševitim i na kraškim terenima. Svi delovi su lekoviti, a naročito aromatični i gorkosladunjavi plodovi koji se sakupljaju od jeseni do zime. Suše se na provetrenom mestu, rasprostrti u tankom sloju uz često prevrtanje lopaticom. Isti postupak primenjuje se i za sušenje prethodno sitno iseckanih iglica i vrškova grančica. Osušeni delovi čuvaju se na suvom mestu. U lekovitom smislu kleka se potvrdila kao izvrstan diuretik, ali i protiv nazeba, kašlja, astme, stomačnih bolesti, znojenja, pa čak i gonoreje.

Rhodiola rosea

rhodiola Ostati zdrav danas znači uspešno se nositi sa svakodnevnim stresom. Studije ukazuju da Rhodiola rosea dramatično smanjuje nivo stresa, delujući istovremeno smirujuće. Rhodiola smiruje naše doživljaje i negativne osećaje dajući nam jedno posebno mirno i staloženo raspoloženje. No istovremeno i pobuđuje moždane misaone i stvaralačke sposobnosti i podiže ih na jednu viši nivo. Upravo to omogućava bolje stvaralačke i radne učinke. Na zemlji postoji malo biljaka koje su tako svestrane u delovanju, tako blagotvorne i tako sigurne da ih preporučujemo svim generacijama. Iako načine njenog delovanja naučnici još nisu u potpunosti razotkrili, svi se slažu da ima veliki raspon blagotvornih efekata na ljudsko zdravlje.

Lovor - Laurus nobilis

lovor Poreklom sa Mediterana, lovor je zimzelena biljka sa špicastim mesnatim lišćem i grupicama kremasto žutog cveća iza koga rastu kupine na ženskom drveću. Biljka raste u obliku dreveta ili grmoliko. Neke vrste dostižu i preko 10 metara visine. Zahvaljujući brojnim korisnim sastojcima, lovor stimuliše proces varenja, dok se isceđeno ulje iz svežih plodova koristi za lečenje osipa, bolnih mišića, podsticanja bolje prokrvljenosti… Magični čuvar zdravlja, lovor se kao začin i lek koristi od davnina. Prijatan miris listova potiče iz eteričnog ulja koje sadrži 50 odsto cineola, a ostatak ravnopravno dele metileugenol i terpinacetat. Zahvaljujući brojnim korisnim sastojcima, lovor stimuliše proces varenja, dok se isceđeno ulje iz svežih plodova koristi za lečenje osipa, bolnih mišića, podsticanja bolje prokrvljenosti. Pozitivno utiče na dobro raspoloženje.

Rogač - Ceratonia silikua

rogac1 Rogač je zimzeleno mediteransko stablo, koje obilato rađa smeđim jestivim plodovima . Mahune u sebi sadrže semenke koje bez obzira na veličinu i uslove čuvanja , uvek imaju jednaku masu od tačno 0,18 grama . U antičko doba semenke rogača služile su za merenje zlata , a taj naziv za jedinicu zlata od 0,18 grama ostao je i danas - karat . Omiljena namirnica naših baka i prabaka u upotrebi je punih 4000 godina . Egipćani su ga koristili kao lek , Grci i Rimljani kao prirodni desert . U nemačkom jeziku naziv mu je Johannisbrot , što u prevodu znači Jovanov hleb , prema legendi da se rogačem hranio čak i Jovan Krstitelj .... Lekovitost i sastav rogača. Iako rogač u ekonomskom smislu danas nije zlata vredan , on bi vam , zbog svojih lekovitih svojstava mogao biti - neprocenjiv . Rogač obiluje kalcijumom , kalijumom i bakrom te riboflavinom .

Mušmula

musmula Divlja kruškica (Mespilus germanica) ili mušmula, potiče iz jugozapadne Azije, odakle je prenesena u Europu, najpre na područje Grčke i Italije, a ubrzo se proširila i po celoj Evropi. Koristili su je pripadnici brojnih civilizacija zbog svoje lekovitosti, hiljadama godina, sve do poslednjih stotinu godina. Tada je, uvođenjem pomodnog voća, povrća i začina postala nepravedno zapostavljena. Što se tiče ostalih delova biljke, koristi se cvet i list koji se bere u proleće. Suše se na vazduhu, kora drveta se skida u proleće ili u jesen. Od mušmule se pravi marmelada, liker i rakija, a poznavaoci narodne medicine tvrde da poboljšavaju vid, jačaju jetru i bubrege, popravljaju krvnu sliku, otklanjaju bolove u leđima i kolenima. Preporučuju se i kod vrtoglavice, dijareje, infekcije usne duplje, čak i protiv impotencije. Mušmula je snažno protivupalno sredstvo koje blagotvorno deluje na ceo organizam.

Syndicate content