Biljke

Malina - za ženske tegobe i višak kilograma

maline Malina (lat. Rubus idaeus) je zeljasta biljka iz porodice ruža. Malina je bogata antioksidansima. 100 grama plodova maline daje 44 posto dnevne preporučene količine vitamina C. Sadrži i resveratrol, koji usporava starenje, te visok udeo elagične kiseline, koja deluje antikancerogeno. U njenom sastavu su i vlakna, folna kiselina, vitamin K, vitamin E5, mangan, magnezijum, bakar, kalijum i omega 3 masne kiseline. Redovna konzumacija ulepšava ten, jača kosu, poboljšava zdravlje probavnog i kardiovaskularnog sistema, osnažuje imunitet i štiti od upala. Malina smanjuje delovanje slobodnih radikala i štiti od raka debelog creva, dojke, materice, jednjaka i prostate. Fitonutrijenti u malini sprečavaju širenje ćelija raka te ih podstiču na apoptozu, odnosno samouništenje. Ketoni u malini zaslužni su za kontrolu glukoze u krvi i pomažu u sprečavanju gojaznosti i dijabetesa.

Dobričica za zdravlje

dobricica Dobricica je trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20—40 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim drškama, srcoliki ili bubrežasti, naborani, po obodu nazubljeni, na nalicju crvenkasti. Cvetovi su Ijubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja- juna. Ne izgleda raskošno kao druge biljke, ali je toliko blagotvorna da je u narodu prozvana dobričica (Glechoma hederacea). Stari Sloveni su čak verovali da može da popravi i karakter čoveka, ne samo zdravlje. Sitni ljubičasto-plavi cvetići imaju brojna lekovita svojstva, dok meki baršunasti listovi mirisom podsećaju na nanu. Cveta od ranog proleća do kraja juna, zovu je i brštan trava, dobricarica, kotur, mesečnjak, niski bršljan..., vekovima se koristi u medicinske svrhe. Lekoviti su vrhovi grančica u cvetu, list, odnosno ceo nadzemni deo biljke.

Dragoljub protiv upale bešike

dragoljub Jednogodišnja zeljasta biljka, oko 15 cm visoka, skoro okruglih listova, gusto protkanih žilama. Jarki narandzastožuti cvetovi, išarani prugama, svojstvenog mirisa. Sadrzi sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog kojeg deluje antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šecer i vitamin C. Pomaže u lečenju infekcije mokraćnih puteva i upale bešike i bubrega, kao i bronhitisa. Zeljasta biljka dragoljub (Tropaeolum majus) ima lepe raznobojne cvetove, ali je mnogo više od baštenskog ukrasa. Gaji se u vrtovima, a raste sama u prozračnim bukovim šumama, voli topla i sunčana mesta. Cvetovi su žuti, ali variraju ka narandžastim nijansama, do vatreno crvenih. Dragoljub je izuzetno lekovit, a njegovu moć veličaju narodi Bolivije, Ekvadora, Kolumbije i Perua, odakle i potiče. U tim predelima se, pre svega, stavlja na rane koje sporo i teško zarastaju, da bi se sprečila infekcija. U Evropu je stigao u 16.

Žuti noćurak

zuti-nocurak Žuti noćurak (Oenothera biennis) je biljka koja poreklo vodi sa američkog kontinenta, a ime je dobila po žutim cvetovima koji se otvaraju u večernjim časovima, a lagano se zatvaraju pred svitanje. Inače je jestiva biljka, indijanska plemena su ga konzumirala kao salatu, ali danas se on najčešće koristi kao lek. Ova biljka ima zaista široku lepezu lekovitih svojstava i mnogo je njenih primena. Najčešće se koristi za otklanjanje hroničnog umora, PMS-a, alkoholizma. Olakšava simptome astme, magarećeg kašlja reumatidnog artritisa i osteoporoze. Često se koristi za poremećaje u ponašanju kod dece kao što su hiperaktivnost i manjak koncentracije. Poslednjih godina intenzivno se istražuje njegov uticaj na bolesti poput Alchajmerove, kancerogenih obolenja, dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova i Parkinsonove bolesti.

Rabarbara obnavlja organizam

rabarbara Domovina rabarbare je Kina, au 18. veku širi se prema Evropi. Najraniji zapisi o rabarbari potiču iz Kine, i to oko 2700. godina pr.Kr., koji govore o odgajanju rabarbara i njenoj upotrebi kao laksativa. U Salernu, tada najvećoj školi farmakologije, rabarbara se primenjuje u raznim receptima. Prvi Evropljanin koji je video rabarbaru bio je poznati moreplovac Marko Polo. Avecina (Ibn - Sina), arapski lekar, rabarbaru je preporučivao za lečenje raznih bolesti. Rabarbara je trajna biljka koja naraste i do dva metra, sa jakom stabljikom i velikim prizemnim listovima na dugim i mesnatim peteljkama. Koren joj je jak, mesnat, sočan i razgranat u korijenčićima. Cvetovi dvospolni, beli i sitni, tvore cvat na vrhu stabljike. Vreme cvetanja: Jun - juli, Bez naročitog mirisa, ukus peteljki kiselkast, a korena gorak. Gaji se u vrtovima i na poljima...

Lisičji rep - Echium vulgare

lisicji-rep Ovo je dvogodišnja biljka s uspravnom, okruglom i krutom stabljikom, koja naraste i do metar visine, sa lancetastim listovima koji su sedeći, naizmenični, duguljasti, na vrhu kratko zašiljeni i hrapavi. Cela je biljka jako cekinjasto-dlakava. Cvetovi su prekrasne ružičaste boje u početku cvetanja, a posle plave boje te ređe bele boje, sedeći, te prave horizontalne cvetne grozdove. Plod je trouglastog oblika. Cveta juni-juli Bez naročitog je mirisa, a ukus biljke je gorak. Raste najčešće na suvom i kamenitom tlu, uz puteve, u blizini mesta i šume, kraj zidova, na neobrađenim zemljištima, nasipima ... Lisičina je i kultivisana biljka. Za preradu se u proleće sabiraju mladi listovi koji su dobra prirodna hrana, a za lek se beru listovi kao i cela biljka za vreme cvetanja, koju sušimo na toplom i vetrovitom mestu u hladu.

Biljka koja raste samo iznad dijamanata

pandanus_candelabrum U Africi je otkrivena biljka koja raste na tlu biogatom dijamantima, što će uvelike olakšati posao geolozima i rudarima. Geolog Stiven Hagerti sa Univerziteta u Floridi otkrio je da biljka Pandanus candelabrum raste samo na zemljištu koje je bogato dijamantima, navodi se u naučnoj studiji objavljenoj u magazinu Economic Geology. Izbirljiva biljka se samo može naći iznad kimberlitskih cijevi, geološke formacije bogate mineralima koja podiže materijal u gornji sloj zemlje. Te podzemne strukture u ostaci drevnih vulkanskih erupcije. Svaka kimberlitska cijev je oblikovana kao čaša za šampanjac i puna plodnim koktelom minerala kao što su kalijum, magnezijum i fosfor. Hagerti je našao vezu između Pandanus candelabrum i dijamanata, dok je tražio kimberlitske cijevi u Liberiji. Istraživao je zemljište močvara u potrazi za mineralima koji bi ukazali na prisustvo kimberlitskih cijevi ispod.

Kukuruzna svila

kukuruzna_svila Kukuruzna svila je jedno od onih sredstava koje mnogima zvuce kao "bapski lek"; pa, istina je da se kukuruzna svila vec jako dugo koristi kao lekovito sredstvo, i to ne samo u našem narodu, i to da je od zaista velike pomoci kod nekih oboljenja, kao i da ne ostavlja štetne posledice. Sveža kukuruzna svila u sebi sadrži masno i etericno ulje, smolu, gumu, alkaloid koji ima osobinu da steže krvne sudove, hlorofil, fosfornu kiselinu i dosta kalijuma i mangana. Sve je to lepo, ali šta kukuruzna svila radi vašem organizmu? Odgovor je jednostavan: kukuruzna svila je, u obliku caja, jedan od najjacih prirodnih diuretika. Konzumiranjem ovog caja se u toku 24 sata može nekoliko puta povecati kolicina izlucene mokrace, i to bez štetnih posledica, što je narocito bitno kod onih bolesti gde sakupljanje vode ima nepovoljno dejstvo na organizam.

Nana metvica

nana Metvica je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice usnatica. To je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljika joj je uspravna, visine do 50 cm, veoma razgranata, po površini obrasla maljama. Listovi su joj ovalni ili jajasti, po obodu celi ili slabo nazubljeni, naspramno raspoređeni na kratkim drškama. Cvetovi su bele ili ljubičaste boje, sakupljeni u pršljenaste cvasti postavljene u pazuhu listova.. Nana ima mnogo lekovitih svojstava, pomaže varenje, reguliše krvni pritisak, oslobađa od bola. Zeleno, osvežavajuće i aromatično - to su tri reči koje najbolje opisuju nanu. Međutim, tu se ne završava opis ove fantastične biljke. Nana se već vekovima koristi u pripremi hrane i osvežavajućih napitaka. Pored toga, već hiljadama godina ima i medicinske namene. Ova biljka sadrži moćne antioksidante, vitamin A, vitamin B6, vitamin C, vitamin E, vitamin K, folnu kiselinu i riboflavin.

Gospin plašt za bolne i neredovne menstruacije

virak Sam narodni naziv govori da je velika pomoc ženama - skoro da se ne može nabrojati za šta je sve lekovita. Ipak treba istaci najvažnije: virak ili vrkuta leci pojacani sekret, bolne menstruacije, koje i reguliše, a pospešuje i olakšava porodjaj. Pomaže kako u klimaktericnim, tako i u pubertetskim smetnjama (za ove zadnje pije se caj od vrkute i hajducke trave, u razmeri 1:1).Nesmeju je uzimati oni koji boluju na zuc ili imaju gastro probleme. U našem narodu je biljka poznata i kao vrkuta, gospin plašt, odnosno plašt device Marije, a slovi za univerzalan lek protiv svih ženskih bolesti. Virak raste na obodnim delovima šuma, pored puta, na padinama i vlažnim livadama u višim planinskim predelima. Listovi često pljoštimice leže na tlu, a ujutru se u njima pokazuje kap rose koja sija poput bisera. Biljka cveta od aprila do juna, a ponekad i kasnije, sve do septembra. Cvetovi su žutozeleni i, nažalost, neugledni.

Lekovita žalfija

zalfija Moderna nauka dokazala je da žalfija ima antibakterijsko i antigljivično delovanje, ali ne samo to...Smiruje, osvežava i okrepljuje, pomaže protiv bolova i visoke temperature, može da snizi nivo glukoze u krvi, što je čini korisnom kod dijabetesa. Nedavno se pokazalo da žalfija poboljšava pamćenje i deluje protiv Alchajmerove bolesti. Žalfija se pokazala kao efikasan prirodni lek protiv menstrualnih tegoba, ali i onih u menopauzi... Osim što je pravi prirodni antibiotik, žalfija se ponaša i kao snažan antiseptik, sa izraženim antiupalnim i antimikrobnim dejstvom. Zahvaljujući antimikrobnom dejstvu, žalfija se upotrebljava u antivirusnim mastima protiv herpesa. Ona se uotrebljava kako bi se smanjio osećaj vrućine i regulisalo znojenje, dok estrogensko dejstvo ove biljke doprinosi regulaciji menstrualnog ciklusa i ublažava bolne menstruacije.

Kim poboljšava varenje

kim Kim je dvogodišnja biljka s uglastom i razgranjenorn stabljikorn. Listovi su dvostruko perasti, a mnogi veorna sitni listici pršljenastog su oblika. Koren kima je beo, a oblik mu je poput mrkve. Cvetovi su bele boje, skupljeni u štitac. Plod je duguljast i rebrast. Poboljšava varenje. Ova biljka raste u Srednjoj Evropi, a prvenstveno se koristi njeno seme. Ulje iz semena (karvon) podstice proizvodnju želudacnih sokova - hrana se brže i bolje vari. Osim toga, ulje deluje umirujuce, a takode pomaže kod nadimanja stomaka. Kim, ne samo da je zdrav, nego vam može biti od koristi ako ste na dijeti. Najnovije istraživanje pokazalo da kim baš pomaže u mršavljenju. U istraživanju u kom je učestvovalo 88 žena sa prekomernom težinom, naučnici su ustanovili da osobe koje svakog dana pojedu kašičicu mlevenog kima čak tri puta brže gube na težini od ljudi koji su na dijeti, ali ne konzumiraju taj začin.

Ljubičica za glavobolju, migrenu i nesanicu

ljubičica S prvim zracima prolećnog sunca na šumskim obroncima svoje glavice izviruju i prekrasne, mirisne ljubičice. Uz ovu se biljku vežu brojni mitovi. U staroj Grčkoj bila je poznata kao simbol ljubavi i plodnosti. Njen miris iskoristio je i ružni Hefest kojem je tako uspelo poći za rukom da osvoji lepu Afroditu, a Zevs je ispunio livadu ljubičicama kako bi utešio svoju ljubavnicu koju je zbog Herine ljubomore morao pretvoriti u junicu. U evropskoj kulturi ljubičica je zbog svog izgleda najpoznatija kao simbol poniznosti, skromnosti i tajne ljubavi, no Napoleon ju je smatrao znakom hrabrosti, otpornosti i istrajnosti pa ju je uzeo za svoj amblem. Ljubičica je je jedan od vesnika proleća, počinje cvasti krajem februara, a uglavnom cvate do kraja aprila. Najviše se koristi u lečenju disajnih puteva i upale creva. Sadrži fenolne glikozide saponine, flavonoide i sluzi što joj daje lekovita svojstva.

Trputac - Bokvica ima neverovatna lekovita svojstva

trputac Trputac (ženska bokvica, bokvica, žilovnjak, hajdučica), najbolji je prijatelj kože. Lako se to da zaključiti zbog sve lekovitih svojstava koje ima. Ova niska, divlja trava raste u celom svetu i od davnina se upotrebljava u lečenju brojnih problema sa kožom. Lekovita svojstva trpuca, kada su u pitanju ubodi insekata, rane i opekotine, spominju se još u zapisima iz benediktinskog samostana u Nemačkoj koji datiraju iz 12. veka. Indijanci su se takođe vekovima koristili listovima bokvice za tretiranje mnogih problema sa kožom. Trputac dokazano ubrzava zaceljivanje rana na koži. Osim toga, seme jedne vrste bokvice - Psillium - rabi se kao izvor biljnih vlakana u laksativima. Dovoljno je par zgnječenih listova staviti na Zagnojena nokat i već drugo jutro biće vidljiv rezultat. Slično je i sa žuljevima koji se mogu tretirati kašom od usitnjenih listova bokvice.

Čestoslavica - Veronica officinalis

cestoslavica Čestoslavica je trajna zeljasta dlakava biljka, visoka 10—35 cm. Listovi su obratno jajasti, naspramni, sedeci (ili skoro), dlakavi, pepeljavozeleni i po obodu nazubljeni osim na bazi. Cvetovi su plavi (rede beli sa ružicastim žilicama) i udruženi u grozdaste cvasti. Cveta od maja do jula. Čisti krv, otklanja ekceme i pospešuje varenje. Pomešana sa korenom celera pomaže kod nervnih bolesti i melanholije. Za mnoge zdravstvene probleme, narodni lekari često preporučuju čestoslavicu (Veronica officinalis). Ne bez razloga, s obzirom na to su ovu biljku izuzetno cenili još u starom Rimu. Smatrana je temeljnim lekom za sve bolesti, a naročito za povrede. Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope i tamo otkrili čestoslavicu, nazvali su je „lekom sveta". Njene moći su se brzo proslavile i čak ušle u poslovicu.

Syndicate content