Biljke

Medveđa šapa - Heracleum sphondylium

medvedja-sapa Medveđa ili mečja šapa, medveđi dlan ili medveđa stopa su imena retke biljke, koja uspeva pretežno u planinskim predelima. Ime je dobila po obliku lista koji podseća na šape medveda. Kao žbunolika korovska biljka uspeva i na vlažnim livadama, pored potoka, puteva, uz ivice šuma. Izuzetno je delotvorna, iako raste u Evropi i Aziji, o njoj se kod nas malo zna. Zbog snage koju ispoljava u lečenju, poistovećuju je sa Heraklom, pa je i latinski naziv dobila po ovom grčkom junaku. Lišće miriše nalik celeru, pa su izvrstan začin za salate i supe. Biljka sadrži arginin, glutamin, galakten, araben, holin, sterol, kumarinske heterozide, belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamin C i karotin, a hranljiva vrednost joj je svega 50 kalorija. Oguljene lisne drške mogu da se u vidu turšije ostavljaju i za zimu. Stabljika je šuplja, a može da poraste do jednog metra, ima gorak ukus i mirisom podseća na šargarepu.

Rosopas - rusa

rusa Prepoznatljiva po žutom mlečnom soku oštrog nagrizajućeg ukusa, biljka rusa (Chelidonium majus), rosopas ili zmijsko mleko sprečava razmnožavanje bakterija, smanjuje grčeve, skida bradavice... Zovu je i lastavičja trava zbog drevnog verovanja da laste mladuncima mažu oči ovim sokom da bi progledali. Latinski naziv je izvučen iz grčke reči cheliodon, što znači lasta. Potvrda ovom verovanju je i podatak da narodna medicina rosopas vekovima koristi za lečenje katarakte i konjuktivitisa, dok ruski lekari ističu da pomaže u lečenju nekih malignih bolesti. Kod ove biljke su delotvorni i nadzemni deo i koren, a njena lekovita svojstva poznavali su još antički narodi. Lekari tog doba su je preporučivali za lečenje žutice, žučnih kamenčića i zatvora, kao i kod otoka jetre. U čajnoj kombinaciji sa nanom i maslačkom, za tri nedelje može savršeno da očisti jetru i krvne sudove.

Plućnjak - Pulmonaria officinalis

plucnjak Za plućnjak (Pulmonaria officinalis) se odavno zna da je delotvoran lek za iskašljavanje. Postoji 14 izuzetno blagotvornih podvrsta, koje samoniklo rastu širom Evrope, zapadne Azije i severne Amerike, u gustim listopadnim brdskim i planinskim šumama, među žbunjem, u šikarama, uz puteve i na vlažnim livadama. Trajna je zeljasta i veoma otporna biljka. Tokom rasta i sazrevanja menja boju cvetova, od ružičaste do plavo ljubičaste. Često se mogu videti različiti cvetovi zajedno, pa ih narod zove "brat i sestra". Različite boje služe pčelama za orijentaciju, ružičasti su već oprašeni dok ljubičasti nisu. Za lekovite svrhe sakupljaju se listovi, ponekad i cela biljka, ali bez korena. Sprema se u obliku čaja, kao mešavina sa drugim biljkama i najčešće se sladi medom. Mladi listovi se kuvaju i kao varivo, koriste kao dodatak supama ili se nakon umakanja u jaje prže na vrelom ulju.

Tahebo biljka

tahebo Tahebo (Tabebuia avellanedae ili Tabebuia altissima) bila je najznačajniji lek latinoameričkih Indijanaca. Indijanci su za sve tegobe koristili tahebo. Najviše je koriste oboleli od raka i alergija, ublažava depresiju i nesanicu, leči herpes. Čaj se pravi od unutrašnje kore drveta. Zahvaljujući brazilskim doktorima Teodoru Majeru i Pret Rouz, koji su dokazali njena izuzetna svojstva, danas za nju znaju širom planete. Ovi stručnjaci tvrde da su postigli zavidne rezultate u lečenju leukemije i drugih oblika raka, ali i drugih "neizlečivih" bolesti. Južnoamerička biljka indijanskog naziva ima dve vrste, u narodu poznate kao Ipe roxo (tabebuia avellanedae) i Pau D Arco (Tabebuia altissima), prva ima privlačne ljubičaste cvetova, a druga crvene. Obe su mesožderi i hrane se insektima. U njihovoj kori su naučnici pronašli sastojke neverovatno otporne na gljivice i spore. Tahebo najviše koriste oboleli od raka i alergija.

Pasji trn

pasji_trn Pasji trn, Oblepih (Hippophae rhamnoides), Na Tibetu ulje pasjeg trna zovu "uljem života". U Rusiji i Kini uvršteno je u farmakopeju kao hrana i lek. Ova mala bobica ima jedinstven i fascinantan sastav koji uključuje 190 phitonutrients i bioaktivnih supstanci. Sadrži gotovo sve poznate minerale i vitamine, i snažan je antioksidans.. Zbog izuzetnih lekovitih svojstava ploda u svetu je poznata i kao "čudesna bobica", a kod nas vučji ili pasji trn. Postojbina joj je Nepal, a danas se gaji širom Japana, Azije, Evrope... Izuzetno je privlačna u jesenjim danima kada grane postaju krcate narandžastim plodovima, koji ostaju i kad stegnu mrazevi. Veoma je otporna, pa je pogodna za gajenje i u lošim klimatskim uslovima. Ne traži prehranu niti navodnjavanje, a korenom se čvrsto vezuje za zemlju i sprečava eroziju. Plod ima prijatan, kiselkasti ukus i od njega se prave izuzetno delotvorni sokovi, ukusni džemovi, vina...

Crvotočina - Lycopodium clavatum

crvotocina Trajna zimzelena biljka koju zovu crvotočina, lisičnjak ili zmijina mahovina (Lycopodium clavatum) ima dugačku puzeću stabljiku, račvasto razgranatu i pokrivenu gustim, sitnim listićima. Raste na većoj nadmorskoj visini u čitavoj Evropi, u zimzelenim šumama i na neplodnom tlu. Kada je direktno izložena suncu, brzo žuti i vene. Pripada porodici paprati, ali ima plodno klasje sa sporama, koje se na dodir otvaraju i stvaraju oblak praha bez ukusa i mirisa. Ako je prah dobrog kvaliteta, onda je lagan, žućkast, pomalo mastan i zadržava se na prstima zbog masnog ulja nalik ricinusovom, koje nikada ne može da užegne. U vatri lako gori svetlećim iskricama, zbog čega ga u narodu zovu i "munjin prah". U homeopatskoj medicini se koristi za posipanje po ranama. U lekovite svrhe se koristi cela biljka ili samo seme, odnosno prah iz spora, koje u narodnoj medicini zovu i brašno.

Salep - Orchis morio

salep Purpurno ljubičasti kaćuni na livadama i planinskim brežuljcima su znak jeseni. Ima više vrsta, razlikuju se po cvetovima. U narodu je ova biljka poznata pod imenom vrani luk, kukovec i salep, a izuzetno je lekovita. I to isključivo krtole, koje poseduje u paru. Obilato se koriste u tradicionalnoj medicini islamskih naroda, a u našem području najviše u Makedoniji i južnim delovima Srbije. Sadrže 50 odsto lako rastvorljive sluzi u vodi, belančevine, celulozu, skrob, masne materije, minerale, šećer. Salep se koristi kao lek protiv katara i dijareje kod dece. Od krtola se priprema i napitak, tako što se korenje nekoliko biljaka kuva oko 30 minuta u 500 ml mleka ili vode, a zatim se napitak zasladi medom i začini đumbirom, cimetom ili sličnim začinom. Ovako spremljen je hranljiva i ukusna poslastica, koja krepi i jača organizam, deluje kao afrodizijak.

Divlji lan - Camelina sativa

divlji-lan Divlji ili bogorodičin lan, lanilist, nemački sezam, sibirsko uljno seme su različiti nazivi drevne uljarice, koja se u Evropi koristi milenijumima. Kao korov raste na pašnjacima, pored puteva, na železničkim nasipima, ali i zajedno sa običnim lanom. Danas se, s razlogom, ponovo javlja interesovanje za ulje divljeg lana, jer sadrži čak 45 odsto izuzetno važnih omega-3 masnih kiselina i jedinstveni kompleks antioksidanasa, koji ga čini otpornim na toplotu i onemogućava da užegne. Sličan je običnom lanu, ali se razlikuje po ukusu i boljoj adaptaciji na promene. Ova vrsta ulja je izuzetno zdrava, pogodna je kao dodatak salatama i drugim jelima, ali i za kuvanje. U kombinaciji sa orasima predstavlja savršeno jedinjenje polinezasićenih masnih kiselina, izuzetno lekovitih za srce i krvne sudove. Omega-3 masne kiseline su u centru pažnje i prirodnog, holističkog lečenja.

Brđanka - Arnica montana

arnica Biljka brđanka (Arnica montana) je bila rasprostranjena svuda po Evropi, ali je postala zaštićena vrsta zbog nekontrolisanog branja. U izobilju je ima u Italiji, Švajcarskoj i Sloveniji. Kao što joj ime kaže, raste u planinskim predelima, livadama i brdima, čak i na nadmorskoj visini od 3.000 metara. U narodu je poznata i kao moravka, veprovka, planinska arnika... Stabljika joj je uspravna i razgranata, sa krupnim žutim cvetovima. Lekoviti delovi su cvet, listovi i koren. Iz korena ove višegodišnje biljke svakog proleća izbijaju novi izdanci. Najčešće se koristi za lečenje rana, jer eterična ulja koja poseduje deluju dezinfekcijski, ublažavaju bolove i ubrzavaju zaceljivanje. Koristi se i kod upale grla, pluća, slabosti srca, podstiče cirkulaciju krvi, izlučivanje znoja i urina. Posebno je dobra za srce jer sadrži u većim količinama flavonoide, procijanidine, helenalin.

Sikavica obnavlja jetru

sikavica Jedna od najboljih lekovitih biljaka za zaštitu, regeneraciju i detoksikaciju jetre je gospin trn ili magareća salata (Silybum marianum). Veoma nalikuje čičku, pa bi trebalo obratiti pažnju prilikom branja. U narodu je poznata i kao godpin trn, zmijina trava, divlja artičoka... Višegodišnja je biljka, krupna i razgranata, koja može da poraste do dva metra. Najčešće se može naći na poljima, livadama, obodima šuma i proplancima, a prepoznaje se po purpurnim cvetovima, duguljastim i oštrim listovima. Vrlo je bodljikava, pa joj se mora prići pažljivo. U lekovite svrhe se koristi cela biljka sa korenom. Listovi se beru u maju, cvetovi u junu, julu i avgustu, seme se skuplja u avgustu i septembru, a koren vadi u septembru i oktobru. Poznato je da štiti od negativnog delovanja lekova, uspešno eliminiše iz organizma razne hemikalije, alkohol, teške metale.

Božikovina - Ilex aquifolium

bozikovina Zimzelena božikovina (Ilex aquifolium) poznata je kao ukrasno drvo ili žbun, a malo ko zna da poseduje izuzetna lekovita svojstva. Zbog dekorativnog efekta se sadi u parkovima i vrtovima, ukras je terasa, balkona i žardinjera, koristi se i kao živa ograda jer ublažava buku. U doba starog Rima njene grančice su predstavljale zaštitu od uroka, munja i gromova, loših misli... U hrišćanstvu je cvet božikovine simbol rođenja Isusa Hrista, crveni plodovi njegova krv, a bodljikavo lišće kruna od trnja. U narodu postoji verovanje da biljke koje plodove rađaju zimi imaju jaku moć da zaštite čoveka od bolesti i svakog zla, jer i same prkose prirodi. Božikovina je jedna od najpoznatijih, jer plod sazreva u oktobru i novembru, a ostaje do proleća. Smetaju joj samo jaki, zimski vetrovi, pa bi je tada trebalo zaštititi. Dobro podnosi gradsku sredinu, orezivanje, a najviše joj prijaju sunčana i polusenovita mesta.

Jasenak - Dictamnus albus

jasenak Izuzetno retka lekovita biljka jasenak (Dictamnus albus) u narodnom verovanju ima mitska obeležja. Veruje se da su njome lečile vile, a ime je dobila zbog listova sličnih jasenovim. Luči eterično ulje koje u dodiru sa suvim vazduhom može da se zapali, pa se na jasenku noću često vide plamičci. Zbog ovog fenomena, u našem narodu je vladalo verovanje da ga koriste vile i bolesne su ostavljali da prenoće na mestima gde raste. Jasenak je višegodišnja zeljasta biljka sa jakim valjkastim, horizontalnim korenom, iz kojeg svake godine izbija jedan ili više novih izdanaka, visokih i do 1,5 metar, obrazujući okrugle krošnje. Listovi su jajoliki i neparni, a na vrhu izbijaju lepi beli ili ružičasti cvetovi. Ulje se nalazi u listovima i cvetovima, kada se protrljaju među prstima, oslobađaju miris sličan limunu.

Povratić - Tanacetum parthenium

povratic U prvi mah, zbog izgleda cvetova može da se zameni sa kamilicom. Međutim, razlika se uočava odmah jer su žućkasto beli cvetići povratića gušćih latica nalik dugmetu, smešteni na razgranatoj stabljici. Biljka je izgledom zapravo slična sitnim hrizantemama, ali potpuno drugačijeg mirisa. Cveta od jula do kraja oktobra, bogata je jedinjenjima terpena, kumarina, flavonoida i poliacetilena. Zbog sastojka partenolida ispoljava antibakterijsku aktivnost i prema gram-pozitivnim i gram -negativnim bakterijama, od kojih su najpoznatije stafilokokus aureus, ešerihija koli i salmonela. Povratić se, zapravo, vekovima koristi u tradicionalnoj medicini za snižavanje visoke temperature i lečenje glavobolje, zubobolje, bolova uzrokovanih artrozom, problema vezanih za varenje, ali i kod ujeda insekata. Preparati se spremaju u vidu čaja, tinkture, tableta i kapsula.

Potočnjak - Lythrum salicaria

potocnjak Potočnjak (Lythrum salicaria) svojim dugim stabljikama okićenim cvetovima purpurne boje od juna do septembra krasi obode šuma, puteva, livada i napuštenih zemljišta. Raste i pokraj reka, kao i na močvarnim mestima. Iako korovska, zbog neobične lepote služi i kao ukras. Osim na području Balkana, uspeva širom planete gde vlada topla klima. Višegodišnja vrbica, kako je još zovu, nakon cvetanja i stvaranja semena polako nestaje sa lica zemlje, da bi se ponovo javila krajem aprila i početkom maja sledeće godine, u još bujnijem izdanju. Brzo se širi, cveta do početka septembra, privlačeći pčele i leptire koji je oprašuju. Biljka je u celosti jestiva i lekovita. Koren i mladi, zeleni listovi bogati kalcijumom koriste se za pripremu ukusnih variva i supa. Listovi se beru tokom cele sezone i suše na promajnim mestima, kao i vrh biljke sa cvetnim klasom, koji se takođe koristi u lekovite svrhe.

Božje drvce - Artemisia abrotanum

artemisia-abrotanum Od juna do oktobra, pokraj potoka i reka, na zapuštenim zemljištima i u baštama raste i cveta lekovito mirišljavo i gorko božje drvce. Drvenasta stabljika okićena tankim usko perasto razdeljenim listovima i sitnim cvetićima u obliku cvasti, može da dostigne visinu do 1 m. Protrljani među prstima listovi ove trajne biljke oslobađaju miris nalik mešavini limuna i pelina. Često se i koristi umesto pelina, jer je manje gorka a prijatno miriše. Sadrži eterična ulja, tanin, alkaloid abrotin, gorke materije. Za potrebe lečenja beru se grančice u fazi cvetanja božjeg drvceta. Suše se na toplom i provetrenom mestu u senci. Za lečenje se koriste u obliku čaja, tinkture, kupki. Čaj i tinktura se preporučuju protiv akutne upale creva, za podsticanje apetita, regulisanje zatvora, kod groznice, žutice i drugih bolesti jetre, bubrega, kao dobar diuretik.

Syndicate content