Biljke

Manuka drvo - Leptospermum scoparium

manuka Zbog svoje dugogodišnje izolacije od ostatka sveta te zbog svoje specifične ostrvske biogeografije, Novi Zeland ima neverovatno bogatu floru i faunu. Oko 80% svetske flore postoji samo na Novom Zelandu! Toj fantastičnoj porodice pripada i Manuka drvo, Leptospermum scoparum. Manuka je jedinstveno zimzeleno drvo i raste nekultivirane na širim područjima Novog Zelanda. Cveta leti, a intenzivan miris koji daju njegovi lepi, crveno-rozi cvetovi, pčele jednostavno obožavaju.Od davnina, domoroci Maori koriste Manuku kao lek. Zadnjih 20-ak godina intenzivno se radi na naučnim istraživanjima o lekovitosti manuka meda, neverovatnom, 100% prirodnom proizvodu, nastalom iz predivne '' saradnje '' manuka biljke i pčela. Radi se o mono-cvetnom medu koji prozvode pčele skupljajući nektar s žbunja manuka biljke.

Mak

mak Mak je osušeno seme jednogodišnje biljke maka poreklom iz Azije. Biljka naraste do metar i po, ima velike, duguljaste narovašene ili pilasto nazubljene listove. Cvetovi su vecinom beli, s ljubicastom mrljom pri dnu, ili purpurnoljubicasti, s tamnoljubicastom ili gotovo crnom mrljom. Gledane golim okom, cini se da su plave ili sive semenke maka okrugle, no zapravo su bubrežastog oblika. U kilogramu maka ima oko dva miliona zrnaca. Semenke su gotovo bez mirisa, njihov se orahu slican ukus razvija tek kuvanjem ili pecenjem. Usporava razvoj multiple skleroze, štiti kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Minerali i vitamini ublažavaju razdražljivost i stres. Mak je zastupljen u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Dugo je predstavljao simbol sna i smrti, zbog opijuma koji se iz njega ekstrahuje i crvene boje.

Čuvarkuća - Sempervivum tectorum

cuvarkuca Čuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego dva psa pred kucom. Čuvarkuća je biljka koja se od davnina koristi kao prirodni lek. Karakterišu je debeli mesnati listovi puni vode i cvetovi zvezdastog oblika. Ona sadrži tanin, biljnu sluz, ulje, smolu, kalcijumov malat, mravlju i jabučnu kiselinu. Istraživanja su potvrdila da poseduje flavonoide i ugljenehidrate. U narodnoj medicini koristi se zbog svojih antiupalnih, adstringentnih i diuretičkih svojstava. Primenjuje se u obliku soka, obloga, masti, tinkture ili čaja. Čuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uha, oštećenja bubne opne i gubitak sluha. Njen sok rastvara višak cerumena u uhu i smanjuje bol.

Matičnjak - Melissa officinalis

maticnjak Matičnjak je lekovita biljka koja se koristi već vekovima. Cenjena širom sveta zbog umirujućeg svojstva, ova je biljka je čest gost u mnogim baštama. Matičnjak (Melissa officinalis), u narodu poznat još kao metvica i miloduh, višegodišnji je žbunast, mirisan, dekorativan polugrm sa 60 do 70 cm visokim i uspravnim grančicama. Na obe strane listova nalaze se mnogobrojne žlezde sa uljem. Cvetovi su bele, plave i ružičaste boje u dugim klasastim cvastima. Raste u pčelinjacima, dvorištima, pored naselja, uz ograde, po šumama i u parkovima kao ukrasna biljka. Za komercijalne potrebe gaji se i na većim površinama. Cveta od juna do kraja avgusta. Za lečenje se skuplja lišće kratko vreme pre cvetanja, a cela biljka iznad zemlje za vreme cvetanja. Suši se u tankom sloju u hladu i sa što manje diranja i prevrtanja; osušena biljka ne sme da dođe u dodir s metalom i ne sme se čuvati u limenim kutijama.

Cikorija - Cichorium intybus

cikorija Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ova biljka čisti i jača želudac, jetru, bubrege i slezinu, popravlja varenje, odvaja prekomernu žuč, leči žuticu i anemiju. Cikorija (Cichorium intybus) poznata je u narodu još i kao konjogriz, vodopija, gologuza, želtenica, konjska trava, modrica, cigura... To je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. Koren je vretenast. Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugački, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su kraći, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlačicama. Cvetovi su svetloplavi, jezičasti, pojedinačni ili udruženi u cvasti. Cveta preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma. Voli suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka.

Kleka

kleka Cela biljka je lekovita. Najviše se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu. Izuzetno cenjena u narodnoj medicini, prepoznatljiva po karakterističnom mirisu balzama, kleka (juniperus communis) se od davnina koristila za lečenje zaraznih bolesti. Rasprostranjena od Arktika do tropske Afrike, u zavisnosti od toga gde raste može da bude patuljasta, ali i da dostigne visinu od više metara. Sreće se na krševitim i na kraškim terenima. Svi delovi su lekoviti, a naročito aromatični i gorkosladunjavi plodovi koji se sakupljaju od jeseni do zime. Suše se na provetrenom mestu, rasprostrti u tankom sloju uz često prevrtanje lopaticom. Isti postupak primenjuje se i za sušenje prethodno sitno iseckanih iglica i vrškova grančica. Osušeni delovi čuvaju se na suvom mestu. U lekovitom smislu kleka se potvrdila kao izvrstan diuretik, ali i protiv nazeba, kašlja, astme, stomačnih bolesti, znojenja, pa čak i gonoreje.

Rhodiola rosea

rhodiola Ostati zdrav danas znači uspešno se nositi sa svakodnevnim stresom. Studije ukazuju da Rhodiola rosea dramatično smanjuje nivo stresa, delujući istovremeno smirujuće. Rhodiola smiruje naše doživljaje i negativne osećaje dajući nam jedno posebno mirno i staloženo raspoloženje. No istovremeno i pobuđuje moždane misaone i stvaralačke sposobnosti i podiže ih na jednu viši nivo. Upravo to omogućava bolje stvaralačke i radne učinke. Na zemlji postoji malo biljaka koje su tako svestrane u delovanju, tako blagotvorne i tako sigurne da ih preporučujemo svim generacijama. Iako načine njenog delovanja naučnici još nisu u potpunosti razotkrili, svi se slažu da ima veliki raspon blagotvornih efekata na ljudsko zdravlje.

Lovor - Laurus nobilis

lovor Poreklom sa Mediterana, lovor je zimzelena biljka sa špicastim mesnatim lišćem i grupicama kremasto žutog cveća iza koga rastu kupine na ženskom drveću. Biljka raste u obliku dreveta ili grmoliko. Neke vrste dostižu i preko 10 metara visine. Zahvaljujući brojnim korisnim sastojcima, lovor stimuliše proces varenja, dok se isceđeno ulje iz svežih plodova koristi za lečenje osipa, bolnih mišića, podsticanja bolje prokrvljenosti… Magični čuvar zdravlja, lovor se kao začin i lek koristi od davnina. Prijatan miris listova potiče iz eteričnog ulja koje sadrži 50 odsto cineola, a ostatak ravnopravno dele metileugenol i terpinacetat. Zahvaljujući brojnim korisnim sastojcima, lovor stimuliše proces varenja, dok se isceđeno ulje iz svežih plodova koristi za lečenje osipa, bolnih mišića, podsticanja bolje prokrvljenosti. Pozitivno utiče na dobro raspoloženje.

Rogač - Ceratonia silikua

rogac1 Rogač je zimzeleno mediteransko stablo, koje obilato rađa smeđim jestivim plodovima . Mahune u sebi sadrže semenke koje bez obzira na veličinu i uslove čuvanja , uvek imaju jednaku masu od tačno 0,18 grama . U antičko doba semenke rogača služile su za merenje zlata , a taj naziv za jedinicu zlata od 0,18 grama ostao je i danas - karat . Omiljena namirnica naših baka i prabaka u upotrebi je punih 4000 godina . Egipćani su ga koristili kao lek , Grci i Rimljani kao prirodni desert . U nemačkom jeziku naziv mu je Johannisbrot , što u prevodu znači Jovanov hleb , prema legendi da se rogačem hranio čak i Jovan Krstitelj .... Lekovitost i sastav rogača. Iako rogač u ekonomskom smislu danas nije zlata vredan , on bi vam , zbog svojih lekovitih svojstava mogao biti - neprocenjiv . Rogač obiluje kalcijumom , kalijumom i bakrom te riboflavinom .

Mušmula

musmula Divlja kruškica (Mespilus germanica) ili mušmula, potiče iz jugozapadne Azije, odakle je prenesena u Europu, najpre na područje Grčke i Italije, a ubrzo se proširila i po celoj Evropi. Koristili su je pripadnici brojnih civilizacija zbog svoje lekovitosti, hiljadama godina, sve do poslednjih stotinu godina. Tada je, uvođenjem pomodnog voća, povrća i začina postala nepravedno zapostavljena. Što se tiče ostalih delova biljke, koristi se cvet i list koji se bere u proleće. Suše se na vazduhu, kora drveta se skida u proleće ili u jesen. Od mušmule se pravi marmelada, liker i rakija, a poznavaoci narodne medicine tvrde da poboljšavaju vid, jačaju jetru i bubrege, popravljaju krvnu sliku, otklanjaju bolove u leđima i kolenima. Preporučuju se i kod vrtoglavice, dijareje, infekcije usne duplje, čak i protiv impotencije. Mušmula je snažno protivupalno sredstvo koje blagotvorno deluje na ceo organizam.

Divizma za pluća

divizma Divizma (verbascum thapsus), u narodu poznata još i kao beloperka, divlji tabak, vučji rep, dvogodišnja je biljka. Stabljika joj je visoka od metar do metar i po, uspravna je i pokrivena gustim vunastim dlakama. U prvoj godini razvijaju se samo prizemni listovi, a u drugoj raste samo stabljika. Gornja polovina stabljike je klasasta cvast, gusto okićena krupnim žutim cvetovima, zbog kojih divizmu u narodu zovu još i kraljevska sveća. Sveži cvetovi su neprijatnog mirisa, dok suvi mirisom podsećaju na med. Lekovite su sve vrste s krupnim cvetovima, dok se sitnocvetne divizme ne koriste. Raste po šumskim čistinama, slabo plodnim zemljištima, ali i peskovitim obalama reka i potoka. Divizma cveta tokom celog leta i jeseni, i tada se bere - po suvom i sunčanom vremenu, najbolje rano ujutru, čim nestane rosa.

Anđelika - Angelica archangelica

angelika Zbog aromatičnog ukusa korena, odavno je poznata kao hrana, začin i lek. U vrtovima srednjevekovnih samostana uzgajana je kao jedna od glavnih lekovitih biljaka, a pre svega kao sredstvo protiv kuge. Po legendi, delotvornost u lečenju kuge koja je tada harala Evropom, otkrio je sveti Arhangel Mihailo, po kome je nazvana "arhangelika". Zahvaljujući njenom korenu, od "crne smrti" tada je spaseno mnoštvo ljudi, pa je postala "anđeoska", a tek potom anđelika. Znalo se i da smiruje duh i reguliše varenje, zbog čega je zauzimala posebno mesto kod sveštenstva u izuzetno burnom srednjem veku. Koren je najlekovitiji deo biljke, dobar za varenje jer ima gorak ukus, koji sa eteričnim uljima stimuliše probavni sistem i podstiče apetit. Preporučuje se i za oporavak od anoreksije i malaksalosti. Koristi se i kod reume, bolesti jetre i žuči, kao i menstrualnih tegoba.

Lan

laneno-ulje U narodu još poznat i kao ćeten ili preslej, lan se smatra jednom od najstarijih pripitomljenih biljaka na Zemlji. Lan je zeljasta biljka koja se lako prilagođava različitim zemljišno-klimatskim uslovima. Koristi se u kulinarske i lekovite svrhe. Samo potpuno zrelo i suvo seme sadrži dovoljno sluzi i ostalih lekovitih sastojaka. Lan je od vitamina odličan izvor tiamina, riboflavina, piridoksina, folne kiseline, pantotenske kiseline, a dobar je izvor niacina, dok je od minerala odličan izvor bakra, magnezijuma, mangana, fosfora, selena, gvožđa, kalcijuma i cinka. Laneno seme ima snažno antikancerogeno dejstvo, štiti od srčanih bolesti, moždanog udara i tromboze, snižava holesterol i visok pritisak. U narodnoj medicini lan se koristio za plućne bolesti, disajni i probavni sistem, otekline, čireve i opekotine. Za snižavanje nivoa holesterola lan se pokazao jednako delotvoran kao i lekovi.

Anis

anis Anis je osušeni plod jednogodišnje biljke anisa iz porodice štitarki i ima nepodeljene okruglo-bubrežaste donje listove na dugackim peteljkama i podeljene gornje listove na kratkim peteljkama.. Jača želudac i pospešuje varenje, deluje protiv grčeva i nadimanja, čisti sluz iz pluća, želuca, bešike i bubrega. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, začinska biljka anis (Pimpinella anisum) obilno se koristi u mnogim evropskim, ali nedovoljno u našoj kuhinji. Plod anisa, odnosno zrelo seme, je veoma lekovit. Sadrži proteine i ugljene hidrate, kao i eterično ulje, čiji je glavni sastojak trans - anetol, od koga potiče specifična aroma i slatkast ukus. Bogat je vitaminima A i C, folnom kiselinom, kao i kalcijumom, magnezijumom, fosforom i kalijumom. Seme deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje.

Medveđi luk - Allium ursinum

medvedji_luk Medveđi luk - Sremuš, širokog je spektra delovanja, a pre svega je prirodni antibiotik. Mnogi i ne slute koliko je lekovit Raste u rano prolece na vlažnom i humusnom zemljištu u listopadnim, cetinarskim i mešovitim šumama. Strucnjaci i travari upozoravaju - listovi divljeg luka su veoma slicni otrovnim listovima durdevka i mrazovca! Zato obratite pažnju! Sremuš raste pojedinacno dok su listovi mrazovca isprepleteni. Sremuš brzo cisti organizam od štetnih materija, pa cak može da spreci napade glavobolje, kao i da poboljša varenje. Deluje antibakterijski, a pomaže i kod hematoma i rana koje teško zarastaju. Pomaže kod arterioskleroze, povišenog krvnog pritiska, bolesti jetre, pluca, pri cišcenju rana, želuca i creva... Odlican je za iskašljavanje i olakšava disanje.

Syndicate content