Biljke

Pomorandža

pomorandza Sveprisutna voćka jedan je od najmoćnijih boraca protiv teških bolesti! Radi se o pomorandži! Da li ste znali da ona sadrži čak 58 poznatih antikancerogenih supstanci, više nego ijedna druga hrana? Narodna mudrost govori da je sok ​​ovoga voća ujutro zlato, u podne srebro, a uveče bronza. Smatra se da narandže potiču iz Azije, odakle su se dalje širile, au 15. veku i Evropa ih je prigrlila. Narandže su jedno od najlekovitijih vrsta voća na svetu, a najpoznatije su njena žuta i crvena sorta. Njena je lekovitost toliko opsežna da bi se o njoj dala napisati podeblja knjiga. Narandže su bogate vitaminom C, B1, B9 ( folnom kiselinom ) i A, kalijumom, kalcijumom i vlaknima. Svaki dan pojedite pomorandžu da biste snabdeli organizam preporučenom dozom vitamina C koji dokazano sprečava mnoge zdravstvene tegobe - od gripa i alergije do ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti.

Šipurak

sipak Šipurak ili Divlja ruža - Rosae pseudofruktus. Izuzetno je lekovit i sadrži hranljivo biljno ulje. Plod se bere ručno, krajem septembra i u oktobru, kada sazreva. Suši se na suncu ili u sušarama, na temperaturi od 80 stepeni, nakon toga je tvrd, smežuran, sjajan i tamnocrvene boje. Ima slatko-kiseli ukus i nema miris. Seme sadrži oko 10 odsto masnog ulja, koje je bogato oleinskom, linolnom i linoleinskom kiselinom. Šipurak je pun vitamina C i K, karotenoidima likopenom i B karotenom, invertnim šećerom i saharozom, pektinima, taninima... Zbog vrednih sastojaka, koristi se kao tonik, vitaminski napitak protiv prehlade i gripa, kao blagi diuretik i laksativ. Džem i marmelada od šipka se kod nas tradicionalno pripremaju. Čaj od divlje ruže deluje efikasno kod umora, malaksalosti i anemije, pročišćava krv, pomaže organima za varenje, podstiče izlučivanje urina bez nadražaja bubrega.

Pasji trn - Hippophae rhamnoides

pasji_trn Pasji trn - Hippophae rhamnoides ima hiljadama godina dugu primenu. Reference o lekovitoj upotrebi ove bobice pronađeni su iu tibetanskim medicinskim knjigama. Na Tibetu ulje pasjeg trna zovu "uljem života". U Rusiji i Kini uvršteno je u farmakopeju kao hrana i lek. Ova mala bobica ima jedinstven i fascinantan sastav koji uključuje 190 phitonutrients i bioaktivnih supstanci. Sadrži gotovo sve poznate minerale i vitamine, i snažan je antioksidans. Ulje pasjeg trna ima 3 puta više vitamina A od šargarepe, 10 puta više vitamina C od narandže i najviše vitamina E među svim voćem. Ova bobica je riznica celog niza drugih vrednih nutrijenata - karotenoidi, tokoferola, fitosterola, fosfolipida, protivupalnih spojeva poput elaginske kiseline, folne kiseline, flavonoida i tanina. Bogat izvor masnih kiselina, pasji trn je jedan od najjačih biljnih izvora svih omega masnih kiselina.

Beli slez

beli_slez Beli slez - Althaea officinalis, poreklo vodi iz istočne Evrope i zapadne Azije, a danas je on rasprostranjen širom planete zemlje, i od davnina se koristi za odbranu od različitih bolesti. Odličan je borac protiv virusa i prehlada, olakšava iskašljavanje, ublažava simptome astme i jača imunitet. Iako je delotvoran u celosti, lekoviti sastojci su najviše skoncentrisani u korenu. Onaj koji je izvađen prve godine je najefikasniji, jer ima najviše sluzi. Kasnije postaje deblji i tvrđi, pa i manje kvalitetan. Prvo se oguli i osuši na temperaturi od 60 do 70 stepeni, da ne bi potamneo, a sluz se razložila, pa zatim isecka. Čaj od belog sleza pomaže kod kašlja, bronhitisa, a preporučuje se i kod bronhijalne astme. Koren i list belog sleza sadrže sluzi koje umiruju sluznice stvarajući zaštitni sloj oko njih.

Rooibos - Aspalathus linearis

rooibos Jedna južnoafrikanka je u potrazi za lekovima za alergiju svoje bebe isprobala afrički grm rooibos ( lat. Aspalathus linearis ). Lišćem ovog drveta uklonila je tegobe svoga deteta. Oduševljena rezultatima, objavila je knjigu sa svojim otkrićima Alergije : Čudesno otkriće. U međuvremenu je otkriveno i naučno potvrđeno mnogo drugih zdravstvenih dobrobiti Rooibos. Lekari su zaključili da je njegovo korišćenje sigurno za trudnice, dojilje i bebe. Svoju lekovitost čaj zahvaljuje prisutnosti retkih antioksidanata aspalatina i notofangina. Obiluje i mineralima gvožđem, kalcijumom, kalijumom, bakrom, fluorom, manganom, cinkom i magnezijumom. Zbog vrednog sastava i neškodljivog delovanja može se koristiti kao zamena za kofeinska i energetska pića. Ima jaka antimutageno i imunomodulatorna svojstva, zahvaljujući kojima je po zdravstvenim dobrobitima ravan popularnom zelenom čaju.

Kedar - Cedar

kedar Kedar ( lat. Ceddrus ) rod je zimzelenog drveća iz porodice borova ( Pinaceae ). Stanovnici Sibira, uprkos mrazu i hladnoći obično dožive zavidnu starost. Neki tu činjenicu pripisuju delovanju sibirskog kedra, koje koriste u napitku znanom kao ' eliksir života ' mešajući kašičicu kedrovog ulja, meda i cvetnog polena. Postoje četiri vrste kedrovog drveta koje rastu u različitim delovima sveta : libanski ( Cedrus libani ), kiparski ( Cedrus brevifolia ), atlantski ( Cedrus atlantica ) i himalajski ( Cedrus deodara ). Sibirski bor ( Pinus sibirica ) takođe se često naziva sibirskim kedrom. U svom dugom životnom veku od petsto pedeset godina kedar naraste i do 40 metara. Ima tvrde, bodljikave, cetverobridne iglice koje danju i noću primaju i skupljaju energiju svetla. Kedrovo drvo ili kedrovina jedričavo je, ugodnog mirisa, meko i trajno. Služi za izradu nameštaja, za unutrašnje uređivanje brodova i jahti.

Pomelo - Citrus maxima

pomelo Postoje tri varijante ovog tropskog voća: beli, roze i crveni. Roze i crveni su slađi od belog. Pomelo je poznat i pod nazivom kineski grejpfrut, a dolazi iz najmnogobrojnije voćne porodice citrusa. Pomelo je sladak, sočan sa veoma malo pulpe i smatra se grejpfrutovim dedom. Potiče iz Kine, a i dan danas se tamo najviše koristi. Kora ovog voća je veoma debela i mekana te se lako ljušti. Unutrašnjost može biti raznih boja od žute preko roze pa sve do crvene, a može dostići težinu i do 10 kilograma. Ukus je veoma neodređen i može se reći da je mešavina narandže, grejpfruta i mandarine. Nama se čini da ne može biti loše. Pomelo je voma zdravo voće jer pre svega kao i ostali citrusi sadrži poprilične količine vitamina C i vitamina B. Pored toga tu su i beta karoten te folna kiselina od velikog značaja za razvoj fetusa pa se posebno preporučuje trudnicama.

Blagodati ulja geranija

geranium_ulje Geranij je rod od 700 vrsta biljaka, no u aromaterapijske svrhe koristi se samo njih desetak. Ova je biljka izvorno rasla u Južnoj Africi, Madagaskaru, Egiptu i Maroku, da bi u 17. veku bila uvezena u Evropu. Najcjenjenije eterično ulje geranija - geranij burbon, takođe poznat kao ruža geranija - dobija se od cvetova Pelargonium roseum. Njegov snažan i intenzivan miris podseća na ružu te je sastojak skupocenih parfema i drugih kozmetičkih proizvoda. Istraživanja pokazuju da su Egipćani i Rimljani koristili ovo ulje zbog njegovih lekovitih moći te da su ga nanosili na otvorene rane. Narodi Afrike su ga koristili za lečenje kolere. Danas, ulje geranija se koristi za ulepšavanje kože i kose, protiv infekcija, za ublažavanje stresa i napetosti. Ulje geranija pruža mnogo zdravstvenih blagodati.

Sladić - univerzalna lekovitost

sladic Ako tražite univerzalni lek i naišli ste na sladić, potraga je završena. Reč je o višegodišnjoj biljci, latinskog imena Glicirrhiza glabra, koja naraste do jedan metar visine. Obeležavaju je grozdasti duguljasti cvetovi blijedoljubičaste boje. Listići su jajoliki, dugi 2-4 centimetra, a široki polovinu svoje dužine. Sladić je poznat širom sveta po svom izuzetno slatkom korenu, koji se koristi u lečenju dugog spiska bolesti. Njegova primena protiv ćelavosti i drugih bolesti zabeležena je još 360. godine pre nove ere u Rimu. U Sladiću je pronađeno na stotine potencijalno lekovitih supstanci, uključujući flavonoide i fitoestrogene. Aktivna materija u njemu je glicirizin, koji je 50 puta slađi od šećera. Glicirizin ima brojne lekovite efekte na telo, što čini sladić vrednom biljkom za mnoga oboljenja. Sladić je jako dobra zamena za kantarion, jer ima brojne antidepresivne sastojke.

Ulje koje leči od davnina

crnikim Latinsko ime biljke je Nigella sativa, a najčešći popularni nazivi su crni kim, crni kumin, čurekot ili kalinji. Ako bismo među najmoćnijim lekovima sveta morali izabrati jedan, najdelotvorniji, taj status bi bez sumnje pripao ulju crnog kima. Crni kim spada među najlekovitije biljke sveta. Ova biljka spominje se u Bibliji i Hadithu. Njeno seme bilo je pronađeno u grobnici faraona Tutankamona. Kroz veka upotrebe, ovo ulje je prepoznato kao neverovatan lek za bezbroj bolesti. Jedno od najuzbudljivijih otkrića jest da uništava ćelije jednog od najtežih oblika karcinoma - raka pankreasa. Istraživanja jordanskih i američkih naučnika potvrdila su da deluje i protiv leukemije. Ujedno, ovo ulje značajno smanjuje posledice radiološke terapije. Prirodni antihistaminik... Ulje crnog kima prirodan je antihistaminik i jedan od najpopularnijih prirodnih lekova za lečenje i prevenciju alergija.

Piskavica - za varenje i za dijabetes

piskavica Piskavica ( lat. Trigonella foenum - graecum ), može se svrstati u prirodna čuda antičkog doba, kada je bila izvanredno hvaljena i cenjena. U lečenju i ishrani koristi se njeno seme, koje je neizbežan sastojak karija i drugih začinskih mešavina veoma popularnih u Indiji i na Srednjem Istoku. Botanicki naziv predstavlja piskavicu kao "grcko seno ". Naziv "jarcev rog" je zbog karakteristicnog mirisa, koju seljaci u Francuskoj i nemackim zemljama mešaju u kašu ili varivo za jacu muškost. Zadah i neprijatan ukus jarceva roga – piskavice ublažava se dodavanjem mentola ili limunova soka. Sprecava upale, smeksava, upija i pospesuje zarascivanje rana. Seme stucano u prah koristi se za pripremanje obloga, sto ublazuju bolove gihta (uloga), neuralgije, isijasa i oteklina zlezda..... Velika nutritivna vrednost.... Seme piskavice je bogat izvor proteina, minerala, vitamina i phitonutrients.

Cola - Cola acuminata

cola_acuminata Cola acuminata - Cola je rod koji spada u porodicu Malvaceae ( slezovke ) i sadrži stotinjak različitih vrsta u tropskoj Africi . Orašasti plodovi sadrže kofein , teobromin i tanin . Semenke se razlikuju po količini kofeina i oporog sadržaja , te se uopšteno koriste u obliku tinkture i koncentrata dobijenog kuvanjem . Iako je poreklom iz Afrike , komercijalno se uzgaja u raznim tropskim krajevima širom sveta naročito Cola acuminata i Cola nitida , za dobijanje popularnoga osvežavajućeg napitka . Cola acuminata naraste od 7 do 13 metara u visinu i ima ovalne kožaste sjajne listove . Cvetovi su žuti sa ljubičastim mrljama u obliku zvezde do 2,5 cm veliki . Plod je gladak , zelenkasto - smeđ , 5 do 20 cm širok , unutar kojeg je smešteno desetak okruglih ili kvadratičnih semenki u beloj sjemenskoj ljusci .

Čičoka - Helianthus tuberosus

cicoka Čičoka ( lat . Helianthus tuberosus ) je biljka koja pripada porodici glavočika. U narodu je poznata i kao divlji krompir, gomoljasti suncokret , jerusalimska artičoka , nahod , morski krompir, morska repa, suncogled. Prepoznatljiva je po velikim žutim cvetovima i visokoj stabljici, koja neretko naraste čak do tri metra u visinu. Čičoka potiče iz Severne Amerike, a danas se uzgaja širom sveta. Najraširenija je u Južnoj Americi, Aziji, Evropi i na Novom Zelandu. Prvobitno je uzgajana kao botanička biljka, no sredinom 18. veka njene krtole delimično su zamenili krompir i postali osnovna hrana u mnogim evropskim zemljama. Koren biljke je pomalo neugledan, gomoljastog, nepravilnog oblika i veličine. No, upravo u tim neprivlačnim i neuglednim gomoljima krije se pravo bogatstvo energije i zdravlja.

Hajdučka trava

hajducka-trava Hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Hajdučka trava, u narodu poznata i kao kunica, sporiš, stolisnik, ravanj i romantika, odavno se svrstala u red najvrednijih lekovitih biljaka. Naziv hajdučka dobila je po hajducima koji su njome zaceljivali rane. Njen latinski naziv Achillea millefolium vezuje se za grčkog junaka Ahila, koji je kao učen čovek, u trojanskom ratu takođe koristio za vidanje rana. Ahilovo ime je dobila i zbog njegove izuzetne snage, jer i sama višestruko snažno deluje. Kao samonikla višegodišnja biljka raste u celoj Evropi, obično uz puteve, na livadama i pašnjacima. Cveta tokom celog leta, a bere se kada je sunce najjače, jer tada ima najviše eteričnog ulja.

Lincura za srce i želudac

lincura Lincura ili srcanik trajna je biljka s korenom koji može biti i do 50 godina starosti. Koren je jako dugacak, debeo i razgranjen, izvana smedje do tamnosmedje boje, a iznutra žute boje. Stabljika je okrugla, iznutra šuplja, a u gornjem delu žlebasta, visine od 50 do 120 cm. Najcešce se parce korena lincure od 5cm stavlja u flašu rakije, a u narodu važi kao dobar lek za krvotok. Za lek se u jesen ili rano prolece sabire koren od starijih biljaka. Sveži koren ima neugodan miris, dok je miris osušenog korena aromatican. Valja ga brzo sušiti - a to se postiže ako ga se razreže po dužini. Iako se od davnina koristi u lekovite svrhe, u narodu se na pomen lincure (Gentiana lutea) uglavnom pomisli na rakiju.

Syndicate content