Biljke

Rogač - Ceratonia silikua

rogac1 Rogač je zimzeleno mediteransko stablo, koje obilato rađa smeđim jestivim plodovima . Mahune u sebi sadrže semenke koje bez obzira na veličinu i uslove čuvanja , uvek imaju jednaku masu od tačno 0,18 grama . U antičko doba semenke rogača služile su za merenje zlata , a taj naziv za jedinicu zlata od 0,18 grama ostao je i danas - karat . Omiljena namirnica naših baka i prabaka u upotrebi je punih 4000 godina . Egipćani su ga koristili kao lek , Grci i Rimljani kao prirodni desert . U nemačkom jeziku naziv mu je Johannisbrot , što u prevodu znači Jovanov hleb , prema legendi da se rogačem hranio čak i Jovan Krstitelj .... Lekovitost i sastav rogača. Iako rogač u ekonomskom smislu danas nije zlata vredan , on bi vam , zbog svojih lekovitih svojstava mogao biti - neprocenjiv . Rogač obiluje kalcijumom , kalijumom i bakrom te riboflavinom .

Mušmula

musmula Divlja kruškica (Mespilus germanica) ili mušmula, potiče iz jugozapadne Azije, odakle je prenesena u Europu, najpre na područje Grčke i Italije, a ubrzo se proširila i po celoj Evropi. Koristili su je pripadnici brojnih civilizacija zbog svoje lekovitosti, hiljadama godina, sve do poslednjih stotinu godina. Tada je, uvođenjem pomodnog voća, povrća i začina postala nepravedno zapostavljena. Što se tiče ostalih delova biljke, koristi se cvet i list koji se bere u proleće. Suše se na vazduhu, kora drveta se skida u proleće ili u jesen. Od mušmule se pravi marmelada, liker i rakija, a poznavaoci narodne medicine tvrde da poboljšavaju vid, jačaju jetru i bubrege, popravljaju krvnu sliku, otklanjaju bolove u leđima i kolenima. Preporučuju se i kod vrtoglavice, dijareje, infekcije usne duplje, čak i protiv impotencije. Mušmula je snažno protivupalno sredstvo koje blagotvorno deluje na ceo organizam.

Divizma za pluća

divizma Divizma (verbascum thapsus), u narodu poznata još i kao beloperka, divlji tabak, vučji rep, dvogodišnja je biljka. Stabljika joj je visoka od metar do metar i po, uspravna je i pokrivena gustim vunastim dlakama. U prvoj godini razvijaju se samo prizemni listovi, a u drugoj raste samo stabljika. Gornja polovina stabljike je klasasta cvast, gusto okićena krupnim žutim cvetovima, zbog kojih divizmu u narodu zovu još i kraljevska sveća. Sveži cvetovi su neprijatnog mirisa, dok suvi mirisom podsećaju na med. Lekovite su sve vrste s krupnim cvetovima, dok se sitnocvetne divizme ne koriste. Raste po šumskim čistinama, slabo plodnim zemljištima, ali i peskovitim obalama reka i potoka. Divizma cveta tokom celog leta i jeseni, i tada se bere - po suvom i sunčanom vremenu, najbolje rano ujutru, čim nestane rosa.

Anđelika - Angelica archangelica

angelika Zbog aromatičnog ukusa korena, odavno je poznata kao hrana, začin i lek. U vrtovima srednjevekovnih samostana uzgajana je kao jedna od glavnih lekovitih biljaka, a pre svega kao sredstvo protiv kuge. Po legendi, delotvornost u lečenju kuge koja je tada harala Evropom, otkrio je sveti Arhangel Mihailo, po kome je nazvana "arhangelika". Zahvaljujući njenom korenu, od "crne smrti" tada je spaseno mnoštvo ljudi, pa je postala "anđeoska", a tek potom anđelika. Znalo se i da smiruje duh i reguliše varenje, zbog čega je zauzimala posebno mesto kod sveštenstva u izuzetno burnom srednjem veku. Koren je najlekovitiji deo biljke, dobar za varenje jer ima gorak ukus, koji sa eteričnim uljima stimuliše probavni sistem i podstiče apetit. Preporučuje se i za oporavak od anoreksije i malaksalosti. Koristi se i kod reume, bolesti jetre i žuči, kao i menstrualnih tegoba.

Lan

laneno-ulje U narodu još poznat i kao ćeten ili preslej, lan se smatra jednom od najstarijih pripitomljenih biljaka na Zemlji. Lan je zeljasta biljka koja se lako prilagođava različitim zemljišno-klimatskim uslovima. Koristi se u kulinarske i lekovite svrhe. Samo potpuno zrelo i suvo seme sadrži dovoljno sluzi i ostalih lekovitih sastojaka. Lan je od vitamina odličan izvor tiamina, riboflavina, piridoksina, folne kiseline, pantotenske kiseline, a dobar je izvor niacina, dok je od minerala odličan izvor bakra, magnezijuma, mangana, fosfora, selena, gvožđa, kalcijuma i cinka. Laneno seme ima snažno antikancerogeno dejstvo, štiti od srčanih bolesti, moždanog udara i tromboze, snižava holesterol i visok pritisak. U narodnoj medicini lan se koristio za plućne bolesti, disajni i probavni sistem, otekline, čireve i opekotine. Za snižavanje nivoa holesterola lan se pokazao jednako delotvoran kao i lekovi.

Anis

anis Anis je osušeni plod jednogodišnje biljke anisa iz porodice štitarki i ima nepodeljene okruglo-bubrežaste donje listove na dugackim peteljkama i podeljene gornje listove na kratkim peteljkama.. Jača želudac i pospešuje varenje, deluje protiv grčeva i nadimanja, čisti sluz iz pluća, želuca, bešike i bubrega. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, začinska biljka anis (Pimpinella anisum) obilno se koristi u mnogim evropskim, ali nedovoljno u našoj kuhinji. Plod anisa, odnosno zrelo seme, je veoma lekovit. Sadrži proteine i ugljene hidrate, kao i eterično ulje, čiji je glavni sastojak trans - anetol, od koga potiče specifična aroma i slatkast ukus. Bogat je vitaminima A i C, folnom kiselinom, kao i kalcijumom, magnezijumom, fosforom i kalijumom. Seme deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje.

Medveđi luk - Allium ursinum

medvedji_luk Medveđi luk - Sremuš, širokog je spektra delovanja, a pre svega je prirodni antibiotik. Mnogi i ne slute koliko je lekovit Raste u rano prolece na vlažnom i humusnom zemljištu u listopadnim, cetinarskim i mešovitim šumama. Strucnjaci i travari upozoravaju - listovi divljeg luka su veoma slicni otrovnim listovima durdevka i mrazovca! Zato obratite pažnju! Sremuš raste pojedinacno dok su listovi mrazovca isprepleteni. Sremuš brzo cisti organizam od štetnih materija, pa cak može da spreci napade glavobolje, kao i da poboljša varenje. Deluje antibakterijski, a pomaže i kod hematoma i rana koje teško zarastaju. Pomaže kod arterioskleroze, povišenog krvnog pritiska, bolesti jetre, pluca, pri cišcenju rana, želuca i creva... Odlican je za iskašljavanje i olakšava disanje.

Sandalovo ulje

sandalovina Ulje sandala ( lat. Santalum album ) dobija se parnom destilacijom isječenih komadića drveta sandalovih stabala starih između 40 i 80 godina. Poznato i kao sandalovina , vekovima se koristi kao lek te za kulturne i duhovne obrede. Sandal je jedan od najstarijih poznatih mirisa. Egipatskoj civilizaciji sandalovina je bila cenjena zbog svoje uloge u složenom postupku balzamiranja. U aiurvedskoj medicini već hiljadama godinama upotrebljava se zbog svojih antiseptičkih i protivupalnih karakteristika. Na zapadu se ulje sandala najčešće koristi kao sastojak u kozmetičkoj i prehrambenoj industriji i industriji parfema. No obiluje i lekovitim svojstvima , koja su prepoznali još i aiurvedski lekari i zbog kojeg zaslužuje posebno mesto u prirodnoj medicini. Eterično ulje sandala ima umirujuće delovanje na sve vrste infekcija.

Pelin dobar za stomak

pelin Pelin (Artemisia absinthium), gorčika, vermut, osenač, nazivi su iste biljke, u narodu poznate po lekovitim svojstvima. Latinsko ime je dobila po boginji Artemidi, koja ga je poklanjala ženama da bi se lakše porodile. Hipokrat ga je pripisivao protiv bolova, amnezije i reumatizma, a uvršten je kao lek i u sve naše srednjevekovne medicinske knjige. Samo je u 18. veku bio zabranjen, zbog zloupotrebe u opojne svrhe. Ipak, dobri poznavaoci znaju koliko je blagotvoran za organizam u određenim dozama, što su potvrdile i brojne zvanične studije. Osobe sa Kronovom bolešću su ga uzimale tokom 10 dana, umesto steroida. Nakon toga je ustanovljeno da mnogim pacijentima steroidi više nisu bili potrebni, a kvalitet života im se poboljšao. Pelin je i jedan od najbrže delujućih lekova, za sve tegobe sa varenjem i žuči, a snažno podstiče i apetit. Digestivna svojstva poseduje zbog izražene gorčine, zahvaljujući sastojku absintinu.

Pomorandža

pomorandza Sveprisutna voćka jedan je od najmoćnijih boraca protiv teških bolesti! Radi se o pomorandži! Da li ste znali da ona sadrži čak 58 poznatih antikancerogenih supstanci, više nego ijedna druga hrana? Narodna mudrost govori da je sok ​​ovoga voća ujutro zlato, u podne srebro, a uveče bronza. Smatra se da narandže potiču iz Azije, odakle su se dalje širile, au 15. veku i Evropa ih je prigrlila. Narandže su jedno od najlekovitijih vrsta voća na svetu, a najpoznatije su njena žuta i crvena sorta. Njena je lekovitost toliko opsežna da bi se o njoj dala napisati podeblja knjiga. Narandže su bogate vitaminom C, B1, B9 ( folnom kiselinom ) i A, kalijumom, kalcijumom i vlaknima. Svaki dan pojedite pomorandžu da biste snabdeli organizam preporučenom dozom vitamina C koji dokazano sprečava mnoge zdravstvene tegobe - od gripa i alergije do ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti.

Šipurak

sipak Šipurak ili Divlja ruža - Rosae pseudofruktus. Izuzetno je lekovit i sadrži hranljivo biljno ulje. Plod se bere ručno, krajem septembra i u oktobru, kada sazreva. Suši se na suncu ili u sušarama, na temperaturi od 80 stepeni, nakon toga je tvrd, smežuran, sjajan i tamnocrvene boje. Ima slatko-kiseli ukus i nema miris. Seme sadrži oko 10 odsto masnog ulja, koje je bogato oleinskom, linolnom i linoleinskom kiselinom. Šipurak je pun vitamina C i K, karotenoidima likopenom i B karotenom, invertnim šećerom i saharozom, pektinima, taninima... Zbog vrednih sastojaka, koristi se kao tonik, vitaminski napitak protiv prehlade i gripa, kao blagi diuretik i laksativ. Džem i marmelada od šipka se kod nas tradicionalno pripremaju. Čaj od divlje ruže deluje efikasno kod umora, malaksalosti i anemije, pročišćava krv, pomaže organima za varenje, podstiče izlučivanje urina bez nadražaja bubrega.

Pasji trn - Hippophae rhamnoides

pasji_trn Pasji trn - Hippophae rhamnoides ima hiljadama godina dugu primenu. Reference o lekovitoj upotrebi ove bobice pronađeni su iu tibetanskim medicinskim knjigama. Na Tibetu ulje pasjeg trna zovu "uljem života". U Rusiji i Kini uvršteno je u farmakopeju kao hrana i lek. Ova mala bobica ima jedinstven i fascinantan sastav koji uključuje 190 phitonutrients i bioaktivnih supstanci. Sadrži gotovo sve poznate minerale i vitamine, i snažan je antioksidans. Ulje pasjeg trna ima 3 puta više vitamina A od šargarepe, 10 puta više vitamina C od narandže i najviše vitamina E među svim voćem. Ova bobica je riznica celog niza drugih vrednih nutrijenata - karotenoidi, tokoferola, fitosterola, fosfolipida, protivupalnih spojeva poput elaginske kiseline, folne kiseline, flavonoida i tanina. Bogat izvor masnih kiselina, pasji trn je jedan od najjačih biljnih izvora svih omega masnih kiselina.

Beli slez

beli_slez Beli slez - Althaea officinalis, poreklo vodi iz istočne Evrope i zapadne Azije, a danas je on rasprostranjen širom planete zemlje, i od davnina se koristi za odbranu od različitih bolesti. Odličan je borac protiv virusa i prehlada, olakšava iskašljavanje, ublažava simptome astme i jača imunitet. Iako je delotvoran u celosti, lekoviti sastojci su najviše skoncentrisani u korenu. Onaj koji je izvađen prve godine je najefikasniji, jer ima najviše sluzi. Kasnije postaje deblji i tvrđi, pa i manje kvalitetan. Prvo se oguli i osuši na temperaturi od 60 do 70 stepeni, da ne bi potamneo, a sluz se razložila, pa zatim isecka. Čaj od belog sleza pomaže kod kašlja, bronhitisa, a preporučuje se i kod bronhijalne astme. Koren i list belog sleza sadrže sluzi koje umiruju sluznice stvarajući zaštitni sloj oko njih.

Rooibos - Aspalathus linearis

rooibos Jedna južnoafrikanka je u potrazi za lekovima za alergiju svoje bebe isprobala afrički grm rooibos ( lat. Aspalathus linearis ). Lišćem ovog drveta uklonila je tegobe svoga deteta. Oduševljena rezultatima, objavila je knjigu sa svojim otkrićima Alergije : Čudesno otkriće. U međuvremenu je otkriveno i naučno potvrđeno mnogo drugih zdravstvenih dobrobiti Rooibos. Lekari su zaključili da je njegovo korišćenje sigurno za trudnice, dojilje i bebe. Svoju lekovitost čaj zahvaljuje prisutnosti retkih antioksidanata aspalatina i notofangina. Obiluje i mineralima gvožđem, kalcijumom, kalijumom, bakrom, fluorom, manganom, cinkom i magnezijumom. Zbog vrednog sastava i neškodljivog delovanja može se koristiti kao zamena za kofeinska i energetska pića. Ima jaka antimutageno i imunomodulatorna svojstva, zahvaljujući kojima je po zdravstvenim dobrobitima ravan popularnom zelenom čaju.

Kedar - Cedar

kedar Kedar ( lat. Ceddrus ) rod je zimzelenog drveća iz porodice borova ( Pinaceae ). Stanovnici Sibira, uprkos mrazu i hladnoći obično dožive zavidnu starost. Neki tu činjenicu pripisuju delovanju sibirskog kedra, koje koriste u napitku znanom kao ' eliksir života ' mešajući kašičicu kedrovog ulja, meda i cvetnog polena. Postoje četiri vrste kedrovog drveta koje rastu u različitim delovima sveta : libanski ( Cedrus libani ), kiparski ( Cedrus brevifolia ), atlantski ( Cedrus atlantica ) i himalajski ( Cedrus deodara ). Sibirski bor ( Pinus sibirica ) takođe se često naziva sibirskim kedrom. U svom dugom životnom veku od petsto pedeset godina kedar naraste i do 40 metara. Ima tvrde, bodljikave, cetverobridne iglice koje danju i noću primaju i skupljaju energiju svetla. Kedrovo drvo ili kedrovina jedričavo je, ugodnog mirisa, meko i trajno. Služi za izradu nameštaja, za unutrašnje uređivanje brodova i jahti.

Syndicate content