Biljke

Bokvica protiv kašlja

bokvica okvica ili trputac je višegodišnja zeljasta biljka, širokih jajastih listova koji su smešteni pri dnu uspravne stabljike. Cveta od juna do avgusta, a ima je pored puteva, na pašnjacima, livadama, u šumama…Razlikujemo tri vrste bokvice – žensku širokolistu, mušku uskolistu i srednju. To je ona biljka koju smo kao deca stavljali na ogrebotine ili rane da što pre zarastu. Bokvica je jedna od devet svetih biljka koje se spominju među drevnim spisima anglosaksonskog naroda. Tokom 16. i 17 . veka bokvica se u Evropi koristila za lečenje gotovo svih bolesti, od ugriza pasa, preko čireva pa sve do povišene temperature i gripe. Glavne komponente bokvice su iridoid glukoza i tanini za koje se veruje da ublažavaju iritacije te neutrališu štetne organizme. U današnje vreme bokvica je još uvek sastavni deo narodne medicine.

Mančinelsko drvo - Hippomane mancinella

mancinelsko Iako se moži naći na mnogim plažama, mančinelsko drvo ili "drvo smrti" kako su ga nazvali španski konkistadori, toliko je otrovno da i od samog dodira nastaju opekotine. Mančinelsko drvo je domaće za Karibe, Bahame, Floridu, Meksički zaliv i djelove Južne Amerike. Najotrovniji deo drveta je plod, koji ukoliko se konzumira izaziva ozbiljno povraćanje, dijareju i napade koji mogu rezultirati smrću. Nikola Strikland, radiolog iz SAD, jednom je pomešao plod mančinelskog drveta sa jabukom. On i prijateljica su uzeli samo griz otrovnog ploda, a ljutina koju su odmah osetili kroz par momenata pretvorila se u gušenje. Istovremeno, osećali su sve jači bol u grlu, kako je otrov prodirao u pljuvačne žlezde. Strikland i njegova prijateljica su preživeli pukom srećom, jedino zahvaljujući tome što su uneli tako malu količinu "smrtonosne jabuke".

Моringа - Moringa Oleifera

moringa Моringа drvо rаstе u dеlоvimа Аfrikе i Аziје. Оnо štо је nајintеrеsаntniје u vеzi оvе bilјkе је dа svаki deo јеstiv. Mаhunе, plod, cvеt, kоrеn su јеstivi i vеоmа čеstо se kоristе u pоslаsticаmа u Južnoj Indiji zbоg svog јеdinstvеnоg ukusа. Sеmе bilјkе se može kоristiti zа prоizvоdnju ulјa kоје је vеоmа slično mаslinоvоm ulјu u pоglеdu ishrаnе. Таkоđе ulје је bоgаtо аntiоksidаntimа i njеn rоk trајаnjа је nеоgrаničеn. Оsim tоgа, lišćе Моringe sаdržе tri putа višе gvоžđа nego spаnаć, kојi је dо sаdа biо rаzmаtrаn kао bilјkа kоја imа nајvеći sаdržај gvоžđа. Моringа čај imа spоsоbnоst dа pоvеćа prirоdni nivо еnеrgiје i može se koristiti umesto kafe. Моringа sаdrži čеtiri putа višе vitаminа А оd šаrgаrеpе. Istоvrеmеnо је оdličаn izvоr bеtа-kаrоtеnа. Моringа je kao dodatak ishrani značajno bоlјa оd drugih vitаminа i dоdаtаkа koji su dostupni nа tržištu. То је zbоg činjеnicе dа оna nе sаdrži sintеtičkе sаstојkе.

Ogrozd - Ribes grossularia

ogrozd Ogrozd, Amla, dlakave bobice na izdancima punim oštrog trnja tipično su voće za marmelade, ali jednako tako mogu se jesti i sirove, pogotovo kada su već dobile svoju žutocrvenu zrelu boju. Ogrozd se može pohvaliti zaista visokim udelom vitamina C i to je jedan od razloga zbog kojih spada među najzdravije namirnice na svetu. Pored toga ima svojstva da podstiče bolju apsorpciju hrane, balansira stomačne kiseline, neguje zdravlje mozga, mentalnih funkcija, podstiče zdravlje srca, jača pluća, pospešuje plodnost i još mnogo toga. Ovo voće obično zri u jesen, a raste na šumskom vlažnom području. Indijci ga smatraju svetim drvetom zbog mnoštva lekovitih svojstava iako mu je ukus poprilično kiseo. Koristi se u svežem i sušenom obliku. Pored vitamina C sadrži i minerale poput kalcijuma, fosfora, gvožđa, karotena te vitamine B kompleksa i ima veoma snažno antioksidativno delovanje.

Kumkvat - Zlatna pomorandža

kumkvat Kumkvat je agrum iz porodice rutvica. Spominje se u kineskoj literaturi iz 12. veka pa se stoga veruje da i potiče iz Kine gde je poznat po imenima chin-chit (zlatna pomorandža), chin-kan (zlatna mandarina) i chin-tou (zlatni pasulj). U 19. veku njegov uzgoj se u velikoj meri proširio na područje Amerike i Evrope, a danas je posebno zastupljen u Brazilu, Španiji, Argentini, Kaliforniji i južnoj Africi. Zbog patuljastog rasta, bogate zelene krošnje i lepih cvetova, širom sveta je popularan kao ukrasno drvo. Uzgajan kao saksija predstavlja neodoljiv ukras balkona i terasa. Kao namirnica, opravdava pridev «zlatni», jer je prava riznica hranjivih materija. Prava vrednost ovog agruma su njegovi atraktivni maleni plodovi koji su bogata riznica važnih nutritivnih materija. Žutonarančaste su boje, ovalnog ili okruglog oblika, veličine 3-5 cm.

Planika - Arbutus unedo

planika Planika, maginja ili jagodnjak zimzelena je grmolika biljka iz porodice Ericaceaea, prosečnog rasta između 5 i 10 metara. Njeno stanište proteže se širom Mediterana, sve do Irske i Engleske, Mikronezije te čak i toplijih delova Azije. Planika je izrazito specifična biljka koja poseduje dugu fazu cvetanja i formiranja ploda. Njen samooprašujući dvopolni cvet javlja se između oktobra i decembra, istovremeno sa kasnijom fazom dozrevanja crvenih bobica. Drugim rečima, potrebno je čak godinu dana kako bi došlo do potpunog formiranja i sazrevanja ploda, tj. do faze pogodne za jelo. Kod biljke se tradicionalno koriste i sočan plod i list, bilo da je reč o gastronomskoj ili medicinskoj upotrebi. Planika se tradicionalno bere na Mediteranu još od vremena antičke Grčke, a njen nutritivni potencijal došao je do izražaja tek u poslednje dve decenije. Španija studija Ruiz-Rodriguez iz 2011.

Komorač - Foeniculum vulgare, za snagu i imunitet

komorac Izgledom podseća na mirođiju, ali stabljika komorača ili morača je viša i razgranatija, a cvasti združene u velike štitove, na vrhu su žuti cvetovi. Iako je dominantno mediteranska biljka, kod nas se najviše gaji u Vojvodini, a širom Evrope u Francuskoj, Rusiji, Rumuniji, Makedoniji... Komorač je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koju su koristili Egipćani, Rimljani i Grci. Stari Rimljani su uživali u njegovom listu, korenu i semenkama, stavljali ga u hleb i salate. Sa posebnim zadovoljstvom su ga konzumirale rimske dame, zbog diuretičkih svojstava. Uz njegovu pomoć "skidale" su masne naslage oko stomaka, a vojnici su ga stavljali u jelo da bi bili zdraviji i snažniji. Bere se u kontinuitetu, sve do kraja oktobra, jer plodovi ne sazrevaju istovremeno, a period cvetanja dugo traje. Zreli plodovi se poznaju po sivim prugama i što se na dodir lako raspadaju.

Lekovite žute dunje

dunje Kao voće posvećeno Veneri, dunja je smatrana simbolom ljubavi i sreće, Sirup od dunja može da se koristi kao dodatak drugim napicima koji se koriste kod proliva, pošto ova voćka steže, ali i za lečenje sluzokože grla, krajnika i drugih disajnih puteva. Plod dunje obiluje vitaminima i mineralima. Sadrži vitamin C u velikim količinama, zatim vitamin B1, B2, niacin, karoten, kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar, natrijum, cink, gvožđe, mangan, natrijum, hlor i sumpor. Pored toga, sadrži i proteine, dijetalna vlakna i ugljene hidrate. Semenke su njen najlekovitiji deo, i kada odstoje u vodi oslobađaju sluz koja pomaže kod problema s kašljem. One sadrže i velike količine amigdalina, odnosno vitamina B17, koji ima antikancerogeno dejstvo. Semenke su bogate i mastima, taninom, pektinom, šećerima, jabučnom kiselinom, emulzinom i protidom.

Blushwood - Hylandia dockrillii

hylandia Blushwood - Hylandia dockrillii, u slobodnom prevodu rumeno drvo, biljka je izuzetnih medicinskih svojstava za koju se smatra da bi u bliskoj budućnosti mogla preuzeti primat u borbi protiv vidljivih tumora. Na severu Kvinslenda u Australiji, u području kišnih šuma, razvila se manja populacija Hilandia dockrillii, čija su svojstva naučnici proučavali tokom osam godina te došli do zapanjujućih podataka. Od 300 životinja (psi, mačke, konji, tasmanijski đavoli) kojima su bili veštački izazvani tumori vrata i melanomi, primena ekstrakta iz bobica ove biljke izlečila je tumor u 75% slučajeva te se, prema navodima istraživača, nijedan od izlečenih tumora naknadno nije vratio.

Kičica je gorak tonik protiv bolesti

kicica Kičica je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, ima četvorougaonu, oko 30 centimetara visoku, šuplju stabljiku koja se pri vrhu grana. Listovi su jajoliko duguljasti, a cvetovi ružičasti, grozdasti, prave metlaste cvasti na vrhu stabljike i otvaraju se samo na suncu, oko podneva. Legenda kaže da je ovu biljku koristio i kentaur Heiron za lečenje zatrovanih rana, pa otuda i njen latinski naziv (Centaurium umbellatum). Od srednjeg veka koristi se za bolesti organa za varenje i temperaturu, a narod je zove i bor cvitaš, gorčica, gorko zelje, mali stozlatnik, zlatna žuč, grozničava trava... Kičica je prilično rasprostranjena po livadama, šumskim proplancima i šiblju. Cveta od jula do kraja septembra. U to vreme se u lekovite svrhe beru ružičasti grmovi. Suše se u snopićima ili se rasprostru u tankom sloju, u hladu na promajnom mestu. Osušena biljka ima blago aromatičan miris i izrazito gorak, prodoran ukus.

Rusomača - spas za žene

rusomaca Zbog oblika u narodu je zovu i devojačka trava i mačkino srce. Rusomača (Capsella bursa posteris) koja raste svuda po Evropi, osim na krajnjem severu, u lekovitom smislu izuzetno je dragocena. Najčešće se nalazi pored puteva, u dvorištima i na zapuštenim livadama. Cveta od aprila do oktobra, a bere se sve dok cveta. Suši se u hladovini u tankim slojevima. Lekovita je u celosti. Cvetovi su mali beli, raspoređeni u bočne cvasti. Plod je srcasto trouglasti, tvrd na dodir. Sadrži flavonoide, polipeptide, holin i acetilholin, histamin, vitamine A, B i C i obilje drugih delotvornih sastojaka. Kao daleka rođaka familije krstašica oslobađa karakteristični miris sumpornih jedinjenja. Omiljeni je narodni lek protiv menstrualnog odliva i bolnih menstruacija, zbog čega je i zovu devojačka trava. Koristi se i kod pojave krvi u mokraći, upale bešike, krvarećih hemoroida, kao i za jačanje materice i snižavanje krvnog pritiska.

Koren bedrenike čisti otrove

bedrenika Bedrenika (Pimpinella saxifraga) u Evropu je stigla sa britanskih ostrva i zapadne Azije, sa područja u kojima vlada umerena klima. Raste na suvim livadama, obroncima i brdima, dostiže visinu do 80 sm, a prepoznaje se po beličastim cvetovima u vidu buketića. Cveta od juna do oktobra, a lekoviti deo je isključivo koren, koji mirisom podseća na klinčić. Po preporukama tradicionalne medicine odebljali koren se vadi u septembru i oktobru, ili u rano proleće, u martu i aprilu. Ali da bi se pronašao u prolećnim mesecima, mesta gde raste bedrenika treba obeležiti prethodnog leta, dok biljka cveta. Kada se izvadi, koren se prvo opere i raseče po dužini. Zatim se niže na kanap i suši u hladu na promajnom mestu, a može i u rerni, na temperaturi ne višoj od 40 stepeni. Čuva se na apsolutno suvom mestu u dobro zatvorenoj posudi, jer u protivnom, može da se navlaži.

Kilavica protiv upale bešike

kilavica Kilavica (Herniaria glabra) je izuzetno lekovita. Narodni lekari tvrde da poseduje izuzetna antiseptična, antihipertonična, antibakterijska, detoksikantna, sekretolitička, spazmolitička, a pre svega diuretička svojstva. Koriste je za izlučivanje urina, posebno za lečenje bubrega i bešike. Olakšava izbacivanje peska, jer se njeni sastojci vezuju za čestice peska. Zbog efikanosti u lečenju kile, dobila je naziv kilavica, izvučen iz latinskog herniaria. Narod je još zove i jagnjeće zelje, sitnica, trava od kile, turska trava... Ima razgranatu, poleglu stabljiku, male listove i zelene cvetove, koji se pojavljuju od juna do kraja septembra. Tek kada se osuši, dobija karakterističan miris. Ukus joj je opor i slan. Najviše raste na peščanim terenima, putevima, poljima, pašnjacima i vinogradima.

Boražina protiv upala

borazina Boražina - Borago officinalis, je jednogodišnja zeljasta biljka koja samoniklo raste u svim podnebljima, a uzgaja se i u baštama. Cveta od maja do oktobra i lekovita je u celosti. Bere se u periodu cvetanja, suši u hladu na provetrenom mestu. Zbog velike količine gama-linolenske kiseline, uspešno leči sve upale, kao i autoimune i bolesti krvnih sudova, uspostavlja hormonsku ravnotežu i nivo glukoze u krvi. Pomaže kod reumatizma, jača srce, poboljšava apsorpciju gvožđa, sprečava vrtoglavice. Jak je antioksidans, podstiče znojenje, snižava temperaturu i leči širok spektar urinarnih problema. Kao čaj je delotvorna za ispiranje usne duplje, kod problema sa desnima i zubima. Sprečava oštećenje vida i nastanak noćnog slepila, a čaj se preporučuje i za ispiranje suvih očiju. Osim toga, podiže energiju i imunitet, pozitivno utiče na koncentraciju.

Drača je i antiseptik

draca Drača - Paliurus spina cristi odavno je poznata kao antiseptik, prirodan lek delotvoran kod dijareje, dizenterije, zapalenja debelog creva, kao i u lečenju nervnih i reumatskih bolesti. U narodu je zovu još ljuta i crna drača, dračevica, žestica, čalija. Karakteriše je mnoštvo bodlji, sakrivenih ispod listova. Međutim, žućkasti cvetovi plene izgledom od maja do kraja jula, jer stvaraju guste grozdaste cvasti. Cvetovi imaju diskretan miris, ali su veoma medonosni zbog čega ih pčele obožavaju. Drača raste na toplim otvorenim kamenitim mestima, uz puteve, ali i uz drugo grmlje i živicu. Takođe, ljudi je sade i kao živu ogradu. Lekoviti deo biljke su plodovi koji počinju da dozrevaju u avgustu. Oblikasu diska, prečnika dva do tri santimetra, u početku žućkastozeleni, a kada sazru dobijaju žutonarandžastu boju. Svaki ima tri tvrde i drvenaste semenke.

Syndicate content