Biljke

Brđanka - Arnica montana

arnica Biljka brđanka (Arnica montana) je bila rasprostranjena svuda po Evropi, ali je postala zaštićena vrsta zbog nekontrolisanog branja. U izobilju je ima u Italiji, Švajcarskoj i Sloveniji. Kao što joj ime kaže, raste u planinskim predelima, livadama i brdima, čak i na nadmorskoj visini od 3.000 metara. U narodu je poznata i kao moravka, veprovka, planinska arnika... Stabljika joj je uspravna i razgranata, sa krupnim žutim cvetovima. Lekoviti delovi su cvet, listovi i koren. Iz korena ove višegodišnje biljke svakog proleća izbijaju novi izdanci. Najčešće se koristi za lečenje rana, jer eterična ulja koja poseduje deluju dezinfekcijski, ublažavaju bolove i ubrzavaju zaceljivanje. Koristi se i kod upale grla, pluća, slabosti srca, podstiče cirkulaciju krvi, izlučivanje znoja i urina. Posebno je dobra za srce jer sadrži u većim količinama flavonoide, procijanidine, helenalin.

Sikavica obnavlja jetru

sikavica Jedna od najboljih lekovitih biljaka za zaštitu, regeneraciju i detoksikaciju jetre je gospin trn ili magareća salata (Silybum marianum). Veoma nalikuje čičku, pa bi trebalo obratiti pažnju prilikom branja. U narodu je poznata i kao godpin trn, zmijina trava, divlja artičoka... Višegodišnja je biljka, krupna i razgranata, koja može da poraste do dva metra. Najčešće se može naći na poljima, livadama, obodima šuma i proplancima, a prepoznaje se po purpurnim cvetovima, duguljastim i oštrim listovima. Vrlo je bodljikava, pa joj se mora prići pažljivo. U lekovite svrhe se koristi cela biljka sa korenom. Listovi se beru u maju, cvetovi u junu, julu i avgustu, seme se skuplja u avgustu i septembru, a koren vadi u septembru i oktobru. Poznato je da štiti od negativnog delovanja lekova, uspešno eliminiše iz organizma razne hemikalije, alkohol, teške metale.

Božikovina - Ilex aquifolium

bozikovina Zimzelena božikovina (Ilex aquifolium) poznata je kao ukrasno drvo ili žbun, a malo ko zna da poseduje izuzetna lekovita svojstva. Zbog dekorativnog efekta se sadi u parkovima i vrtovima, ukras je terasa, balkona i žardinjera, koristi se i kao živa ograda jer ublažava buku. U doba starog Rima njene grančice su predstavljale zaštitu od uroka, munja i gromova, loših misli... U hrišćanstvu je cvet božikovine simbol rođenja Isusa Hrista, crveni plodovi njegova krv, a bodljikavo lišće kruna od trnja. U narodu postoji verovanje da biljke koje plodove rađaju zimi imaju jaku moć da zaštite čoveka od bolesti i svakog zla, jer i same prkose prirodi. Božikovina je jedna od najpoznatijih, jer plod sazreva u oktobru i novembru, a ostaje do proleća. Smetaju joj samo jaki, zimski vetrovi, pa bi je tada trebalo zaštititi. Dobro podnosi gradsku sredinu, orezivanje, a najviše joj prijaju sunčana i polusenovita mesta.

Jasenak - Dictamnus albus

jasenak Izuzetno retka lekovita biljka jasenak (Dictamnus albus) u narodnom verovanju ima mitska obeležja. Veruje se da su njome lečile vile, a ime je dobila zbog listova sličnih jasenovim. Luči eterično ulje koje u dodiru sa suvim vazduhom može da se zapali, pa se na jasenku noću često vide plamičci. Zbog ovog fenomena, u našem narodu je vladalo verovanje da ga koriste vile i bolesne su ostavljali da prenoće na mestima gde raste. Jasenak je višegodišnja zeljasta biljka sa jakim valjkastim, horizontalnim korenom, iz kojeg svake godine izbija jedan ili više novih izdanaka, visokih i do 1,5 metar, obrazujući okrugle krošnje. Listovi su jajoliki i neparni, a na vrhu izbijaju lepi beli ili ružičasti cvetovi. Ulje se nalazi u listovima i cvetovima, kada se protrljaju među prstima, oslobađaju miris sličan limunu.

Povratić - Tanacetum parthenium

povratic U prvi mah, zbog izgleda cvetova može da se zameni sa kamilicom. Međutim, razlika se uočava odmah jer su žućkasto beli cvetići povratića gušćih latica nalik dugmetu, smešteni na razgranatoj stabljici. Biljka je izgledom zapravo slična sitnim hrizantemama, ali potpuno drugačijeg mirisa. Cveta od jula do kraja oktobra, bogata je jedinjenjima terpena, kumarina, flavonoida i poliacetilena. Zbog sastojka partenolida ispoljava antibakterijsku aktivnost i prema gram-pozitivnim i gram -negativnim bakterijama, od kojih su najpoznatije stafilokokus aureus, ešerihija koli i salmonela. Povratić se, zapravo, vekovima koristi u tradicionalnoj medicini za snižavanje visoke temperature i lečenje glavobolje, zubobolje, bolova uzrokovanih artrozom, problema vezanih za varenje, ali i kod ujeda insekata. Preparati se spremaju u vidu čaja, tinkture, tableta i kapsula.

Potočnjak - Lythrum salicaria

potocnjak Potočnjak (Lythrum salicaria) svojim dugim stabljikama okićenim cvetovima purpurne boje od juna do septembra krasi obode šuma, puteva, livada i napuštenih zemljišta. Raste i pokraj reka, kao i na močvarnim mestima. Iako korovska, zbog neobične lepote služi i kao ukras. Osim na području Balkana, uspeva širom planete gde vlada topla klima. Višegodišnja vrbica, kako je još zovu, nakon cvetanja i stvaranja semena polako nestaje sa lica zemlje, da bi se ponovo javila krajem aprila i početkom maja sledeće godine, u još bujnijem izdanju. Brzo se širi, cveta do početka septembra, privlačeći pčele i leptire koji je oprašuju. Biljka je u celosti jestiva i lekovita. Koren i mladi, zeleni listovi bogati kalcijumom koriste se za pripremu ukusnih variva i supa. Listovi se beru tokom cele sezone i suše na promajnim mestima, kao i vrh biljke sa cvetnim klasom, koji se takođe koristi u lekovite svrhe.

Božje drvce - Artemisia abrotanum

artemisia-abrotanum Od juna do oktobra, pokraj potoka i reka, na zapuštenim zemljištima i u baštama raste i cveta lekovito mirišljavo i gorko božje drvce. Drvenasta stabljika okićena tankim usko perasto razdeljenim listovima i sitnim cvetićima u obliku cvasti, može da dostigne visinu do 1 m. Protrljani među prstima listovi ove trajne biljke oslobađaju miris nalik mešavini limuna i pelina. Često se i koristi umesto pelina, jer je manje gorka a prijatno miriše. Sadrži eterična ulja, tanin, alkaloid abrotin, gorke materije. Za potrebe lečenja beru se grančice u fazi cvetanja božjeg drvceta. Suše se na toplom i provetrenom mestu u senci. Za lečenje se koriste u obliku čaja, tinkture, kupki. Čaj i tinktura se preporučuju protiv akutne upale creva, za podsticanje apetita, regulisanje zatvora, kod groznice, žutice i drugih bolesti jetre, bubrega, kao dobar diuretik.

Štavelj - Rumex obtusifolius

stavelj Višegodišnji korov štavelj (Rumex obtusifolis) predstavlja dragocenu lekovitu biljku. Prepoznatljiv je po veoma velikim i dugačkim listovima, pri dnu stabla na dužim peteljkama. Cvetovi zelenkaste i crvenkasto smeđe boje biljku krase sve do kraja septembra, poređani u klasove na stabljici visokoj i do metar. Specifičnog su mirisa i gorkog ukusa. Štavelj (poznat i kao konjski štavelj) uspeva u vlažnim sredinama, kao što su vlažne livade, jarci, strništa i vlažne šume, a najčešće se može naći na mestima gde raste kopriva. Za potrebe lečenja beru se zeleni listovi, a sjajno smeđi plodovi neposredno pre sazrevanja. Ubrani delovi suše se u hladu. Zrele semenke se lako osipaju i raznose vetrom i već sledećeg proleća klijaju na novom mestu. Plod se koristi u vidu čaja protiv dijareje, dok su listovi delotvorni kod anemije jer sadrže vitamine A i C, a od minerala dosta gvožđa i fosfora.

Neven leči kožu, hemoroide, mokraćne upale

neven Neven (Calendula officinalis) od davnina ima počasno mesto u vrtovima jer se od njegovih jarko narandžastih cvetova pripremaju lekovite masti, ulja, napici, oblozi. Neven deluje protivupalno i pospešuje zaceljivanje oštećene kože, pa se nevenove kreme široko primenjuju kod ispucale kože, modrica, otok, uganuća i drugih povreda, ali i kod proširenih vena i hemoroida. Neven često nazivaju "biljkom kože" jer, kažu, nema kožne bolesti kod koje neven ne može pomoći, od uboda insekata do bradavica, akni, ekcema i psorijaze. Čaj od nevena pokazao se izvrsnim u lečenju infekcija urinarnog sistema i ublažavanju menstrualnih tegoba, a koristi se i kod tegoba s jetrom. Cvetove nevena potrebno je pažljivo sušiti u tankom sloju, u hladovini, na prozračnom mestu, kako bi zadržali svoju prirodnu boju i lekovita svojstva. Čaj se priprema tako da se 1-2 cveta nevena preliju sa 2 dcl ključale vode.

Neem - Azadirachta indica

neem Indijsko drvo nim (neem) u indijskoj se medicini koristi već hiljadama godina, a nosi nadimak "seoske apoteke". Nim je indijsko drvo čija je lekovitost poznata već hiljadama godina, a toliko se smatra lekovitim da se čak indijska sela u kojoj se nalaze drveća nima, smatraju onim najzdravijima. Svi delovi drveta se mogu koristiti u svrhe lečenja, od cveća pa do samih grančica, a nim ima i plod sličan maslina, zeleno žute boje. Iako razvikan zbog svoje lekovitosti, od akni pa sve do kožnih bolesti i upale sinusa, savetuje se da se deca ne leče ni na koji način Nimom - zbog manjka naučnih podataka o njegovoj toksičnosti. Zbog toga je važno da i ga izbegavaju trudnice te oni koji pate od oboljenja bubrega i jetre. S druge strane, na primer čaj od nima odrasle osobe mogu koristiti svakodnevno, čak se na primer kod probavnih tegoba savetuje i piti do tri puta dnevno.

Biljka za lepotu

smilje Smilje je mediteranska biljka koja raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena, napuštenim vinogradima i uz ivice puteva. Za njena lekovita svojstva znali su i Stari Grci koji su je koristili za vidanje rana. Međutim, smilje je dugo bila zaboravljena i dobro skrivana tajna. Osim za podmlađivanje, smilje ima i brojna druga lekovita svojstva. Odličan je lek protiv bronhitisa i kašlja, deluje kao sedativ, snižava krvni pritisak, nivo holesterola u krvi, sprečava nastanak ugrušaka, ublažava bolove i jača ceo organizam.Postoji mnogo vrsta smilja a najpoznatija je Helichrysum italicum. Njen značaj su prepoznali i najbolje iskoristili Francuzi koji su je nazvali “immortelle”, što znači besmrtna. Ovaj nadimak smilje sa ponosom i pravom nosi. Razlog? Sposobnost brisanja bora, ožiljaka, strija i modrica.

Voće dugovečnosti - Lu han guo - Siraitia grosvenorii

luhanguo Voće lu han guo (Siraitia grosvenorii), poznata u Kini i kao „voće dugovečnosti“, već se vekovima koristi u Kini zalečenje različitih bolesti, od respiratornih infekcija do digestivnih problema. Mnogi znaju da je ovo voće zdrava zamena za šećer i da ima pozitivne efekte na smanjenje nivoa holesterola. Međutim, najnovije istraživanje ukazuje na to da ova voćka može navodno da izleči i rak. Treba napomenuti da su japanski istraživači početkom 21. veka otkrili da određene supstance u ovom voću inhibiraju rast ćelija raka kod miševa. Od tada su sprovedene brojne studije koje idu u prilog ovom voću. Kineska studija iz aprila ove godine je otkrila da jedinjenje mogrozid V iz lu han guoa izaziva apoptozu ćelija rakai dovodi do zaustavljanja njihovog ćelijskog ciklusa. Studija iz 2015. godine je otkrila da jedinjenje mogrol, biometabolit iz lu han guoa, ima antikancerozna svojstva i da smanjuje rast ćelija kod leukemije.

Crvena rudbekija - Ehinacea

echinacea Ona je najpoznatija biljka antibiotskog i antivirusnog delovanja, a upotrebljava se za jačanje imunog sistema kao jedan od najdelotvornijih imunostimulansa. Crvena rudbekija i pupavica druga su imena biljke ehinacee, koju su severnoamerički Indijanci tradicionalno koristili, zajedno s korenom, za lečenje raznih bolesti, naročito rana, povreda, infekcija i upalnih stanja organizma. Ova biljka sadrži eterična ulja, cinarin, alkilamid, fenoli, betain, apigenin, ehinokozid, polisaharidi, borneol, ehinacin, resin, luteolin, poliacetilen, kvercetin, kiseline palmatnska, cikorijska, kaven, hlorogenska, inulin, vitamin C, bakar, gvožđe, jod, sumpor, kalijum.

Maklura - maclura pomifera

maklura Zelena pomorandža, Konjska jabuka, Osage narandža, majmunska lopta, Adamova jabuka... sve su to nazivi za makluru, listopadno drvo iz porodice dudova koje potiče iz Severne Amerike. Ovo veoma kvalitetno drvo, dvostruko tvrđe od hrastovine, jakih grana posutih oštrim i tvrdim trnjem u postojbini se do pojave bodljikave živce koristilo kao kvalitetna živa ograda. Plodovi su zeleno-žućkaste boje, naborani na površini, pa mnogi tvrde da podsećaju na mozak. Nisu jestivi, dok seme i ulje koje se u njemu nalazi jesu. Ovo ulje baza je mnogih kozmetičkih proizvoda u SAD, a mogu se pronaći kapsule, tinkture i masti na bazi ove biljke. Kod nas je ima na severu i jugu Srbije, a znalci kažu da je drvo odlično za pravljenje gitara i lovačkih lukova, jer je vrlo otporno i dobro prenosi zvuk. Drvo može biti visoko i do 15 metara, razgranate, guste krošnje sa padajućim ili vodoravno položenim granama.

Crvena ribizla

ribizle U istoriji je zabeleženo da su još u 11. veku crvenu ribizlu koristili kao dragoceni ukras samostanskih dvorišta i gradskih vrtova, ali i kao cenjenu namirnicu od koje su se pripremala jela i prirodni lekovi. I danas je poznata po svojim prehrambenim i lekovitim svojstvima koje ne bi trebalo zanemariti. Crvena ribizla sadrži proteine, jabučnu, citričnu i tartaričnu kiselinu i gama-linolnu kiselinu. Bogata je kalcijumom i fosforom. Obiluje vitaminima B grupe (B1, B2, B3 i B6), C, A i K. Crvena ribizla je odličan izvor antioksidansa i minerala koji poboljšavaju kvalitet kože i kose. Sadrži vitamin C, kao i gvožđe koje pomaže kod anemije. Vitamin C ima i antihistaminska svojstva koja smanjuju delovanje alergena, štiti od bakterija i virusa i olakšava tegobe astme. Ribizla sadrži kalijum, koji je važan za zdravlje srca i kvalitetan rad celog organizma.

Syndicate content