Biljke

Hajdučka trava

hajducka-trava Hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Hajdučka trava, u narodu poznata i kao kunica, sporiš, stolisnik, ravanj i romantika, odavno se svrstala u red najvrednijih lekovitih biljaka. Naziv hajdučka dobila je po hajducima koji su njome zaceljivali rane. Njen latinski naziv Achillea millefolium vezuje se za grčkog junaka Ahila, koji je kao učen čovek, u trojanskom ratu takođe koristio za vidanje rana. Ahilovo ime je dobila i zbog njegove izuzetne snage, jer i sama višestruko snažno deluje. Kao samonikla višegodišnja biljka raste u celoj Evropi, obično uz puteve, na livadama i pašnjacima. Cveta tokom celog leta, a bere se kada je sunce najjače, jer tada ima najviše eteričnog ulja.

Lincura za srce i želudac

lincura Lincura ili srcanik trajna je biljka s korenom koji može biti i do 50 godina starosti. Koren je jako dugacak, debeo i razgranjen, izvana smedje do tamnosmedje boje, a iznutra žute boje. Stabljika je okrugla, iznutra šuplja, a u gornjem delu žlebasta, visine od 50 do 120 cm. Najcešce se parce korena lincure od 5cm stavlja u flašu rakije, a u narodu važi kao dobar lek za krvotok. Za lek se u jesen ili rano prolece sabire koren od starijih biljaka. Sveži koren ima neugodan miris, dok je miris osušenog korena aromatican. Valja ga brzo sušiti - a to se postiže ako ga se razreže po dužini. Iako se od davnina koristi u lekovite svrhe, u narodu se na pomen lincure (Gentiana lutea) uglavnom pomisli na rakiju.

Stevija - slađa od šećera

stevia Biljka stevija je odlična zamena za šećer i može da posluži kao idealna i potpuno zdrava alternativa veštačkim zaslađivačima. Stevija, koja se koristi kao zamena za šećer, može da posluži kao idealna i potpuno zdrava alternativa veštačkim zaslađivačima. Ekstrakt ove biljke se kao zaslađivač već vekovima koristi u Paragvaju i Brazilu, a od 2011. godine, kada je Evropska agencija za bezbednost hrane odobrila njenu upotrebu, stevija je sve rasprostranjenija širom sveta. Koristi se kao dodatak hrani i piću, a pažnju privlači najpre zbog toga što nije kalorična - ima nula kalorija! Ovaj prirodni zaslađivač je 300 puta slađi od šećera i veštačkih zaslađivača. Za razliku od šećera i veštačkih zaslađivača, stevija ne povećava nivo šećera u krvi tako da ne izaziva insulinsku reakciju u organizmu.

Oman - Inula helenium

oman Oman - Inula helenium je trajna biljka razgranjene stabljike visine do 2 metra, karakterističnih srcolikih listova i žutih cvetova skupljenih u velike glavice. Njegova pradomovina je centralna Azija, odakle se raširio po celoj Evropi, naročito na Balkanu. Tipična je biljka nizije, gde kao korov raste uz obale reka i potoka, duž saobraćajnica i u blizini oranica. Njegova lekovita svojstva visoko se cene u zemljama Zapadne Evrope, gde su kultivisane sorte veoma često sastavni deo bašta i okućnica. Za lekovite svrhe skuplja se kompletan, razgranat korenov sistem dvogodišnjih ili trogodišnjih biljaka, tokom cele jeseni. Koren se očisti od zemlje i nadzemnih delova, uzduž prepolovi (ili seče na kolutove) i suši u tankom sloju u hladu i na promajnom mestu. Svež koren ima jak, aromatičan miris i oštar i neprijatan ukus koji se gubi tokom procesa sušenja.

Potočarka

potocarka Potočarka ( lat. Nasturtium officinale ) je skromna ali veoma dragocena biljka . O njenoj nutritivnoj vrednosti više nego dovoljno govori činjenica da sadrži veće količine gvožđa od spanaća i više vitamina C od limuna i narandže . Poreklo potočarke je područje Evroazije , no danas je široko rasprostranjena i može se naći gotovo svuda u svetu . Poznata je kao jedna od najstarijih biljaka čija upotreba seže još u daleku istoriju . Mnogi stari narodi koristili su ju u ishrani i lečenju zdravstvenih tegoba . Antički grčki lekar i otac medicine Hipokrat cenio je ovu biljku i preporučivao ju za lečenje katara pluća , zubobolje , bolesti grla , gušavosti i promuklosti . Lekovitost potočarke dokazana je u mnogobrojnim svetskim naučnim studijama . Potvrđeno je da redovno konzumiranje manjih količina ove biljke može sprečiti rak prostate i debelog creva .

Čuvarkuća - prirodni lek

cuvarkuca Prema narodnom predanju, čuvarkuća štiti kuću i porodicu od požara, udara gromova, kao i od vampira i veštica. Čuvarkuća ili, kako je još često nazivaju, uhovnik je i prirodan lek za mnoga oboljenja. Čuvarkuća je višegodišnja biljka koja može da naraste i do 30 centimetara. Izuzetno lekovita, otporna na žegu i hladnoću, čuvarkuća (Sempervivum tectorum), najkorisniji je ukras dvorišta i terasa, a trebalo bi da je ima svako domaćinstvo. O njenoj vrednosti govore zapisi sačuvani još iz devetog veka, u odredbama Karla Velikog, koji svojim podanicima u ruralnim sredinama nalaže da uzgajaju 72 važne biljke, a da "svaki seljak obavezno treba da ima čuvarkuću!". Da je izuzetno vitalna pokazuje njen latinski naziv sempervivum, koji znači "uvek živa".

Jagorčevina

jagorcevina Ova biljka, u narodu poznata i kao jagorčika, jaglac ili jaglika, raste u planinskim područjima, na sunčanim obroncima, po livadama, šikarama.. Još od davnina je poznata kao lek za iskašljavanje, bronhitis i prehladu. Bogata je saponizidima, enzimima, mineralima i esencijalnim kiselinama. Jagorčevina se koristi kod migrene, nesanice i reumatizma. Ublažava prolećni umor koji karakteriše ubrzano zamaranje, malaksalost, vrtoglavica, pospanost i depresija, a javlja se s prvim sunčanim danima kod svake druge osobe. Ova biljka se najčešće koristi za lečenje plućnih bolesti i lupanje srca. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama zbog saponina, koji može da uzrokuje neželjene posledice. U lekovite svrhe se koristi sušeni koren, listovi i cvetovi koji se beru isključivo po sunčanom vremenu i suše jedan dan, na toplom i prozračnom mestu. Listovi jagorčevine se beru dok biljka cveta i suše se tri do četiri dana.

Crni Kim - Nigella sativa

crnikim Kim je samonikla biljka, mada se u poslednje vreme sve više gaji u vrtovima i na njivama. Pre svega spada u začinske biljke, međutim ima višestruka lekovita svojstva, pogotovo crni kim (Nigella sativa). Crni kim prirodno raste u istočnim i toplim zemljama, naročito u Egiptu, Siriji i Indiji. Postoje zapisi u kojima se jasno može videti da je veoma često korišćen u staroj egipatskoj medicini. Egipatski faraoni upotrebljavali su ga kao začin za jela i za lečenje mnogih bolesti, upala, alergija, poremećaja metabolizma, zastoja mokraće, protiv depresije. Kim jača želudac, podstiče varenje hrane, proizvodnju hormona, izbacivanje mokraće. Pozitivno deluje na bolesti pluća, kožna oboljenja, teškoće izazvane astmom. Umiruje bronhije, alergijsku astmu, kašalj, ojačava imunitet, povećava proizvodnju antitela.

Muskatni oraščić - Myristica fragrans

muskatni-orascic Za morski ili muskatni oraščić (Myristica fragrans), čiji miris i ukus daje posebnu notu kuvanom žitu i drugim kolačima, većina ne sluti da ima i jaka lekovita svojstva. Kod nas se uglavnom koristi u pripremi poslastica, dok je u evropskim kuhinjama čest sastojak jela od piletine i čorbi od telećeg i jagnjećeg mesa. Dodaju ga i spanaću, barenom krompiru i pečurkama. Kao začin savršeno se slaže sa biberom, lukom i lovorovim listom. Muskatni orah, takođe, pomaže i kod nesanice i deluje umirujuće na nervni sistem. Ublažava grčenje mišića, olakšava bolove u zglobovima, snižava krvni pritisak i nivo holesterola u krvi, poboljšava koncentraciju i cirkulaciju, a pomaže i kod zubobolje. Dobar je i afrodizijak kada se uzima u većim količinama, ali tada može da izazove i dijareju, napad panike, čak i ubrzan rad srca. To je zato što se u njemu nalazi narkotik - miristicin.

Mušmula - Mespilus germanica

musmula Divlja kruškica (Mespilus germanica) ili mušmula u Evropi se gaji milenijumima, često se kalemi na dunju i krušku, a rađa iste godine. Drvo može da poraste do sedam metara, cveta krajem aprila. Ukusni plodovi se beru u jesen, a nekada i posle prvih mrazeva. Tek ubrane, mušmule su tvrde i opore, pa bi ih trebalo ostaviti nekoliko nedelja da sazru i potpuno omekšaju. Što se tiče ostalih delova biljke, koristi se cvet i list koji se bere u proleće. Suše se na vazduhu, kora drveta se skida u proleće ili u jesen. Od mušmule se pravi marmelada, liker i rakija, a poznavaoci narodne medicine tvrde da poboljšavaju vid, jačaju jetru i bubrege, popravljaju krvnu sliku, otklanjaju bolove u leđima i kolenima. Preporučuju se i kod vrtoglavice, dijareje, infekcije usne duplje, čak i protiv impotencije.

Urme - veoma zdravo voće

urme Urma ili datula je stanovnicima pustinja, beduinima, zamena za sve biljke kojima ostali svet obiluje. Urme imaju širok spektar zdravstvenih i nutritivnih vrednosti, zbog kojih se smatraju najzdravijim voćem na zemlji. One su odličan izvor prirodnih vlakana koji su organizmu neophodni za dobar rad creva. Prirodni šećer koji se nalazi u urmama je savršena alternativa običnom šećeru. Lako se vare i smanjuju osećaj gladi. Po svom sastavu urme su prava prirodna multivitaminska tabela, koju mogu koristiti deca i odrasli. Od anemije, preko visokog krvnog pritiska, holesterola, pa sve do raka…..gotovo da nema bolesti koja se ne može lečiti urmama. Anemični pacijenti trebalo bi da jedu što više urmi, jer su one odličan izvor gvožđa. 100 gr urmi sadrži oko 0,90 gr gvožđa, što je oko 11% preporučene dnevne vrednosti. Gvožđe, kao deo hemoglobina unutar crvenih krvnih zrnaca, određuje nosivost kiseonika u krvi.

Goji bobice - Lycium barbarum

goji Biljka goji ili godži ili vučje bobice, čiji slatki crvenkasti plodovi sadrže 19 amino-kiselina, minerale, germanijum, vitamine B grupe, privukla je pažnju naučnika kada su uočili da se njom hrane vukovi. Godži nazivaju 'bobicama sreće', jer donosi dobro raspoloženje, odličan je saveznik u borbi protiv bolesti i usporava starenje. Žbunasta biljka godži raste na obroncima Himalaja, na Tibetu, u Mongoliji i Kini, a njeni slatki crvenkasti plodovi privukli su pažnju naučnika kada su uočili da ih jedu vukovi. I dok divlje životinje slede svoj instinkt, narodi Dalekog istoka odlično poznaju svojstva godžija i nazivaju ga „bobicom sreće“ jer donosi zdravlje i dobro raspoloženje. Postoje mnoge kineske legende o ovoj biljci, a većina njih odnosi se na sposobnost godžija da produži život i uspori proces starenja.

Ljubičica dobra za zdravlje

ljubičica Ljubičica (Viola odorata), ima lekovita svojstva. Sa neobičnim cvetovima, kao vesnik buđenja prirode, javlja se u martu i traje do kraja aprila, iako može ponovo da procveta u jesen. Grci su ovaj skromni cvetak smatrali simbolom plodnosti, stari Rimljani su uživali u njenom slatkom vinu, a ostalo je zabeleženo da je bila omiljena Napoleonu. U hrišćanstvu predstavlja simbol vladavine i autoriteta, pa se nalazi na svešteničkim i kraljevskim odorama. Plava ljubičica simbolizuje Isusa Hrista, a bela Devicu Mariju. Kod nje su lekoviti ne samo cvetovi, već i listovi, ali i ostali delovi. Prikuplja se u martu i aprilu, osim korena koji se vadi od 15. oktobra do polovine novembra. Cvet i listovi se suše na prozračnom mestu, a koren se naniže u obliku venca i suši na vazduhu. Cvetovi sadrže specifično salicilno jedinjenje cijanin, belančevine, gumu, šećer, sluz, eterično ulje.

Zova ili bazga

bazga Zova spada među najstarije i najlekovitije biljke Evrope . Postoji tridesetak vrsta unutar porodice bazgi . Najznačajnije su crna i crvena zova . Kod nas se najčešće koristi crna bazga - Sambucus nigra . Hipokrat je znao govoriti da mu bazga može zameniti sve lekove . Kod starih naroda bazga je bila simbol rođenja i smrti , služila je za zaštitu od zlih sila . Stari Evropljani i Indijanci koristili su bazgu u lečenju upala , probavnih tegoba , žutice , ženskih bolesti i gripa . Cvetovi bazge su bogati glikozidima , taninima , flavonoidima , karotenima , rutinom i vitaminom C. Bobice bazge sadrže alkaloide , karotene , tanine , organske kiseline i vitamine A , B i C. Pretpostavlja se da su flavonoidi koje sadrži bazga odgovorni za većinu njenih lekovitih svojstava . Flavonoidi su moćni antioksidansi koji štite naše ćelije od oštećenja .

Rabarbara - zaboravljeno voće

rabarbara Kako nam je stiglo proleće tako nam je i stigla davno zaboravljena biljka - rabarbara . Nažalost danas većina nas ne zna skoro ništa o rabarbari , zbog čega smo i odlučili napisati o toj zaboravljenoj biljci . Rabarbara je višegodišnja , zeljasta biljka . Poseduje velike listove i trouglastu dugu mesnatu stabljiku . Cveće je zeleno - bele i roze - crvene boje . Iako je rabarbara zapravo povrće , u narodu je poznata kao voće .Rabarbara sadrži puno korisnih kiselina ( jabučna , niacin , pantotenska , folna ) , mineralnih materija ( kalcijum , magnezijum , mangan ) , polifenola i vitamina ( vitamine C i B ) . Rabarbara odlično deluje na digestivni trakt . Već odavno se koristi kao laksativ , lek protiv zatvora . U manjim dozama može izlečiti i proliv . Rabarbara stimuliše metabolizam zbog toga je idealna namirnica za osobe koje žele da izgube višak kilograma .

Syndicate content