Biljke

Bergamot - Citrus bergamia

bergamot Bergamot - plod ukrštanja kruškolikog limuna i seviljske narandže, popravlja raspoloženje i brani organizam od stresa. Pomaže kod upale mokraćnih kanala, poremećaja u varenju, ublažava bol, snižava temperaturu. Bergamot (Citrus bergamia) se gaji na ogromnim plantažama južne Azije i južne Amerike, kao i na jugu Italije u oblasti Kalabrije. Služi isključivo za proizvodnju izuzetno traženog eteričnog ulja. Nastao je ukrštanjem pear lemona (kruškoliki limun) i seviljske pomorandže ili grejpfruta, pa na njih donekle i podseća. Ulje, voćno slatkastog svežeg mirisa sa blagom nijansom začina, dobija se iz kore zrelih plodova hladnim ceđenjem. Ime je dobio po italijanskom gradu Bergamu, u kome je prvo i počelo da se prodaje njegovo ulje. Koristi se u aromaterapiji kao antidepresant, a čest je sastojak ženskih i muških mirisa. Obavezan je sastojak parfema grupe chypre i fougere, dodaje se i u prestižne čajeve.

Guava - Psidium guajava

guava Guava (Psidium guajava) potiče iz Centralne Amerike, plod je okrugao nalik jabuci ili kruškolik. Aromom podseća na koktel tropskog voća. Zrelost se određuje po boji kore, koja bi trebalo da bude sveže zelena kao engleska trava, a unutra tamnocrvena. Jede se tako što se preseče na pola i kašikom vadi mesnati deo. Semenke su takođe jestive. Kada se zagrize, ima kiselkast ukus, ali se slatkoća pojačava svakim zalogajem. Od zelenih plodova se prave sosovi i služe uz meso ili ribu. Zbog lekovitih svojstva i obilja korisnih sastojaka, trebalo bi je što češće konzumirati, 100 grama guave ima dvostruko više vitamina C od limuna i pomorandže. Ovaj vitamin igra ključnu ulogu u proizvodnji kolagena, važan je za kožu. Američka studija je pokazala na uzorku od 4.000 žena od 40. do 74. godina, da dame koje češće jedu namirnice bogate vitaminom C, imaju manje bora.

Kivano - Cucumis metuliferus

kivano Kivano pripada familiji tikava sa Novog Zelanda, gde se intenzivno gaji od 1980. godine. Dobio ime po kiviju, ukus je kombinacija banane, dinje, krastavca i limete. Idealno za dijetu, izuzetno delotvorno protiv prehlade. Zbog sličnosti sa kivijem zove se kivano (Cucumis metuliferus), a zapravo je afrička bodljikava dinja koja izgledom podseća na krastavac. Ova voćka je tek 1930. godine napustila Afriku i rodni Zimbabve, "preselila" se prvo na Novi Zeland, pa u Australiju. Kivano je svetlo zelene boje, zbog čega najviše liči na kivi, ukus je kombinacija banane, dinje, krastavca i limete. Hranljivo voće dostupno je tokom cele godine i jede se sirovo. Obiluje vitaminom C i mineralima kalijumom i gvožđem, a sadrži i fosfor, magnezijum, bakar, cink, natrijum i kalcijum. Idealno je za dijetu, jer ima malo ugljenih hidrata, a masti nema uopšte. Izuzetno je delotvorno protiv prehlade.

Acerola - Malphighia glabra

acerola Acerola nije prava višnja, više je slicna agrumima. Tropska višnja acerola ima čak 20 puta više vitamina C od neprskanog limuna i 65 puta od plodova pomorandže. Jača imunitet, leči hepatitis i druge bolesti jetre, infekcije, grip, stres. U zapadnoj Indiji, Barbadosu, Jamajci, Surinamu, Kubi i drugim zemljama Centralne i Južne Amerike, raste tropska višnja acerola (Malphighia glabra), koja je potpuno različita od naše domaće. Podseća na agrume, sa mesnatim delom podeljenim na kriške. Zreo plod, zavisno od vrste, može biti tamnocrven, svetlocrven ili narandžast. Hrskav je, pikantnog, gorko-slatkog ukusa, aroma je nalik trešnji i višnji. Plod je u prečniku manji od dva santimetra i sadrži nekoliko sitne semenke žute boje, koje nisu jestive. Biljka cveta gotovo cele godine, pa se na njenim granama u isto vreme mogu naći cvetovi i plodovi. Ovo voće ima najveću količinu vitamina C.

Bela imela - Viscum album

imela Bela imela (Viscum album) udobno parazitira na granama listopadnog drveća, jelama, borovima, voćkama. Iako može da se razvija i samostalno, radije sisaljkama iz drveta domaćina crpi hranljive sokove. Ipak, smatra se izuzetno lekovitom biljkom, o čemu svedoče nordijske i keltske legende, u kojima su joj pripisana "božanska svojstva" jer podstiče libido, plodnost i ljubav. Starim narodima je bila univerzalni lek, cenili su je Hipokrat i poznati fitoterapeuti Rudolf Štajner i Sebastijan Knajp. Cveta početkom proleća, a plodovi sazrevaju mesecima kasnije, zimi ili početkom sledeće godine u vidu prozirne, beličaste bobice, obavijene čvrstom opnom sa jednom do tri svetlozelene semenke. Plod je otrovan, a drška i list su lekoviti i u tu svrhu beru se i suše od marta do kraja aprila ili od početka oktobra do kraja decembra. Ostalih meseci biljka nema lekovito dejstvo.

Vlašac - Allium schoenoprasum

vlasac Ova biljka je bogata vitaminom C i blagotvornim sluznim materijama, ali u sebi sadrži i mineralne materije i mikroelemente. Vlašac je poznat i kao “mlađi brat luka”. I zaista to jeste. Ova biljka pripada porodici porodici ljiljana, baš kao i crni i beli luk, mada se drugačije jede i ima aromatičniji ukus od luka na koji smo navikli. Pre nego što je počeo da se gaji u plastenicima širom sveta, vlašac je bio samoniklo bilje. Neki podaci kažu da je ovaj aromatičan začin vodi poreklo iz alpskog dela Evrope, dok drugi tvrde da je potiče iz Srednje Azije i Severne Amerike i da je u Evropu stigao putevima svile, zahvaljuči Marku Polu. Odakle god da je stigao, listići vlašca danas su nezaobilazni ukras i začin mnogih jela različitih svetskih kuhinja, ali nije dekoracija nije jedini razlog da se nađe na vašem tanjiru. Vlašac ima aromatičniji i manje ljut ukus od luka i praziluka zbog čega se često koristi kao začinska biljka.

Kardamom - Elettaria cardamomum

kardamom Medju začinskim biljkama kardamom (Elettaria cardamomum) zauzima posebno mesto, jer se koristi milenijumima u svim kuhinjama sveta, naročito u indijskoj i arapskoj. Indusi ne mogu da zamisle pilav bez ovog začina, kao ni indijski čaj. U skandinavskim zemljama se stavlja u pekarske proizvode, meso i kobasice. U našem jeziku se odomaćio naziv kardamon. Iako postoji i beli i crni, autentičnim se smatra samo zeleni i posle šafrana je najskuplji začin na svetu. Može da se koristi zajedno sa mahunom ili mleveni, koji brzo gubi aromu i prirodnih ulja, pa se melje u maloj količini, pre nego što se stavi u jelo. Ako je recept celo zrno, mahuna se malo otvori, da bi u kuvanju kardamom pustio prepoznatljivu aromu i ukus. Deset mahuna je jednako što i 1,5 kašičica mlevenog začina, s tim što se mahune ne jedu. U istočnjačkoj kuhinji se često kardamom kombinuje sa karanfilićem i cimetom. Osim što je ukusan, veoma je i lekovit.

Antitumorska biljka - Bajkalska kapica - Scutellaria baicalensis – HuangQin - zlatni koren

scutellaria_baicalensis Scutellaria baicalensis je biljka koja se hiljadama godina koristi u Kineskoj medicini. Ta biljka se nalazi na oficijelnoj listi Kineske farmakopeje, a najcešce se koristi za bolesti respiratornog i gastrointestinalnog trakta. Dokazano je da djeluje antiupalno, antiviralno, antitumorski, antiproliferativno i antibekterijelno. Prema podacima britanskih istraživaca, u korenu bajkalske kapice nalazi se organska supstanca pod nazivom flavoni, koja ima antivirusno dejstvo, i omoguc´ava da se ubiju maligne c´elije. Biolozi su izveli eksperimente na životinjama i ustanovili da flavoni zaustavlja širenje raka. Jedna od 50 najlekovitijih biljaka koje se koriste u tradicionalnoj kineskoj medicini, bajkalska kapica važi za prirodni adaptogen, a proizvodi nacinjeni od njenog korena imaju mnoga lekovita svojstava: antibakterijsko, antialergijsko, antidijaroicno, antioksidativno.

Šafran - Crocus sativus

safran Šafran zovu i "crveno zlato" jer je najskuplji začin na svetu. Pripada porodici irisa, aromatičnog je mirisa, oštrog i pomalo gorkog ukusa. Za jedan kilogram potrebno je čak 200.000 cvetova. Crvenkasta vlakna skidaju se sa vrha tučka, svaki cvet ima ih svega tri, a cvetanje traje samo tri nedelje tokom godine. Cvetovi su zvonoliki, imaju šest latica, tri žuta prašnika i dolaze u svim bojama. Listovi su dugački, uski, nenazubljeni, s belom linijom duž lista, list dolazi nakon cvatnje. Lekoviti deo šafrana su stigme koje sadrže brojne fitohemikalije kao što je krocin, pikrokrocin, likopen, karotenoide i alkaloide. Eterično ulje sadrži safranal koji deluje smirujuće, ublažava bolove i grčeve. Stare bilinarske knjige spominju da se šafran pomešan u mleku može koristiti kao oblog za umorne oči te da razni preparati pomažu u lečenju upala, bolova, grčeva kod beba i slično.

Smilje - Helichrisum italicum

smilje Smilje ili immortelle (Helichrisum italicum) raste u kamenu i kršu mediteranskih zemalja, u kasno proleće, ispod vrelog sunca. Milioni malih žutih cvetića sa zamamnim i mekim mirisom, prozvanim i imortelle (besmrtan). Smilje obično poznamo kao biljku iz kozmetike, no travari su je vekovima koristili i u druge svrhe. Koriste se njegovi cvetovi, pogotovo za proizvodnju etarskog ulja. Cveta obično u maju, kad se i sakuplja. Cvetovi i listovi smilja sadrže jako gorke materije, ftalide, te flavonoide. Iako čaj smilja ima izuzetno prijatan miris, njegov je ukus gorak. Po tome nalikuje na čaj cveta prave lavande, koji je takođe prijatna mirisa, ali i gorka i neugodna ukusa. Cvet smilja nazivaju besmrtnim, večnim, riznicom lekovitih supstanci, rezervoarom moćnog eteričnog ulja koji briše tragove vremena na licu.

Anđelika archangelica

angelika Koren je najlekovitiji deo biljke, dobar za varenje jer ima gorak ukus, koji sa eteričnim uljima stimuliše probavni sistem i podstiče apetit. Anđeliku je, prema legeni, otkrio Sveti Arhangel Mihailo, pa je po njemu ona i dobila naziv arhangelika. U narodnoj medicini ona anđelika je zatupljena već dugo, a zbog aromatičnog ukusa koristi se i kao hrana i začin. U srednjem veku bila je jedna od glavnih lekovitih biljaka, pre svega koristila se kao efikasan lek protiv kuge. Zahvaljujući njoj od kuge je tada spaseno mnogo ljudi, pa je prvobitno nazvana anđeoskom biljkom, da bi se tek kasnije ustalio naziv anđelika. Sem što je lečila kugu, koren ove biljke bio je dobar i za varenje, a eterična ulja dobijena od nje korišćena su i za podsticanje apetita. Zbog takvog dejstva koristi se i za oporavak od anoreksije i malaksalosti, ali pomaže i u lečenju reumatskih bolesti, bolesti jetre i žuči i menstrualnih tegoba.

Lisičji rep - Echium vulgare

lisicji-rep Lisičina, Lisičji rep je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka iz porodice boražina. Koren je dobro razvijen, dugačak, vretenast, pri dnu razgranat. Stabljika je uspravna i cela je prekrivena tvrdim dlačicama. U osnovi je razgranata i naraste do 100 cm visine. U narodnoj medicini, prema dostupnoj literaturi, biljka u cvatu koristi se kao lek za lečenje groznice i sličnih stanja (koriste se donji listovi u obliku čaja), glavobolje kao posledice neuroze ili nervnih komplikacija (čaj), kod bolnih upalnih stanja (čaj), raznih rana, modrica, hematoma i edema na koži (stavlja se oblog od usitnjenih listova), kod ujeda zmija otrovnica (rabi se kao antidot zmijskog otrova tako da se usitnjeni listovi kao kaša stavljaju na mesto ujeda, uz pijenje čaja).

Korijander protiv toksina i teških metala

koriander Korijander je jedno od najboljih prirodnih sredstava za čišćenje organizma od toksina i teških metala , što znači da veže na sebe atome toksina i teških metala i izbacuje ih iz organizma. Listovi korijandera (Coriandrum sativum) podsećaju na peršun, u pitanju je jedna od najstarijih začinskih biljaka. Seje se u martu i aprilu, cveta početkom leta, kosi se tokom leta, pre izlaska sunca, dok ima rose. Uspeva dobro na različitom zemljištu, a najbolje na krečnoj, sitnoj, rastresitoj i toploj zemlji, na sunčanoj strani. Korijander nije samo začinska biljka, već i medonosna i lekovita. Listovi i plodovi imaju različitu aromu i savršeno se dopunjavaju. U evropskoj kuhinji se uglavnom koristi seme, dok su u južnoameričkoj i azijskoj važni listovi, koji se pripremaju kao zelje. U svežem stanju imaju jaku aromu mošusa i limuna, vroma su gorki, pa se koriste kao dodatak sosovima, salatama, siru.

Krbuljica - Anthriscus cerefolium

krbuljica Jednogodišnja baštenska biljka krbuljica ili krasuljica (Anthriscus cerefolium) ima aromu nalik peršunu, a uzgaja se zbog listova. Iako veoma podseća na peršun (lišće joj je svetlije boje), po ukusu je slađa poput komorača. Potiče sa Kavkaza, jugoistočne Evrope i Bliskog istoka. Kod nas nije toliko zastupljena, dok je francuska kuhinja bez ove začinske biljke nezamisliva. Zbog karakterističnog slatkastog mirisa, koji podseća na smirnu (vrsta smole koju su mudraci darovalio Hristu na rođenju), Francuzi krasuljicu tradicionalno koriste na Veliki četvrtak uoči Vaskrsa i tada je stavljaju u supu. Inače, obilato je upotrebljavaju i za omlet, salate, supe i čorbe, jela od pirinča, živine i plodova mora, njom posipaju sveži sir. U kuvana jela se stavlja na kraju, jer u termičkoj obradi gubi dragocene sastojke. Tradicionalno se koristi i za salatu od krompira sa vlašcem.

Limun trava - Cymbopogon citratus

limuntrava Limun trava je višegodišnja suptropska i tropska biljka, a njeno blagotvorno dejstvo poznato je od davnina. Posebno je zastupljena u tradicionalnoj medicini Indonezije, Malezije i Indije, a zbog začinskih i lekovitih svojstava gaji se svuda u svetu. Kod nas još nije odomaćena. Ima izgled trave sa aromom limuna. Pomalo opor ukus daje posebnu notu pikantnim jelima, izvrstan je začin supama, čorbama, specijalitetima od piletine, ribe i morskih plodova. Po ukusu se savršeno slaže sa čilijem i belim lukom, obavezan je sastojak karija. Čisti se kao mladi luk, najčešće se koristi donji, deblji deo - lukovica. Jelo dobija egzotičnu aromu i kada mu se dodaju duguljasti listovi ove biljke. Koristi se sveža, osušena, dok se kao prah najčešće dodaje čajevima. Osim toga, sjajan je dodatak i desertima, koktelima i bezalkoholnim pićima. Dodaje se drugim čajevima, poboljšava im miris, ukus i lekovito dejstvo.

Syndicate content