MALI SAVETI O BILJKAMA

Biljni lekovi su provereni. U celom svetu, cetiri od pet ljudi koriste lekovite biljke kao osnovno sredstvo u ocuvanju zdravlja. Evropski lekari se cesto oslanjaju na biljne lekove, ali u SAD, lekovite biljke ne nalaze se u tako širokoj primeni, delimicno zato što se kompanije koje proizvode lekove radije odlucuju za sinteticke lekove, koji mogu da se zaštite i prodaju, i tako donesu zaradu. Darovi majke prirode ne mogu da se zaštite, i stoga, farmaceutske kompanije radije proizvode i pakuju sinteticke lekove.

Iako Amerikanci više vole sinteticke lekove, oko 25 odsto svih lekova u Americi koji se izdaju na lekarski recept sadrže aktivne sastojke biljnog porekla. U velikom broju slucajeva, lekovi sadrže aktivne sastojke koji su sintetizovani iz hemikalija slicnih onima koje se nalaze u biljkama. Na primer, lekovita biljka efedra sadrži efedrin, koji je dekongestant, a mnogi lekovi za alergije i prehlade sadrže pseudoefedrin, sinteticku verziju efedrina.

I farmaceutske kompanije i savremeni travari duguju veliku zahvalnost drevnim travarima koji su ispitivli svojstva razlicitih biljaka i pažljivo pratili rezultate njihove primene.

Na osnovu iskustva, travari su otkrili da neke biljke lece, a da su druge štetne. Mi danas shvatamo osnovne postavke biohemije i zašto mnoga biljna sredstva deluju, ali tradicionalna biljna medicina zasniva se na desetinima hiljada godina pokušaja i promašaja. Tradicija datira iz vremena pre pisane istorije: na groblju neandertalskog coveka pronadeni su dokazi upotrebe hajducke trave, belog sleza i drugih lekovitih biljaka još pre 60.000 godina.

Da li su lekovite biljke bezbedne i delotvorne

Postoje uznemiravajuci podaci da veliki broj ljudi okleva pre nego što proguta nekoliko pilula "Tulenola", ali zato bez razmišljanja uzima nekoliko kapsula nekog biljnog leka, jer veruje da je "prirodan" i da stoga ne može da škodi. Iako je istina da je vecina lekovitih biljaka bezbednija od sintetickih lekova i da ima manje ozbiljnih neželjenih dejstava, ukoliko se koriste na nepropisan nacin, lekovite biljke mogu da ispolje snažna i neželjena dejstva kao i lekovi na lekarski recept. Neke od najtoksicnijih supstanci koje znamo, vode poreklo iz biljaka. Na primer, jak otrov
za glodare i sredstvo za stimulisanje centrlanog nervnog sistema - strihnin - dobija se iz biljke strihnos - drvo.

Nažalost, biljni lekovi lako mogu da se zloupotrebe. Za razliku od lekova, botanicki preparati ne moraju da se podvrgnu strogom ispitivanju ali da dobiju odobrenje od americke Uprave za hranu i lekove pre nego što se pojave u prodavnicama zdrave hrane. (Uprava klasifikuje vecinu biljnih lekova kao namirnice ili dodatke hrani, a ne kao lekove). To znaci da ostaje na kupcu da se obavesti o bezbednosti i delotvornosti biljnih sredstava pre njihove upotrebe ili davanja ovih preparata deci. To takodje znaci da kupac treba brižljivo da se pridržava uputstava datih u pakovanju prilikom odlucivanja o tome koliko nekog biljnog sredstva ce uzeti i da li je ono bezbedno za unutrašnju ili spoljašnju upotrebu. Ukoliko na deklaraciji nema nikakvog upozorenja, to ne znaci da je taj biljni proizvod u svakom slucaju bezbedan, pa bi roditelji morali oprezno da postupaju