PROPOLIS

Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pcele prikupljaju materijal i od godišnjeg doba. Sastavljen je od 50% smole, 30% voska, 10% etarskih ulja, 5% cvetnog praha i 5% drugih supstanci. Flavonoidi u najvecoj meri uticu na dejstvo propolisa. Laboratorijskim ispitivanjima je dokazano antiinflamatorno (protivupalno), antimikrobno, antivirusno, imunostimulativno... delovanje.

Sama rec propolis dolazi od grcke reci: pro(pre) i polis (grad) i to ime je verovatno došlo zbog toga što pcele koriste ovu smolu da suze ulaz u košnice. Do skora se propolis u košnici uzimao kao smetnja jer se, kada je topao, jako lepi za prste a kada je hladan puca kod otvaranja košnice i vadenja okvira što dodatno uznemirava pcele.

U pogledu hemijskog sastava propolis je vrlo kompleksna materija i zbog toga postoje velike razlike u uzorcima. Sastav nekog reprezantivnog uzorka izgledao bi ovako: voskovi 30%; smole i balzami 55%; etericna ulja 10% i oko 10% polena. U propolisu ima dosta flavonskih komponenti ciji je hemijski sastav veoma komplikovan. Boja propolisa varira od zelenkaste do braonkasto-crvene.

I pored toga što je na obicnoj temperaturi mek a na višoj lepljiv, propolis postaje cvrst i lomljjiv kada se ohladi. Hladan propolis se može mlevenjem pretvoriti u prah

propolis - pcelinja smola - simbol snage i oštrine. On je jedan od onih mudrih lekova prirode koji ubija sve što je smetnja zdravom organizmu. Istovremeno cuva zdravo tkivo i leci obolelo. Cist propolis sam je po sebi vec balzam: to je smola sa razlicitim etarskim uljima i drugim biološki aktivnim komponentama. Ukus mu je trpak i oštar, pece na jeziku, a miris karakteristican, varira od vrste do vrste, ali uvek je prijatan.

Kod nas se propolis može dobiti kao smola, ali i kao vec pripremljen rastvor, najcešce alkoholni, ili uljni, pre svega namenjen deci. Postoje i propolisne masti za spoljnu upotrebu. U alkoholu se najbolje rastvaraju sve komponente propolisa, a to su: etarska ulja, kompleks flavonoida, mikroelementi, vitamini... Od svih pcelinjih eliksira, propolis je najizdržljiviji i najstabilniji.
Biološka svojstva propolisa su raznovrsna. Nauka je potvrdila da propolis ubija mikroorganizme, viruse, gljivice, smanjujuci njihovu životnu sposobnost. Deluje lokalno anesteticki, zaustavlja svrab i deluje umirujuce; dovoljno je namazati grudi pre spavanja propolisom alkoholaturom pa ce se umiriti kašalj i obezbediti dubok san.

Propolisne masti su odlicne za rane koje teško zarastaju, kao i za mnoga kožna oboljenja: opadanje kose u vidu pecata, upalu kože nastalu spoljnim nadražajem, za gljivicna oboljenja kože i vlasišta, piodermiju, ekcem, seboreju, epidermofitiju (gljivicna oboljenja kože i noktiju)...

Propolis ima svojstvo da koci nenormalno razmnožavanje celija (citostaticko delovanje) i leci dobrocudne tumore. Poznata su regenerativna, epitelizirajuca i dermatoplasticka svojstva ovog balzama. On brzo obnavlja pozledena tkiva i ubrzava njihovo zarastanje. NJegovo delovanje protiv mikroba, krvarenje, opekotine i protivupalno dejstvo izuzetno je efikasno kod svih vrsta rana, cireva, opekotina i dr.
Zapaženo je delovanje propolisa kao sredstva za pojacavanje znojenja i diurezu. U nauci je poznata i kao antioksidans, antivitaminozno i antitoksicko sredstvo. U slucaju teških dijareja, gde su mnogi drugi lekovi zakazali, propolis se pojavljuje kao mocno i vrlo efikasno sredstvo, koje nema negativnih propratnih efekata.
Kao vrhunski aktivni biostimulator, propolis doprinosi poboljšanju opšteg stanja organizma, povecanju telesne težine i normalizaciji

Interesantno je ukazati na to da su Stradivarius i mnogi drugi italijanski majstori za izradu violina iz Kremone koristili propolis kao glavni sastojak svojih lakova. Propolis se u SSSR-u i drugim istocno-evropskim zemljama upotrebljava u veterinarskoj i humanoj medicini za spravljanje raznih masti i melema za rane, posekotine, cireve i druga kožna oboljenja. Propolis se koristi i u obliku alkoholidnih tinktura, za lecenje ušnih oboljenja, desni i raznih oboljenja usta.

Propolis služi pcelama vec hiljadama godina kao dezinfekciona materija (poliraju sace i oblažu zidove košnice). Za covekov organizam je koristan zbog toga što deluje kao antibiotik na bakterije narocito za lecenje opekotina, posekotina i raznih rana na koži, pomaže i kod zubobolje, upale desni, neprijatnog zadaha, hemoroida, upale mokracnih kanala, svraba, gastritisa, uzimati 3-4 puta po 15 kapi na kocku šecera ili u šolju caja za decu 10 kapi za vreme bolesti.

UPOTREBA

Vodeni ekstrakt propolisa.
Sirov propolis se pretvori u fini prah dubokim zamrzavanjem i mlevenjem u mlinu za kafu. Jedna kafena kašicica tog praha se uvece pomeša sa 250 ml ciste vode. Sledeceg jutra, pacijent može da popije tecnost (u malim gutljajima) a propolis da proguta pre dorucka ako je potrebno.

Sirov propolis: (3-5 grama dnevno, izmedu obroka) pre gutanja, pacijent treba da siše i žvace propolis najmanje 15-30 minuta.

Tinktura
20-90 kapi dnevno, prema stanju pacijenta, izmedu obroka, sa pola kašicice meda, mlake vode ili caja.

Ekstrakt propolisa sa puterom
Dobro izmešati u odnosu 1:8 propolis pretvoden u prah i puter (u vidu želea). Zagrejati smešu na slaboj vatri (plamen svece i slicno) ili u vodenom kupatilu, dok se smeša veoma dobro ne homogenizuje, ostaviti da se ohladi i onda staviti u frižider, uzimati 2-6 kašicica dnevno, prema stanju pacijenta, izmedu obroka.

DELOVANJE:

Za bolove u želucu preporucuju se 20 kapi 30% alkoholnog rastvora propolisa, a ako su bolovi cesti uzimati 30 kapi svežeg mleka ili vode, 3 puta dnevno pre jela u toku dvadeset dana.

Problemi sa žuljevima se rešavaju pomocu propolis masti, tako što se žulj namaže debelim slojem masti i fiksira flasterom.

Krvarenja od ozleda i posekotina zaustavljaju se brzo pomocu vate umocene u propolis kapi.

Gljivicna oboljenja kože se svakog dana namažu po nekoliko puta sa propolis mast ili propolis kapima.

Opekotine se odlicno lece stavljanjem gaze prethodno umocene u propolis mast.

Psorijaza se leci propolisom. Uzimati tri puta dnevno po 15 kapi propolisa a u isto vreme mazati

Hemoroide otklanja propolisova mast u kombinaciji sa propolis kapima.

Nakapati 10 kapi u posudu s cajem od kamilice ili majcine dušice, pokriti glavu peskirom i inhalirati se više puta dnevno po pet minuta.

Spolja se mažu akne ili kožni cirevi, promene kod neurodermitisa i psorijaze s ekstraktom propolisa.

Upaljenu sluzokožu usne šupljine, koja se inace dugo leci, tretira se tinkturom propolisa – namazati upaljeno zubno meso i ogoleli koren zuba tri puta dnevno, a pre toga dobro oprati zube cetkicom.

Kod seboreje pomaže 30 % propolis mast. Jedini nedostatak ovog delotvornog delovanja je što je kosa nakon tretmana masna, pa kosa deluje neestetski.

Medjutim, lako se ispere nekim od šampona za masnu kosu.

Dobro je umesto masti koristiti tinkturu i to samo na obolelim mestima.

Najcešce su to rubovi kose, ponekad i obrve.

Nakon nestanka seboreje može se još neko vreme koristiti tinktura, i tada se duže vreme nece pojavljivati seboreja.

Kod alopecije areate koristi se propolis kao manji deo celokupnog sistema lecenja, kao 30 % rastvor. Tinktura se razredjuje mlakom vodom u promeru 1 : 5. na taj se nacin dobije rastvor za masažu i ispiranje kose. Ujedno pospešuje zarašcivanje rana i porast kose.

U borbi sa streptokokima, stafilokokima i salmonelama ima antimikrobne osobine.

Pobedjuje i gljivice te viruse herpesa i gripe.

Primenjuje se kao dezinficijens usne šupljine i grla, kod paradentoze, prehlada i infekcija probavnog i mokracnog sistema.

Propolis sadrži balzame, aromaticne materijai, flavone, razlicite organske kiseline, mineralne materijai, njegov hemijski sastav je vrlo složen.

Propolis je snažno tajno oružje pcela, zbog kojeg svaki uljez biva kažnjen smrtnom kaznom, a košnica je cista zahvaljujuci njemu kao bolnica.

Propolis sadrži više od 55 % smola, 30 % voska, 10 % etericnih ulja i 5 % peludi, te mnogo flavona, enzima, organskih kiselina i vitamina E i B grupe, brojne minerale; cink, bakar, gvozdje.

Propolis se obicno uzima kao tinktura – alkoholni rastvor u obliku spreja ili kapi ( 10-15 kapi se kapne na kocku šecera i polako otapa u ustima).

Stari Grci su premazivali pupak propolisom za vreme zarastanja, a Plinije je tvrdio da propolis smanjuje opekotine i ublažava bol, a svakako pomaže zaceljivanju rana.

Premazivanje rana propolisom ostala je praksa do danas. U narodnoj medicini propolisom se mažu bradavice i kurje oci dok ne otpadnu.

Za opekotine se koristi caj od propolisa.

Posebna je odlika propolisa što bakterije na njega ne stvaraju otpornost i što nema štetnih popratnih pojava, a to je baš slaba strana sintetskih antibiotika..

pomaže kod stomacnih tegoba

olakšava tegobe i vrši dezinfekciju kod prehlade i lakših infekcija gornjihdisajnih puteva

koristan je za kompletan imunološki sistem: pospešuje regenerativne procese i revitalizaciju organizma na najpovoljniji nacin

ublažava zapaljenske promene i manje površinske povrede sluznice i kože

pospešuje proces epitalizacije oštecene ili povredjene sluznice i kože