Šipak jača organizam

Čaj od šipka je jedan od najboljih i najefikasnijih boraca protiv bakterija i infekcija. Iako je nepravedno zanemaren zbog verovanja da ne sadrži vitamine i nema lekovita svojstva, ovaj čaj je veoma korisan u zimskim mesecima, kada deluje preventivno u borbi protiv gripa, ali takođe olakšava prehladu i gripozna stanja. Šipak je bogat izvor vitamina C, pa čaj od šipka jača imunološki sistem, podstiče prirodnu obranu organizma i jača otpornost organizma na mnoge bolesti”. Zbog voćnih kiselina u svome sastavu čaj od šipka deluje i na regulisanje stolice. A osim navedenog, čaj od šipka se koristi i preventivno, ali i za čišćenje već nastalog peska i kamenca u bubrezima i u bešici.

Pinjoli

Pinjole su plodovi borova roda Pinus, čiji se krupniji primerci upotrebljavaju kao hrana. Plodovi bora (uglavnom Pinus monophylia i Pinus edulis) sakupljali su se u Severnoj Americi još pre 10 000 godina, dok ih u mediteranskom području (Pinus pinea) upotrebljavaju 2 000 godina.. Bor (Pinus pinea L.) je visok 6-12 metara, a potrebno je 15-ak godina da bi počeo razvijati veću količinu češera. Svetlija strana je u tome da jedno stablo može biti produktivno daljnjih stotinu godina. Berba se obavlja ručno, a češeri se suše na suncu kako bi se njihove ljuske otvorile. Semenke s ljuskama potom se odstranjuju ručno ili mehanički kako bi se došlo do semenke – pinjola.. Pinjole pripadaju grupi orašastih plodova koji se odlikuju svojstvenom aromom, visokim sadržajem ulja i visokovrijednim belančevinama. Osim toga, sadrže obilje mikrominerale i u mastima rastvorljivih vitamina.

Jos o Pistacima

Plodovima sa drveta pistacija ljudi su se hranili još u doba paleolita. Jarko zeleni plodovi bogati su visokovrijednim materijama: sadrže 50% masnog ulja, 20% belančevina, 20% ugljikohidrata, 2% vlakana, kalijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe. Osim što štiti arterije, ova poznata grickalica pomaže i u probavnim procesima te je idealna za dijabetičare i one koji to ne žele postati. Pistacije su u ranijim studijama bile pohvaljen zbog blagotvornog uticaja na kardiovaskularni sistem, jer snižavanjem holesterola utiču i na elastičnost arterija, te samim time smanjuju rizik od srčanih oboljenja. No, nova saznanja mogla bi ih pod obavezno uvrstiti na dnevni meni dijabetičara (dijabetes tip 2) jer učestvuju u kontroli nivoa šećera u krvi ujedno pružajući osećaj sitosti nakon obroka. Pistacije su dobar izvor fitosterola, koji je po hemijskoj strukturi vrlo sličan holesterolu.

Bademi

Badem potiče iz Kine a uzgaja se već pet hiljada godina. Pripada grupi jezgrastog voća bliskom po srodstvu sa kajsije, breskve, višnje i šljive. Postoje dve glavne sorte badema: slatki (Prunus amыgdalis dulcis) i gorki (Prunus amыgdalis amara). Plodovi slatkog badema jedu se sirovi, prženi, dodaju se raznim jelima, a isto tako se prerađuju za dobijanje bademovog maslaca, bademovog ulja ili bademovog mleka. Gorki badem je otrovan i nejestiv, ali se kultivira i prerađuje radi dobijanja esencijalnog bademovog ulja. Bademi predstavljaju bogatu riznicu retkih minerala (bakar, mangan, magnezijum, fosfor, cink, gvožđe i kalcijum), a odličan je izvor vitamina E i B kompleksa, pa bi bilo vrlo korisno da nam se na meniju nalazi svakoga dana. Njegova je lekovitost takođe dokazana: časopis "Circulation" Američkog udruženja za srce objavio je kliničku studiju o značajnom redukovanju nivoa holesterola u osoba koje konzumiraju bademe.

Kikiriki

Danas se mnogi naučni slažu kako je kikiriki od orašastih plodova najzaslužniji za dobro zdravlje. Naime, 10-godišnje istraživanje na Harvard School of Public Health u Bostonu pokazalo je da ako žena, na primer, u sedmici pojede 200 g mešanih oraha, smanjuje rizik od srčanih bolesti za 35%, a ako umesto oraha pojede kikiriki, rizik smanjuje za dvostruko . Ima stručnjaka koji pišu o kikirikiju kao dijetetskoj namirnici, ne zato što je siromašan kalorijama (jer on to nije) već stoga jer, naročito u obliku putera za mazanje, izaziva smanjivanje apetita, pa se tako i uprkos njegovoj velikoj kalorijskoj vrednosti, kilogrami gube. Objašnjenje ovog fenomena relativno je jednostavno: kikiriki je smesa proteina, biljnih masnoća i rastvorljivih vlakana u obliku hrskave strukture koja izvrsno "pokriva" glad.

Lesnici

Od davnina se Lesnik koristio kao sredstvo za lečenje mnogih bolesti. Verovalo se da je Lesnik plod mudrosti i znanja. Kada bi lešnici bogato rodili, vjerovalo se da predstoji duga i hladna zima, te da će se naredne godine roditi mnogo djece. Lešnici su korišćeni i kao simboli plodnosti u ženidbene obredima. Ona mlada koja bi treći dan nakon vjenčanja dijelila lješnjake, potvrđivala bi da je u brak ušla nevina. Da bi brak bio sretan i dugovečan, za vreme svadbenog ručka punica je zetu na glavu posipala lješnjake i zob. Plodovi lešnika sadrže 55-73% masnoće, koja se najvećim delom sastoji od nezasićenih masnih kiselina (oleinska 82% i linolinska 11%), glicerida masnih kiselina i mešovitih glicerida pomenutih masnih kiselina. Sadržaj belančevina je 12 do 18%. Hidrolizom belančevina izdvajaju se aminokiseline, a posebno esencijalne.

Orasi

Orasi se već dugo vremena smatraju izvrsnom "hranom za mozak". Odličan su izvor omega 3 masnih kiselina, koje su neophodne za normalnu funkciju moždanih ćelija i neurotransmitera koji podižu raspoloženje, a mogu pomoći i nekim osobama koje pate od depresije. Ženama koje su u rizičnoj grupi za dobijanje raka dojke preporučuje se konzumacija oraha. Naime, tim stručnjaka sa Univerziteta Maršal u Zapadnoj Virdžiniji otkrio je kako orasi imaju sastojke koji smanjuju rizik od ovog oboljenja. Orasi imaju više sastojaka koji usporavaju razvoj raka, a to su omega 3 masne kiseline, antioksidansi i fitosteroli. Ovo istraživanje je još jedan pokazatelj da omega 3 masne kiseline imaju blagotvoran uticaj na zdravlje, delujući preventivno protiv srčanih bolesti i smanjujući rizik oboljevanja od raka.

Kestenje

Ovi poznati jesenski plodovi konzumirali su se još u praistoriji na prostorima Mediterana i Azije. Poznato je da su pečeni kesteni prodavani na ulicama Rima još u 16 veku, pa se njihov opojni miris već tada širio ulicama grada, baš kao i danas. Za razliku od drugih orašastih plodova, kesteni imaju niži udeo masti i visoki udeo skroba (od ovih je plodova moguće napraviti i brašno) te jedini sadrže vitamin C, a predstavljaju i odličan izvor vitamina B6. Po nutritivnom sastavu slični su smeđem pirinču i odličan su izvor elemenata u tragovima. Kesteni su takođe i dobar izvor kalijuma i folne kiseline i prehrambenih vlakana neophodnih za pravilno funkcionisanje probavnog sistema. Relativno velika energetska vrednost koju duguju visokom udelu skroba čini kestene odličnim izborom za sportiste, osobe izložene telesnim naporima te decu.

Minerali

Gvožđe je sastojak krvnog pigmenta hemoglobina (transportuje kiseonik do ćelija) i mnogih enzima u organizmu. Dnevne potrebe: 15 miligrama žene, 10 miligrama muškarci, npr. najmanje 115 grama prosa. Važni izvori: meso (naročito junetina), proso, proizvodi od integralnih žitarica, zeleno lisnato povrće, orašasto voće, semenke (npr. lana). Organizam iz biljne hrane apsorbuje samo deset odsto gvožđa, a iz životinjskih namirnica 30 odsto. Da bi se iskoristilo dvostruko više gvožđa, treba konzumirati i biljne i životinjske namirnice koje sadrže ovu mineralnu materiju.Kalcijum je važan za zdravlje kostiju i zuba, reguliše rad nerava, a neophodan je i za zgrušavanje krvi. Dnevne potrebe: 1.000 miligrama (npr. 0,75 litara mleka). Važni izvori: kačkavalj, mleko i mlečni proizvodi, kupus, susam, smokve.

Vitamini

Vitamin A je važan za rast ćelija, naročito kože, sluzokože i hrskavice. Osim toga, poboljšava vid, jača imunološki sistem i štiti od raka. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 0,8 miligrama žene i 1 miligram muškarci. Značajni izvori: šargarepa, spanać, komorač, žumance. Vitamin B je značajan za mnoge procese u organizmu. Na primer, reguliše dobijanje energije od ugljenih hidrata, čime omogućava preživljavanje i funkcionisanje ćelija. Osim toga, važan je za prenošenje nervnih nadražaja. Dnevne potrebe: 1 miligram žene, 1,2 miligrama muškarci, npr. najmanje 50 g semenki suncokreta. Važni izvori: svinjsko meso, integralne žitarice, mahunarke, krompir. Vitamin C je važan antioksidant (štiti ćelije i druge vitamine od agresivnih slobodnih radikala) i ima gotovo univerzalno dejstvo.

Ljute papričice tope masti

Širom sveta u prodaji je nova tableta za mršavljenje koja, barem tako tvrde njezini proizvođači, sagoreva kalorije čak i dok sedite. Tableta je napravljena od ljutih papričica i kapsikuma. Čudesna čili tabletica „capsiplex“ sagori jednaku količinu kalorija kao 80-minutna šetnja ili 25-minutno džogiranje. Eksperimenti sprovedeni na Univerzitetu Oklahoma pokazali su da odrasli ljudi koju uzimaju „capsiplex“ sagorevaju 278 kalorija više pre, tokom i posle fizičke aktivnosti u odnosu na one koji su uzimali pla­­cebo. Čili i kapsikum ubrzavaju metabolizam, što znači da osobe koje ga koriste brže gube kilograme. Stručnjacima koji su radili na njoj bilo je veoma teško da je uopšte naprave jer je kapsikum izrazito ljut sastojak i izaziva iritacije kad se jede u velikim količinama. „Godinama su stručnjaci znali da ljute papričice mogu da tope kilograme, ali problem je bio u tome što je trebalo konzumirati veliku količinu.

Djumbir i lavanda za glavobolju

Ako ste jedan od srećnika koji ne zna šta znači patiti od glavobolje, ovo nije članak za vas. Međutim, ako imate problema i ako niste ljubitelj konvencionalnih lekova, znajte kako Majka Priroda nudi biljna rešenja za olakšavanje simptoma. Dve najčešće vrste glavobolja uključuju: tenzijske glavobolje koje uzrokuje mišićna napetost i glavobolje uzrokovane suženjem krvnih žila koje snabdevaju mozak krvlju. Neki od najčešćih uzroka glavobolja su stres, loše držanje, kofein, naprezanje očiju, nizak nivo šećera u krvi, alergije, sinusitis i umor. Međutim, postoje i ozbiljniji problemi koji uzrokuju glavobolje, no oni su ipak ređi. Tradicionalna kineska medicina preporučuje korišćenje đumbira za glavobolje. Možete žvakati mali komadić svežeg đumbira ili pripremiti čaj...... Ajurveda preporučuje nekoliko poznatih lekova za glavobolju. Prvo namočite tkaninu u ugrijanom ulje senfa i nanesite direktno na čelo kako biste olakšali bol.

Flavonoidi zastitno deluju

Muškarci sa viškom telesne mase i žene optimalne težine, ukoliko ne unose dovoljne količine biljne hrane koja sadrži flavonoide, podložniji su raku debelog creva ili rektuma, upozoravaju holandski stručnjaci. Povećanim unosom voća i povrća i pijenjem čaja i crnog vina, muškarci s viškom kilograma i žene normalne težine mogli bi donekle da se zaštite od raka debelog creva ili rektuma (zajednički naziv kolorektalni kancer), tvrde stručnjaci Mastrihtskog univerziteta u Holandiji. Biljna hrana sadrži flavonoide, jedinjenja za koja se smatra da ometaju procese koji izazivaju rak, ističu holandski eksperti. Mastrihtski tim je procenio unos specifičnih flavonoida među 120.852 muškaraca i žena starih od 55 do 69 godina, koji su učestvovali u temeljnoj studiji kojom je trebalo da se proceni veza između načina ishrane i raka.

Kako da izlečite anemiju

Dnevne potrebe za gvožđem variraju i zavise od uzrasta, pola i rezervi u organizmu. Smatra se da bi deca i žene u reproduktivnom dobu trebalo da unose oko 15 mg gvožđa dnevno, dok je potreba muškaraca za ovim mineralom smanjena na 8 mg. Kod trudnica se dnevne potrebe za gvožđem povećavaju na oko 30 miligrama. Smatra se da se gvožđe iz mesa lakše usvaja, ali to ne znači da će vegetarijanci imati deficit gvožđa. Mnogo je važnije zdravlje unutrašnjih organa (jetra, digestivni trakt) - kako bi apsorpcija bila kvalitetnija. Jedite sirovo povrće i voće bogato C vitaminom uz obrok koji sadrži gvožđe. Vitamin C znatno poboljšava asimilaciju gvožđa u organizmu. Upotreba sveže ceđenih sokova pre jela takođe povećava sposobnost organizma da usvoji što veću količinu gvožđa. Mlečne proizvode i druge namirnice bogate kalcijumom jedite odvojeno od namirnica bogatih gvožđem, jer kalcijum dokazano remeti gomilanje gvožđa u organizmu.

Brusnica dobra i za srce

Brusnice spadaju u bobicasto voce koje, kao i borovnice, poticu iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujuci vecoj kolicini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus. Neki hranljivi i dragoceni sastojci brusnica ostaju i u džemu, soku, pitama i drugim slatkišima koji se od njih mogu napraviti, ali najviše korisnih materija u organizam ćemo uneti ukoliko ih jedemo sveže ili eventualno sušene bez dodatog šećera i konzervansa. Stručnjaci su brojnim ispitivanjima utvrdili da je brusnica veoma korisna u slučajevima urinarnih infekcija. Poznato je njeno blagotvorno dejstvo na prostatu. Proantocijanidini, jedinjenja kojima je brusnica bogata pogubni su za ešerihiju koli jer onemogućava ovu bakteriju da se „zakači" za površinski sloj materice i bešike. Na sličan način, materije iz brusnice utiču na smanjenje broja bakterija u usnoj duplji , a time i naslaga plaka na zubima.

Syndicate content