Jagorčevina ublažava bol

jagorcevina jagorčevina je od davnina poznata kao lek za iskašljavanje i bronhitis, a najviše lekovitih sastojaka ima u svom korenu. Ova biljka bogata je vitaminom C, ublažava bolove u plućima i olakšava izbacivanje sluzi iz bronhija. Iskusni travari ističu da je u lečenju bronhitisa najdelotvorniji sirup dobijen iz korena ove biljke. Umesto sirupa, vi možete napraviti čaj tako što ćete pomešati po 10 grama korena jagorčevine, ploda anisa, kamilice i lista belog sleza i po 20 grama korena sladića i majčine dušice. Kašiku ove mešavine prelijte šoljom ključale vode, ostavite da odstoji 20 minuta, procedite i popijte. Dnevno možete piti najviše tri šolje ovog čaja.(Blic)

Ren za iskašljavanje

ren Prva na listi biljaka koje leče bronhitis jeste ren. Osim u ishrani, poznato je da se ren još od srednjeg veka koristi kao lekovito sredstvo u borbi protiv mnogih bolesti. Zbog toga što podstiče varenje i deluje kao diuretik, posebno ga treba češće koristiti u ishrani zimi. U hladnim danima, kad su pojačane infekcije organa za disanje, ren je odličan saveznik u borbi protiv bronhitisa, upale pluća i prehlada. Sadrži glukozinolate, jedinjenja koja razređuju gust sekret i olakšavaju njegovo izbacivanje, a ona su upravo zaslužna i za prepoznatljiv ukus rena. Ako imate neki od ovih problema, napravite sami lek tako što ćete pomešati dve šolje meda, pola šolje narendanog đumbira i pola šolje narendanog rena. Mešavinu ostavite da odstoji dve nedelje, a potom, ako kašljete, jedite po jednu kašiku dnevno svakog jutra. Ukoliko ne možete da jedete mešavinu zbog jakog ukusa, stavite jednu kašičicu u čaj i popijte.

Graviola

graviola Graviola (Annona muricata) je zimzelena biljka poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Danas raste u Meksiku, na Karibima, Kolumbiji, Peruu i Venecueli. Moguće ju je naći u podsaharskim zemljama Afrike te u jugoistočnoj Aziji. Graviola živi u oblastima visoke vlage u kojima su zime relativno tople jer ova biljka ne podnosi temperature ispod 5 stepeni kad doživljava oštećenja lišća i sitnijih grana. Temperature ispod 3 stepena Celzijusova za ovu biljku mogu biti kobne jer tada njeni plodovi postaju suvi i gube kvalitet. Graviola ima prijatan, slatkast ukus kojeg upoređuju sa kombinacijom ananasa i jagoda s kremastom notom koja podseća na kokos ili bananu. Plod graviole možete jesti u izvornom obliku ili od njega možete praviti sok. U lečenju se koriste lišće, kora, plod i semenke graviole...Graviola je biljka koja je najpoznatija po svom delovanju na ćelije raka.

Čokolada možda bolja od čaja ?

cokoladacrna Rezultati nedavnih istraživanja nemačkih naučnika mogli bi izazvati podosta rasprava jer ruše dosadašnja saznanja o blagotvornosti zelenog i crnog čaja u smanjivanju krvnog pritiska. Na tom je polju, čini se, ipak delotvorniji kakao. Saznanja su dobijena na osnovu analiza prethodno objavljenog istraživanja Archives of Internal Medicine, kojeg je objavio American Medical Association. Snižavanje krvnog pritiska među učesnicima koji su konzumirali kakao proizvode najmanje tokom dve nedelje bilo je u rasponu koji se postiže upotrebom lekova uobičajeno propisanim za kontrolisanje visokog krvnog pritiska. No, nemojte se odmah početi daviti u čokoladi i halapljivo nasrtati na slatke pločice jer svaki savet vezan za ishranu mora uračunati visok šećer, masnoće i kalorije koje unosimo u organizam konzumirajući većinu kakao proizvoda, upozorio je autor studije Dirk Taubert.

Šargarepa protiv umora

sargarepa Jarkonarandžasta boja šargarepe potiče od karotina, kojeg u šargarepi ima u izobilju, kao ni u jednoj drugoj namirnici. Iz karotina nastaje vitamin A, koji nam obezbeđuje bolju pigmentaciju i zdravu kožu, kosu i nokte. Zatim utiče na pravilan rast, rad jetre, želuca, creva, jača srce, popravlja vid i podiže imunitet. Sok od šargarepe odlično je prirodno sredstvo za čišćenje organizma od štetnih materija, protiv poliartritisa, osteohondroze, lošeg varenja i hemoroida. Smanjuje psihički umor nastao prekomernim intelektualnim radom i stresom. Ublažava zamor srčanog mišića, reguliše razmenu materija u organizmu pa time utiče i na regulisanje telesne težine.

Jabuka umesto leka

jabukasok Sveže ceđeni sok od jabuke sniziće visoku temperaturu, a topao napitak od nakiselih plodova ublažiće kijavicu i kašalj, kao i tegobe izazvane upalom grla. Da biste stekli vrhunski imunitet, potrebno je da vam se na svakodnevnom jelovniku nađe između 28 i 35 grama rastvorljivih vlakana, koliko ih ima u jednoj većoj jabuci, kažu nutricionisti. Svaki čovek bi trebalo da pojede između 30 i 40 kg jabuka godišnje – bar jednu svakog drugog dana. Ukoliko vas je ščepao neki virus i već nekoliko dana se mučite s visokom temperaturom, napravite sok od jabuke. Sveže ceđeni plod je vrlo blagotvoran kod upale ždrela i usne duplje, osvežava dah i pomaže kod promuklosti. Dobar je antioksidant i deluje protiv bakterija i virusa. Zbog obilja vitamina, fosfora i kiselina koje poseduje, jabuka povoljno deluje na mozak i koncentraciju. Sveža voćka otklanja nesanicu, popravlja raspoloženje i prija nervnom sistemu.

Za jak imunitet

za_imunitetVrući napitak od crvenog voća zadovoljiće potrebe organizma za vitaminima, mineralima, biljnim vlaknima i antioksidansima, smanjiti rizik od prehlade i ubzrati oporavak Da biste imali jak imunitet i izbegli prehlade koje nas prate tokom zimskog perioda, neophodno je da u organizam unosite mnogo vitamina, minerala, biljnih vlakana i antioksidanasa. Ovaj vrući napitak od crvenog voća zadovoljiće te potrebe, smanjiti rizik od prehlade i ubrzati oporavak. Potrebno je: 500 g smrznutog crvenog voća, sok od pola limuna, pola šoljice šećera u prahu, šoljica kipuće vode. Priprema: Voće, limunov sok i šećer stavite u posudu otpornu na visoke temperature, dodajte kipuću vodu i mešajte dok se šećer ne otopi. Procedite, sok prespite u sterilisanu bocu, zatvorite i čuvajte u frižideru. Pre služenja razredite sa vodom, toplom ili hladnom, po želji.
(novosti.rs)

Limun, izvor zdravlja

limunn Bogat vitaminom C, limun je izvanredan cistac organizma ali i namirnica koja ublažava glavobolju, smanjuje stres, cuva vitku liniju. Osim toga što je najpoznatiji izvor vitamina C, limun i njegov svež sok sadrže i brojne druge lekovite sastojke. Ovo magično voće pomaže ne samo kod prehlade, nego i kod mnogih drugih bolesti, reguliše metabolizam i usporava starenje, pa ga sve češće zovu „lekom za sve“. Korišćenje svežeg limuna u svakodnevnoj ishrani je izuzetno korisno, bez obzira na godišnje doba, ali ga se najčešće setimo zimi. Jedno od manje poznatih svojstava ovog citrusnog voća je da potpomaže pražnjenju creva. Efikasno eliminiše štetne gasove i poboljša probavu. Ukoliko postoje problemi, treba svakodnevno konzumirati sok jednog limuna razblaženog toplom vodom. Sok, jezgro, ili kora, podjednako su bogati vitaminima.

Anis

anis Začinska biljka anis (Pimpinella anisum), je jednogodišnja biljka koja izraste od pola do jednog metra visine. Ima granatu, pahuljavim dlacicama pokrivenu šupIju stabljiku, s okruglasto nazubljenim, uskim lancetastim belim cvetovima, kod nas nedovoljno zastupljena, obilato se koristi u Španiji, Italiji, Grčkoj, Bugarskoj i Rusiji. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, za anis su znali još drevni Egipćani pre tri i po hiljade godina. Anis se danas najviše koristi kao začin za kolače, pecivo i hleb. U nekim krajevima sa anisom se začinjavaju sosovi, variva i salate. Pekmez i kompot od šljiva takođe dobija posebnu notu ako se začini anisom. Ali, kako anis brzo gubi ukus i miris, treba da se samelje neposredno pre upotrebe. Seme anisa djeluje protiv nadimanja, umiruje grceve, jaca želudac i pospešuje varenje i odvod štetnih sokova iz organizma te cisti krv i jaca živce.

Cvekla podstiče razmenu materija

cvekla Cvekla je lekovito povrće koje podstiče razmenu materija i poboljšava funkciju jetre. Poseduje velike količine vitamina C, karotena, vitamina B1 i B2, kao i minerala: kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa, sumpora i joda. Ako ste vegetarijanac, ona je idealna za vašu ishranu jer sadrži kobalt, koji učestvuje u stvaranju vitamina B12, koji vegetarijanci ne unose u dovoljnim količinama. Iako nije preterano bogata gvožđem, često se preporučuje anemičnim osobama jer štiti crvena krvna zrnca i povećava elastičnost krvnih sudova, što pospešuje bolje pumpanje krvi. Idealna je za regulisanje krvnog pritiska i smanjuje holesterol. U slučaju da imate problema sa kamenom u bubregu ili patite od osteoporoze, nemojte da preterujete sa unosom cvekle, jer smanjuje upijanje kalcijuma.

Beli bor

beli_bor Beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima. Za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice cetinara, valja upotrebljavati, po mogucnosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (cetine) koje se cuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva Mladi izdanci bora koriste se u lecenju zastarelih katara dišnih putova, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takodje u lecenju astme te u lecenju reumatskh bolesti i gihta (uloga). Kod grceva izazvanih žucnim kamencima koristi se tek istekla smola. Za lecenje odredjenih boles.ti, iako redje koriste se i cešeri.. Katran dobijen iz belog bora ima primenu u dermatologiji i veterinarskoj medicini.

Grejp smanjuje rizik od šloga

pomorandza Narandže i grejp mogu smanjiti rizik od moždanog udara, tvrde naučnici. Konzumirani kao voće ili sokovi za doručak mogu zaštititi vaš organizam protiv "napada" na mozak, a veruje se da je ključ u visokom nivou određene vrste antioksidansa kog sadrže. Istraživački tim sa sedištem na Medicinskom fakultetu na Univerzitetu Ist Anglia proučavao je snagu zaštite flavonoida, antioksidacionih jedinjenja prisutnih u voću, povrću, tamnoj čokoladi i crvenom vinu. Žene koje su uzimale velike količine flavonola (podgrupe flavonoida) u narandžama i grejpu imale su 19 odsto manji rizik od ishemičnog moždanog udara (povezanog s krvnim ugrušcima) nego žene koje su unosile najmanje količine. Istraživanje je u 14 godina sprovedeno na gotovo 70.000 žena, ali stručnjaci veruju da koristi mogu imati i muškarci.

Kumkvat - Fortunella margarita

kumkvat Kumkvat ili zlatna pomorandža. Bojom i duguljastim izgledom ploda a i ukusom koji je nešto izmedju limuna i pomorandže kumkvat opravdava taj naziv. Kumkvat je otkrio britanski botaničar Robert Fortune i doneo ga je Englesku 1846. i opisao kao malu narandžu. Za razliku od limuna ili naranže, kora kumkvata je ukusna pa se cela voćka može u potpunosti iskoristiti. Poreklom je iz Kine, ali raste i u Kaliforniji i na Floridi pa kao i ostali citrusi sazreva u zimskim mesecima. Pri kupovini kumkvata gledajte da plodovi nisu zelene boje jer su tada nezreli, a kora mora biti čvrsta, sjajna i bez tamnih mrlja. Nekada ima i naziv fortunella. Na sobnoj temperaturi mogu se čuvati dva do tri dana, a u zatvorenoj kutiji u frižideru čak i do dve nedelje. Ukus varira od gorkastog do slatko-kiselog, a sama korica je jestiva i aromatična budući da sadrži fina aromatična ulja.

Senf

senf Zaboravite na kečape, majoneze i ostale masne umake. U svega tri kalorije po kasičici senfa dobijate prirodni eliksir protiv upala, bolova i raka. Kiselkasta žuta pasta koju većina ljudi zove senfom proizvodi se iz semenki biljke gorušice. Da bi se stvorio ovaj začin prvo je potrebno samleti semenke gorušice, te se onda taj prah pomeša sa vodom, sircetom te drugim tečnostima. Ponekad se u ovu mešavinu mogu dodati još i drugi ukusi i začini. Upravo od začina i vrsti semenki zavisi i jačina i ukus konačnog proizvoda. Senf ima jako malo kalorija. Naime, jedna čajna kašičica senfa ima svega tri kalorije i uopšte nema masti. Za razliku od kečapa i majoneza, u senf se naknadno ne dodaje šećer, zbog čega ta dva umaka imaju veoma puno kalorija. Želite li izgubiti kilograme, a ne možete se odreći umaka i namaza, senf možete jesti u skoro neograničenim količinama i ne pogrešiti.

Ako gubite živce i osećate umor popijte čašu vode

casa_vode Ljudi koji osećaju da će "izgubiti" živce vrlo lako se mogu smiriti ukoliko popiju čašu vode, tvrdi se u istraživanju. Blaga dehidracija može voditi do promene raspoloženja, uticati na nivo energije i sposobnost jasnog prosudjivanja, kaže se u istraživanju koje je urađeno na Univerzitetu u Konektikatu. "Čak i blaga dehidratacija od 1,5 odsto gubitka normalnog volumena vode u telu, što se dešava tokom uobičajnih dnevnih aktivnosti, može dovesti, posebno kod žena, do promene raspoloženja", kaže Harris Lieberman, jedan od koautora istraživanja. Istraživanje kaže da nije bitno da li je gubitak tečnosti izazvan fizičkom aktivnošću ili jednostavno neuzimanjem dovoljne količine vode, čak i kada sedite, dejstvo je u suštini isto. Osećaj žeđi nam se u suštini i ne pojavljuje sve dok ne budemo imali dehidraciju od jedan ili dva posto gubitka tečnosti u telu, kaže Lorens Amstrong, jedan od vodećih istraživača.

Syndicate content