Lubenica brzo čisti organizam

Tokom vrelih dana ništa ne može da osveži i da nadoknadi izgubljenu tečnost kao parče sočne lubenice. Zato iskoristite sezonu lubenica da biste očistili organizam od otrova, rešili zdravstvene probleme ili skinuli koji kilogram viška. Ali vodite računa, kada je isečete u frižideru možete da je čuvate najviše četiri dana. - Lubenica, uglavnom sačinjena od vode, idealna je niskokalorična namirnica. U vrelim letnjim danima nema boljeg i ukusnijeg načina za nadoknadu vode izgubljene znojenjem. Naime, lubenica sadrži i do 95 odsto vode, pa trenutno gasi žeđ, a njen sok se razgrađuje po celom telu - objašnjava Branka Mirković, nutricionista, i dodaje: - Osim vode i šećera, u lubenici ima i vitamina A, vitamina C, vitamina grupe B, beta-karotena, kalijuma, kalcijuma, fosfora i magnezijuma, dok njena osvežavajuća svojstva potiču od jabučne i limunske kiseline. Ovo povrće je bogato antioksidansima.

Miso - začin i lek

Miso je Japanski zacin u obliku paste , a dobija se od fermentisane rize i soje i jos nekih dodataka. U makrobiotici i tradicionalnoj medicini poznato je da je miso istovremeno i začin i lek, jer blagotvorno deluje na ljudski organizam u mnogim pogledima. Pre svega miso pasta dodata jelu poboljšava varenje, jer sadrži žive enzime, koji direktno pomažu u procesu varenja hrane i podstiču lučenje sokova u želucu. Konzumiranje velikih količina proteina životinjskog porekla (što je tipično za savremenu ishranu) podstiče procese truljenja i povećanje kiselosti organizma (što je potencijalni izvor mnogih poremećaja), a miso ima osobinu da neutrališe i eliminiše te posledice. Enzimi i laktobacili nastali u procesu njegove višegodišnje prirodne fermentacije omogućavaju bolje lučenje sokova u želucu, lakše varenje i veću iskorišćenost hranljivih materija.

Šta treba da jedete da biste umanjili posledice stresa

Povišen pritisak, glavobolja, probavne tegobe, sve to mogu da budu posledice dugotrajne psihičke napetosti. Ako već ne možete da izbegnete stres, potrudite se da zdravom ishranom umanjite njegov uticaj na zdravlje. Pogrešno je u stresnim situacijama posezati za kafom, cigaretama i alkoholom jer stimulativna sredstva ne smanjuju psihičku napetost, već razbijaju prirodne antistresne mehanizme. U frižderu ćete pronaći čitav arsenal oružja protiv stresa. Kad ste pod stresom, organizam luči adrenalin, hormon koji spada u grupu hemijskih supstanci koje se zovu amini. Osobe koje pate od migrena posebno su osetljive na te supstance. SAVET: Izbegavajte namirnice koje sadrže amine, a to su kafa, čokolada, kačkavalj i crno vino. Njihovo konzumiranje u stresnim situacijama samo povećava verovatnoću da ćete dobiti napad migrene.

Čokoladom protiv srčanih i moždanih udara

Svakodnevno umereno konzumiranje čokolade (7,4 grama dnevno) smanjuje opasnost od moždanih napada za 48 odsto, a infarkta miokarda za 27 odsto, pokazali su rezultati nemačkog istraživanja sprovedenog na 20.000 osoba. To istraživanje, sprovođeno osam godina i objavljeno u naučnom „European Heart Journal“, pokazalo je i da bi efekat mogao da bude veći ukoliko bi se konzumiralo 10 grama, pa čak i 20 grama čokolade dnevno (kockica čokolade koja se servira uz kafu ima pet grama). Naučnici su naveli da se smanjenje opasnosti od srčanih i moždanih udara vezuje za snižavanje krvnog pritiska kod konzumenata čokolade, namirnice bogate veoma korisnim antioksidansima polifenolima kojima pre svega obiluje crna čokolada bogata kakaoom, dok ih manje ima u mlečnoj čokoladi, a nema ih u beloj čokoladi, prenele su svetske agencije.

Koštunjavi plodovi poboljšavaju nivo holesterola

Konzumiranje oraha, lešnika i badema, pre svega, poboljšava nivo holesterola u organizmu, pokazali su preliminarni rezultati analize 25 kliničkih istraživanja. Ti koštunjavi plodovi su bogati biljnim proteinima, naročito nezasićenim masnim kiselinama, ali i vlaknima, mineralima, vitaminima i drugim sastojcima kao što su antioksidansi, istakli su autori studije čiji su preliminarni rezultati objavljeni u naučnom časopisu „Arhivs of internal medicin“. Istraživanja su sprovedena na dve grupe ispitanika. Jedna grupa je konzumirala određenu količinu lešnika, badema i drugih sličnih proizvoda, dok se u drugoj takozvanoj kontrolnoj grupi nisu konzumirali koštunjavi plodovi, preneli su francuski mediji. Nijedan od učesnika u istraživanju nije uzimao lekove protiv povišenog holesterola kao što su statini.

Zašto treba jesti grožđe i dudinje

Supstanca resveratrol, koja se nalazi u kožici određenog voća kao što su grožđe i dudinje, može da utiče na smanjenje telesne težine, pokazalo je istraživanje koje su spoveli stručnjaci francuskog Centra za naučna istraživanja na najbližim čovekovim „rođacima”, primatima. Raniji eksperimenti na više vrsta životinja potvrdili su da ova polifenolna supstanca deluje protiv starenja i produžava život. Do novih rezultata naučnici su došli ispitujući majmune kojima je u ishranu svakodnevo tokom četiri sedmice dodavan resveratrol, što je kod njih smanjilo unos hrane za 13 odsto i povećalo potrošnju kalorija za 29 odsto. Istraživanje, po oceni stručnjaka, može da otvori perspektive za razumevanje različitih faktora koji kontrolišu balans između energetskog unosa i potrošnje, pre svega kod osoba koje pate od viška kilograma. (Tanjug)

Trešnje - borci protiv reume i gihta

Sezona trešanja je u punom jeku. Po mišljenju bečkog zdravstvenog stručnjaka Hademara Bankhofera trešnje su "prirodni lek sa drveta" i pomažu, između ostalog, kod problema sa reumom i gihtom. Trešnje sadrže veliku količinu vitamina C i cinka koji su veoma važni za otpornost organizma, zatim folnu kiselinu za zdravo srce i krvotok, kalcijum za kosti i gvožđe za krv. Međutim, najvredniji su biljni pigmenti, takozvani antocijanidini koji se nalaze u trešnjama. Oni jačaju vezivno tkivo, te sprečavaju nastanak bora tako što uništavaju štetne enzime koji kožu čine starom i naboranom. Trešnje takođe mogu da spreče nastanak celulita, a skoro je na američkom univerzitetu u Vermontu dokazano da su antocijanidini dobri i protiv upale mišića i grčeva u listovima nogu. Delotvorno dejstvo antocijanidina kod problema sa reumom i gihtom otkrio je 1950. godine u Teksasu nemački lekar Ludvig Blau.

Borovnice leče jetru

Kineski naučnici su utvrdili da borovnice mogu da smanje stepen oštećenja jetre. Ovo istraživanje je veoma bitno zbog toga što se zna da lekovi koji se koriste u lečenju bolesti jetre uglavnom imaju nuspojave. Zbog toga naučnici već godinama tragaju za prirodnim lekom. Istraživanje kineskih naučnika objavljeno u naučnom časopisu "World Journal of Gastroenterology" ukazuju da borovnice mogu da smanje stepen oštećenja jetre i nivo hijaluronske kiseline i enzima alanin aminotransferaze u krvi koji se smatraju pokazateljem bolesti jetre. Autori studije su na osnovu rezultata zaključili da borovnice deluju blagotvorno kod bolesti jetre.(Blic)

Pozitivno dejstvo nara na naše zdravlje

Sočni nar ima predivan miris i jedinstven ukus. Štiti od srčanih bolesti i raka prostate. Hiljadama godina to je voće važan deo ishrane na istoku, ali i lek za različite probleme, od bolnog želuca do bolnog grla. Nar krije u sebi toliko antioksidanta da ga smeštaju na sam vrh prehrambene piramide. Po količini antioksidanta moguće je nar usporediti sa slavnim zelenim čajem. Studije su pokazale da nar sprečava da arterije otvrdnu, te da ne dođe do srčanih bolesti, uništava celije raka dojke, prostate i kože. Kako tvrde naucnici, sok od nara može jako "pomoci" muškarcima u krevetu. Caša soka na dan može da deluje kao vijagra, pokazuju nova istraživanja. Skoro polovina muškaraca koji su ga pili mesec dana kažu da osecaju poboljšanje potencije. Smatra se da je sok od nara bogat antioksidantima koji povecavaju prokrvljenost penisa. Baš kao i lekovi za impotenciju, antioksidanti podižu nivo oksida koji relaksira zidove krvnih sudova.

Zdravlje iz maslina

Redovno korišćenje maslinovog ulja sprečava srčana oboljenja, arteriosklerozu, dijabetes, rak debelog creva i astmu Maslinovo ulje pravi se drobljenjem i ceđenjem zelenih maslina. Sastoji se od 14 odsto zasićenih masnih kiselina, 77 odsto mononezasićenih masnih kiselina i 9 odsto polinezasićenih masnih kiselina. Ulja koja imaju visok procenat mononezasićene masne kiseline smanjuju količinu ukupnog holesterola i LDL holesterola (lošeg holesterola), a povećavaju HDL holesterol (dobri holesterol). Ljudi koji redovno koriste ovo ulje ređe obolevaju od srčanih oboljenja, arterioskleroze, dijabetesa, raka debelog creva i astme. Studije kod pacijenata sa dijabetesom su pokazale da zdravi obroci koji sadrže malo maslinovog ulja imaju bolji efekat na vrednost šećera u krvi od zdravih obroka koji imaju nizak nivo masti. Šezdesetih godina utvrđeno je da su stanovnici Krita dugovečniji od Japanaca.

Astragalus - imunoloska bomba

Astragalus se koristi vekovima u kineskoj tradicionalnoj medicini za opštu stimulaciju i uravnoteženje fizioloških funkcija i kao izuzetno mocno sredstvo za jacanje tela protiv raznih bolesti. Deo biljke koji se koristi u medicinske svrhe je cetiri do sedam godina star suvi koren. Postoje mnoge vrsta vitamina i lekovitog bilja koje mogu da obezbede jacanje i imunološkog sistema a Astragalus je najbolji od njih. Astragalus je bogat Selenom, antioksidansom koji se koristi kao zaštita i podrška imunom sistemu za prevenciju gripe i prehlade i respiratornih infekcija. Astragalus pomaže telu u zaštiti od raznih bolesti i štetnih uticaja koje nas okružuju tako što stimuliše proizvodnju i cirkulaciju imunoloških faktora u krvi.

Zova je veoma lekovita

Do Zove (Sambucus nigra) je lako doći, jer raste na obodu šuma i osunčanim šumskim krčevinama, na zapuštenim mestima i u blizini naselja. Kod zove su lekoviti mladi izdanci i mladi listovi, koji se beru u proleće. Cvetovi se beru za vreme cvetanja, plodovi posle dozrevanja, a kora od februara do novembra. Ukus cvetova je gorkast i aromatičan zbog sastojaka koje sadrži. Poseduje etarsko ulje, u kojem se nalazi čak četrdeset važnih sastojaka - flavonoidi, glikozidi, hlorogenska kiselina, sluz, tanini, pektini... U plodu su prisutni glikozidi, tanini, šećer, voćne kiseline, vitamin C... Sličnog sastava su i listovi, dok su svi delovi bogati mineralima gvožđem, natrijumom, kalijumom i njihovim solima. Cvet zove koristi se kod groznice, sinuzitisa, za stimulisanje rada znojnih žlezda. U kombinaciji sa kantarionom koristi se protiv virusa gripa, virusa A i B, kao i protiv herpes simpleks virusa.

Kockica čokolade dnevno za zdravo srce

Smanjenje opasnosti od srčanih i moždanih udara vezuje za snižavanje krvnog pritiska kod konzumenata čokolade. Svakodnevno umereno komzumiranje čokolade (7,4 grama dnevno) smanjuje opasnost od moždanih napada za 48 odsto, a infarkta miokarda za 27 odsto, pokazali su rezultati nemačkog istraživanja sprovedenog na 20.000 osoba. Istraživanje je trajalo osam godina i objavljeno je u naučnom časopisu European Heart Journal, a rezultati su pokazali i da bi efekat mogao da bude veći ukoliko bi se konzumiralo 10 grama, pa čak i 20 grama, čokolade dnevno (kockica čokolade koja se servira uz kafu teška je pet grama). Naučnici su naveli da se smanjenje opasnosti od srčanih i moždanih udara vezuje za snižavanje krvnog pritiska kod konzumenata čokolade, namirnice bogate veoma korisnim antioksidansima "polifenolima" kojima pre svega obiluje crna čokolada bogata kakaom, dok ih manje ima u mlečnoj čokoladi, a u beloj čokoladi ih nema uopšte .

Zdrava jetra i žuč

Jetra neutralizuje otrove - toksine nastale u našem organizmu kao i one unesene spolja. Neutrališe i razgrađuje celi niz hemijskih spojeva iz tečnosti i čvrste hrane koju smo konzumirali, neutralizuje lekove itd ..No, sve to ima i svoje granice. Ona nije svemoguća i ukoliko je godinama preopterećuje, pojaviće se problemi. Najveća žlezda u našem organizmu je jetra. Smeštena u desnom gornjem delu trbušne šupljine, ispod same dijafragme, ona je naša fabrika - naša hemijska laboratorija. Zašto? Zato što proizvodi žuč i kanalima ga luči u žučni bešiku, reguliše razgradnju masti i ugljenih hidrata, rezervno je spremište glikogena, pojačava lučenje probavnih sokova pankreasa, stvara K vitamin i učestvuje u zgrušavanju krvi, stvara krvne belančevine, antitela, skladišti vitamin A. .. Jetra neutrališe otrove - toksine nastale u našem organizmu kao i one toksine unesene spolja.

Artičoka - biljka izuzetne lekovitosti

Artičoku (Cynara scolimus) među povrćem smatraju najplemenitijom. Lekovitost biljke poznata je vekovima, a potiče upravo od gorkih sastojaka u lišću i korenu. Artičoka je dijetalna biljka, bogata vitaminima i mineralima. Cveta od aprila do avgusta, a bere se u junu i julu kada sazru cvetne glavice. Izuzetno je lekovita, s tim što se za spravljanje lekovitih preparata koriste samo listovi. Plavo- ljubičasti i crveno-ljubičasti cvetovi koji se koriste u ishrani nemaju lekovito dejstvo. Listovi sadrže cinarin, specifična flavonoidna jedinjenja, brojne hidroksi-kiseline. Za njen pomalo opor i gorak ukus zaslužna je taninska kiselina. To je i razlog što pre upotrebe treba da se prokuva u slanoj ili limunom zakiseljenoj vodi. Međutim, treba napomenuti da su njena jedinjenja vrlo osetljiva i sušenjem se raspadaju, zbog čega pravu delotvornost preparati postižu od sveže biljke.

Syndicate content