Povratak čajevima

caj Organizmu treba dopustiti adekvatnim oblačenjem i dobrom ishranom da se prilagodi na vremenski skok od leta u zimu. U vreme hladnih, ali još uvek prijatnih jesenjih dana, ne treba se pretopljavati, ali ni isuviše slabo oblačiti, treba jesti kuvanu hranu, što više voća i povrća, ali i vratiti se okrepljivanju toplim čajevima. Prema ruskom običaju, osnova za čaj je ono što se kod nas zove šerbet, mada nutricionisti savetuju da je čajeve najbolje piti nezaslađene, ili sa žutim šećerom i medom. Veća količina pripremljenog čaja, može se držati i nositi u termosu. Veruje se da je optimalna korist od pijenja čaja do 4 šoljice dnevno. Kao voće i povrće, čaj je prirodni izvor flavona koji pokreću antioksidante u telu. Vrsta čaja koju pijete u tom smislu gotovo je nevažna. Na primer, smatra se da crni i zeleni čaj, iako potpuno različiti, imaju sličnu količinu antioksidanata.

Zanemarena dunja

dunje Iako donekle zanemarena, dunja (Cydonia oblonga) predstavlja pravo voće jeseni. Iako je njeno vreme od oktobra do decembra, ne nalazi se baš često u prodaji. Izgleda da su preci današnje civilizacije znali mnogo više o njenoj vrednosti, jer je donekle poprimila i mitski značaj. Za one koji ne znaju, dunja predstavlja pravu vitaminsku bombu. Osim minimalne količine kalorija i masti, bogata je proteinima, ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima, a sadrži i puno taninskih materija i pektina. Od vitamina najviše ima vitamina C, ali i zavidnih količina karotena (provitamin A), vitamina B 1 i B 2, kao i niacina. Od minerala najviše je zastupljen bakar, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, gvožđe, sumpor, hlor. Semenke dunje sadrže čak 15 odsto ulja i značajne količine važnog sastojka amigdalina, odnosno vitamina B 17, koji poseduje antikancerogeno dejstvo.

Cimet snižava šećer u krvi

cimet_med Pola kašičice cimeta dnevno umanjiće nivo šećera u krvi dijabetičara, tvrde naučnici. To je zato što sastojci cimeta povećavaju aktivnost insulina. Cimet može da snizi nivo masti i lošeg holesterola, uništi gljivice i spreči njihov rast, umanji telesnu temperaturu i ima protivzapaljensko dejstvo. Ovaj mnogima omiljeni začin za sutlijaš i kolače s jabukama koristi se protiv zubobolje, oboljevanja desni, raznih vrsta upala, poboljšanja varenja, a poznato je da je i snažan antioksidans. .....Jednu kašičicu cimetovog praha pomešati sa pet kašičica meda i staviti na bolni zub. Ovo možete ponavljati tri puta dnevno dok ne odete kod zubara....... Jednu trećinu meda meda istopiti u dve trećine mlake vode, dodati kašičicu cimetovog praha, pa tom masom blago masirati bolne delove tela. Bol bi trebalo da polako počne da se umiruje za minut ili dva.

Orasi blagotvorno deluju na organizam

orasŠpanski naučnici utvrdili da orasi smanjuju apetit i da šaka koštunjavog voća na dnevnom nivou može uticati na smanjenje telesne težine. Otkriće je pozitivno i za one koji imaju visok nivo šećera u krvi ili visok krvni pritisak. Šaka oraha dnevno može uticati na smanjenje apetita, a takođe i na smanjenje telesne težine, prenosi Dejli mejl. Španski naučnici su tokom istraživanja prvi put uočili vezu između konzumiranja oraha i podizanja nivoa serotonina (supstance koja pojačava apetit i lučenje hormona sreće), kao i njegovog pozitivnog uticaja na srce. Istraživači Univerziteta u Barseloni takođe navode da je svakog dana preporučljivo uzeti šaku mešavine sirovih oraha, badema i lešnika za koje tvrde da imaju pozitivan uticaj na celokupno zdravlje.

Vlakna čuvaju srce

voce_povrce Svakodnevno konzumiranje dve do tri porcije voća ili žitarica bogatih vlaknima može da obezbedi snažnu zaštitu srca, pokazuju istraživanja. Odnosno, deset grama vlakana dnevno može da smanji rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti za 14 procenata, a rizik od smrtnosti za 27 odsto. To znači da bi trebalo pojesti porciju (tri četvrt šolje) mekinja i jednu krušku da bi se obezbedilo pet grama vlakana. Još tri grama obezbeđuje se porcijom ovsene kaše i jabukom. Preostala dva grama vlakana, takođe kroz voće i žitarice, možete da unesete po sopstvenom izboru. Vlakna najpre deluju tako što snižavaju nivo holesterola u krvi i krvni pritisak, a poboljšavaju i osetljivost na insulin. U tom smislu, vlakna iz žitarica su posebno važna, jer ako se samo ona unose u količini od po deset grama, rizik za obolevanje od koronarnih bolesti se smanjuje za četvrtinu, dok vlakna iz voća ovaj rizik smanjuju za trećinu.

Ehinacea je prirodni antibiotik

ehinacea Ova biljka je moćan antioksidans, ima posebno izraženo antibakterijsko delovanje, ubrzava zarastanje rana i jača imunitet. Namenjena je intenzivnoj i kratkoj terapiji U alternativnoj medicini ehinacea slovi za izuzetno delotvornu biljku i koristi se protiv mnogih bolesti. Ima krupne glavičaste cvasti i seme koje ima sitne bodlje, zbog kojih podseća na ježa, a to je i njen naziv na grčkom. Ehinacee ima više vrsta, potiče iz Severne Amerike, a devet vrsta uspeva samo na ovom kontinentu. Ipak, od svih njih, lekovita svojstva pokazuju tri vrste - Echinacea purpurea, Echinacea angustifolia i Echinacea pallida. Sve imaju ružičasti cvet i istovetne sastojke, a jedina razlika među njima je zastupljenost korisnih materija. Bogate su fenolkarbonskim i depsidnim kiselinama, a eterična ulja sadrže čak 20 komponenti, među kojima i one za koje se u laboratorijskim uslovima pokazalo da uništavaju ćelije tumora.

Hrastov list za zubobolju

hrast Drvo sreće, snage, zdravlja, mladosti, života, ljubavi... Sve ovo se pripisuje hrastu, koji je takođe sinonim postojanosti i snage, ali i riznica lekovitih supstanci. U narodnoj medicini kora, list i plod (žir) koriste se za zaustavljanje krvarenja, lečenje čireva, ekcema, belog pranja, preobilnih menstruacija, hemoroida, nemogućnosti zadržavanja urina, krvarenja desni, a hrastovo lišće koje se skuva u rastvoru sirećati i vode (u odnosu 1:1) leči zubobolju. Hrastova kora sadrži tanine, organske kiseline, flavonoid kvercetin, triterpenoide, steroide, katehine, pantotensku kiselinu, vitamine B1, B2, B6, C, PP. Zbog ovih sastojaka ima jaka skupljajuća i antiseptička svojstva. Po potrebi, koristi se kao protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima. Od hrastove kore se pripremaju kupke i obloge protiv reumatizma, a uvarak se koristi za ispiranje grla, lečenje otečenih vratnih žlezda i promuklosti.

Riblje ulje čuva sećanje

ribljeulje Masne kiseline kojih ima u ribi i morskim plodovima povećavaju memorijsku funkciju za čak 15 odsto! Ribom bogata ishrana važna je za održavanje optimalnog zdravlja mozga i sprečavanje nastanka demencije. Ishrana u kojoj je zastupljena riba kao što je losos i pastrmka može značajno poboljšati pamćenje, kažu naučnici. Nova studija je pokazala da masne kiseline koje se nalaze u ribi i plodovima mora ojačavaju funkciju pamćenja za 15 odsto. Naučnici sada naglašavaju važnost ribe u ishrani za održavanje optimalnog zdravlja mozga i sprečavanja pojave demencije. Veruje se da su masne kiseline ključne u sprečavanju Alchajmerove bolesti, jednog od najčešćih oblika demencije, koji karakteriše pad mentalnih sposobnosti kao što su memorija i rezonovanje, koje su često povezane sa starenjem.

Kvasac - bogat mineralima i gvožđem

kvasac Kvasac otklanja umor i vraća energiju, snižava holesterol u krvi, a pomaže i kod ublažavanja bolova, gihta...Konzumiranje svežeg pekarskog kvasca treba izbegavati. Među brojnim lekovitim namirnicama kvasac zauzima značajno mesto jer je izuzetno bogat hranljivim materijama. On je belančevinasti proizvod i sastoji se od živih organizama kvaščevih gljivica (Sacharomyces), za koje je karakteristično da se veoma brzo množe. Odličan je izvor belančevina, amino kiselina, prirodnog kompleksa B vitamina. Po rečima nutricioniste Svetlane Ćulibrk-Pribaković, kvasac predstavlja pravi rudnik mineralnih sastojaka i jedan je od najbogatijih izvora organskog gvožđa. Osim vitamina A, C i E, sadrži čak sedamnaest drugih vitamina i sve vitamine B kompleksa. Nedostaje mu jedino vitamin B12, kojeg ima u mesu, jajima, mleku, iznutricama, pa je u ishrani ove namirnice dobro kombinovati sa kvascem.

Jezgrasti plodovi protiv holesterola

orasi Naučna istraživanja pokazala su da konzumiranje oraha, lešnika i badema reguliše nivo holesterola u krvi. Ovi plodovi bogati su biljnim proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i vlaknima, i smatraju se moćnim aktiosidantima. Autori studije čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Arhive of internal medison” sproveli su istraživanje na dve grupe ispitanika. Jedna je konzumirala određenu količinu lešnika, badema i drugog jezgrastog voća, dok se u drugoj, kontrolnoj grupi nisu konzumirali jezgrasti plodovi. Nijedan od učesnika u istaživanju nije uzimao lekove protiv povišenog holesterola kao što su statini. Pokazalo se da je nivo holesterola u krvi isptanika iz prve grupe značajno opao.. (Tanjug)

Zdravlje iz piva

pivo Svakodnevno ispijanje piva u umerenim količinama deluje pozitivno na srce, jača kosti i smanjuje rizik od pojave raka. Pivo je jedno od najstarijih pića na svetu, a danas je u samom vrhu po broju litara koju prosečni stanovnik naše planete godišnje popije, s obzirom na to da se od njega češće konzumiraju samo voda i čaj. I dok je uživanje u velikim količinama piva svakako štetno po zdravlje, naučnici smatraju da umereno ispijanje ove gorkaste tečnosti ima brojna pozitivna delovanja na organizam. Pod umerenim se smatra pola litra za muškarce i tri decilitra za žene dnevno. ......Studija sprovedena 2001. godine na Univerzitetu u Pragu pokazala je da flavonoidi iz hmelja koji se nalaze i u pivu sadrže molekularnu strukturu sličnu onoj koju ima hormon estrogena. Takođe imaju sposobnost i da ih imitiraju, što može znatno da umanji rizik od tumornih oboljenja izazvanih hormonskim poremećajima, poput raka dojki ili prostate.

Lekovi protiv kašlja

crnicaj1 Da biste ublažili kašalj, kuvajte neoljušten crni luk, čaj od belog sleza, koristite limun i med, lovor i limun… Muči vas kašalj u ove hladne jesenje dane a vi nikako da se prisetite dobrog starog bakinog recepta kako da ga bar malo ublažite. Ukoliko znate samo za šerbet i karamel, evo još nekoliko predloga kako da se lakše nosite sa problemom koji muči i stare i mlade. Nije potrebno ni mnogo vremena za pripremu niti puno para, a neke od potrebnih namirnica sigurno već imate u svojoj kuhinji...... Mleko i žalfija.........U šolju ključalog mleka ubacite pola kašičice žalfije. Ostavite da vri tri minuta, dodajte kašičicu svinjske masti i pola kašičice sode bikarbone. Promešajte i pijte u malim gutljajima. Tokom dana možete da popijete do tri šolje. Svaka šolja se priprema neposredno pred uzimanje......... Jabuke i luk.......Narendati jabuku i crni luk, dodati med, sve u jednakim količinama.

Zeleni čaj protiv lošeg holesterola

zeleni_caj Zeleni čaj mogao bi da utiče na smanjenje „lošeg” holesterola, pokazala je najnovija studija američkih lekara u kojoj je učestvovalo više od 1.000 ljudi. Nalazi, koje prenosi Rojters, pokazali su da zeleni čaj, bilo da se uzima u kapsulama ili pije, smanjuje za 5 do 6 poena nivo holesterola i „lošeg” holesterola u odnosu na druge lekove ili tretmane. Zeleni čaj u šolji bio je efikasniji nego u kapsulama, ali stručnjaci upozoravaju da je su rezultati ovog tretmana slabiji nego kada se uzimaju prepisani lekovi. „Ako neko već pije lekove za holesterol ne bi trebalo da ih zameni zeleni čaj”, rekla je profesor farmacije na Univerzitetu u Pomonu, Olivija Pung. Međutim, uzimanje zelenog čaja uz prepisanu terapiju moglo bi da poboljša vašu zdravstvenu sliku, dodala je ona. Naučnici nisu, međutim, našli dokaz da zeleni čaj poboljšava nivo „dobrog” holesterola. (Tanjug)

Nar je veoma koristan

nar Naučna studija na koju je potrošeno dva miliona funti otkrila je da jedna čaša soka od nara dnevno može usporiti starenje. Također pomaže u borbi protiv srčanih bolesti, otklanjanju stresa i čak vam pomaže da poboljšate seksualni život. Značajan napredak je otkriven u oblasti poboljšanja ćelija kože, ćeija mozga i mišića srca. Doktor Sergio Streitenberger koji je vodio studiju je objasnio zašto je nar tako dobar za naše zdravlje. "U pogledu starenja koje nar usporava mi smo veoma uzbuđeni da je naučno i dokazano da je ovo voće dar. Također smo uzbuđeni da otkrijemo koje još dobre strane nara postoje. Nar doslovno ne dozvoljava starenje ćelija nego ih stalno obnavlja", rekao je Streitenberger, prenosi Daily Mail. Ukupno 60 volontera je učestvovalo u studiji u kojoj su dnevno dobijali po jednu pilulu koja je sadržavla sve sastojke ove voćke.

Sok od višnje za miran san

visnjeUkoliko imate problema sa spavanjem, dve čaše kiselog soka od višanja na dan, mogu vam pomoći da lepše i duže spavate, tvrde naučnici. Ljudi koji redovno piju kiseli sok od višnje imaju kvalitetnii i duži san, otkrila je nova naučna studija Univerziteta Nortambrija. Studija je sprovedena nad 20 volontera koji su tokom jedne sedmice dva puta dnevno pili po 30 mililitara soka od višnje. Ovaj sok povećava nivo melotonina u organizmu, a u pitanju je hormon koji reguliše spavanje. Volonteri koji su redovno pili sok provodili su 15 minuta duže u krevetu, a gotovo su 25 minuta duže spavali. Kvalitet sna kod njih se povećao za pet do šest odsto. - Ovo otkriće moglo bi da pomogne onima koji imaju poteškoće sa spavanjem zbog nesanice, rada u smenama ili čestih promena vremenskih zona zbog putovanja - kažu naučnici.(Tanjug)

Syndicate content