Lucerka

Lucerka je biljka trajnica sa lišćem sličnim detelini, a raste do visine od 1 m. Cvetovi su obično plavkasto ljubičaste boje, ali zbog hibridizacija sa drugim vrstama, može biti šaren, sa primesom žute boje. Plodovi sadrže nekoliko zelenkasto smeđih semenki, svaka je oko 2 mm u prečniku. Ekstrakt se koristi kao začin za mnoga jela, listovi su bogati proteinima i koriste se kao nadomestak u vegetarijanskoj ishrani. Biljka je bogata proteinima (14-15% u sušenoj biljci), mineralima i elemenata u tragovima, vitaminima, flavonoidima. Klice sadrže veliku količinu vode (> 90%), malu količinu proteina (4%), te niz minerala i vitamina (karotina, B i C).Lucerka je dostupna u obliku čajeva, tableta, tinkture i drugih preparata. Osim svoje prehrambene vrednosti, postoje brojne tvrdnje o njenoj terapeutskoj koristi. One se odnose na lečenje različitih stanja artritisa, kožnih bolesti, dijabetesa i za podsticanje apetita.

Pasiflora

Pasiflora (Passiflora incarnata L.) je višegodišnja biljka puzavica, i od svih je najotppornija. Može da naraste 8 do 10 metara. Lišće joj je glatko, perasto sa duguljastim kriškama, koje su po ivici cele, zalisci bubrežasti i zašiljeni. Cvetovi su bele boje, a u sredini cveta nalazi se jedan končast venac, koji je nešto kraći od čašice, na dnu purpuran, u sredini otvoreno plavi, a po vrhovima to plavetnilo je zatvorenije i nešto svetlije. Cveta od juna do jeseni. e. Pasiflora je samonikla u istočnim i južnim delovima Severne Amerike, a kao ukrasna biljka sadi se u celom svetu. Upotrebljava se ceo nadzemni deo biljke. Pasifloru ne treba mešati sa voćem Passionfruit, vrstom Passiflora edulis Sims, čiji se listovi katkad koriste za krivotvorenje droge. Treba paziti da se ne koriste druge ukrasne vrste roda Passiflora. Pasiflora je u narodu poznata pod imenom gospodinova kruna ili hristovo cveće.

Podofilin

Podofilin je smola koja se dobija iz biljke Podophillum peltatum. Podophillum peltatum, je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Berberidaceae, poreklom iz šumovitih predela istočne Severne Amerike. Cveta početkom maja. Stabljika raste do 30-40 cm visoko. Drugi nazivi su, Mandrak biljka, Kišobran biljka, indiska jabuka ili đavolje jabuke itd Podofilin uspeva u vlažnim, humusom bogatim šumama i proplancima u zaštićenom hladu. To je ukrasna biljka s belim cvetom. Nakon što cvet cveta u maju, proizvodi mesnatu, limun-žutu bobicu koja dozreva u julu i avgustu. Biljka može doći do visine od 45 centimetara. U jesen, koren su prikuplja, suši i melje u prah. Koristi se kao moćno sredstvo za čišćenje. Glavni aktivni sastojak podofilina je podofilotoksin. Podofilotoksin blokira mitozu ćelija.

Uz ruzmarin bolje pamtimo

Neke studije tvrde kako oštećenja nastala delovanjem slobodnih radikala molekule kiseonika u organizmu imaju uticaj na Alchajmerovu bolest. Ako je zaista tako, ruzmarin je idealna pomoć kod takvih stanja. Ova lekovita mediteranska biljka sadrži nekoliko desetina antioksidansa koji pomažu u odstranjivanju slobodnih radikala. Među antioksidansima posebno je efikasna ruzmarinska kiselina. Ruzmarin takođe sadrži šest spojeva koji sprečavaju poremećaje acetilholina. Zanimljivo je da i aromaterapeut preporučuju upotrebu ruzmarin ulja za lečenje Alchajmerove bolesti. U istu svrhu oni često koriste ulja metvice, morača i žalfije. Ruzmarin ima dugu istoriju kao lekovita biljka koja poboljšava pamćenje, pa se u narodu i zove biljkom sećanja. I neki prirodni proizvodi od ruzmarina, poput šampona, čaja ili ruzmarina u vodi za kupanje, mogu povoljno delovati na Alchajmerovu bolest.

Sremuš jestiva i lekovita biljka

Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. Sremuš je divlja, jestiva biljka koja neverovatnom brzinom čisti organizam od toksina. Sadrži eterična ulja, mineralne soli, šećer, vitamin C, karotin, belančevine, masti i alicin glavni sastojak. Raste u listopadnim, četinarskim i mešovitim šumama na 1.600 m nadmorske visine, na vlažnom tlu. Pojavljuje se posle snega i ima ga do juna. Nadzemni deo se skuplja u proleće, listovi do cvetanja. Sveža lukovica se skuplja u avgustu sve dok biljka ne donese seme. Ako protrljate bilo koji deo biljka među prstima, možete da osetite karakterističan miris belog luka. Listovi se mogu upotrebiti kao dodatak salatama i varivima jer mirisom i ukusom podsećaju na beli luk. Lukovice su beličaste od dva do pet centimetara dugačke i veoma su pikantan začin. U proleće ovaj luk čisti krv, želudac i jetru.

Kopriva

Kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1 1/2 metra. Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Lekovitost koprive je davno poznata. Koristi se koren, list i seme. Pripisuje joj se da odlično čisti krv, sprečava opadanja kose... Pomaže osobama obolelim od reumatizma, kod prekomernog mokrenja, problema sa plućima. Kopriva je bogata belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima C, A, B2 i K karotinom, pantotenskom kiselinom - ona je pravi mali vitaminski rezervoar. Danas je retko na našem stolu, ali ne treba da zaboravimo stare recepte, pogotovo što sada u proleće možete da je naberete, ali negde daleko od puta ili da je kupite na pijaci.

Maslačak lekovit i jestiv

Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet. U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi. Maslačak pojacava lučenje žuci, deluje kao diuretik, pojačava rad bubrega, čišcenja krvi, pomaže kod lečenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, čireva kod pomanjkanja apetita. Veoma lekovita jestiva biljka koju možemo da nađemo svuda. Ako je sami berete, berite je dalje od puta da ne bi bila zagađena. Veoma je korisna za čaj, salate, variva, sokove, supe, čorbe. Maslačak pomaže jetri, odličan je diuretik pojačava rad bubrega, pomaže kod lečenja gihta, reumatizma, ekcema, čireva, pojačava apetit. Cveta od marta do maja.

Jagorčevina protiv umora

Jagorčevina je jedna od prvih biljaka koja cvate u prolece, Počinje da cveta početkom aprila, a bere se sve do kraja maja. Ova biljka, u narodu poznata i kao jagorčika, jaglac ili jaglika, raste u planinskim područjima, na sunčanim obroncima, po livadama, šikarama. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka dlakava.Medju zašticenim biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani vesnik proleca. Njena medeno žuta boja na planinskim livadama simbolizuje pobedu nad zimom. U tradicionalnoj medicini koren jagorčevine koristi se kao prirodan ekspektorant, to jest sirup koji ubrzava izbacivanje sekreta i sluzi iz grla i pluća. U narodnoj medicini pak čajevi od jagorčevine se, osim za ublažavanje simptoma prehlade, koriste i za lečenje bubrežnih i mokraćno-urinarnih tegoba, migrene, nesanice, ubrzanog rada srca i razdražljivosti.

Špargle - vitaminska bomba

Špargle su jedna od nutritivno najuravnoteženijih vrsta povrća. One su niskokalorične, bogate vitamina, mineralima i vlaknima, što ih čini idealnom namirnicom za sve koji žele da se hrane zdravo. Odličan su izvor vitamina B6, kalcijuma, magnezijuma i cinka i vrlo dobar izvor vlakana, proteina, vitamina A, C, K i E, tiamina, riboflavina, rutina, nijacina, folične kiseline, gvožđa, fosfora, kalijuma, bakra, mangana i selena. Istraživanja koja su se bavila nutritivnim vrednostima špargli pokazala su da su siromašne kalorijama, ali i da su sjajan izvor folata i kalijuma, kao i antioksidansa. To ih čini idealnom namirnicom za zdravlje srca, a budući da je bogata kalijumom čuva i zdravlje kostiju jer smanjuje gubitak kalcijuma iz kostiju. Veruje se da blagotvorno deluju protiv zatvora jer su bogate vlaknima, upotrebljavaju se kao oblog protiv ekcema, a preporučuju se dijabetičarima i rekonvalescentima.

Jaja tope kilograme i čuvaju imunitet

Nutricionisti kažu da su jaja jedna od najhranljivijih namirnica, a za maksimalan učinak preporučuje se jedno dnevno. Naučnici koji su učestvovali u novom istraživanju analizirali su podatke iz 71 istraživanja da bi podrobnije proučili hranljive sastojke jaja. Otkrili su da su jaja imaju malo kalorija, bogat su izvor proteina i puna su važnih sastojaka, posebno vitamina D i B12, selena... U izveštaju stoji da su jaja, od svih izvora proteina, najbogatija kombinacijom aminokiselina koja je ključna za razvoj dece i adolescenata. Visok nivo antioksidanasa pronađen u jajima znači da pomažu i u sprečavanju razvoja očnih bolesti. - Zdravstvene blagodeti jaja čine se tako sjajnima da nije preterivanje nazvati ih superhranom. Ne samo da imaju malo kalorija, već su prepuna hraljivih sastojaka koji su od ključnog značenja za zdrav život - rekla je nutricionista dr Keri Rukston koja je vodila ovo istraživanje.

Luk

U mnogim kulturama luk se tradicionalno doživljavao kao biljka koja rešava mnoge zdravstvene tegobe. Koristio se u borbi protiv dijabetesa, respiratornih poteškoća, prehlade i probavnih problema. Ljudi su znali da piju sok od luka jer su verovali da će ih to izlečiti. Najnovija istraživanja pokazuju da je luk zaista koristan za mnoge zdravstvene probleme. Luk, kako je dokazano, smanjuje simptome dijabetesa i štiti od kardiovaskularnih bolesti. Takođe sprečava i upalne procese u organizmu, štiti probavu od hroničnih bolesti, a dobar je i kao prevencija protiv raka dojke. Luk, dakle, treba jesti što češće. Ako ne možete da ga podnesete sirovog, skuvajte ga jer on tokom kuvanja ne gubi svoja zdrava svojstva.

Peršun

U staro doba urološki problemi rešavali su se peršunom. Ista je situacija i u modernom dobu jer je temelj mnogih lekova upravo peršun. Dakle, i moderna nauka potvrdila je izuzetno dobra svojstva peršuna za urinarni trakt. Peršun pojačava i ubrzava lučenje mokraće i zato se često preporučuje kad osoba pati od upale bešike ili kamena u bubregu. Posebno je koristan čaj od peršuna, ali dobro ga je jesti i svežeg. Peršunovo lišće ukusan je dodatak ishrani, a čini dobro ljudskom organizmu, pa zato nemojte da štedite na peršunu.

Paprika

Tokom vekova, paprika se smatrala lekom za sve. Ljudi su je koristili za uklanjanje bola, ali i kao afrodizijak. Bio je to dobar izbor jer su i savremena istraživanja pokazala da paprika zaista ima analgetska svojstva. Potvrđeno je da paprika utiče na prenošenje hemijskih procesa u mozgu koji su zaduženi za bol i na taj način ublažava bol. Dobra je za uklanjanje bola u mišićima, kao i one koja nastaje posle artritisa i operacija. Osim toga, paprika ima i pozitivan učinak na vitkost jer ubrzava sagorevanje masti, posebno one nakupljene na stomaku. Dakle, imajte papriku pri ruci kada vas nešto zaboli ili kad najavite rat kilogramima.

Glog

Od davnina, glog je bio nezamenljiv kod lečenja kardiovaskularnih bolesti. Koristio se za visoki krvni pritisak, oslabljene srčane mišiće i za aritmije. Iako je medicina daleko odmakla u lečenju kardiovaskularnih bolesti, naučnici i danas priznaju dobrobiti gloga. Istraživanjima je otkriveno da glog ima snažna atioksidativna svojstva koja doprinose zdravijem srcu i regulisanju krvnog pritiska. Ukratko, i moderna nauka slaže se da glog može puno da pomogne u lečenju kardiovaskularnih bolesti. Glog danas može da se pronađe kao čaj, ali i kao kapsule. Ako imate problema s krvnim sistemom, nastojte barem dva puta nedeljno da svoj organizam počastite glogom. U kojem obliku ćete ga konzumirati, zavisi isključivo od vas.

Sokovi od povrća hrane organizam

Ako povrće iscedite i popijete, umesto klasičnog jedenja, obogatićete telo sa više vitamina i hranljivih sastojaka. Isceđivanje sokova priprema povrće za lakše varenje, što znači da ćete pre i bolje dobiti sve potrebne vitamine. Neki stručnjaci preporučuju da u sokovima ostavite komadiće povrća, jer tako dobijate vlakna koja pozitivno deluju na zdravlje srca. Sirovo povrće sadrži važne enzime koji se kuvanjem uništavaju. Ono se sastoji od osetljivih mikro-nutrijenata na koje kuvanje, takođe, negativno deluje. Iz tog razloga konzervisano i pasterizovano povrće manje doprinosi zdravlju, nego sirovo povrće koje pršti enzimima i hranjivim materijama. Sokove je najbolje iscediti neposredno pre služenja. Ako već morate pripremiti sok puno ranije, ulijte ga u usku, hermetički zatvorenu teglu kako bi se smanjila oksidacija.Odložite sok u frižider, kako bi sačuvao svežinu, ali ga izvadite 30 minuta pre posluživanja.

Syndicate content