Biljka koja sama zakopava svoje seme

spigelia-genuflexa U Atlantskim kišnim šumama u brazilskoj državi Baija, na severoistoku zemlje, pronađena je nova biljka specifična po tome što se "saginje" da bi zakopala svoje seme. Kako prenosi BBC, ova nova vrsta, nazvana spigelia genuflexa, se nakon formiranja ploda naginje prema tlu, polažući čaure sa semenkama na tlo, a ponekad zakopavajući ih u meki pokrivač od mahovine. Spigeliju, na koju mu je prvi ukazao njegov prijatelj, opisao je Aleks Popovkin, botaničar amater koji je katalogirao i fotografisao više od 800 vrsta koje rastu na njegovom imanju u Baiji. Botaničarka Lena Struve sa Rutgers univerziteta u Nju Džerziju kaže da je biljka razvila svoje neobične sposobnosti iz nekoliko mogućih razloga. "Budući da je kratkog veka i da uspeva samo na ograničenim prostorima, biljka opstaje jedino ukoliko položi seme tik uz sebe.

Pobedite holesterol - Crveni pirinač

pirinac_crveni Prevencija je ključni faktor u očuvanju zdravlja krvnih sudova. Naročito treba voditi računa o nivou masti, holesterola i triglicerida u krvi. Dodatak ishrani koji sadrži pirinač fermentisan crvenom gljivicom Monascus purpureus , snižava nivo holesterola u krvi. Crveni pirinač tradicionalno se koristi u kineskoj prehrani kao dodatak jelima, napitcima i kozmetičkim preparatima. Kineski crveni pirinač, je kvalitetan beli pirinač, podvrgnut fermentaciji gljivicama Monascus purpureus, iz koga se dobija ekstrakt vrlo bogat raznim oblicima aktivnih supstanci - metabolitima - koji su nazvani monakolini, a ustvari su prirodni statini odnosno inhibitori enzima odgovornog za sintezu holesterola. Naučno je dokazano da ovi sastojci snižavaju nivo masnoća u krvi, doprinose regulaciji nivoa holesterola, poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova.

Za zdrave kosti suve šljive

suvesljive Ako volite suve šljive, s još većim zadovoljstvom možete ih svakodnevno grickati jer se pokazalo da su dobre za kosti. Naučnici sa univerziteta na Floridi iu Oklahomi utvrdili su da desetak suvih šljiva dnevno poboljšava gustinu kostiju. "Godinama smo testirali mnogo voća, poput jagoda, suvo grožđe, smokvi ili datulja, i nijedno nije imalo ovako pozitivno dejstvo na gustinu kostiju", rekla je profesorica s floridskog univerziteta, Bahram H. Arjmand, za Daili Mail. Do tog rezultata došlo se posle jednogodišnjeg istraživanja dveju grupa žena. U prvoj grupi 55 žena svaki je dan jelo desetak suvih šljiva, au kontrolnoj grupi 45 žena jelo je istu količinu sušenih jabuka. U obe grupe žene su uzimale vitamin D i kalcijum. Prva grupa žena na kraju je imala puno bolju gustinu kostiju. Celo istraživanje objavljeno je u jednom britanskom časopisu koji se bavi nutricionizmom.

Jabuke pomažu živcima

jabukasok Jabuka je jedino voće koje može da se jede ujutru i uveče pred spavanje, pre i posle obroka, u suštini jedino voće za koje ne važi uobičajeno pravilo da se jede mimo obroka. Zrela jabuka sadrži oko 12 odsto šećera, vitamine A, B1, B2, C i PP, organske kiseline (jabučna kiselina koja štiti creva), mineralne soli i oligoelemente, kalcijum, fosfor, natrijum, hlor, gvožđe, magnezijum, sumpor, bakar, cink i kalijum koji je neophodan za dobro funkcionisanje nervnog sistema i srčanog mišića, a pektin smanjuje holesterol u krvi. Jabuka je odlična za jačanje mišića i nerava, pročišćava krv, redukuje holesterol i čuva zube, i odličan je regulator telesne težine.

Šljiva pomaže jetri

sljive Obilje voćnih kiselina i čak pet vrsta različitih šećera koje ovo voće sadrži zaslužni su za njegov tako prijatan ukus. Pored ovoga, šljiva sadrži i voćni alkohol sorbitol koji se koristi kao zamena za šećer u dijetetskim proizvodima. Sveža šljiva, a posebno suva, ima izuzetnu vrednost jer je laksativna, diuretična, hranljiva, bogata mineralima i vlaknima, izuzetne energetske vrednosti i štiti jetru .Šljiva je izvor šećera, vitamina A,B i C, mineralnih soli (gvožđa, kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, mangana, sluzi i vlakana). Preventivno se koristi kod anemije, fizičke i intelektualne premorenosti, depresije, zatvora, poremećaja funkcija jetre, hroničnog reumatizma i arterioskleroze. Idealna za ishranu je sveža, ali od nje mogu da se prave kompoti, džemovi, pekmezi, želei i tradicionalne poslastice. Šećer skoro da ne treba ni dodavati jer je šljiva veoma bogata voćnim šećerom.

Kruška sprečava anemiju

kruske Kruška je bogata kalijumom, a siromašna natrijumom, što je čini nezamenljivom u uspostavljanju ravnoteže između ove dve soli, naročito kod osoba koje se teško odriču slanih jela. Sadrži šećere, naročito levulozu, ugljene hidrate, vitamine A, B1, B2, C i PP, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor, cink, hlor, bakar, gvožđe, mangan, jod, organske kiseline, pektin i vlakna. Preventivno se koristi u slučaju anemije, nedostatka minerala, fizičke i intelektualne premorenosti, crevnih tegoba, zatvora, artritisa, reumatizma, a odlična je i za ishranu dijabetičara. Ipak, i ovde treba imati na umu da su zrele kruške veoma kvarljive i otporne dan ili dva, zato ih čuvajte u frižideru.

Grožđe podstiče varenje

grozdje Grožđe sadrži dekstrozu, fruktozu, levulozu i saharozu, malu količinu proteina, organske kiseline vinsku i jabučnu, karotin, vitamine A, B1, B2, B9 i C kao i vitaminske faktore P, kalijum, magnezijum, natrijum, hlor, fosfor, jod, pektin i tanin. Za ljusku crnog grožđa karakteristično je prisustvo plavog glikoksida enoksid i obojenog enocijanin, koji posebno osvežavaju. Interesantno je da je sastav grožđa veoma sličan majčinom mleku. A hranljiva biološka voda koju sadrži grožđe ulaze direktno u krv i sistem za varenje ne opterećujući ih masnoćom. Grožđe se naročito preporučuje dojiljama, rekovalescentima, starijima osobama i onima koji imaju otežano varenje. Lep grozd sa parčetom integralnog hleba može biti odlična zamena za obrok. Može se konzumirati za doručak ili užinu. Ukoliko želite da primenite detoksikaciju, preporučuje se detoksikacija grožđem.

Kalijum smanjuje rizik od šloga

mahunarke Osobe koje jedu veće količine voća, povrća i mlečnih proizvoda bogatih kalijumom, su po svemu sudeći izložene manjoj opasnosti od šloga, nego one koje ne konzumiraju dovoljno tog minerala, poručuju švedski stručnjaci sa Instituta Karolinska u Stokholmu. Oni su do ovog zaključka došli analizom deset međunarodnih studija, kojima je obuhvaćeno preko 200.000 sredovečnih i starijih osoba, izveštava agencija "Rojters". Ustanovljeno je da sa unosom svakih 1.000 miligrama više kalijuma dnevno, rizik od šloga u narednih pet do četrnaest godina opada za 11 odsto. Hrana bogata kalijumom je u principu ona koja se i inače smatra zdravom - mahunarke, razno voće i povrće, kao i mlečni proizvodi s malim sadržajem masti, što je još jedan razlog da se više konzumira, napominje vodja istraživanja Suzana Larsom. Kalijum se u stvari dovodi u vezu sa smanjenim rizikom od tzv.

Crna čokolada dobra za vid

cokoladacrna Konzumiranje crne čokolade povoljno utiče na vid, pokazala je najnovija studija naučnika sa britanskog univerziteta "Riding". Autori studije testirali su vid 30 muškaraca i žena između 18 i 35 godina, nekoliko sati nakon što su pojeli čokoladu normalne veličine. Test je urađen dva puta, prvi put učesnici u istraživanju su jeli crnu čokoladu, a drugi put belu. Razlika između ove dve čokolade je u količini flavanola, prirodnog sastojka koji se nalazi u kakau. Ovog sastojka ima još u grejpfrutu, crnom vinu, zelenom čaju i jabukama. Da bi izbegli netačne rezultate naučnici su ispitanicima rekli da im mere količinu masti u krvi nakon unošenja čokolade u organizam. Nakon što su pojeli crnu čokoladu, učesnici u studiji su pokazali najbolje rezultate na testovima za proveru vida i mentalnih sposobnosti.

Beli slez - Althaea officinalis

belislez Raste po vlažnim livadama, vrtovima, pokraj puta. Isto tako uz obale reka i jarcima, svagde gdje se nalazi vlažna, muljem nanešena zemlja. Beli slez je do 1 m visoka, malo razgranata, sa baršunasto belim, jajolikim listovima. Stabljika je puna srži. Iz zglobova ge izlaze listovi, na vrhu stabljike, izlaze kite belih ili svetlo-roza cvetova. Cvetovi imaju pet sraslih latica, bez mirisa i sluzastog ukusa. Sadrži hranjive materije, masno ulje, saharozu, pektin, sluzi... Sluz se u hladnoj vodi rastavlja na glikozu, galaktozu i ksilozu. Lišće i cvet se bere u toku cvetanja, od juna do septembra, a koren u oktobru, jer tada ima najviše sluzi. Od cele biljke, koren je najlekovitiji. Koren se mora dobro oprati prerezati uzdužno i osušiti. Onda se nareže na sitne komadiće. Mora biti sasvim beo (ako se, kad se natopi u vodu, na površini pojave sitni beli crvići, mora se sve baciti).

Crni slez - Malva silvestris

crnislez Divlji slez raste po ruševinama, jarcima, napuštenim zemljištima. Iz čvrstog korena izlazi više dlakavih stabljika koje, zavisno od vrste, mogu narasti i preko metar u visinu. Listovi su srcoliki, nazubljeni, sa gornje strane tamnozeleni, sa donje svetliji i dlakavi. Iz zglobova pored listova rastu po dva do četiri crveno-ljubičasta cveta, išarana plavkastim linijama. Cvet ima pet sraslih latica. Sadrži kalijum, kalcijum, natrijum, fosfor i sumpor. U cvetu ima mnogo sluzi, pa je čaj sluzav. U listovima ima tanina. Cvate od juna do septembra. Za čaj se koristi prvenstveno cvet, ali se koriste i mladi listovi, stabljika i koren. Cvet se bere po suvom vremenu dok još nije potpuno rascvetan. Sušiti se mora brzo, nakon toga ga staviti na tamno (hermeticki zatvoriti), da ne posvetli (cvet poplavi kad je suv) i ne dobije vlagu, jer ga lako uhvati plesan.

Gospin plašt - Alchemilla vulgaris

alchemilla-vulgaris Gospin plašt raste po rubovima šikara, na stenama i liticama, uz rubove puteva i belogoričnim šumama. Uzgaja se u vrtovima, a može i na balkonu. To je dugogodišnja biljka. Listovi su okrugli, naizmenično postavljeni na peteljkama, sa 7 do 11 režnjeva, u sasvim izraslom stadijumu pomalo naborani, 3 do 8 cm veliki, dlakavi. Na dlačicama se, kao na trepavicama zadrže kapi rose i kiše, pa se prelevaju u prekrasnim bojama kao drago kamenje, pa je po tome dobila naziv alchemilla. Cvate od maja do augusta, a cvetići su joj žućkastozeleni, sitni. Listovi se sakupljaju u proleće u doba cvetanja, bere se i cela biljka i suši u hladu na promaji. Sadrži gorke materije, malo eteričnog ulja, flavonoide. Upotrebljava se kao čaj za unutarnju i spoljnu upotrebu, protiv belog pranja, za regulaciju menstruacije, za lakši porod.

Perunika - Iris germanica

perunika Perunika, latinski naziv Iris germanica, raste po suvim, kamenitim i sunčanim mestima, na brežuljcima, šumskim čistinama i livadama. Ima tamno do svetlo plavi cvet. Druga vrsta Iris pseudoacorus je vodena perunika, cvate žuto, raste u vodi, kraj bara, močvara i jezera. Visoka je oko 1 metar, ima zeljastu trajnu stabljiku, sabljasto lišće. Obe vrste su jednako lekovite. Sadrži eterično ulje, sluz, šećer, skrob, mast u kojoj ima miristinske i oleinske kiseline, vitamin C, kojega ima 600 mg u 100 gr. zelenog lišća. Rizom se kopa svake godine u augustu i septembru, sprema se bez korena, bez kore i pupoljaka koji se javljaju sa strane. Kada se oguli, odmah se stavlja u vodu da ne pocrni, pa se onda suši naglo na suncu. Nakon sedam dana se dalje suši na tavanu gdje ima promaje. Nema ugodan miris. Aroma mu se javlja kad odleži 2 godine. Leči od plućnih bolesti, hroničnog kašlja, astme i proširenja pluća (emfizema).

Brest - Ulmus campestris

brest Brest raste u nizinskim šumama, visok je preko 35 metra, glatkih grana. Ima duguljaste listove, a cvetovi mu sede na grani u gustim kitama. Plod mu je viseće seme sa dva krilca. Kora starijeg stabla je uzdužno ispucana. Cvate u martu i aprilu. Za lekovite svrhe uzima se kora sa grane koja je stara 1- 2 godine (unutarnja i srednja) i cvet. Oboje se sakuplja u proleće (mart – april). Suši se na suncu, na promaji. Sadrži dosta sluzi, katehinski tanin, fitosterol, gorke materije… Primenjuje se za lečenje opekotina, smrzotina i drugih kožnih bolesti, kod šećerne bolesti, hemoroida, protiv proliva. Uzima se kod upale usta i kod upale želučane i crevne sluzokože. Za lečenje kožnih bolesti kuva se 150 gr usitnjene brestove kore sa 2 litre vode ili mleka 1 sat, ostavi da stoji 5 sati i onda procedi. Bolna mjesta, opekline ili promrzline oblažu se krpama namočenim u ovom rastvoru.....Protiv šećerne bolesti se uzima cvet:

Lubenice

lubenicaa Lubenica je mnogima najdraže ljetno voće (iako je u stvari povrće, isto kao i bundave i tikve), asocijacija na more, vrućinu i godišnji odmor. Lubenica je ne samo osvežavajuća, nego i jako zdrava. U 100 grama ima samo 30 kilokalorija, te se zbog toga, ali i velikoj količini vode koju sadrži (92%) može jesti u velikim količinama bez straha od debljanja. Bogata je vitaminima A, C, B1 i B6, sadrži kalijum, gvždj, fosfor, cink, bakar, mangan, florid, selen i magnezijum, a ima i velike količine zdravih karotenoida i likopena. Likopen je u stvari zaslužan za lepu crvenu boju lubenice, a poznat je kao jako antioksidativno sredstvo koji smanjuje rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti i raka prostate. Dobra je i u prevenciji nastanka astme i dijabetesa, a akutno ublažava upale.

Syndicate content