Cvekla za niži pritisak

cvekla Jedna čaša soka od cvekle dnevno može da snizi pritisak za 10 milimetara žive, utvrdili su britanski naučnici. Prema rezultatima objavljenim u časopisu Hipertension nitrati iz cvekle šire krvne žile što pomaže protoku krvi. Mnoge osobe s anginom pectoris koriste lekove na bazi nitrata kako bi ublažile simptome svoje bolesti. Naučnici sa Barts Health NHS Trust i londonskog medicinskog fakulteta koji su godinama istraživali uticaj cvekle na snižavanje krvnog pritiska upozoravaju na jednu moguću nuspojavu konzumiranja cvekle - bojenje urina u ružičasto. U prirodi nitrata ima u zemlji iz koje ga crpe biljke kojima su potrebni za rast. Voditeljka istraživanja Amrita Ahluvalia kaže kako je njen tim bio iznenađen koliko je malo potrebno nitrata za tako snažni učinak na pritisak. Istraživanje je sprovedeno na 15 dobrovoljaca.

Šta jesti kada muči alergija

jabukasok Počelo je proleće, počele su i alergije. Ako ti curi iz nosa, peku te oči, kašljucaš... evo šta bi trebalo da jedeš i piješ. Navali na jabuke, ali ih nemoj ljuštiti, samo ih dobro operi. Kora jabuke sadrži antioksidanse koji blagotvorno utiču na kapacitet pluća. To važi i za jagode i pomorandže. I grožđe ublažava simptome alergije. Pre svega crveno i crno grožđe, piše „Hafingtonpost” (Huffingtonpost). Ako ne volite ovo voće, pokušajte sebi da olakšate lukom i paradajzom. Takođe su dobri za disajne organe, a imaju i dosta vitamina C koji štiti od alergija. Dan počnite i završite čajem, ali biljnim, bez dodatih aroma i boja. Što topliji čaj, to bolje. Ovaj napitak će vam pomoći da ubrzate iskašljavanje, a može da ublaži i neprijatno grebuckanje grla. Ono što ne bi trebalo da jedete ako vas muče „prolećne” alergije, je celer. Ova, inače zdrava i ukusna biljka, može da pojača osećaj peckanja u grlu.

Svakog jutra - voda i limun

limunada Čaša mlake vode s pola isceđenog limuna, bogata antioksidansima, ima odlično dejstvo na imunitet, metabolizam, izgled i osećaj gladi. Evo odličnih razloga da se usvoji ovaj ritual. Ovaj napitak bogat je vitaminom C i jača imunitet te pomaže telu da se bori sa prehladama i virozama. Osim toga, nutricionisti kažu da vitamin C iz limuna pomaže telu da apsorbuje gvožđe, posebno ono koje nalazimo u namirnicama koje nisu životinjskog porekla. Sok limuna sličan je strukturi želudačnih sokova i ima pozitivan učinak na gastroenterološki trakt, tako što podstiče njihovo izlučivanje. Osim toga, sok limuna dobar je protiv gorušice i nadutosti. Limun je odličan u borbi protiv starenja kože. Naime, antioksidansi iz limuna bore se protiv slobodnih radikala koji uzrokuju starenje kože. Vitamin C iz limuna pomaže u izgradnji kolagena koji drži bore pod kontrolom. Limun sadrži pektin koji stvaraju osećaj sitosti.

Čokolada snižava holesterol?!

cokolada Novo istraživanje je pokazalo da konzumacija crne čokolade visokog kvaliteta može pomoći ljudima koji boluju od šećerne bolesti da održe nivo holesterola u granicama normale. U istraživanju koje je sproveo tim naučnika s britanskog univerziteta Hal učestvovalo je 12 dobrovoljaca koji su imali postavljenu dijagnozu šećerne bolesti. Pri tom, svi učesnici tokom 16 sedmica dobijali su tamnu čokoladu. Svi učesnici koji su tokom tog perioda dobijali čokoladu obogaćenu polifenolima, hemijskim sastojcima koji se nalaze u čokoladama sa visokim sadržajem kakaa, imali su značajno bolje nalaze holesterola u krvi. Stručnjaci su utvrdili da ne samo da su se ukupne vrednosti holesterola u krvi snizile, već se i nivo takozvanog dobrog holesterola (HDL) povisio zbog čega se smanjio i rizik za različite bolesti srca.

Bosiljak - Ocimum basilicum

bosiljak Već nekoliko hiljada godina koriste se lekovita svojstva bosiljka. U novije vreme to se često zaboravlja, pa je ovaj eliksir zdravlja nepravedno proteran u kuhinju gde suvereno vlada mediteranskim jelima. Osim prijatnog ukusa, očaravajućeg mirisa i lepog izgleda, što mu je obezbedilo sigurnu poziciju u kuhinji, bosiljak (Ocimum basilicum) ima osobine zbog kojih ga i nutricionisti i lekari vole. Smatra se da je poreklom iz Indije, a da su za njega znali i Egipćani još pre više od 5.000 godina. Prema pisanim podacima, ovu biljku u Evropu su, oko 12. veka, doneli monasi. Aromatično bosilje od pamtiveka se koristi za verske obrede, kao začin, ali i kao odličan prirodan saveznik pri vraćanju narušenog zdravlja. Zbog korisnih sastojaka upotrebljavaju se stablo, grančice, listovi i cvetovi.

Zašto je dobro pojesti sedam oraha dnevno

orasasti Jezgrena voće koje ima veliki učinak na zdravlje su orasi, a zbog visokog udela antioksidansa, u malim količinama možete ih jesti svaki dan, kažu najnovija američka istraživanja Orasi su bolji nego kikiriki, pistaći, bademi i drugi jezgreni plodovi ', kaže Džo Vinson sa Univerziteta Scranton Pennsilvania. Naime, samo šaka oraha ima duplo više antioksidanasa od bilo kojeg drugog jezgrenog ploda. No nažalost orasi nisu tako često na meniju, a naučnici savetuju da bi trebali biti deo prehrane. Vinson napominje da orašasti plodovi uopšteno imaju neobičnu kombinaciju nutritivnih vrednosti. Sadrazam mnogo visoko vrednih proteina, koji su odlična zamena za meso. Bogati su vitaminima, mineralima i vlaknima te ne sadrže gluten. Samo sedam oraha dnevno ima odličan učinak na zdravlje, napominje.

Baobab je savršen izvor energije

baobab Baobab je bogat antioksidantima, kalcijumom, kalijumom, tiaminom i vitaminom B6, a ukus mu je poput mešavine ananasa i dinje. Poreklom je sa afričkog kontinenta i jedan je od najvećih nemlečnih izvora kalcijuma, što ga čini posebno pogodnim za vegane. Baobab je bogat izvor kalijuma, koji je važan za snižavanje krvnog pritiska. Takođe, sadrži kalcijum bitan za zdravlje kostiju, bogat je i vlaknima rastvorljivim koja su važna za zdravu probavu, a tu su i polifenoli koji odlično deluju protiv bolesti poput arteroskleroze, nekih oblika raka i dijabetesa tipa 2, kaže Lisa Rajan, sa Univerziteta Oksford Bruks. Baobab raste u 32 zemlje širom Afrike, gde je vekovima bio izvor prirodnog zdravlja. Kao voće je jedinstven, jer se suši na grani pre berbe, nakon čega se vade semenke, a plod prosijava u prah. Kao prah je idealan za sokove, smoothieje ili kao zamena za šećer.

Prirodni načini čišćenja bubrega

maslacak Bubrezi su parni organ mokrac'nog sistema. Zaduženi za to, da iz našeg tela eliminišu toksine. Svaki dan kroz naše bubrege prolazi oko 200 L krvi, da bi se proc(istila od otrova i toksina. Bubrezi tako?e proizvode važne hormone: erithropoietin (koji stimuliše proizvodnju crvenih krvnih c'elija), renin (koji reguliše krvni pritisak) i calcitriol (aktivna forma vitamina D). U našem telu vec' postoji prirodan mehanizam cišcenja bubrega. Ako konzumirate dovoljno tecnosti u obliku vode, caja itd, bubrezi se ciste sami. Cesto pod cišcenjem bubrega podrazumevaju se neki alternativni proizvodi, koji pomažu detoksikaciji bubrega, poboljšavaju njihovu funkciju i sprecavaju stvaranje kamenca u bubrezima.

Prirodni sok gorke dinje leči najopasnije tumore

gorka-dinja Sok egzotične gorke dinje Momordica charantije može potisnuti rast raka pankreasa, bez nuspojava. A deluje i protiv raka dojke, prostate, debelog creva, jetre, želuca i nazo-ždrelnih tumora, kao i kod leukemije i neuroblastoma. Nova studija pokazala je da sok gorke dinje, poznatog povrća u Aziji i Africi, znatno smanjuje rast tumora pankreasa u miševa jer ometa metabolizam glukoze u ćelijama raka, te ih doslovno izgladnjuje bez šećera, pogonskog goriva bez kojeg ne mogu preživeti. Brojne zdravstvene koristi povezane sa konzumacijom gorke dinje već su poznate. Ova biljka, lat naziva Momordica charantia, naširoko se uzgaja i jede širom jugoistočne Azije, Afrike, Kine, Japana, Okeanije, pa čak i na Karibima. Posebno je popularna među Japancima s Okinave, koji su poznati po dugovečnosti.

Ashwagandha

ashwagandha Ashuagandha je jedna od najpoznatijih aiurvedskih biljaka koja pripada kategoriji rasajana (pomlađivaća organizma) i ima široki spektar delovanja. Ashuagandha (Vithania somnifera) je grm srednje veličine, koji dostiže najviše 1.70 m visine i daje mali crveni plod. Raste u toplim klimatskim uslovima, a njeno poreklo je severno-istočni deo Indije. Danas se biljka uspešno uzgaja u mnogim delovima Indije, Nepalu, Pakistanu, Šri Lanci i Bangladešu. Ova biljka ima više naziva. Na engleskom je poznata kao zimska trešnja ili Indijski ginseng, na latinskom - vithinia somnifera (ona koja donosi san), na hindi - ansgandh, na sanskritu - Ashuagandha. Asvhagandha bukvalno znači "miris konja" (od sanskrtskog: ashva - konj, Gandi - miris), jer njen miris podseća na miris konja. Njezino se ime takođe prevodi kao "ta koja daje vitalnost i snagu konja".

Boražina - lepa i lekovita

borazina Boražina (lat. Borago officinalis), biljka je prekrasnog upečatljivog zvezdastog cveta plave boje, stabljika i listova prekrivenih beličastim dlačicama. U Evropu su je doneli Arapi, danas samoniklo raste u Sredozemlju i Južnoj Evropi, a uzgaja se u celome svetu. Prema rimskoj istoriji, Dioskurid je koristio boražinu za utehu srca i tjeranje tuge. U 17. veku Džon Evelin je zaključio da njene grančice oživljavaju hipohondre i povećavaju koncentraciju kod studenata. Danas znamo da je cela biljka izuzetno blagotvorna za sveukupno zdravlje. Njeni preparati se koriste u unutrašnjoj, spoljašnjoj i aromaterapijskoj primeni. Boražina sadrži kalijum, kalcijum i mineralne kiseline i deluje vitalizirajuće na organizam. Boražina podstiče znojenje, snižava temperaturu i leči širok spektar urinarnih problema. Tradicionalno se koristi kao diuretik jer izbacuje suvišne tečnosti iz organizma.

Suvo voće čuva imunitet

suvo-voce Iako viskokalorično, suvo voće je riznica svih hranljivih sastojaka potrebnih organizmu, kojih ima mnogo više nego u svežem voću. Zbog hranljivih vrednosti koje su izuzetne, suvo voće treba jesti što češće, naročito zimi, a posebno suve šljive, grožđice, suve smokve, kajsije, urme i brusnice. Nutricionisti ističu da je suvo voće prepuno korisnih sastojaka, kao što su belančevine, vitamini, minerali, vlakna. Savršeno “greje” i štiti organizam od hladnoće, jer obezbeđuje dodatnu energiju. Prednost suvog voća je i u tome što energija koju daje veoma brzo stiže u krvotok, zbog čega se posebno preporučuje sportistima posle treninga. Odlično je i za osobe koje imaju povišen holesterol i može biti odlična zamena za grickalice bogate mastima. Zbog svoje hiperkaloričnosti suvo voće se jedino ne preporučuje osobama koje žele da smršaju.

Prokelj

prokelj Prokelj, uprkos retkoj osobini da je jednako ukusan i hranljiv i svež i zamrznut, nepravedno je zapostavljen na našim trpezama. Redovnom konzumacijom ovog povrća umanjujete rizik od raka, ali i utičete na metabolizam i opšte dobrobiti organizma. Jedna od retkih biljki koje su jednako zdrave i ukusne sveže, a i zamrznute svakako je prokelj, kod nas manje zastupljeni čuvar zdravlja i saveznik u borbi protiv širokog dijapazona zdravstvenih tegoba. Preporuka je da ovu povrtarsku biljku iz porodice kupusnjača, u koju još spadaju i kupus, kelj i karfiol, što češće imamo na trpezi jer predstavlja pravu riznicu zdravlja. U njegovom karakterističnom ukusu uživali su i antički narodi. Ovo povrće nalikuje minijaturnim glavicama kupusa i izuzetan je izvor vitamina, folne kiseline, kalijuma, mangana i celuloze. Obiluje i luteinom i zeaksantinom, koji čuvaju oči.

Čaj od rastavića – spas za bubrege

rastavic Rastavić ili preslica je vekovima u upotrebi kao biljka koja pomaže pri lečenju upale bubrega, mokraćnih puteva, organa za varenje, ublažava opadanje kose i druge tegobe. Ova retka biljka u narodu je poznata pod imenom konjski rep zbog karakterističnog izgleda, ali i snage koju nosi sa sobom. Iako se sve teže nalazi u prirodi, prodavci čajeva na meru trude se da sačuvaju ovu biljku i uvek je imaju u ponudi. Rastavić se najčešće koristi za lečenje upale mokraćnih kanala. Međutim, čaj od zelenkaste biljke odličan je i kao lek za smanjenje kamena u bubregu, poboljšanje krvne slike, stanja kože, za lečenje čira na želucu i kod upala organa za varenje. Redovnim konzumiranjem čaja od rastavića uspešno se leče grčevi u bežici, bolno mokrenje, učestalo mokrenje i slične zdravstvene tegobe. Osim toga, rastavić se upotrebljava i kod učestalih gasova i bolesti kostiju.

Lečenje pčelinjim otrovom

apitoksin Ono što je u većim dozama otrov, u malim je lek - ovaj slogan najbolje može da se primeni na pčelinji otrov. Za razliku od poznatih pčelinjih proizvoda poput meda, propolisa i matičnog mleča, pčelinji otrov uprkos neospornoj efikasnosti znatno se manje koristi u cilju lečenja. Ipak, pčelinji otrov – apitoksin – je moćan lek za mnoge bolesti i po pravilu neuporedivo efikasniji od uobičajenih sintetičkih lekova. Prema istraživanjima uglednih stručnjaka, uočeno je više od 30 pozitivnih učinaka apitoksina na ljudski organizam. Lečenje pčelinjim otrovom poznato je od davnina. Prve zapise o njegovoj primeni ostavio je Hipokrat, međutim, smatra se da su ga Egipćani u terapeutske svrhe koristili još pre 5000 godina. U istraživanjima sprovedenim u svetu, posebno u Rusiji, uočeno je da su pčelari uopšte dobrog zdravlja i dugovečniji od ostatka populacije.

Syndicate content