Ječmeni slad... Malteks

jecmeni_slad Malteks je ekstrakt ječmenog slada, dobijen posebnim tehnološkim postupkom, kojim su maksimalno sačuvana hranljiva svojstva zrna ječma. Izgledom i konzistencijom podseća na med: tamne je boje, sa izraženim prijatnim mirisom i ukusom. Jedna i po kašičica malteksa zamenjuje kašičicu šećera. Ječmeni slad ima izuzetnu nutritivnu vrednost, jer pored prostih i složenih ugljenih hidrata sadrži i belančevine. Takođe, bogat je i mineralima, kao što su kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, gvožđe i vitaminima E, A, B grupe, zbog čega je važan za ishranu dece, sportista, trudnica, rekovalescenata, osoba koja pate od hroničnog bronhitisa, kašlja i otežanog disanja. Kada se pomeša sa biljnim mlekom, kakaom, rogačem i mlevenim lešnicima, dobija se izuzetno ukusna i zdrava domaća čokolada.

Suvo voće

suvekajsije Sušeno voće od davnina važi za zdravu i ukusnu poslasticu. Poželjno je uvek imati pri ruci suve kajsije, grožđe, smokve, šljive ili brusnicu, jer sadrže važne nutritivne sastojke – magnezijum, kalcijum, vitamine B kompleksa, gvožđe, kao i antioksidantni koktel – C vitamin, E vitamin i beta-karoten koji se bore protiv slobodnih radikala. S obzirom na to da ove namirnice zahtevaju intenzivnije žvakanje, prilikom njihovog konzumiranja dolazi do ubrzavanja cirkulacije u predelu glave, a poboljšava se i varenje. Zbog nedostatka tečnosti, oligoelementi i minerali sadržani su u koncentrovanom obliku, kao i ugljeni hidrati poput voćnog i grožđanog šećera. Zato treba jesti malu količinu suvog voća, jer u 100 g ove namirnice ima između 250 i 290 kcal..

Javorov sirup

javorovsirup Ovaj prirodni zaslađivač dobija se ceđenjem iz debla javora. Iako sadrži 60 – 70 posto šećera, čulo ukusa ga registruje kao previše slatku namirnicu. Izuzetno je koncentrovan, tako da se od četiri litre sirupa može napraviti 150 l soka. Ukusom podseća na kramelizovan šećer, a osim ugljenih hidrata, sadrži i gvožđe, magnezijum, kalijum, kalcijum, natrijum i vitamine B1 i B2. Ima visoku kalorijsku vrednost te ga treba konzumirati u ograničenim količinama. Naučnici su otkrili da javorov sirup sadrži veliki broj bioaktivnih materija, antioksidanata, sa antikancerogenim i antibakterijskim svojstvima.

Antibiotici iz biljaka

beli_luk Nazeb i respiratorne virusne infekcija verni su pratilac zimskih dana. Mnogo vremena provodimo u zatvorenim prostorijama, gde se kapljične infekcija lako šire pa se kašalj i kijavica često javljaju. Loša je navika da se na najmanju prehladu reaguje lekovima. Posebno valja obratiti pažnju na antibiotike, koje bi trebalo piti samo kada ih propiše lekar. Ukoliko se radi o blažim oblicima nazeba, najbolje je koristiti lekove iz prirode. Mnoge lekovite biljke su nam na dohvat ruke, neke od njih često koristimo i kao začine i u pripremi jela, a retko kad nam padne na pamet da njima možemo da se lečimo. Prirodne supstance iz lekovitih biljaka podstiču odbrambeni mehanizam tela, neutrališu bakterije i viruse. Na primer, beli luk i njegov ekstrakt neumoljivo ubijaju bakterije izazivače prehlade, kao i helikobakter pilori, koji može uzrokovati čir na želucu. Ova biljka je efikasna i u prevenciji i u lečenju.

Šargarepa i šljive za savršen ten

sargarepe Ljudi koji jedu voće i povrće jarkih i snažnih boja, poput šargarepe i šljiva su privlačniji, ukazuje istraživanje naučnika sa britanskih univerziteta Sent Endruz i Bristol. Naučnici su istraživali vezu između boje puti i privlačnosti i otkrili da ljude sa žućkastim tenom drugi doživljavaju kao zdravije i, samim tim, privlačnije, prenosi Rojters. Za tu žućkastu nijansu kože „krivi” su žuti pigmenti ili karotenoidi koji se nalaze u određenom voću i povrću. Dr Ian Stefen, jedan od istraživača koji je radio na projektu, nada se da bi rezultati istraživanja mogli da podstaknu mlade da jedu više voća i povrća, posebno kada se zna da su za vidljive rezultate dovoljna dva meseca uzimanja, na primer šargarepe. „Umesto da mladima kažemo da će ih za 40 godina verovatno pogoditi srčani udar ako ne budu zdravo jeli, možemo im reći da će privlačnije izgledati za samo dva meseca ako jedu više voća i povrća”, kaže dr Stefen.

Kako da hranom ojačate pamćenje

kostunjavo Ako muku mučite sa koncentracijom, povremno ste nervozni i slabije pamtite, krajnje je vreme da pomognete vašem mozgu. Za početak ne treba da preskačete obroke, jer to izaziva pad šećera zbog koga ćete se osećati iscrpljeno i nervozno. Badem je bogat magnezijumom. Magnezijum je poznat kao mineral koji podstiče izlučivanje serotonina. Ima ga u bademu, puteru od kikirikija, spanaću, pasulju sa crnim tačkama, sočivu, pečenom krompiru. Ukoliko ste baš zauzeti i nemate dovoljno vremena da vodite računa o ishrani, uzmite magnezijum kao dodatak ishrani. Za dobro pamćenje zadužen je i vitamin B, koji je ključan za emocionalno zdravlje. Da biste ga uneli u organizam, jedite lisnato tamnozeleno povrće, vitamin B-2 dobićete iz brokule, pečuraka i prokelja. Žvačite proso i pšenične klice za B-1, vitamin B-3 ili nijacin naći ćete u kikirikiju, a B-6 u ribi i piletini.

Sok od šipka usporava karcinom

sipak1 Šipak je već dugo godina na glasu kao vrlo zdravo voće, a sada je otkriveno i da njegov sok može da spreči širenje karcinoma. Naučnici smatraju da je to moguće jer je najnovije istraživanje pokazalo da to voće zaustavlja kretanje, a samim tim i širenje kancerogenih ćelija. - Ovo je jako uzbudljivo otkriće, jer sada možemo da iskoristimo prirodne komponente koje sadrži sok od šipka da bi pomogli mnogim ljudima koji boluju od karcinoma - rekla je dr Manuela Martins - Grin, koja je radila na istraživanju. Otkriveni sastojci šipka, kao što su masne kiseline, sprečavaju širenje različitih vrsta karcinoma, a naučnici se nadaju da bi sok od šipka mogao da ima sličan efekat i kod težih vrsta ove bolesti.

Cink je moćan borac protiv prehlade

prehlada Iako se cink već godinama koristi u prevenciji i lečenju prehlade i gripa, naučnici su sada i zvanično potvrdili blagotvorno dejstvo ovog metala. Uzimanje cinka u obliku sirupa ili lozengi znatno skraćuje vreme prehlade i ublažava simptome respiratornih infekcija, zaključili su istraživači. Cink deluje na dva načina. Prvo ugrožava sposobnost rinovirusa, koji su odgovorni za oko 80 odsto prehlada, da se razmnožavaju. Drugo, cink blokira ove viruse da se zalepe za membrane ćelija i tako izazovu infekciju. Kod ispitanika koji su ga pili preventivno cink se takođe pokazao odlično jer je mali procenat ovih ljudi obolevao u sezoni respiratornih infekcija. Međutim, naučnici su upozorili da cink ne treba koristiti u obliku sprejeva za nos jer se dužom upotrebom može oštetiti čulo mirisa. Cinka u ishrani ima u mesu bademima itd. Stručnjaci preporučuju konzumiranje najmanje 10 do 15 miligrama cinka dnevno.

Kruška sprečava anemiju

kruske Kruška je bogata kalijumom, a siromašna natrijumom, što je čini nezamenljivom u uspostavljanju ravnoteže između ove dve soli, naročito kod osoba koje se teško odriču slanih jela. Sadrži šećere, naročito levulozu, ugljene hidrate, vitamine A, B1, B2, C i PP, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor, cink, hlor, bakar, gvožđe, mangan, jod, organske kiseline, pektin i vlakna. Preventivno se koristi u slučaju anemije, nedostatka minerala, fizičke i intelektualne premorenosti, crevnih tegoba, zatvora, artritisa, reumatizma, a odlična je i za ishranu dijabetičara. Ipak, i ovde treba imati na umu da su zrele kruške veoma kvarljive i otporne dan ili dva, zato ih čuvajte u frižideru.

Grožđe podstiče varenje

grozdje12 Grožđe sadrži dekstrozu, fruktozu, levulozu i saharozu, malu količinu proteina, organske kiseline vinsku i jabučnu, karotin, vitamine A, B1, B2, B9 i C kao i vitaminske faktore P, kalijum, magnezijum, natrijum, hlor, fosfor, jod, pektin i tanin. Za ljusku crnog grožđa karakteristično je prisustvo plavog glikoksida enoksid i obojenog enocijanin, koji posebno osvežavaju. Interesantno je da je sastav grožđa veoma sličan majčinom mleku. A hranljiva biološka voda koju sadrži grožđe ulaze direktno u krv i sistem za varenje ne opterećujući ih masnoćom. Grožđe se naročito preporučuje dojiljama, rekovalescentima, starijima osobama i onima koji imaju otežano varenje. Lep grozd sa parčetom integralnog hleba može biti odlična zamena za obrok. Može se konzumirati za doručak ili užinu. Ukoliko želite da primenite detoksikaciju, preporučuje se detoksikacija grožđem.

Šljiva pomaže jetri

sljive Obilje voćnih kiselina i čak pet vrsta različitih šećera koje ovo voće sadrži zaslužni su za njegov tako prijatan ukus. Pored ovoga, šljiva sadrži i voćni alkohol sorbitol koji se koristi kao zamena za šećer u dijetetskim proizvodima. Sveža šljiva, a posebno suva, ima izuzetnu vrednost jer je laksativna, diuretična, hranljiva, bogata mineralima i vlaknima, izuzetne energetske vrednosti i štiti jetru. Šljiva je izvor šećera, vitamina A,B i C, mineralnih soli (gvožđa, kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, mangana, sluzi i vlakana). Preventivno se koristi kod anemije, fizičke i intelektualne premorenosti, depresije, zatvora, poremećaja funkcija jetre, hroničnog reumatizma i arterioskleroze. Idealna za ishranu je sveža, ali od nje mogu da se prave kompoti, džemovi, pekmezi, želei i tradicionalne poslastice. Šećer skoro da ne treba ni dodavati jer je šljiva veoma bogata voćnim šećerom.

Sirće skida otrove sa voća

pranje_voca Najnovije istraživanje Univerziteta Mančester pokazalo je da žene više paze na kozmetiku koju stavljaju na lice i telo nego na hranu koju kupuju za sebe i svoju porodicu. Važno je da proučimo namirnice koje svakodnevno koristimo i otkrijemo način na koji nam hrana može biti ne samo zadovoljstvo nego i lek. Istraživanja pokazuju da godišnje u svoj organizam unesemo oko pet kilograma aditiva i da je u proizvodnju hrane uključeno oko 3.500 vrsta različitih hemikalija koje se zadržavaju u našem organizmu. Budite oprezni sa voćem i povrćem koje kupujete u supermarketima. S obzirom na to da nikada nismo sigurni da li je hrana koju jedemo prskana hemikalijama, svaku namirnicu pre upotrebe potopite u vodu sa kašičicom sirćeta. Tako se sa voća i povrća najlakše skidaju teški metali.

Pileća supa protiv gripa

supaSezona gripa je počela, i pravo je vreme da se za nju pripremimo. Lekari upozoravaju da će ovu dosadnu i tešku virusnu infekciju mnogo lakše preboleti oni koji su pripremili svoj organizam i tako ojačali odbrambene mehanizme koji nas štite od infekcija. Između prehrane i imuniteta postoji čvrsta veza. Zima je vreme kada u ishrani koristimo znatno manje svežeg voća i povrća, što je već atak na otpornost našeg organizma, ali zato postoji niz namirnica i začina kojima se može pojačati prirodna zaštita organizma. Unošenje dovoljne količine tečnosti posebno je važno. Prednost se daje pilećoj supi koja podstiče lučenje sluzi i skraćuje zadržavanje virusa na sluznici. Zajedno sa supom, virusi dolaze u želudac gde ih čekaju pakleni uslovi - kiselina i drugi probavni sokovi. Sličan efekat imaju čajevi i drugi topli napici. Količinu crne kafe valja smanjiti, a alkohol izbegavati.

Kukuruz treba da jedete često

kukuruz Sprečava anemiju, oslobađa od bolova u mišićima, nezamenljiv je borac protiv bronhitisa, gihta, depresije i dijabetesa. Reč je samo o supernamirnici - kukuruzu. Ali to nije sve, kukuruz poboljšava koncentraciju, naročito se savetuje sportistima zbog kondicije, jača nervni sistem, čisti krvne sudove, digestivni trakt i odličan je diuretik. Zahvaljujući obilju vitamina B1 (jedan kukuruz zadovolji 24 odsto od ukupnih dnevnih potreba), koji je sastavni deo enzimskih reakcija vezanih za stvaranje energije, takođe igra važnu ulogu u kognitivnim funkcijama mozga jer je potreban u sintezi acetilholina. Acetilholin predstavlja neurotransmitere neophodne za memoriju. Nedostatak acetilholina vezuje se za bolesti koji se javljaju starenjem, kao što su senilnost i Alchajmerova bolest. Zbog velikog sadržaja biljnih vlakana, odličan je diuretik i pomaže u regulisanju zatvora.

Kašalj ublažite bosiljkom

bosiljak Ako vam treba snažno sredstvo protiv upala koje će olakšati bol u zglobovima, pokušajte s bosiljkom. Bosiljak se istraživanjima pokazao kao snažan protivupalni lek kod olakšavanja bolova nastalih zbog artritisa. Bosiljak se kao začinska i lekovita biljka koristi vekovima. Ako ga koristite kao začin na taj način možete da podstaknete apetit i da povoljno utičete na varenje i ravnotežu crevne flore. Može da pomogne i dijabetičarima jer snižava nivo glukoze u krvi. U obliku čajeva najčešće se primjenjuje kod lečenja upala (želuca, creva), kod bolesti mokraćnih organa (bubrega, bešike). Ublažava kašalj, leči afte, a služi odličan je i za smirivanje promuklosti. Ulje bosiljka smatra se odličnim sredstvom protiv akni. Povoljno deluje i na nervni sistem: smiruje napetost, migrenu, poboljšava pamćenje i otklanja mentalni umor. Oblozi od bosiljka pospešuju zarastanje rana.

Syndicate content