Lubenice

lubenicaa Lubenica je mnogima najdraže ljetno voće (iako je u stvari povrće, isto kao i bundave i tikve), asocijacija na more, vrućinu i godišnji odmor. Lubenica je ne samo osvežavajuća, nego i jako zdrava. U 100 grama ima samo 30 kilokalorija, te se zbog toga, ali i velikoj količini vode koju sadrži (92%) može jesti u velikim količinama bez straha od debljanja. Bogata je vitaminima A, C, B1 i B6, sadrži kalijum, gvždj, fosfor, cink, bakar, mangan, florid, selen i magnezijum, a ima i velike količine zdravih karotenoida i likopena. Likopen je u stvari zaslužan za lepu crvenu boju lubenice, a poznat je kao jako antioksidativno sredstvo koji smanjuje rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti i raka prostate. Dobra je i u prevenciji nastanka astme i dijabetesa, a akutno ublažava upale.

Trnina - crni trn - Prunus spinosa

prunus Trnina je rasprostranjena u skoro celoj Evropi, Maloj Aziji, Iranu te delu severne Afrike. Ova biljka najbolje uspeva na dubokim tlima, mada može živeti i na krškim terenima. Najčešće je nalazimo u živicama, uz reke, po pašnjacima, rubovima šuma i si. Iz dubokog i razgranatog korena raste listopadni grm od 1 do 5 m visine s trnovitim granama. Mlađe grane su smeđe ili crvenkaste. Na granama se nalaze elipsasti listovi pilastoga ruba. Plojke dužine 2 do 5 cm su na oko 1 cm dugoj peteljci. Cvetovi su beli sa po 5 latica. Ima ih mnogo. Plodovi su okrugle crne koštunice modrikasto nahukane. Promera su 1 do 1,5 cm i kiselkastog ukusa. Trnina cveta od marta do maja. Ova biljka se koristi u narodnoj medicini za jačanje želuca, protiv kašlja i grčeva, za mršavljenje i "čišćenje krvi", te kod nekih poremećaja mokraćnog sistema. Koristi se kao ukrasna biljka za žive ograde te za sprečavanje erozije tla.

Prirodni lekovi protiv hemoroida

jabukasok Hemoroidi su, na žalost još uvek tabu tema. Mnogi pogođeni se stide da sa lekarom pričaju o ovom problemu. Pored zdrave ishrane pune biljnih vlakana, dovoljnog unošenja tekućnosti i pravilne higijene, postoje i mnogi prirodni lekovi protiv hemoroida. Stari domaći lek je redovno pijenje sveže isceđenog soka od jabuke. Pijte svaki dan čašu tog soka. Pravite kupke: u tri litre vode temperature od oko 35 C, stavite čaj od preslice (Equisetum arvense) ili od hrastove kore (Quercus officinalis) i sedite u vodi oko 15 minuta. ... Mešavina čaja od kamilice i kokotca (Melilotus officinalis) deluje smirujuće na kožu i smiruje upalu u analnom području. Lekovite supstance iz kokotca leče oštećene vene i dovode do povlačenja izraslina. Pomešajte obe biljke u jednakim delovima, prelijte supenu kašiku čaja sa pola litre prokuhane vode i ostavite 10 minuta. Dnevno pijte tri šolje ovog čaja.

Zadovoljstvo u životu štiti vaše srce

sreca Poznato je da su faktori rizika za srčana oboljenja depresija i anksioznost , a do sada benefit pozitivnog psihološkog stanja nije bio tako jasan. Sada , istraživači smatraju da život ispunjen zadovoljstvima zaista jeste dobar za srce. Studija analizira skoro 8.000 britanskih državnih službenika sa prosečnom starošću od 49 godina. Učesnici su bili ispitivani o sedam specifičnim oblastima njihovog života : ljubav, veze, aktivnosti u slobodno vreme , životni standard , posao, porodica , seks . Oni su ocenjivali zadovoljstvo svake kategorije na skali od 1 do 7 , 1 je podrazumevalo da su vrlo nezadovoljni i 7 da su veoma zadovoljni. Tokom perioda od šest godina , zdravstvena evidencija učesnika je analizirana za smrtne slučajeve vezane za koronarnu bolest, ne- fatalne srčane udare I angine, što je tip bola u grudima izazvan smanjenim dotok krvi u srčani mišić.

Rusa - kao antibiotik

rusa_rosopas Na južnim obroncima šuma, uz potporne zidove, tarabe i na šutu često se mogu videti zlatnožuti cvetovi sa četiri latice, sa mnogobrojnim prašnicima i dugim plodom sa semenom, koje ima beli privezak. Reč je o rusi (Chelidonium majus), ili kako je u narodu zovu rosopas, zmijsko mleko i lastavičija trava. Rusa je prepoznatljiva po žutom mlečnom soku, koji je vrlo oštrog ukusa i nagriza, a sadrže ga svi delovi biljke, uključujući i koren. Biljka ili njen mlečni sok sadrže smole, malo etarskog ulja i organskih kiselina, najviše jabučne i limunove. Rusa ima i desetak raznih alkaloida, kao što su helidonin, homohelidonin, heleritrin i sangvinarin, koji su derivati izohinolina i slični alkaloidima opijuma. Helidonin je glavni alkaloid i deluje sedativno dok heleritrin jako nadražuje.

Zova - Sambucus nigra

zova Samonikla biljka sitnih, belih, mirisnih cvetova, poznata kao zova, prava je riznica korisnih materija. Bogata je vitaminima, gvožđem, natrijumom i kalijumom, a čaj od ove čudesne biljke odlično je osveženje na visokim temperaturama. Ublažava simptome gripa, upale disajnih puteva, može da pomogne i kod reume, neuralgije, išijasa. Zova je samonikla biljka koja raste kao grm na obroncima šuma, ruševinama, napuštenim i neobradivim njivama i livadama gde ima vlage, kao i na obalama reka. Cvetovi ove biljke su sitni, mlečnobeli, jakog i veoma prijatnog mirisa. Iz cvetića se razvijaju sitne zelene bobice koje zrenjem postaju sočne, crveno-crne boje. Sirove bobice imaju neprijatan ukus, ali je zato kompot izvanredan. Cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren sakupljaju se u proleće, cvet u junu dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru pred kraj leta kada potpuno sazru.

Paradajz je moćan antioksidant

paradajzi Paradajz je moćan antioksidant i može da spreči stvaranje slobodnih radikala koji dovode do raznih oštećenja ćelija, pokazala je studija španskih naučnika, preneli su danas španski mediji. Studiju, koja je objavljena u časopisu "Životna sredina i eksperimentalna botanika", sačinio je tim naučnika Instituta za molekularnu i ćelijsku biologiju biljaka (IBMCP) pokazujući da je paradajz najsnažniji prirodni oksidant. "Četrnaest puta je snažniji od resveratrola, antioksidanta iz crvenog vina, četiri i po puta od vitamina E i 10 puta od vitamina C", navodi se u studiji i dodaje da bi ovo povrće moglo da ima višestruku primenu. Mogao bi da se koristi kao konzervans u jelima za ljude i životinje, zbog svoje moći da sprečava oksidaciju lipida, zatim kao dodatak jelima, jer sprečava gomilanje masti i kiseline i u farmaceutskoj industriji za prevenciju od teških bolesti, poput raka prostate.(Tanjug)

Breskva za zdravlje

breskva U plodu breskve ima secera, karotina, vocnih kiselina, belancevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za ciscenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i cajeva od breskve. Breskva je idealano voće za one koji su na dijeti jer u 100 grama ima oko 40 kalorija. U breskvi ima najviše vode, zatim ugljenih hidrata i malo belančevina i masti. Bogata je beta-karotenom i vitaminom C. Takođe, breskve su dobar izvor kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma i selena. Breskve blagotvorno utiču na organizam jer su izvrstan diuretik, pročišćavaju organizam od toksina, i poboljšavaju varenje. Ukoliko kupujete zrele plodove, birajte one mekše. Zrele breskve se brzo kvare, pa ih čuvajte u frižideru i potrošite u roku od dva dana.

Kajsije su veoma zdrave

kajsije Gvožđe i kalijum, na primer, u soku sveže kajsije blagotvorni su za osobe koje pate od malokrvnosti. Svež sok, takođe, čisti organizam od štetnih materija, a može biti i melem za opekotine. Zahvaljujući biljnim vlaknima kajsije su odlične za digestivni trakt, a zbog visokog sadržaja celuloze i pektina služe i kao laksativ. Najbolje ih je jesti ujutru, pre doručka, ali se deci mogu davati i kao lagana letnja užina između dva obroka. Smatra se da koštice kajsija, zbog visokog nivoa vitamina B17, jačaju imuni sistem, pa se čak prodaju kao pomoćni medikament u tretmanu raka, ali britanska Agencija za kontrolu standarda prehrambenih proizvoda upozorava da one mogu da budu smrtonosne ako se konzumiraju u većim količinama. Predstavnici Agencije ističu da koštice kajsija sadrže cijanid i preporučuju da se na dan ne jede više od dve koštice.

Koristite paradajz

paradajz Paradajz je izuzetno zdravo povrće i trebalo bi ga jesti u što većim količinama, savetuju stručnjaci sa Univerziteta u Kaliforniji. Kora paradajza je bogata bioflavonoidima, koji pomažu smanjenju alergijskih reakcija i upala. Ovo povrće, takođe, utiče i na hormon leptin koji utiče na metabolizam, kontroliše apetit i pomaže u mršavljenju. Takođe, paradajz je veliki izvor kalijuma i vitamina: A, C, E i folne kiseline. Stručnjaci sa Univerziteta u Kaliforniji otkrili su da karotenoida od koga najviše ima beta karotena, ima više u organski gajenom paradajzu, nego u konvencionalno gajenom. Beta karoten iz kog se stvara i A vitamin izuzetno je jak antioksidans i štiti kožu od oštećenja na suncu. Studije su pokazale da konzumiranje paradajza smanjuje rizik od tumora jajnika, kardiovaskularnih bolesti, astme i hroničnih plućnih bolesti.

Bela rada - Bellis perennis

belarada U zvaničnu plejadu biljaka sa lekovitim svojstvima svrstala se i bela rada (Bellis perennis). Za ovu trajnu poljsku biljku, u narodu poznatu i kao gusja ružica, katarinčica, margetica ili ovčica, stručnjaci kažu da je postala pravi hit u farmaceutskoj industriji, iako joj donedavno nisu pripisivana lekovita svojstva. Bela rada raste svuda - na pašnjacima, livadama i tratinama. Iznad zemlje obrazuje lisnu rozetu sa obrnuto jajastim i testerastim listovima. Cvetna peteljka visoka je od tri do petnaest centimetara, u zavisnosti od staništa i godišnjeg doba kada se javlja. Belu radu svako može da ima na trpezi ili u kućnoj apoteci, jer cveta tokom cele godine, od ranog proleća do zime. Bela rada i kamilica nemaju nikakvo srodno lekovito dejstvo, naglašavaju farmaceuti. Osim po izgledu, svaka sličnost sa kamilicom je pobijena. Ekstrakt bele rade vrlo uspešno uklanja pege i fleke sa kože, bez ikakvih neželjenih pojava.

Konzumiranje crne čokolade

cokoladacrna Iako lekari često savetuju da se čokolada izbaci iz upotrebe navodeći je kao uzrok gojaznosti, lošeg tena, opstipacije, cisti u dojkama, stručnjaci su došli do zaključaka da je crna čokalada korisna za ljudski organizam, preneli su francuski mediji. Kako navode britanski i američki stručnjaci, postoje tri razloga za konzumiranje crne čokolade - zaštićenost od stresa, smanjen rizik od infarkta i brže sagorevanje masnih naslaga. Osobe koje konzumiraju crnu čokoladu zaštićenije su od stresa kojim je organizam izložen tokom fizičkog napora. Količinu čokolade treba, ipak, ograničiti na maksimum 100 grama i to one koja sadrži najmanje 70 odsto kakaa, i poželjno ju je uzeti dva sata prije početka bavljenja sportom, upozoravaju stručnjaci. Čokolada smanjuje rizik od infarkta miokarda.

Lipa prirodno sredstvo za smirivanje i opuštanje

lipacaj Mirisna i medonosna, lipa je lek za mnoge bolesti. Aromatični napitak od cveta lipe nezaobilazno je prirodno sredstvo za smirivanje i opuštanje, jača odbrambene snage organizma, blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, a koristi se i kod povišene temperature. Mnogi evropski narodi lipu od vajkada koriste kao lek za razne zdravstvene tegobe. Prema legendi, zraci sunca su „uhvaćeni" u cvetu lipe, pa kada neko popije topao lipov čaj, toplota sunca ulazi u telo, uzrokujući znojenje. Znojenjem se organizam hladi i oslobađa groznice. Aromatičan napitak spravljen od cvetova lipe poznat je kao odlično prirodno sredstvo za smirivanje i opuštanje nervnog sistema. Reč je i o jednom od biljnih čajeva za koji nema ograničenja u konzumiranju, a mogu da ga piju i deca. Kada zamenite kafu čajem od lipe, ubrzo ćete osetiti smanjenje nivoa stresa. On je blag relaksant, posebno efikasan kod nervne napetosti.

Prednosti sušenog voća

susenovoce Sušeni plodovi voća, pored toga što su dragoceni izvori vlakana, vitamina i minerala, predstavljaju i značajnu podršku u borbi protiv raka, bolesti metabolizma i srčanih problema. Sušeno voće je zdravo, baš kao i sveže, a takođe može pomoći u borbi protiv raka, bolesti metabolizma i srčanih problema. Ovako obrađeni plodovi su dragocen izvor vlakana, vitamina i minerala. Pojedine zemlje, uključujući Veliku Britaniju i SAD, već su stavile sušeno voće na spisak preporučenih namirnica, a Svetski kongres za orahe i sušeno voće zatražio je da se i zvanično izjednače sušeni plodovi sa svežim voćem. Doktor Danijel Galager, sa Univerziteta u Minesoti objasnio je da je sušeno voće sjajan izvor rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana u ishrani. „Kao i sveži plodovi, i oni imaju nizak glikemijski indeks i igraju važnu ulogu u prevenciji različitih metaboličkih oboljenja", istakao je Galager.

Jogurt i kefir podmlađuju organizam

probiot Crevna flora je jedan od stubova imuniteta i zato ako želite da budete zdravi i dugovečni, pijte jogurt. Jogurt se danas proizvodi u raznim varijantama. Na tržištu možemo naći jogurte sa smanjenim masnoćama, voćne ili sa dodatkom žitarica. Ponuda je izvanredna, a praktična pakovanja nam omogućavaju da uvek sebi možemo priuštiti zdrav i kvalitetan obrok. Jogurt u zavisnosti od procenta masnoće ima od 36 do 65 kcal na 100 grama. Sadrži proteine i ugljene hidrate, ali ga posebno vrednom namirnicom čini količina kalcijuma, koga ima čak 120 mg. A kalcijum ulazi u sastav kostiju i zuba dajući im čvrstinu jer ima gradivnu ulogu, neophodan je u zgrušavanju krvi, normalizuje imuno i mišićni sistem. Neophodan je i za mnoge hormone, kao i za mnoge enzimske reakcije. U toku samo jednog dana deci je neophodno do 800 mg, adolescentima do 1.200 mg, a odraslima između 600 i 700 mg kalcijuma.

Syndicate content