Grožđe podstiče varenje

grozdje12 Grožđe sadrži dekstrozu, fruktozu, levulozu i saharozu, malu količinu proteina, organske kiseline vinsku i jabučnu, karotin, vitamine A, B1, B2, B9 i C kao i vitaminske faktore P, kalijum, magnezijum, natrijum, hlor, fosfor, jod, pektin i tanin. Za ljusku crnog grožđa karakteristično je prisustvo plavog glikoksida enoksid i obojenog enocijanin, koji posebno osvežavaju. Interesantno je da je sastav grožđa veoma sličan majčinom mleku. A hranljiva biološka voda koju sadrži grožđe ulaze direktno u krv i sistem za varenje ne opterećujući ih masnoćom. Grožđe se naročito preporučuje dojiljama, rekovalescentima, starijima osobama i onima koji imaju otežano varenje. Lep grozd sa parčetom integralnog hleba može biti odlična zamena za obrok. Može se konzumirati za doručak ili užinu. Ukoliko želite da primenite detoksikaciju, preporučuje se detoksikacija grožđem.

Šljiva pomaže jetri

sljive Obilje voćnih kiselina i čak pet vrsta različitih šećera koje ovo voće sadrži zaslužni su za njegov tako prijatan ukus. Pored ovoga, šljiva sadrži i voćni alkohol sorbitol koji se koristi kao zamena za šećer u dijetetskim proizvodima. Sveža šljiva, a posebno suva, ima izuzetnu vrednost jer je laksativna, diuretična, hranljiva, bogata mineralima i vlaknima, izuzetne energetske vrednosti i štiti jetru. Šljiva je izvor šećera, vitamina A,B i C, mineralnih soli (gvožđa, kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, mangana, sluzi i vlakana). Preventivno se koristi kod anemije, fizičke i intelektualne premorenosti, depresije, zatvora, poremećaja funkcija jetre, hroničnog reumatizma i arterioskleroze. Idealna za ishranu je sveža, ali od nje mogu da se prave kompoti, džemovi, pekmezi, želei i tradicionalne poslastice. Šećer skoro da ne treba ni dodavati jer je šljiva veoma bogata voćnim šećerom.

Sirće skida otrove sa voća

pranje_voca Najnovije istraživanje Univerziteta Mančester pokazalo je da žene više paze na kozmetiku koju stavljaju na lice i telo nego na hranu koju kupuju za sebe i svoju porodicu. Važno je da proučimo namirnice koje svakodnevno koristimo i otkrijemo način na koji nam hrana može biti ne samo zadovoljstvo nego i lek. Istraživanja pokazuju da godišnje u svoj organizam unesemo oko pet kilograma aditiva i da je u proizvodnju hrane uključeno oko 3.500 vrsta različitih hemikalija koje se zadržavaju u našem organizmu. Budite oprezni sa voćem i povrćem koje kupujete u supermarketima. S obzirom na to da nikada nismo sigurni da li je hrana koju jedemo prskana hemikalijama, svaku namirnicu pre upotrebe potopite u vodu sa kašičicom sirćeta. Tako se sa voća i povrća najlakše skidaju teški metali.

Pileća supa protiv gripa

supaSezona gripa je počela, i pravo je vreme da se za nju pripremimo. Lekari upozoravaju da će ovu dosadnu i tešku virusnu infekciju mnogo lakše preboleti oni koji su pripremili svoj organizam i tako ojačali odbrambene mehanizme koji nas štite od infekcija. Između prehrane i imuniteta postoji čvrsta veza. Zima je vreme kada u ishrani koristimo znatno manje svežeg voća i povrća, što je već atak na otpornost našeg organizma, ali zato postoji niz namirnica i začina kojima se može pojačati prirodna zaštita organizma. Unošenje dovoljne količine tečnosti posebno je važno. Prednost se daje pilećoj supi koja podstiče lučenje sluzi i skraćuje zadržavanje virusa na sluznici. Zajedno sa supom, virusi dolaze u želudac gde ih čekaju pakleni uslovi - kiselina i drugi probavni sokovi. Sličan efekat imaju čajevi i drugi topli napici. Količinu crne kafe valja smanjiti, a alkohol izbegavati.

Kukuruz treba da jedete često

kukuruz Sprečava anemiju, oslobađa od bolova u mišićima, nezamenljiv je borac protiv bronhitisa, gihta, depresije i dijabetesa. Reč je samo o supernamirnici - kukuruzu. Ali to nije sve, kukuruz poboljšava koncentraciju, naročito se savetuje sportistima zbog kondicije, jača nervni sistem, čisti krvne sudove, digestivni trakt i odličan je diuretik. Zahvaljujući obilju vitamina B1 (jedan kukuruz zadovolji 24 odsto od ukupnih dnevnih potreba), koji je sastavni deo enzimskih reakcija vezanih za stvaranje energije, takođe igra važnu ulogu u kognitivnim funkcijama mozga jer je potreban u sintezi acetilholina. Acetilholin predstavlja neurotransmitere neophodne za memoriju. Nedostatak acetilholina vezuje se za bolesti koji se javljaju starenjem, kao što su senilnost i Alchajmerova bolest. Zbog velikog sadržaja biljnih vlakana, odličan je diuretik i pomaže u regulisanju zatvora.

Kašalj ublažite bosiljkom

bosiljak Ako vam treba snažno sredstvo protiv upala koje će olakšati bol u zglobovima, pokušajte s bosiljkom. Bosiljak se istraživanjima pokazao kao snažan protivupalni lek kod olakšavanja bolova nastalih zbog artritisa. Bosiljak se kao začinska i lekovita biljka koristi vekovima. Ako ga koristite kao začin na taj način možete da podstaknete apetit i da povoljno utičete na varenje i ravnotežu crevne flore. Može da pomogne i dijabetičarima jer snižava nivo glukoze u krvi. U obliku čajeva najčešće se primjenjuje kod lečenja upala (želuca, creva), kod bolesti mokraćnih organa (bubrega, bešike). Ublažava kašalj, leči afte, a služi odličan je i za smirivanje promuklosti. Ulje bosiljka smatra se odličnim sredstvom protiv akni. Povoljno deluje i na nervni sistem: smiruje napetost, migrenu, poboljšava pamćenje i otklanja mentalni umor. Oblozi od bosiljka pospešuju zarastanje rana.

Folna kiselina sprečava demenciju

folnaa Osećate se iscrpljeno? Ujutro se teškom mukom izvlačite iz kreveta? U tom slučaju pojedite šaku kikirikija koji je bogat folnom kiselinom, jer je ovaj specijalni vitamin pravi garant dobrog raspoloženja. Norveški stručnjaci su otkrili da nedostatak folne kiseline može da dovede do depresije. Ako ne unosite dovoljno folne kiseline u organizam, povećava se proizvodnja homocisteina, produkta koji se stvara tokom metabolizma i koji snižava nivo hormona sreće serotonina. “Žene su izložene dvostruko većem riziku od depresije nego muškarci”, kaže profesor Peter Bung, ginekolog iz Bona. U kombinaciji sa vitaminom B, folna kiselina duže deluje. Nemačko društvo za namirnice preporučuje dnevnu dozu od 600 mikrograma folne kiseline, koliko sadrži 50 g kvasca, 100 g pšeničnih klica, 500 g suncokreta ili 500 g peršuna. Energetska supstanca folna kiselina sprečava arteriosklerozu i moždani udar.

Prevari glad

gladhrana Kada nas glad obuzme zaronimo glavu u frižider i ne biramo šta ćemo jesti. Pre ćemo posegnuti za čokoladom nego za jabukom. Mozgu je potrebno vreme da bi registrovao da smo siti (na pun želudac reaguje sa 15 minuta zakašnjenja), a kada jedemo brzo i usled napada gladi, naprosto proždiremo hranu. Jedite sporije, jer tako ostavljate mozgu dovoljno vremena da reaguje kada je želudac optimalno pun. Manjak sna usporava metabolizam, a to znači da ćemo sagorevati manje kalorija. Poremećaj ritma ishrane dovodi i do nepravilnog varenja, što znači da treba dovoljno da spavate. Ako u organizam unosite mnogo tečnosti ubrzavate metabolizam, a na taj način se organizam brže čisti od toksina. Iako se godinama verovalo da nam se apetit povećava kada razmišljamo o hrani, najnovija istraživanja pokazuju sasvim suprotno, da maštanje o hrani smanjuje apetit.

Jabuka jača nerve

jabuke22 Jabuka je jedino voće koje može da se jede ujutru i uveče pred spavanje, pre i posle obroka, u suštini jedino voće za koje ne važi uobičajeno pravilo da se jede mimo obroka. Zrela jabuka sadrži oko 12 odsto šećera, vitamine A, B1, B2, C i PP, organske kiseline (jabučna kiselina koja štiti creva), mineralne soli i oligoelemente, kalcijum, fosfor, natrijum, hlor, gvožđe, magnezijum, sumpor, bakar, cink i kalijum koji je neophodan za dobro funkcionisanje nervnog sistema i srčanog mišića, a pektin smanjuje holesterol u krvi. Jabuka je odlična za jačanje mišića i nerava, pročišćava krv, redukuje holesterol i čuva zube, i odličan je regulator telesne težine.

Bromelain – lekovit enzim iz ananasa

ananas Bromelain se dobija ekstrahovanjem iz ananasa. Sam ovaj enzim veoma je efikasan kada je reč o ublažavanju i lečenju upale koja se javlja u mišićima i tkivima, kao i kada je reč o samom procesu varenja. Što se dodataka tiče, u njihovoj osnovi nalaze se enzimi koji se dobijaju iz stabljike ananasa. Bromelain se takođe smatra jako efikasnim razređivačem krvi, kao i supstancom koja se odlikuje svojstvima pomoću kojih se sprečavaaju upale. Funkcioniše tako što najpre razlaže fibrin, protein koji učestvuje u zgrušavanju krvi i na taj način otežava pravilnu cirkulaciju i sprečava pravilno odvijanje procesa u kome se tkiva oslobađaju suvišnih tečnosti. Još jedna od pozitivnih strana ovog enzima jeste sposobnost da zaustavi proizvodnju jedinjenja odgovornih za izazivanje otoka i bola.

Cvekla - jaca krv

cveklaaa Ova dvogodisnja biljka vretenastog korena crvene boje i tamnozelenog lisca spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Koristi se citava biljka, upotrebljava se preko cele godine, bogata vitaminima i mineralima, lako probavljiva, moze se uzimati bez ogranicenja i opasnosti od stetnih posledica. Pored izuzetnog bogatstva belancevinama, mastima i ugljenim hidratima, cvekla sadrzi gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvozdje, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...Znacajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12, izuzetno retkog u namernicama biljnog porekla a tako vaznog za vegetarijance. Zahvaljujuci prisustvu antocijana, koji daje toplu crvenu boju soku od cvekle, a utice i na obnavljanje krvi, ova blagotvorna biljka deluje i antikancerozno.

Pelin odlican za stomak

pelin Pelin je trajna biljka s razgranjenom stabljikom, polugrmastog oblika, visine do 1 metra. Stabljika je okrugla s perasto razdeljenim listovima. Cvate u grozdu sitnim sunovratim glavicama. Cvetovi se sastoje od caške s uskim lapovima, bledožutog, levkastog, na krajevima petodelnog rascepljenog vencica, 5 prašnika i nadraslim pesticem.. I dok je u nas pelen simbol jada, cemera, dotle su nekada Rimljani na Kapitolu, pre i iznad svih priznanja i pocasti, pobednika najbolje pobednike napijali napitkom od pelena, ubedjeni da je to najveca nagrada za pobednika, jer im se po tadašnjem shvatanju, obezbedjuje dobro i vecno zdravlje, najvece zemaljsko bogastvo. U ostalom i latinski naziv pelena ima simbolicno znacenje tj. ime biljke treba da deluje psihosugestivno na coveka, da veruje da ce biti zdrav i cio. Pelin je odličan prirodni lek za čišćenje krvi i jačanje želuca.

Prirodni diuretici

caj2 Ovu grupu diuretika sačinjavaju prirodne supstance u vidu hrane i napitaka koje mogu da izazovu i pojačaju mokrenje. Ljudi često pokušavaju da pronađu krajnje jednostavna i neškodljiva sredstva koja pomažu u čišćenju organizma od toksina, štetnih masti, kao i u smanjenju nagomilavanja vode u organizmu. Jedan od takvih načina jeste i upotreba diuretika. U pitanju je zapravo određena vrsta hrane, kao i napitaka, koji prirodnim putem povećavaju količinu urina koju osoba kasnije izbacuje iz tela. Prirodni diuretici povećavaju količinu mokraće koja se izbacuje iz tela, i to tako što smanjuju retenziju vode, kao i ponovno apsorbovanje većih količina vode kroz bubrege. Navodimo listu prirodnih diuretika sa detaljnijim opisom njihovih pozitivnih strana:

Fango - lekovito mineralno blato

fango Fango, lekovito mineralno blato, kao jedinstveno biološko lekovito i kozmetičko sredstvo, dobro je poznato i priznato u svetu kozmetike i alternativnih metoda lečenja. Fango se dobija od vulkanskih naslaga koje su se taložile milionima godina. U tu se svrhu vulkansko kamenje usitnjava te potom tradicionalno meša s termalnom mineralnom vodom kako bi se dobilo blato, tj masa koja se najlakše može naneti direktno na telo. Nakon mešanja, fango se, zavisno o svrsi terapije, koristi hladno ili, češće, zagrejano na temperaturu tela ili na oko 50 ° C, te se potom uglavnom nanosi u sloju od nekoliko centimetara direktno na kožu, gde se ostavlja da deluje između 20 i 40 minuta. Da bi se još više pojačalo dejstvo zagrejanog fanga, telo se dodatno obavija prozirnom plastičnom folijom ili omota u vuneni pokrivač.

Voće i povrće za jače kosti

karotenoid Opasnost od preloma ređe se beleži kod osoba koje unose više voće, povrća i žitarica. Žene koje koje unose veće količine voća, povrća i žitarica manje su podložne prelomima kostiju, pokazali su rezultati istraživanja objavljenog u specijalizovanom američkom časopisu posvećenom ishrani American Journal of Clinical Nutrition. Brojne studije potvrdile su da osobe koje više unose određene nutrijente, poput kalcijuma i vitmina D, mogu na taj način održati veću gustinu kostiju i smanjiti rizik od preloma. „Problem je što ne unosimo pojedinačne materije već hranu", ističe Lisa Langsetmo sa Univerziteta „Mekgil" u kanadskom gradu Montrealu. Na uzorku od više od 5.000 ispitanika, 3.539 žena u postmenopauzi i 1.649 muškaraca starijih od 50 godina, kanadski stručnjaci predvođeni Lisom Langsetmo ispitali su veze između povećanog dnevnog unosa namirnica veće „nutritivne gustine" i rizika od preloma.

Syndicate content