So otpušava nos

noskapi Zapušen nos i kijanje je česta pojava u hladnim danima, kapi za nos su trenutno delotvorne, ali ako se koriste duže od nekoliko dana ili se stavljaju često, mogu da nadraže i oštete sluzokožu. Sa ovim problemom možete da se izborite i na sledeći način, 1/8 kašičice kuhinjske soli rastvorite u 2 dl mlake vode koju ne morate da prokuvate prethodno. Praznu flašicu kapi za nos napunite ovim rastvorom i stavljajte kap do dve u nos kada se zapuši. Ovo sredstvo je dobro za ispiranje nosa i kao preventiva od virusa.

Hovenija biljka koja apsorbuje alkohol

hovenija Kineski naučnici su na tragu pronalasku koji bi zahvaljujući ekstraktu iz drveta latinskog imena Hovenia dulcis, omogućio onima koji ne mogu bez alkohola da ga piju u velikim količinama bez ikakvih posledica i bojazni od opijanja. Kineski naučnici tvrde da su otkrili prirodnu supstancu koja će ih održati treznim bez obzira na unetu količinu alkohola. Pored toga ova supstanca neutrališe mamurluk i može pomoći alkoholičarima u borbi protiv bolesti zavisnosti od koje svake godine umre veliki broj ljudi širom sveta. Ekstrakt ovog drveta u kineskoj narodnoj medicini koristi se već preko 500 godina za lečenje mamurluka, zahvaljujući komponenti dihidromicetinu (DHM) koja predstavlja blokator intoksikacije. Preliminarni eksperimenti već su obavljeni na pacovima kod kojih je sprečen efekat alkohola na mozak, bez obzira na njegovu količinu prisutnu u krvi.

Afte

afte Jedan od vrlo rasprostranjenih simptoma u ustima su aftozne lezije, tj. afte. Velika je raznolikost u njihovom nacinu nastanka, kao i mestu gde se pojavljuju . Mesto na kome aftozne lezije najcešce nastaju je na sluzokoži usne duplje i to sa unutrašnje strane usana i obraza u predelu gornje ili donje vilice. Isto tako mogu se naci na levom ili desnom rubu jezika kao i u predelu korena jezika. Afte imaju razlicite oblike, najcešce su to krateraste tvorevine sa belicastim središtem. Veoma bole i to pri svakom pokretu sluzokože usne duplje. Uzroci nastanka su veoma razliciti, a nekim slucajevima uzrok i ne može da se otkrije. Najcešce nastaju usled pada imuniteta i jakih avitaminoza, to jest nedostatka vitamina. Afte nastaju i na nervnoj bazi posle jakih stresova. Takodje nedovoljna higijena usta i zuba doprinosi vecoj kiselosti u ustima i povecanoj mogucnosti nastanka aftoznih lezija.

Mandarina čisti jetru i čuva mozak

mandarine Ukoliko želite sa imate zdrave zube, da budete dobro raspoloženi i da imate zdravu jetru, svoj jelovnik bi trebalo da pojačate mandarinama. Pored toga što su ukusne, mandarine pozitivno utiču na zdravlje. Bogate su C vitaminom, koji sprečava infekcije respiratornog sistema, te pojavu prehlade. Ova voćka se preporučuje onima koji su izloženi stresu, ali i ljudima koji žele da sačuvaju zube. Kao izvor potasijuma, sprečavaju nastanak upalnih procesa u ustima. Mandarine sadrže kolin i vitamin B, koji pomažu u zdravom funkcionisanju jetre. Nezdrava hrana i alkohol svakodnevno narušavaju zdravlje jetre, pa je ovo voće savršena preventiva. Zlata vredna voćka sadrži i folnu kiselinu, koja je važna za normalno funkcionisanje mozga. Ulje mandarine ima snažna antioksidativna i analgetska svojstva, koja će poboljšati opšte stanje organizma. Takodje mandarine su dobre i za varenje. (Tanjug)

Povratak čajevima

caj Organizmu treba dopustiti adekvatnim oblačenjem i dobrom ishranom da se prilagodi na vremenski skok od leta u zimu. U vreme hladnih, ali još uvek prijatnih jesenjih dana, ne treba se pretopljavati, ali ni isuviše slabo oblačiti, treba jesti kuvanu hranu, što više voća i povrća, ali i vratiti se okrepljivanju toplim čajevima. Prema ruskom običaju, osnova za čaj je ono što se kod nas zove šerbet, mada nutricionisti savetuju da je čajeve najbolje piti nezaslađene, ili sa žutim šećerom i medom. Veća količina pripremljenog čaja, može se držati i nositi u termosu. Veruje se da je optimalna korist od pijenja čaja do 4 šoljice dnevno. Kao voće i povrće, čaj je prirodni izvor flavona koji pokreću antioksidante u telu. Vrsta čaja koju pijete u tom smislu gotovo je nevažna. Na primer, smatra se da crni i zeleni čaj, iako potpuno različiti, imaju sličnu količinu antioksidanata.

Zanemarena dunja

dunje Iako donekle zanemarena, dunja (Cydonia oblonga) predstavlja pravo voće jeseni. Iako je njeno vreme od oktobra do decembra, ne nalazi se baš često u prodaji. Izgleda da su preci današnje civilizacije znali mnogo više o njenoj vrednosti, jer je donekle poprimila i mitski značaj. Za one koji ne znaju, dunja predstavlja pravu vitaminsku bombu. Osim minimalne količine kalorija i masti, bogata je proteinima, ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima, a sadrži i puno taninskih materija i pektina. Od vitamina najviše ima vitamina C, ali i zavidnih količina karotena (provitamin A), vitamina B 1 i B 2, kao i niacina. Od minerala najviše je zastupljen bakar, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, gvožđe, sumpor, hlor. Semenke dunje sadrže čak 15 odsto ulja i značajne količine važnog sastojka amigdalina, odnosno vitamina B 17, koji poseduje antikancerogeno dejstvo.

Cimet snižava šećer u krvi

cimet_med Pola kašičice cimeta dnevno umanjiće nivo šećera u krvi dijabetičara, tvrde naučnici. To je zato što sastojci cimeta povećavaju aktivnost insulina. Cimet može da snizi nivo masti i lošeg holesterola, uništi gljivice i spreči njihov rast, umanji telesnu temperaturu i ima protivzapaljensko dejstvo. Ovaj mnogima omiljeni začin za sutlijaš i kolače s jabukama koristi se protiv zubobolje, oboljevanja desni, raznih vrsta upala, poboljšanja varenja, a poznato je da je i snažan antioksidans. .....Jednu kašičicu cimetovog praha pomešati sa pet kašičica meda i staviti na bolni zub. Ovo možete ponavljati tri puta dnevno dok ne odete kod zubara....... Jednu trećinu meda meda istopiti u dve trećine mlake vode, dodati kašičicu cimetovog praha, pa tom masom blago masirati bolne delove tela. Bol bi trebalo da polako počne da se umiruje za minut ili dva.

Orasi blagotvorno deluju na organizam

orasŠpanski naučnici utvrdili da orasi smanjuju apetit i da šaka koštunjavog voća na dnevnom nivou može uticati na smanjenje telesne težine. Otkriće je pozitivno i za one koji imaju visok nivo šećera u krvi ili visok krvni pritisak. Šaka oraha dnevno može uticati na smanjenje apetita, a takođe i na smanjenje telesne težine, prenosi Dejli mejl. Španski naučnici su tokom istraživanja prvi put uočili vezu između konzumiranja oraha i podizanja nivoa serotonina (supstance koja pojačava apetit i lučenje hormona sreće), kao i njegovog pozitivnog uticaja na srce. Istraživači Univerziteta u Barseloni takođe navode da je svakog dana preporučljivo uzeti šaku mešavine sirovih oraha, badema i lešnika za koje tvrde da imaju pozitivan uticaj na celokupno zdravlje.

Vlakna čuvaju srce

voce_povrce Svakodnevno konzumiranje dve do tri porcije voća ili žitarica bogatih vlaknima može da obezbedi snažnu zaštitu srca, pokazuju istraživanja. Odnosno, deset grama vlakana dnevno može da smanji rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti za 14 procenata, a rizik od smrtnosti za 27 odsto. To znači da bi trebalo pojesti porciju (tri četvrt šolje) mekinja i jednu krušku da bi se obezbedilo pet grama vlakana. Još tri grama obezbeđuje se porcijom ovsene kaše i jabukom. Preostala dva grama vlakana, takođe kroz voće i žitarice, možete da unesete po sopstvenom izboru. Vlakna najpre deluju tako što snižavaju nivo holesterola u krvi i krvni pritisak, a poboljšavaju i osetljivost na insulin. U tom smislu, vlakna iz žitarica su posebno važna, jer ako se samo ona unose u količini od po deset grama, rizik za obolevanje od koronarnih bolesti se smanjuje za četvrtinu, dok vlakna iz voća ovaj rizik smanjuju za trećinu.

Ehinacea je prirodni antibiotik

ehinacea Ova biljka je moćan antioksidans, ima posebno izraženo antibakterijsko delovanje, ubrzava zarastanje rana i jača imunitet. Namenjena je intenzivnoj i kratkoj terapiji U alternativnoj medicini ehinacea slovi za izuzetno delotvornu biljku i koristi se protiv mnogih bolesti. Ima krupne glavičaste cvasti i seme koje ima sitne bodlje, zbog kojih podseća na ježa, a to je i njen naziv na grčkom. Ehinacee ima više vrsta, potiče iz Severne Amerike, a devet vrsta uspeva samo na ovom kontinentu. Ipak, od svih njih, lekovita svojstva pokazuju tri vrste - Echinacea purpurea, Echinacea angustifolia i Echinacea pallida. Sve imaju ružičasti cvet i istovetne sastojke, a jedina razlika među njima je zastupljenost korisnih materija. Bogate su fenolkarbonskim i depsidnim kiselinama, a eterična ulja sadrže čak 20 komponenti, među kojima i one za koje se u laboratorijskim uslovima pokazalo da uništavaju ćelije tumora.

Hrastov list za zubobolju

hrast Drvo sreće, snage, zdravlja, mladosti, života, ljubavi... Sve ovo se pripisuje hrastu, koji je takođe sinonim postojanosti i snage, ali i riznica lekovitih supstanci. U narodnoj medicini kora, list i plod (žir) koriste se za zaustavljanje krvarenja, lečenje čireva, ekcema, belog pranja, preobilnih menstruacija, hemoroida, nemogućnosti zadržavanja urina, krvarenja desni, a hrastovo lišće koje se skuva u rastvoru sirećati i vode (u odnosu 1:1) leči zubobolju. Hrastova kora sadrži tanine, organske kiseline, flavonoid kvercetin, triterpenoide, steroide, katehine, pantotensku kiselinu, vitamine B1, B2, B6, C, PP. Zbog ovih sastojaka ima jaka skupljajuća i antiseptička svojstva. Po potrebi, koristi se kao protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima. Od hrastove kore se pripremaju kupke i obloge protiv reumatizma, a uvarak se koristi za ispiranje grla, lečenje otečenih vratnih žlezda i promuklosti.

Riblje ulje čuva sećanje

ribljeulje Masne kiseline kojih ima u ribi i morskim plodovima povećavaju memorijsku funkciju za čak 15 odsto! Ribom bogata ishrana važna je za održavanje optimalnog zdravlja mozga i sprečavanje nastanka demencije. Ishrana u kojoj je zastupljena riba kao što je losos i pastrmka može značajno poboljšati pamćenje, kažu naučnici. Nova studija je pokazala da masne kiseline koje se nalaze u ribi i plodovima mora ojačavaju funkciju pamćenja za 15 odsto. Naučnici sada naglašavaju važnost ribe u ishrani za održavanje optimalnog zdravlja mozga i sprečavanja pojave demencije. Veruje se da su masne kiseline ključne u sprečavanju Alchajmerove bolesti, jednog od najčešćih oblika demencije, koji karakteriše pad mentalnih sposobnosti kao što su memorija i rezonovanje, koje su često povezane sa starenjem.

Kvasac - bogat mineralima i gvožđem

kvasac Kvasac otklanja umor i vraća energiju, snižava holesterol u krvi, a pomaže i kod ublažavanja bolova, gihta...Konzumiranje svežeg pekarskog kvasca treba izbegavati. Među brojnim lekovitim namirnicama kvasac zauzima značajno mesto jer je izuzetno bogat hranljivim materijama. On je belančevinasti proizvod i sastoji se od živih organizama kvaščevih gljivica (Sacharomyces), za koje je karakteristično da se veoma brzo množe. Odličan je izvor belančevina, amino kiselina, prirodnog kompleksa B vitamina. Po rečima nutricioniste Svetlane Ćulibrk-Pribaković, kvasac predstavlja pravi rudnik mineralnih sastojaka i jedan je od najbogatijih izvora organskog gvožđa. Osim vitamina A, C i E, sadrži čak sedamnaest drugih vitamina i sve vitamine B kompleksa. Nedostaje mu jedino vitamin B12, kojeg ima u mesu, jajima, mleku, iznutricama, pa je u ishrani ove namirnice dobro kombinovati sa kvascem.

Jezgrasti plodovi protiv holesterola

orasi Naučna istraživanja pokazala su da konzumiranje oraha, lešnika i badema reguliše nivo holesterola u krvi. Ovi plodovi bogati su biljnim proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i vlaknima, i smatraju se moćnim aktiosidantima. Autori studije čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Arhive of internal medison” sproveli su istraživanje na dve grupe ispitanika. Jedna je konzumirala određenu količinu lešnika, badema i drugog jezgrastog voća, dok se u drugoj, kontrolnoj grupi nisu konzumirali jezgrasti plodovi. Nijedan od učesnika u istaživanju nije uzimao lekove protiv povišenog holesterola kao što su statini. Pokazalo se da je nivo holesterola u krvi isptanika iz prve grupe značajno opao.. (Tanjug)

Zdravlje iz piva

pivo Svakodnevno ispijanje piva u umerenim količinama deluje pozitivno na srce, jača kosti i smanjuje rizik od pojave raka. Pivo je jedno od najstarijih pića na svetu, a danas je u samom vrhu po broju litara koju prosečni stanovnik naše planete godišnje popije, s obzirom na to da se od njega češće konzumiraju samo voda i čaj. I dok je uživanje u velikim količinama piva svakako štetno po zdravlje, naučnici smatraju da umereno ispijanje ove gorkaste tečnosti ima brojna pozitivna delovanja na organizam. Pod umerenim se smatra pola litra za muškarce i tri decilitra za žene dnevno. ......Studija sprovedena 2001. godine na Univerzitetu u Pragu pokazala je da flavonoidi iz hmelja koji se nalaze i u pivu sadrže molekularnu strukturu sličnu onoj koju ima hormon estrogena. Takođe imaju sposobnost i da ih imitiraju, što može znatno da umanji rizik od tumornih oboljenja izazvanih hormonskim poremećajima, poput raka dojki ili prostate.

Syndicate content