Crni biber protiv masnoća u krvi

crni-biber Piperin, sastojak koji crnom biberu daje karakterističan ukus, blokira stvaranje novih masnih ćelija, a istraživanja su potvrdila da piperin snižava nivo masnoća u krvi. U časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry objavljena je studija koja objašnjava zašto je crni biber dobar protiv masnoća. Naime, naučnici ukazuju na piperin, sastojak koji crnom biberu daje karakterističan ukus, prenosi portal Vitamin. Piperin takođe blokira stvaranje novih masnih ćelija, a istraživanja su potvrdila da piperin snižava nivo masnoća u krvi. Crni biber se vekovima koristi u tradicionalnoj istočnjačkoj medicini u lečenju stomačnih poremećaja, lečenju bolova i upala.

Nar popravlja libido

nar Svakodnevno konzumiranje soka od nara dovodi do „vijagra efekta” - pozitivno utiče na libido i podiže nivo testosterona. Osim toga, popraviće vam raspoloženje i poboljšati memoriju. Nar je odavno poznat kao „supervoće”, bogato vitaminima i antioksidantima, a nova studija je pokazala da pozitivno utiče i na libido. Kod muškaraca i žena koji su tokom dve nedelje pili po jednu čašu soka od nara dnevno zabeležen je porast nivoa testosterona, što povećava želju za seksom kod oba pola, prenosi „Dejli mejl”. Istraživanje tima naučnika sa Univerziteta u Edinburgu u kojem je učestvovalo 58 ispitanika starosti između 21 i 64 godine pokazalo je da je nar odličan prirodni afrodizijak. Tokom dvonedeljnog istraživanja, kod ispitanika je zabeležen značajan porast nivoa testosterona, koji, osim na želju za seksom pozitivno deluje i na jačanje kostiju i mišića.

Orašasti plodovi za imunitet

orasasti Pojedite punu šaku orašastih plodova dnevno i smanjiće se potreba za odlaskom lekaru, tvrde naučnici sa univerziteta u Luizijani. Za prevenciju srčanih oboljenja, gojaznosti i dijabetesa ističu da su nezamenjivi - bademi, brazilski oraščići, orasi, lešnici i pistaći. Njihova istraživanja su pokazala kako upravo ti plodovi doprinose visokom nivou dobrog holesterola i niskoj nivo CRP-proteina koji uzrokuje upale u telu i srcu, prenosi The Huffington Post. Stoga su orašasti plodovi zaslužili svoje mesto na listi najzdravijih namirnica takozvane superhrane, gde se među ostalim namirnicama nalaze i alge poput spiruline, goji bobica, nonija i slično. Dodatni je bonus koji ide u prilog grickanju orašastih plodova činjenica da smanjuju gojaznost, odličan su saradnik u svakom dijetetskom planu ishrane, a podstiču i lučenje serotonina, hormona sreće.

Kontroverzni halucinogen ibogain uspešan u lečenju zavisnosti?

tabernanthe_ibogaOd 1960-ih godina grupa naučnika i bivših zavisnika zagovara radikalno lečenje zavisnosti - uz pomoć halucinogena nazvanog ibogain koji je izolovan iz afričke biljke Tabernanthe iboga. Ova biljka inače raste kao grm u kišnim šumama, a korenje joj sadrži ibogain koji se, osim u svrhe lečenja zavisnosti, koristi iu tradicionalnom ritualima punoletnosti u gabonskom plemenu Bviti. Zanimljivo je da prvi izveštaj o korišćenju korenja biljke T. iboga datira još u 1864. godinu, kada ih je Griffon du Bellai, doktor francuske ratne mornarice, koristio kao stimulus i afrodizijak, a u Francusku je korenje doneo iz Gabona i Konga. S obzirom da se u nekim slučajevim čini da primena ibogaina umanjuje simptome odvikavanja od heroina, kokaina, ali i alkohola, postavlja se pitanje zašto nije u široj upotrebi?

Ako ste pokvarili želudac, pomaže beli luk

beli_luk Beli luk samo potvrđuje da lekove možemo pronaći u prirodi. Bolje štiti naš organizam i od sintetičkih antibiotika ... Otrovali ste se hranom? Stručnjaci vam savetuju da sledeći put ne trcite u najbližu apoteku nego da kod kuće potražite nekoliko režnjeva belog luka koji možete ubaciti u pileću supu ili varivo. Beli luk dokazano štiti telo, a sastojak zaslužan za lečenje jeste dialil sulfid koji je stotinu puta jači od najefikasnijeg antibiotika. Od pre se zna da beli luk deluje protivupalno, no sada su naučnici potvrdili da zaštitni sloj koji se stvara u želucu bakterije teško mogu nagristi. Kampilobakterija jedna je od najučestalijih bakterija koje izazivaju trovanje hranom u svetu. Simptomi su proliv, grčevi, bol u želucu i visoka temperatura. Ova bakterija izaziva u gotovo trećini slučajeva izaziva paralizu.

Kakaom protiv lošeg holesterola

kakao Američki naučnici su objavili da konzumacija proizvoda koji sadrže kakao, uključujući tamnu čokoladu, mogu sniziti nivo lošeg holesterola (LDL) i ukupni holesterol. Kakao je bogat flavanolima, prirodnim hemijskim spojevima, za koje postoje dokazi koji ukazuju da ti spojevi pozitivno deluju na koncentraciju masti (lipida) u krvi: triglicerida, LDL holesterola i HDL holesterola (dobar holesterol). Stručnjaci ukazuju da se održavanjem normalnih vrednosti lipida u krvi sprečava razvoj kardiovaskularnih bolesti. Pozitivno dejstvo crne čokolade i ostalih proizvoda koji sadrže kakao na vrednosti holesterola u krvi značajniji je kod osoba sa većim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Međutim, lekari kažu da su potrebna dalja istraživanja s ciljem utvrđivanja optimalne dnevne doze flavanola koje bi bile primenjive za svaki dan. (Tanjug)

Sve dobrobiti koštunjavog voća

orasi Naučnici su otkrili da su orasi najzdraviji jer su prepuni antioksidanasa. Samo nekoliko njih dnevno utiče na smanjenje holesterola u krvi. Orasi sadrže dosta polifenola, antioksidansa koji štiti organizam od molekula koji uništavaju tkiva. Odmah za njim su brazilski orasi i pistaći, dok indijski orasi i lešnici sadrže nešto manje antioksidanasa. Koštunjavo voće je bogato vlaknima, ima malo zasićenih masti. Ono je sjajna užina koja obezbeđuje i hranljive materije i bioaktivne antioksidanse koji povoljno utiču na zdravlje. Antioksidansi pronađeni u orasima 15 puta su snažniji od vitamina E koji štiti organizam. Podjednako su dobri i pečeni indijski orasi. Brazilski orasi su bogat izvor selena koji štiti ćelije i sprečava određene vrste kancera. Šaka pistaća ima više kalijuma od banana i pomaže u kontrolisanju krvnog pritiska.

Maslina - lekoviti i list i plod

maslinovouljeMaslina (olea europaea, oleaceae) je zimzeleno drvo, visoko do 10 metara, nepravilnog, kvrgavog i razgranatog stabla, snažnog i razvijenog korenovog sistema. Listovi su naspramno raspoređeni, kožasti i izduženo eliptični, sa vrlo kratkim lisnim drškama. Boja listova je na licu tamnozelena, a donja strana je beličastosrebrna. Cvetovi su dvopolni, beli i sakupljeni u uspravne grozdove koji rastu u pazuhu listova. Plod je izdužena koštunica, sa jednim semenom. Mesnati deo ploda je u početku zelen, potom pocrveni, a kada sazri, onda je gotovo crne boje. Osim ulja u lekovite svrhe koriste se i listovi masline. - Oni se uglavnom upotrebljavaju za izradu preparata za smanjenje krvnog pritiska i za lakše mokrenje List se bere kada je potpuno razvijen, a potom suši. Sadrži različita triterpenska jedinjenja i heterozide flavonoida, kao i sekoiridoidne heterozide, od kojih je najvažniji oleuropein.

Zdravlje u kašikici cimeta

cimet_med Pomaže obolelima od dijabetesa, gastritisa, povišenog holesterola i različitih vrsta infekcija i upala Cimet je jedan od najomiljenijih začina kuvara širom sveta. Pored toga što daje prelepu aromu svakom obroku, ovaj začin je, što je malo poznato, veoma zdrav. Naime, pomaže obolelima od dijabetesa, gastritisa, povišenog holesterola i različitih vrsta infekcija i upala. Takođe, preporučuje se ljudima koji žele da smršaju, onima koji žele da poboljšaju aktivnost mozga i ženama, zbog sposobnosti da ublaži menstrualne tegobe. Za sve te pozitivne efekte cimeta možemo da zahvalimo njegovim sastojcima - antioksidantima i fenolu.

Sibirska borovnica

aronija Biljka aronija (Aronia Melanocarpa) je bobicasto voce, najvice lici na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj sto je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir a drugi zbog toga sto je otporna na veoma niske temperature. Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora moze dostici visinu oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i cinjenica da se plodovi aronije dobro odrzavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja. Severnoamericki Indijanci koristili su aroniju za ishranu tako sto su plodove susili ili mleli pa ih kombinovali sa mesom i kao dodatak pogacama. Sveze plodove upotrebljavali su najcesce kao lek za stomacne tegobe a caj od listova aronije za vidanje rana.

Šta leči žalfija

zalfija Žalfija, kadulja ili latinski Salvia officinalis (od reči salvare, što znači spasiti ili lečiti) od pamtiveka se koristi za lečenje skoro svake bolesti. Moderna nauka dokazala je da žalfija ima antibakterijsko i antigljivično delovanje, ali ne samo to...Smiruje, osvežava i okrepljuje, pomaže protiv bolova i visoke temperature, može da snizi nivo glukoze u krvi, što je čini korisnom kod dijabetesa. Nedavno se pokazalo da žalfija poboljšava pamćenje i deluje protiv Alchajmerove bolesti. Praksa je dokazala da odlično pročišćava krv i jednako dobro pomaže kod izbacivanja sluzi iz organizma. Povoljno deluje na cirkulaciju, protiv krvarenja i upala. Zbog svog jakog antiseptičkog delovanja, koristi se u lečenju afti, neugodnog zadaha, problema s grlom i krajnicima, karijesa i zagnojenja desni. Ako imate takvih problema – grgljajte čaj od žalfije.

Bobičasto voće čuva pamćenje

bobicasto Postoje jasni dokazi da konzumiranje borovnica, kupina, jagoda i ostalog bobičastog voća ima pozitivan uticaj na mozak, a možda može i da spreči slabljenje pamćenja koje je povezano sa starenjem. Produženje životnog veka sa sobom nosi i veći broj slučajeva Alchajmerove bolesti i ostalih oblika demencija, odnosno oštećenja funkcija mozga povezanih sa starenjem. Poslednja istraživanja sve više potvrđuju učinak bobičastog voća u usporavanju starenja mozga. Časopis „Journal of Agricultural and Food Chemistry” navodi da bobičasto voće svoju pozitivnu ulogu ostvaruje na nekoliko načina. Zbog velikih količina antioksidansa sprečava oštećenje ćelija mozga uzrokovano slobodnim radikalima, menja način prenosa informacija između nervnih ćelija, čime se sprečava upala koja može oštetiti nervne ćelije. (Blic)

Kokice zdravije od voća i povrća

kokice Kokice sadrže visok nivo zdravih vlakana i antioksidanata, ali samo ako su pripremane bez ulja, na primer u mikrotalasnoj. Kokice su bolje po zdravlje ljudi od voća i povrća, pokazali su rezultati istraživanja grupe američkih naučnika koji su poredili količinu polifenola u kokicama i voću. Istraživači s Univerziteta Skrenton - Pensilvanija otkrili su da opna kokica sadrži veliku količinu vlakana i antioksidanasa polifenola, sastojaka za koje se smatra da deluju protiv raka, preneli su francuski mediji. Sve to je moguće zahvaljujući maloj količini vode u kokicama u odnosu na voće i povrće. U voću i povrću su polifenoli rastvoreni u 90 odsto vode, dok kokice sadrže oko četiri odsto vode. Ipak, kokice su zdrave samo ako se pripremaju bez ulja, u mikrotalasnoj na primer.

Nordijska ishrana zdrava kao i mediteranska

nordiska Tradicionalna nordijska ishrana je veoma zdrava i u vezi je sa smanjenom smrtnošću gotovo isto koliko i mediteranska , kažu danski naučnici. Do sada se najčešće mediteranska ishrana, poznata po visokom nivou povrća, žitarica, ribe, maslinovog ulja i umerenom unosu mlečnih proizvoda i vina, dovodila u vezu sa nižom stopom smrtnosti osoba koje je konzumiraju. Takav način ishrane povezuje se s nižim rizikom od pojave nekih bolesti poput dijabetesa, bolesti srca i karcinoma. U severnim delovima Evrope, tradicionalni način ishrane uključuje nešto drugačiji izbor namirnica - ribu, kupus, raženi hleb, zobeno brašno, kruške, jabuke, korenasto povrće... Istraživanje, sprovedeno na preko 57.000 Danaca u trajanju od četiri godine, otkrilo je povezanost ovakve tradicionalne severnjačke ishrane sa produžetkom životnog veka.

Mršavite uz čokoladu

cokolada Ljudi koji redovno jedu čokoladu generalno su mršaviji od onih koji u ovoj poslastici uživaju povremeno, pokazuju rezultati novog istraživanja. U studiji sprovedenoj u Americi učestvovalo je 1.000 ispitanika, a naučnici su analizirali njihove navike u ishrani, unos kalorija i indeks telesne mase. Uvtrđeno je da su osobe koje jedu čokoladu nekoliko puta nedeljno „tanje u struku” od onih koji ovu poslasticu jedu povremeno, preneo je BBC (Bi-Bi-Si). Iako je čokolada puna kalorija, ona sadrži i materije koje podstiču gubitak telesne mase, a ne samo stvaranje masnih naslaga, navode naučnici. Oni su zaključili da je važno koliko se često čokolada jede, a ne u kojoj količini. Ovi podaci samo ukazuju na vezu između konzumiranja čokolade i manje telesne mase, a ne predstavljaju dokaz da jedan faktor izaziva drugi.

Syndicate content