Ogrozd

ogrozd Ogrozd, lat. Ribes grossularia, raste u područjima Europe, severozapadne Afrike i zapadne, južne i jugoistočne Azije. Nažalost, mnogima je to nepoznata biljka. Radi se o ukusnom bobičastom voću, bliskom srodniku ribiza. Pored rabarbare i ribizle, ogrozd se ubraja među verovatno najkiseliji prirodne proizvode - u poređenju s njim, limun je čisti med. Dlakave bobice na izdancima punim oštrog trnja tipično su voće za marmelade, ali jednako tako mogu se jesti i sirove, pogotovo kada su već dobile svoju žutocrvenu zrelu boju. Ogrozd potiče iz kolevke brojnih vrsta voća, s Bliskog istoka, iz južne Evrope i Sredozemlja. Doba dozrevanja je krako, tako da je roba iz uvoza vrlo krako u ponudi. Domaći ogrozd može se nabaviti na pijaci ili u bio-trgovinama. Šta je ogrozd zreliji, to se čvršće zatvara tvrda kora oko semena. Zato se često bere dok je još nezreo, dok je kora još mekana.

Rukola – riznica zdravlja

rukola Kao salata, ali i dodatak supama i čorbama, rukola se koristi u brojnim svetskim kuhinjama. Pored prepoznatljivog ukusa, smatra se odličnim antioksidantom, a krase je i brojna lekovita svojstva Iako se u svetskoj kuhinji koristi već decenijama, rukola je poslednjih nekoliko godina postala pravi hit u domaćoj ishrani. Reč je o mediteranskoj samonikloj zeljastoj biljci iz porodice brokolija, kupusa, kelerabe, kelja... Ima blago-gorak ukus i za razliku od divlje, kultivisana rukola je krupnija i nije gorka. Bogata je vitaminom C, karotenom, vitaminima B-kompleksa, pektinom, kalcijumom, fosforom, gvožđem, magnezijumom, kalijumom i bakrom. Sastoji se uglavnom od vode i ima mnogo ugljenih hidrata i belančevina. Sadrži aktivne sastojke koji imaju antikancerogena svojstva, pozitivno utiče na zdravlje i smanjuju rizik od mnogih bolesti. Rukola je posebno značajna u prevenciji raka dojke.

Maslačak – dar prirode

maslacak Maslačak nije teško pronaći na našim prostorima pa bi zato i vredelo znati njegova lekovita svojstva. Maslačak kao lek prvi put se spominje u zapisima arapskih lekara u desetom i jedanaestom veku. maslačka. Ova biljka se danas u mnogim krajevima sveta upotrebljava za ishranu i lečenje. Cela biljka je jestiva (koren, stabljika, listovi i cvet), tako da ima puno narodnih recepata na čijem spisku se nalaze neki delovi Koren maslačka se u velikoj meri koristi u Aziji a ova biljke se uzgaja u Indiji kao lek za jetru (disfunkcija jetre, ciroza, hepatitis i slično). Osim toga maslačak se upotrebljava za lečenje infekcija, virusa, oteklina, zadržavanje vode u organizmu. Mnoga istraživanja su pokazala da maslačak stimuliše protok žuči i da ima blagi diuretički efekat. Ova biljka pročišćava mokraćne puteve pa ima blagotvorno dejstvo na bešiku i bubrege.

Pečurke

pecurke Već hiljadama godina ovo povrće koristi se kao odličan izvor energije i ukusan dodatak jelima, a od mnogih vrsta dobija se lek delotvoran za brojna oboljenja. Pečurke se kao hrana i lek koriste već hiljadama godina. Iako je u početku bilo samo divljih, danas se uzgajaju brojne pitome pečurke koje se obilato koriste u ishrani. U zavisnosti od sorte, 100 g pečuraka u proseku sadrži energetsku vrednost od 18 do 26 kilokalorija, što ih čini veoma korisnim u borbi protiv gojaznosti u raznim dijetama. Pečurke imaju 10 - 20 puta manje kalorija nego neki slatkiši ili čaša alkoholnog pića. U proseku sadrže dva puta manje kalorija od sveg voća i povrća koje se koristi u ishrani, a zanimljivo je da imaju i do trideset puta manju energetsku vrednost nego koštunjavo voće.

Krastavac čisti od otrova

krastavac Uvreženo mišljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednost potpuno je pogrešno. Njegov biološki sastav, koji čine minerali i vitamini, pokazuje suprotno Bogat je vitaminima B i C, čisti od otrova, leči mamurluk i dijabetes, pomaže prilikom gubitka suvišne telesne težine, reguliše probavu i krvni pritisak, smanjuje holesterol, olakšava bolove koje uzrokuje artritis. Krastavci su četvrto najuzgajivanije povrće na svetu i jedno od najboljih za celokupno zdravlje organizma. O njima se često govori kao o „superhrani", i to sa razlogom. Bogati su vitaminom B, hidriraju telo i daju dnevnu dozu vitamina C. Krastavci su 95 odsto voda, što znači da hidriraju telo i pomažu pri uklanjanju suvišnih toksina. Koža i kosa takođe napreduju zbog krastavaca. Pomažu u rastu kose, a takođe deluju protivupalno na kožu.

Pivski kvasac veoma zdrav

kvasac Pivski kvasac je u narodnoj medicini poznat kao lek za mnoge bolesti. Preporučuje se u svim životnim dobima jer štiti jetru, oči, kožu, pomaže nestanku akni, otklanja umor, održava ravnotežu crevne flore, sprečava mučninu, ublažava teškoće sa varenjem i podstiče gubljenje težine. Najbolje ga je uzimati suvog, jer ga tako organizam u potpunosti iskorišćava, sa vodom, uz glavne obroke. Dnevna doza, podeljena u tri jednaka dela, treba da iznosi između šest i deset grama. U svežem stanju ga ne treba uzimati jer se brzo kvari, gorkog je ukusa, izaziva nadimanje. Uz to, gljivice kvasca u organima za varenje uzimaju vitamine B grupe iz hrane, koje su im potrebne za razmnožavanje. Tako organizam ostaje uskraćen za ove vitamine i druge hranljive sastojke iz hrane. Od korisnih sastojaka posebno se ističu proteini, jer su slični proteinima životinjskog porekla.

Čuvarkuća čuva kuću, ali i zdravlje

cuvarkuca Prema narodnom predanju, čuvarkuća štiti kuću i porodicu od požara, udara gromova, kao i od vampira i veštica. Čuvarkuća ili, kako je još često nazivaju, uhovnik je i prirodan lek za mnoga oboljenja. Čuvarkuća je višegodišnja biljka koja može da naraste i do 30 centimetara. Što se tiče njenog opstanka u prirodi, veoma dobro podnosi i niske i visoke temperature. Otporna je na sušu, jer je unutrašnjost njenih listića ispunjena rezervama vode. Ova biljka može da raste gotovo svuda - između kamenja, na stenama, na različitim tipovima zemljišta, a neki je čak gaje na krovovima kuća. Takođe, nije retkost da se čuvarkuća zasadi i na terasi, u saksiji. Boja listova ove biljke može biti zelena, bordo ili ljubičasta, a cvetovi se javljaju na vrhu i najčešće su crvene boje. Ukoliko se pitate šta je to što je lekovito u sadržaju čuvarkuće, odgovor je jabučna i mravlja kiselina.

Kurkuma čisti jetru i čuva mozak

kurkuma Sve što našem telu treba da bismo održali zdravlje nudi nam priroda . Među biljkama , koje su izvrstan začin , ak tome s lekovitim dejstvom , je i kurkuma . Poreklom sa Dalekog istoka i sastavni deo poznatog začina karija , kurkuma je danas osvojila ceo svet . Lekovitost te izuzetne biljke pripisuje se kurkuminu , njenoj najdjelatnijoj komponenti . Prirodni je antiseptik i baktericid te zbog toga cenjena u dezinfekciji posekotina i opekotina . I nauka je više puta , u mnogim istraživanjima , potvrdila njenu efikasnost u prevenciji raznih vrsta karcinoma . Stručnjaci Univerziteta Mičigen otkrili su da kurkuma ima Začuđujuce velik spektar antioksidativnih , antitumorskih , antimutagenih , antibiotskih , antiviralnih , antifungalnih , antidijabetičkih i antiinflamatornih svojstava .

Melem od nevena za ožiljke

neven Tinkture i čajevi upotrebljavaju se za tegobe u probavnom sistemu i žuči , a macerati i melemi za negu kože i tretiranje ožiljka . Terapisjke svojstva nevena bila su poznata još starim Egipćanima iu antičkim kulturama . Upotrebljavao se za tretiranje kože pri upalnim i infektivnim bolestima , kod kuge i čireva , ali i za brže zarastanje rana , akni , bradavica , cista , čireva , ekcema , psorijaze i seboreje , hemoroida , herpesa ... Preporučuju ga i kod opekotina , osipa , raznih infekcija kože , urtikarije , rana koje teško zarastaju , ugriza i uboda insekata ... Kod spoljne upotrebe rabi se macerat ili balzam u kombinaciji s eteričnim uljima protivupalnog delovanja , poput lavande , a za unutrašnje korišćenje blage infuzije ili tinkture koje se uzimaju u manjim količinama ili razblažuju u tonik . Nakon dugotrajnog tretiranja melemom od nevena ožiljci će zarasti bolje i biti manje vidljivi .

Peršun protiv zadaha i pritiska

persun Dvogodišnja biljka nežnih cvetova sadrži hlorofil koji ubija bakterije odgovorne za loš zadah pa ga valja žvakati svakodnevno . Sirovi peršun bogat je vitaminom C pa pomaže pri slabokrvnosti jer olakšava apsorpciju gvožđa . Žvakanjem peršuna rešićete se neugodnog zadaha iz usta ako neugodan miris nije prouzrokovan nekim ozbiljnijim bolestima . Peršun sadrži hlorofil pa se preporučuje nekoliko minuta žvakati nekoliko listića sveže ubranog peršuna nakon pranja zubi i ispiranja . Pomaže kod prejedanja jer ublažava nadutost i dispepsiju te podstiče izlučivanje tečnosti toksina iz organizma . Čaj od peršuna opušta i ublažava glavobolje , migrene , astmu , grčeve u stomaku i iritaciju bešike . Savetuje se dojiljama kad im otiču grudi . Ne treba ga zakiseljavati . Sok od svežeg peršuna može se koristiti lokalno protiv zubobolje .

Lavandino ulje za opekotine

lavanda Eterično ulje od cvetova lavande prozirno je , svetložute boje i karakterističnog prijatnog mirisa . Blagi je analgetik pa može umanjiti osećaj bola . Jedino je među eteričnim uljima koje se može nanositi direktno na kožu pa je korisno pri blažim opekotinama , ubodima ili kod upaljenih akni , čireva ... Jače opekotine možete tretirati aromatičnim oblogom tako da u decilitar hladne vode kapnete najviše pet kapi lavande ili tri kapi lavande i dve kapi čajevca , umočite gazu sterilnu , ocedite i stavite na ranu . Kada opekotina počne zarastati , tada možete napraviti balzam od aloe vere i lavandinog ulja čajevca i njime negovati opekotinu da bi ožiljak bio manji . Lavandino ulje i njen blagotvorni umirujući efekat možete koristiti i pri ubodima insekata , posebno u male dece , čija koža katkada burno reaguje .

Rusa – Chelidonium majus

rusa Kao medicinska biljka rusa je korišćena još od antičkih vremena, čak su je nomadi koristili kao “parfem za stopala”. Istina jeste da je biljka lekovita, ali najbolje je korstiti svežu, jer osušena gubi i do 80 odsto lekovitih sastojaka. Cveta od maja pa do kraja leta, ali treba znati i to da je miris smrvljene biljke oštar i čak odvratan, a ukus gorak i slan. Zbog pojedinih alkaloida, rusa ima morfijska, sedativna i narkotička svojstva. Ipak, biljka je snažan prirodni antibiotik i odlična u borbi protiv patogenih bakterija. Rusa uspešno uklanja bradavice, koje uzrokuje Papilloma virus. Treba ih mazati svežim sokom ruse svaka tri sata dok ne nestanu za nekoliko dana. Tinktura napravljena od sveže biljke korsiti se protiv žutice i obolenja jetre uopšte. Terapija uključuje pijenje 10 kapi 3 puta na dan skupa se čajem od jednakih delova sikavice, hajdučke trave i metvice.

Sok od pšeničnih izdanaka

psenicna-trava Sok od ove trave deluje protiv svraba, uklanja bubuljice, leci oboljenja usta i desni, ždrela i sinusa, organa za varenje i disanje. Odlicno je sredstvo za cišcenje krvi, za jacanje kostiju i zglobova, kod stomacnih tegoba, pospešuje varenje, reguliše metabolizam, klistiranjem sokom se otklanjaju štetne naslage sa zidova debelog creva, otklanja malaksalost i vraca vitalnost, odlicno deluje na srcani mišic i cirkulaciju krvi, poboljšava rad pluca, deluje pozitivno kod muškog i ženskog steriliteta zbog visokog sadržaja vitamina C i E, sprecava pojavu sede kose, usporava proces starenja, odlican je za regulaciju šecera u krvi, reguliše krvni pritisak. Ovo nije novost, još pre mnogo godina su se izučavala lekovita svojstva pšenične trave. Sok dobijen iz pšenične trave poboljšava rad krvotoka, suzbija apetit, poboljšava imunitet, a čak se veruje da preventivno deluje na kancerogena obolenja.

Biljka čudnog naziva leči artritis i reumu ..

djavolja_kandza Đavolja kandža ili harpagofit (Harpagophitum procumbens) deo je porodice susama, a potiče iz Južne Afrike. Taj je naziv dobila zbog korena koji podseća na kandžu. Upravo se taj deo osebujna izgleda primenjuje u lečenju. Afrička plemena već hiljadama godina koriste vražju kandžu kao sredstvo protiv bolova, za lečenje kožnih tegoba i kao pomoć kod porođaja. Njome leče i visoke temperature konzumirajući njen čaj ili prah. Za njeno širenje u Evropu zaslužan je nemački lekar Otto Heinrich Volk, koji se uverio u izuzetnu lekovitost vražje kandže dok je živeo u Namibiji tokom Drugog svetskog rata. Posmatrao je šamana kako ovom biljkom leči teško ranjene Hotentotski ratnike, a zatim je otkrio gde šaman bere vražju kandžu. Otada se Đavolja kandža proširila u Evropu i postala popularna za lečenje brojnih tegoba, ali prvenstveno artritisa i reume.

Primena vražje kandže

Dobrobiti oraha za zdravlje

oras Ne samo da orasi imaju dobar ukus, oni nam daju ogromnu količinu energije i nude mnoge zdravstvene prednosti. Grci su ih zvali "Jupiterovim plodom", smatrajući orahe pogodnima i za bogove. Od drevnih vremena se orasi spominju u vezi s intelektualnošću - sam plod ima oblik ljudskoga mozga! Svo jezgričasto voće dobro je za zdravlje, ali u poređenju sa drugim orašastim plodovima orasi sadrže dvostruko više antioksidanata. Postoji dvadesetak vrsta oraha. Dve najpoznatije vrste su persijski orah (Juglans regia) koji potiče iz Azije i Dalekog istoka, i crni orah (Juglans nigra) koji je rodom iz Severne Amerike. Danas se orasi uzgajaju u područjima od jugoistočne Evrope sve do Japana, te u nekim delovima Kanade, Kalifornije i Argentine. Plodovi svih oraha su jestivi, ali orasi koje možete kupiti u prodavnicama većinom su plodovi persijskog oraha. Potrebno je 15 godina kako bi drvo naraslo i počelo davati plodove.

Syndicate content