Sasa - Pulsatilla grandis

sasa Sasa - Pulsatilla su veoma toksične i proizvode kardiogeni toksin i ohitoksin koji usporava rad ljudskog srca. Preterano unošenje ove biljke može dovesti do dijareje,povraćanja,grčeva,hipertenzije i na kraju kome. Američki starosedeoci su Pulsatillu koristili vekovima kao lek. “Blackfoot” pleme je koristilo ovaj cvet da izazovu abortus ili porođaj.Pulsatilla se nikako nesme konzumirati tokom trudnoće ili dojenja.ekstrati biljke se mogu koristiti za lečenje reproduktivnih problema kao što su predmenstrualni sindrom i epididimitis. Dodatne aplikacije biljnog ekstrata se koriste kao sedativi za lečenje kašlja.Koriste se i kao početni sastojak homeopatskih lekova koji nemaju toksične efekte drugih lekova jer su sastojci razređeni vodom dok molekuli početne supstance nemogu biti pronađeni u običajenoj količini.

Strižuša - Erysimum officinalis

strizusa Strižuša - divlja gorušica . Trava pevača poznata i pod latinskim nazivom Herba Erysimi. Vrlo korisna biljka za ljude čija profesija traži da mnogo govore, pevaju itd. i od toga promuknu, ili im se suši grlo i imaju čak bolove, kašlju, ili obole od zapaljenja grkljana, glasnih žica i dušnika. Strižuša je jednogodišnja biljka koja dosegne visinu do 70 cm , uspravna stabljika kao i listovi većinom su ljubičasto nahukani . Listovi s peteljkom krpasto su razdeljeni sa 2-3 para duguljastih nazubljenih postranih delova i sulicastim nejednako nazubljenim vršnim delom . Mali žuti cvetovi smešteni su u grozdasti cvat na krajevima izdanaka . Dosta duge komuške su uspravne , zašiljene i položene prema stabljici . Čitava biljka , kao i cvetovi , imaju veliku sličnost sa ostalim krstašica , a posebno sa poljskom rotkvom ( br. 120 ) sa kojom se često zamenjuje .

Srcopuc - Antennaria dioica

srcopuc Srcopuc ili smilje je dugovečna, bela, runom obrasla biljka, 1 2 decimetra visoka, sa lopatastim ili lancetastim lišćem. Ima jednu ili više uspravnih nerazgranatih cvetonosnih stabljika i nekoliko poleglih izdanaka, bez cvetova, sa malim prizemnim rozetama. Cvetne glavice zbijene na vrhu stabljike. Biljka je dugogodišnja: cvasti sa muškim cvetovima su bele, a sa ženskim žućkaste boje. Ova biljka raste po suvim sunčanim mestima u planinama. Cveta u maju. Stablo je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlakama. Donji listovi su sakupljeni u rozetu pri osnovi stabla, a ostali su naizmenično raspoređeni po stablu. Svi listovi su na licu zeleni, a na naličju srebrnasto dlakavi. Na vrhu stabla su glavičaste cvasti sakupljene od 3 do 12 u štit. Pošto je biljka dvodoma razlikuju se ženske glavice, koje su sa skoro končastim crvenim cvetovima, od muških čiji su cvetovi neugledni i cevasti.

Perunika - Iris germanica

perunika Iris cveta u svim bojama, ali najčešće u raznim nijansama plave. Cveta i u beloj, plavoj, žutoj, smeđoj, ljubičastoj, ružičastoj, crvenoj boji. Kod mnogih vrsta su dve boje u kombinaciji, pa prave jaki kontrast. Dlačice na laticama, najčešće tamne boje, daju posebnu lepotu cvetu. Sadrži eterično ulje, sluz, šećer, skrob, mast u kojoj ima miristinske i oleinske kiseline, vitamin C, kojega ima 600 mg u 100 gr. zelenog lišća. Rizom se kopa svake godine u augustu i septembru, sprema se bez korena, bez kore i pupoljaka koji se javljaju sa strane. Kada se oguli, odmah se stavlja u vodu da ne pocrni, pa se onda suši naglo na suncu. Nakon sedam dana se dalje suši na tavanu gdje ima promaje. Nema ugodan miris. Aroma mu se javlja kad odleži 2 godine. Leči od plućnih bolesti, hroničnog kašlja, astme i proširenja pluća (emfizema). Sok iz korena ili ekstrakt vodene perunike pokazao se kao dobar za zaustavljanje krvi, npr.

Suručica - Filipendula ulmaria

surucica Suručica, medunika ili konačara (Filipendula ulmaria) je biljka s dugovečnim korenom, iz kog izbija jednogodišnje stablo od 0,6 do 1 metra visine. Stablo ima crvenkastu boju i nema malja. Listovi su veliki, perasto isečeni na više pari nejednakih liski, od kojih ona što je na kraju ima tri dela od kojih je najveći srednji. Svi su zupčasti, okruglo-lancetasti. Cvetovi su mali, boje žućkastobele, sladunjava mirisa, mnogobrojni, kao kita na vrhu stabljike.obično raste pored reka i potoka na zemljištu koje zadržava vodu. Njeni listovi podsećaju donekle na paprat, a cvetovi su sitni, beli i skupljeni u cvast na vrhu stabljike. Suručica sadrži salicilna jedinjenja koja se u organima za varenje pretvaraju u salicilnu kiselinu, jedinjenje zahvaljujući kome suručica smiruje upale i ublažava bol. Kompanija Bajer je salicilna jedinjenja zaštitila pod komercijalnim imenom aspirin.

Proljevak - Gratiola officinalis

proljevak Višegodišnja zeljasta biljka. Stablo uspravno, oko 40 cm visoko, u gornjem delu četrorouglasto. Listovi kopljasti (lancetasti), pri vrhu krupno nazubljeni. Cvetovi pojedinačni, u pazuhu listova, mali, nežni, beličasti. Raste na dolinskim livadama koje se povremeno plave, pored stajaćih i tekućih voda. Nadzemni deo biljke u cvetu (Gratiolae herba). Skuplja se za vreme cvetanja, suši u tankom sloju, na promaji, u hladu. Hemijski sastav: u svim organima, naročito u cvetu sadrži oko 0,15% glikozida (graciolin, graciozid), zatim gorke materije, saponine, flavonoide. Biljka nije dovoljno hemijski istražena. Koristi se uglavnom kao narodni lek za čišćenje i povraćanje, kod reumatskih, kožnih i veneričnih bolesti, srčanih mana , katara mokraćnih puteva i sl.

Ren kao lek

ren Za bolesti pluća, bronhija i odbranu organizma od virusa nema efikasnijeg leka od sirupa od rena. Napravićete ga tako što u rendani ren dodate med, masu dobro izgnječite, iscedite gust sok, dodate malo vode, prokuvate, opet iscedite i sipate malo voćnog soka radi boljeg ukusa. Bez obzira na njegovu lekovitost, treba da znate da više od 80 mililitara soka od rena izaziva povraćanje dok 15 do 20 grama semena kuvanog u vodi može da izazove povraćanje i dijareju. Njegova uloga je da nadraži sluzokožu i da popravi opštu ishranu organizma, jer povoljno deluje na sve organe za varenje; zato je od znatne koristi kod skrofuloze, obilatog izbacivanja šlajma iz pluća, bolesnih desni i neaktivnih grudnih bolesti, tuberkuloze i dr. Od rena se pravi sirup koji je vrlo aktivan. I to na ovaj način: ren se oljušti i iseku se komadi u kolutove i razmeste na mreži (gazi ili sl.) iznad kakvog suda.

Jagorčevina protiv šlajma

jagorcevina Jagorčevina je jedna od prvih biljaka koja cvate u prolece, Počinje da cveta početkom aprila, a bere se sve do kraja maja. Ova biljka, u narodu poznata i kao jagorčika, jaglac ili jaglika, raste u planinskim područjima, na sunčanim obroncima, po livadama, šikarama. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka dlakava. Za izbacivanje šlajma iz pluća upotrebljava se koren ove biljke , au nedostatku korena i njen cvet . U korenu ima 8-10 % saponina , tj onog istog sastojka kakvog ima iu stranoj biljci koja se u tu svrhu upotrebljava senegi . Cvet stišava , umiruje , i tim svojim delovanjem povećava izbacivanje štetne sluzi iz pluća . Jagorčevina se primenjuje svuda gde je potrebno boriti se protiv umaranja srca zbog zastoja u bronhijama : kod bronhitisa , velikog kašlja , zapaljenja pluća , pre i posle " krize " .

Mirodjija

mirodjija Ova jednogodišnja biljka naraste do oko metar. Listovi su višestruko perasti, cvetici mali i žuti, dok su plodovi jajoliki. I stabljika i plodovi mirišu ugodno, a imaju tipican ukus. Potice iz Južne Evrope, voli suncana mesta, sadi se u nekoliko navrata cele godine. Najjacu aromu ima pre nego što procveta. Seckano sveže lišce mirodije poboljšava ukus zelenoj salati, zatim salati od krastavaca i paradajza, a prikladna je i za salatu od krompira. Primena mirođije kao začina ne traži nikakva objašnjenja . Da nije dobra ne bi se u svako jelo dodavala . Anason , morač , kim i mirođija , zasebno ili sve zajedno , čine grupu biljaka koje krepe stomak i teraju gasove , čime poboljšavaju varenje kod slabih organizama . Mirođija , isto tako kao morač , izvanredno deluje protiv štucanja , i to uzeta kao čaj . Naročito kod nervoznih ljudi , kod kojih umanjuje , pa i prekida sasvim štucanje , i povraćanje .

Miloduh - Hyssopus officinalis

miloduh Lekoviti Miloduh ili izop jeste mali polužbun 2-6 decimetara visine , sa stablom koje je pri dnu drvenasto , obraslo uspravnim i jako lisnatim granama . Lišće je linearno i kopljast , zatubasto i gotovo bez drške . U pazuhu ima pramenak od sitnijeg lišća . Koren je dugovečan . Cvetovi su plavi , ređe ružičasti ili beli . Kod nas se sadi po baštama , a divlja raste po kamenjarima " na istoku Srbije . Sadi se po baštama kao biljka za lek i za začin . Jako i prijatno miriše Cveta u julu i avgustu . Odvajkada u upotrebi kao lek .Upotrebljava se cela biljka , ali je najbolje uzimati vrhove stabljike s cvećem i lišćem . Smatralo se i smatra se da ima svojstvo da čisti pluća od svake nečistoće . U Engleskoj je bio cenjen zbog toga " što se mislilo da može sušiti plućne cevi od guste pene " , dakle , da deluje protiv kašlja i tegoba u prsima , pritiska itd.

Milogled - Sanicula europaea

milogled Miliče, ličarka , ličarica, omilen, ozdravica . Višegodišnja zeljasta biljka. Rizom vertikalan, snažan. Stablo visoko do 50 cm, bez listova, ređe sa 1-2 lista. Listovi prstasto deljeni, na 3-5 režnjeva. Cvetovi na vrhu stabla grupisani u štitastu cvast, beli ili ružičasti. Nekad je ova biljka smatrana kao sveopšti lek , otuda je i dobila ime sanikula.U njoj se nalazi malo materije što steže i zato se u popularnoj medicini i upotrebljava protiv proliva , srdobolje , odliva , naročito protiv pljuvanja krvi . Ova biljka se moze primenjivati za ispiranje u lečenju zapaljenja materice ( Metritis ) : po 1 kašiku na litar prokuvane vode .Upotrebljava se protiv pljuvanja krvi iz pluća iu lečenju pojava žutice , ma bila ona iu najslabijoj meri .

Lekovi iz prirode za lakšu menopauzu

soja Menopauza sa sobom nosi niz neugodnosti, ali sve simptome možete ublažiti sa nekoliko biljaka. Napadi vrućine, noćna znojenja, neredovna menstruacija, promene raspoloženja, gubitak seksualne želje. Sve se to dešava zbog promene hormona. Žena ulazi u novu fazu, koja traje od 45. ili 55. godine života,u sve više slucajeva i mnogo ranije, pa do 60-tih. Kada se jave neki od pomenutih simptoma, potrebno je menjati stil života, vežbati jogu i izbalansirati ishranu. Pomažu namirnice bogate fitoestrogenima , biljni estrogeni, medju kojima su, soja, laneno seme, beli luk, mladi grašak, susam, pšenica, ječam, bundevino seme, krastavci, kukuruz, jabuke, šargarepa, orasi, badem, bobičasto voće, borovnice, kupine, trešnje, ribizle, maslinovo ulje, papaja.

Liči – azijska trešnja

lici Liči je suptropska biljka, koja leti koristi visoku temperaturu i vlagu, a prezimi na hladnoći koja se ne spušta ispod tačke leđenja. Drvo je zimzeleno, sa tamnozelenim sjajnim listovima i naraste između 10 i 15 metara visoko. Danas je poznato oko 100 sorti ličija. Plodovi ličija su u obliku jajeta i dugi su oko 3 do 5 centimetara. Njihova gruba, hrapava i krhka ljuska je crvena ili ružičasta, obrasla dužim dlačicama. Kad se osuši postane smeđkasta. Meso ploda je bijelo, slatko-kiselkasto, a u središtu ima jako veliku košpu. Plod je osjetljiv, pa se najčešće može naći konzerviran.Ova čupava trešnja nije samo neobična voćkica, već je i vrlo zdrava. Kod nas je većinom možete naći konzervisanu, ali najbolje bi bilo da ih jedete sveže. Saznajte zašto su tako dobre. Ukusna i sočna, liči je pravi vesnik leta, a raste u provincijama Kvangtung i Fukien u južnoj Kini. Sveže su dostupne od jula do oktobra na tržnicama.

Biljka alpinia zerumbet, kriva za dugovečnost stanovnika Okinave

alpinia_zerumbet Prema dostupnim podacima , ljudi na Okinavi žive u proseku do 81,2 godina . Na ostrvu živi 1,2 miliona ljudi , a prema rezultatima ranijih istraživanja , svake godine 427 ljudi dostigne 100. godinu života . Shinkichi Tavada i njegova ekipa 20 godina su provodili istraživanje . Rezultati su pokazali da je tajna dugovečnosti stanovnika ovog ostrva biljka iz porodice đumbira Alpinia zerumbet ili , kako ga naziva lokalno stanovništvo , " getto " . Naučnici su napravili eliksir od srži biljke te ga testirali na glistama . Gliste su podeljene u dve grupe : one kojima je dat eliksir i one kojima nije dat . Rezultati su pokazali da je životni vek produžen za 22,6% kod onih glista koje su primale getto eliksir . Inače , pored srži biljke i njeni plodovi su korisni . U njima se nalazi oksidans " resveratrol " koji poboljšava imunitet .

Srebrna svilenica - Gymnema sylvestre

gymnema-sylvestre Srebrna svilenica ( lat. Gimnema silvestre ) je biljka penjačica , koja pripada porodici Asclepiadaceae . Raširena je u tropskim delovima Afrike , Azije i Australije . U istoriji se svilenica koristila za tretiranje različitih stanja od malarije do zmijskih ujeda . Aiurvedske knjige opisuju je kao lek za glikozuriju ( prisustvo šećera u mokraći ) i druge urinarne probleme . Već preko 2000 godina ova biljka se koristi protiv visokog šećera . Dan joj je naziv " gur - mar " , što u prevodu znači " uništavač šećera " . Nedavno joj je u velikoj meri porasla popularnost i drugde u svetu kao sredstvu za smanjenje šećera i mršavljenje . Prva naučna potvrda o učinku srebrne svilenica na dijabetes dobijena je pre 70 godina . Prema istraživanjima , njen je ekstrakt pokazao sposobnost smanjivanja indikatora dijabetesa tipa I i tipa II .

Syndicate content