Drača je i antiseptik

draca Drača - Paliurus spina cristi odavno je poznata kao antiseptik, prirodan lek delotvoran kod dijareje, dizenterije, zapalenja debelog creva, kao i u lečenju nervnih i reumatskih bolesti. U narodu je zovu još ljuta i crna drača, dračevica, žestica, čalija. Karakteriše je mnoštvo bodlji, sakrivenih ispod listova. Međutim, žućkasti cvetovi plene izgledom od maja do kraja jula, jer stvaraju guste grozdaste cvasti. Cvetovi imaju diskretan miris, ali su veoma medonosni zbog čega ih pčele obožavaju. Drača raste na toplim otvorenim kamenitim mestima, uz puteve, ali i uz drugo grmlje i živicu. Takođe, ljudi je sade i kao živu ogradu. Lekoviti deo biljke su plodovi koji počinju da dozrevaju u avgustu. Oblikasu diska, prečnika dva do tri santimetra, u početku žućkastozeleni, a kada sazru dobijaju žutonarandžastu boju. Svaki ima tri tvrde i drvenaste semenke.

Tikvice

tikvice Iako se radi o voću, većina nas ih tako ne doživljava i naziva ih povrćem. Tikvice potiču iz Amerike, imaju malo kalorija, a puno hranljivih sastojaka. Odlična su namirnica za mršavljenje, jer ispunjavaju želudac i na taj način daju sitost. Izvrstan su izvor vitamina B i C, mangana i kalijuma, dok su žute tikvice bogate i beta karotenom. Većina tih zdravih sastojaka nalazi se u kori, pa je nemojte ljuštiti s mladih plodova. Svakodnevno konzumiranje tikvica hrani organizam dijetalnim vlaknima, koja podstiču probavu, sprečavaju zatvor i čiste creva od toksina, a zbog toga predstavljaju odličnu prevenciju od raka creva, povoljno utiču na regulisanje šećera u krvi i smanjuju apetit, snižavaju holesterol, pa samim tim smanjuju rizik od arteroskleroze, srčanog i moždanog udara.

Ulje žutog noćurka

zuti-nocurak Lekovita svojstva žutog noćurka poznavali su još Indijanci i koristili ga za ublažavanje kožnih bolesti, čireva i rana, ali i za lečenje astme, prehlade i gripa. Pola kilograma noćnog cveta, kako još ovu biljku zovu, daje više snage nego sto kilograma govedine, tvrde dobro upućeni! Zato se kuvani koren noćurka u supi ili slanoj vodi preporučuje bolesnima i rekonvalescentima. Koren može da se jede i svež kao salata ili da se spremi u vidu turšije. Ulje noćurka sadrži esencijalnu alfa linolensku kiselinu, koja hrani mozak, povoljno deluje na nerve, štiti srce i krvne sudove. Osim toga, bogato je i gama linolenskom kiselinom koja reguliše sintezu i lučenje hormona i štiti ćelije od oštećenja i prevremenog starenja. Noćurak se smatra najbogatijim izvorom ove kiseline, kao i biološki aktivnog vitamina E.

Miloduh čuva organizam

miloduh Za miloduh (Hyssopus officinalis) se od davnina zna da čisti pluća od svake nečistoće. Engleske pristalice tradicionalne medicine smatraju da je izuzetno delotvoran protiv kašlja i tegoba u grudima praćenih osećajem pritiska. Oni, međutim, savetuju da ga ne treba uzimati odmah, već kada se upala stiša, odnosno kada temperatura padne, a sluz sazri. Tek tada miloduh je potpuno efikasan. Po njihovom mišljenju, na ovaj način treba postupati sa svim biljkama koje sadrže ulje i balzam, a u miloduhu ima žutog etarskog ulja u zavidnim količinama, gorkih materija, malo kamfora i sumpora. Sadrži i specifičan sastojak potašu, silicijum, tanin, saponin i priličnu količinu holina, koji podstiče rad svih organa, jačajući na taj način organizam u celosti. U narodnoj medicini miloduh se i danas naširoko primenjuje u lečenju astme i bronhitisa, a kao gorko sredstvo koristi se za jačanje želuca i uklanjanje smetnji prilikom varenja.

Kukuruz je antioksidans

kukuruz-secerac Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snižavaju holesterol, folnom kiselinom koja cuva krvne sudove i vitaminom B1 važnim za dobar rad mozga. Za vreme kuvanja ili pečenja kukuruza oslobadaju se molekuli koji štite organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala. To povećava antioksidativnu moć kukuruza. Iako u kukuruzu možemo uživati tokom cele godine, onaj koji jedemo s pocetkom jeseni sadrži najviše hranljivih materija. Mišljenje mnogih je da je sirovo povrće zdravije od kuvanog, ali to ne važi za kukuruz. Prilikom termičke obrade kukuruza, kuvanja ili pečenja, dolazi do oslobađanja molekula s antioksidativnom aktivnošću, što povećava njegove zaštitničke moći. Antioksidansi su molekuli koji pomažu organizmu u odbrani od štetnih slobodnih radikala i tako štite od niza degenerativnih bolesti, poput katarakte, raka, bolesti srca, Alchajmerove bolesti.

Crni slez

crnislez Crni slez - Malva silvestris, ima slično dejstvo kao i beli. Potiče sa istoka, ima crveno-crne dekorativne cvetove koji ukrašavaju bašte. Lepi cvetovi su najlekovitiji, kod nas su zastupljeni od juna do kraja septembra. Kada se oberu, pažljivo se suše na tamnom i vetrovitom mestu. Cvetovi sadrže sluz, tanin i antocijanski glikozid altein. Pomažu kod istih zdravstvenih tegoba kao i beli slez. Ova biljka voli humusna, topla, sunčana i od vetra zaštićena zemljišta. Čaj pripremljen na propisan način upotrebljava se za lečenje kaslja, katara, bronha, promuklosti, upale ždrela, nadutosti pluća (emfizem) i kod katara pluća. Preporučuje se za lečenje grčeva u želucu i crevima, bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokraće. Čaj se priprema tako što se u 2,5 dl vode stavi jedna kašičica crnog sleza i ostavi preko noći. Ujutru se čaj zagreje, procedi i pije.

Beli slez - za disajne organe

beli_slez Beli slez, althaea officinalis, koren se vadi u oktobru, jer tada ima najviše sluzi. Beli je borac protiv virusa i prehlada i jača imunitet. Među lekovitim čajevima, slez ima posebno mesto u kućnoj apoteci. Beli je više zastupljen, jer se od davnina koristi za odbranu od različitih bolesti. Odličan je borac protiv virusa i prehlada, olakšava iskašljavanje, ublažava simptome astme i jača imunitet. Iako je delotvoran u celosti, lekoviti sastojci su najviše skoncentrisani u korenu. Onaj koji je izvađen prve godine je najefikasniji, jer ima najviše sluzi. Kasnije postaje deblji i tvrđi, pa i manje kvalitetan. Prvo se oguli i osuši na temperaturi od 60 do 70 stepeni, da ne bi potamneo, a sluz se razložila, pa zatim isecka. Čaj od belog sleza pomaže kod kašlja, bronhitisa, a preporučuje se i kod bronhijalne astme. Koristi se i u lečenju upale debelog creva, dijareje i povraćanja kod odraslih i odojčadi.

Zašto treba da jedete pistaće

pistaci Osim što štiti arterije, snižavajuci nivo lošeg holesterola, ova grickalica, koju je najbolje da jedete bez soli, pomaže i u probavnim procesima i idealna je za dijabeticare i one koji to ne žele da postanu. Rezultati jedne britanske studije pokazuju da omiljena zdrava grickalica mnogih sladokusaca ne oslobađa štetne masti u našem organizmu, već ubrzava proces mršavljenja. U ovim ukusnim grickalicama krije se pravo bogatstvo lekovitih sastojaka. Pistaći, voljene grickalice i ne baš redak sastojak poslastica, često se izbegavaju zbog komplikovanog načina čišćenja. Taj naporni put do ukusnog ploda se ipak isplati, i to ne samo zbog fantastičnog ukusa. Ovi hrskavi plodovi sadrže dosta proteina, celuloze, gvožđa, vitamina B1 i vitamina E. Takođe, pistaći sadrže najmanje kalorija od svih orašastih plodova, pa se u 28 grama, odnosno u 50 pistaća nalazi 160 kalorija, ali i tri puta više vitamina B6.

Magnezijum - hrani srce, mišiće, živce, kosti...

magnesium Magnezijum je jedan od najvećih pomagača u organizmu - učestvuje u više od 300 biohemijskih reakcija. Neophodan je za normalan rad kardiovaskularnog, nervnog i mišićnog sistema, imunitet, čvrstoću kostiju i zuba, pretvaranje hrane u energiju, ravnotežu krvnog pritiska ... Odlično pomaže protiv hroničnog umora, teskobe, glavobolje, zatvora (opstipacije) i menstrualnih grčeva, a posebno se preporučuje dijabetičarima zato što poboljšava efikasnost insulina. Telo ne može samo da proizvede magnezijum, pa ga valja svakodnevno unositi hranom. Preporučen dnevni unos magnezijuma za zdravu odraslu ženu je 350 miligrama na dan, a za odraslog muškarca, trudnice i dojilje 450 mg. Sveže i celovite namirnice. Magnezijum se nalazi u brojnim namirnicama, ali prilično je osetljiv i lako se "izgubi" u industrijskoj preradi i kuvanju, pa je hranu bogatu magnezijumom najbolje jesti što je moguće svježiju iu celovitom obliku.

Jabukovo sirće svestrani pomagač

jabukovo-sirce Nekoliko gutljaja razređenog jabukovog sirćeta podiže energiju i uklanja žgaravicu. Jabukovo sirće navikli smo da jedemo u salatama i drugim jelima, ali ovaj kiseli 'moćnik' zbog svojih lekovitih svojstava već stotinama godinama koristi se iu druge svrhe. Ogroman je pomagač u domaćinstvu, a na koje sve načine jabukovo sirće možete koristiti kako biste si maksimalno pojednostavili život otkrivamo u narednih 15 tačaka..... Neutrališe mirise. Ako se u vašem domu oseća neprijatan miris koji nikako da nestane, stavite malu količinu jabukovog sirćeta u posudu tamo gde se miris oseti i ubrzo ćete uživati u ugodnoj aromi koja prožima prostor...... Ubija korov. Pomešajte dve litre jabukovog sirćeta, četvrtinu šoljice soli i pola kašičice deterdženta za suđe. Pošpricajte korov ovom mešavinom koja će ga efikasno ubiti. Pazite da pri tom ne pošpricate biljke koje želite zadržati. ....

Med od bundeve

med-bundeva Možda nikada niste čuli za med od bundeve, ali ova ukusna namirnica toliko je zdrava za organizam da ćete je verovatno jesti svaki dan. Zbog velikog sadržaja vitamina i karotena, ovaj med ojačava imunitet, a zahvaljujući svom blago laksativnom i diuretskom delovanju, odličan je izbor kod problema hroničnog zatvora i različitih oboljenja debelog creva. Tu se spisak njegovih pozitivnih dejstva po organizam ne završava. Posebno je delotvoran kod izlučivanja žuči i problema sa jetrom i bubrezima, a dobar je izbor i za osobe sa povišenim holesterolom. Smatra se i prirodnim lekom za mokraćne puteve. Kako da napravite med od bundeve sami?..... Isecite vrhove zrele bundeve i uklonite semenke i vlakna. U rupu koju ste izdubili sipajte med koji ili smeđi šećer, pa poklopite odsečenim vrhom bundeve. Ostavite da stoji deset dana na hladnom mestu. U tom periodu, šećer u bundevi će se otopiti.

Kalijum - pomaže održavanju normalanog pritiska

banane Kad je reč o ishrani sa povišenim pritiskom, najglasnija su upozorenja da treba ograničiti unos natrijuma odnosno natrijum hlorida (soli), no za uravnoteženje krvnog pritiska ključan je i kalijum! Istraživanja pokazuju: ako smanjite unos soli, a jedete više hrane bogate kalijumom, možete znatno smanjiti rizik od moždanog i srčanog udara. Kalijum je među najvažnijim elektrolitima, neophodan je za normalan rad kardiovaskularnog sistema i bubrega, prenos nervnih impulsa, čvrstoću kostiju i zuba, rad mišića, ravnotežu vode, metabolizam ugljenih hidrata i belančevina ... Manjak kalijuma u ​​organizmu može izazvati bol i grčeve u mišićima, slabost, vrtoglavicu, zatvor (opstipaciju) i nepravilan rad srca. Preporučena je količina kalijuma za odrasle 4700 miligrama (odnosno 4,7 grama) na dan, no procenjuje se da je prosečan dnevni unos kalijuma gotovo dvostruko manji - otprilike 2500 miligrama.

Camu Camu

camu-camu Camu Camu (Mirciaria dubi) bobice su voće koje raste kao tropsko žbunje u plavnom području Amazonskih kišnih šuma. Podseća na masline po obliku i veličini, dok mu boja varira od crveno-zelenkaste do tamno ljubičaste tokom sazrevanja. Domorodački narod Amazona ih sakuplja tokom kišne sezone direktno iz svojih čamaca i koriste ih vekovima u svojoj tradicionalnoj medicini..Osim toga, ovo neverovatno voće je bogato antioksidansima, aminokiselinama, fitonutrijentima, vitaminima i mineralima što ga čini idealnom namirnicom za jačanje imuniteta. Vitamin C deluje kao snažan antioksidans i kao takav štiti naše ćelije od slobodnih radikala. To je vitamin koji se obično spominje kada je reč o prehladi i gripi. Uzimanje vitamina C u ovom slučaju zaista pomaže, jer jača imunološki sistem i pruža odbranu od nepovoljnih spoljnih uticaja.

Ove kućne biljke čiste vazduh od plesni i otrova za kratko vreme

spathiphillum Svemirska agencija NASA je proučavala kućne biljke koje mnogi imaju i otkrili da neke bolje filtriraju vazduh i uklanjaju isparljive organske spojeve. Izdvojili su 6 kućnih saveznika. Ove kućne biljke čiste vazduh od plesni i otrova za samo 6 sati. Nabavite nekoliko biljaka sa liste i udišite čistiji vazduh. Biljke u domu ne samo da su zaslužne za više kiseonika, već neke od njih imaju sposobnost čišćenja vazduha od otrova i plesni, a time ga ukućani manje udišu, što je svakako odlično za zdravlje. One filtriraju vazduh od, na primer, raznih građevinskih materijala, boja, prašine ... To nisu samo "bapske priče" - već je NASA došla do tog zaključka nakon proučavanja kućnih biljaka. Otkrili su da neke vrste bolje filtriraju vazduh i uklanjaju isparljive organske spojeve od drugih, piše Health ektremist.

Kikiriki dobar za mozak

kikiriki Za njegov plod se smatra da je, kao i ostale grickalice, srodan orašastom vocu, ali nije. On je, zapravo, leguminoza, to jest, srodan je pasulju i grašku. Kikiriki (Arachis hipogaea L.) pripada porodici lepirnjače (Familiae Papilionaceae). Prirodni je antiinflamatorik, antioksidant, afrodizijak, emolient, ekspektorant, galaktogog, karditonik, laksativ, pektoralima. Domovina kikirikija je Brazilija odakle su ga Španci preneli u Evropu početkom 16 veka. Kikiriki je bio hrana stare civilizacije Inka od kojeg su dobijali ulje, brašno i griz. Kikiriki se ubrajaju u namirnice koje hrane mozak. Naučna istraživanja potvrđuju da kikiriki pojačava memoriju i koncentraciju te sluh.

Syndicate content