Groždje - oduvek sa ljudima

Sa skoro 100 % -tnom sigurnošcu možemo reci da su najraniji ljudi koji su uživali u groždu bili vec lovci-sakupljaci, ljudi predcivilizacijske ere. Pretpostavlja se da je prvo grožde raslo oko obala Crnog Mora od kuda se širilo prema jugu. Prvi kultivari datiraju se pre oko 8000 godina, a pre 4000 godina Egipcani i Fenicani razneli su ga narodima uzduž svojih trgovackih ruta. Iako je suvo grožde nadjeno u egipatskim i drugim predbiblijskim grobnicama sirom srednje Azije i istocne Evrope, na uzgoju groždja i vinu mora se zahvaliti starim Grcima. Neskromnog panteona, i groždju te soku groždja nadenuli su zaštitnika - Dioniza, da bi kasnije ne toliko cedan bio uveden i bog vina - Bahus. Veruje se da su prva vina nastajala u najmanju ruku nekontrolisano, pošto na visokim temperaturama sok groždja vrlo brzo fermentira. Takva vina bila su gusta, sirupasta i slatka - prava dionizijevska poslastica.

Kesteni mirišu zdravo

Niko ne može da odoli mirisu pečenog kestena koji se širi ulicama još od 16. veka. Reč je o dragocenom voću kojeg dvostruki omotač štiti od propadanja. Jedina mu je mana visoka energetska vrednost, ali je zato odličan za decu, sportiste, starije i sve izložene većem fizičkom naporu. Od ostalih orašastih plodova razlikuje se nižim nivoom masti, i jedini sadrži vitamin C. Za razliku od plodova oraha, leske i bukve, kojima je glavni sastojak masno ulje, glavni sastavni deo kestena je skrob, kog u sirovom semenu ima oko 44 posto.
Zbog visokog sadržaja skroba, od kestena se može dobiti brašno koje se, samo ili pomešano sa brašnom žitarica, koristi za pravljenje hleba i peciva. Brašno od kestena, zbog svoje lake varljivosti, pogodno je u ishrani starijih i dece.

Nepoznata Dunja

Dunja je po mnogo čemu jedinstveni plod prirode, zbog čega očekuje da se budućnosti prehrambena industrija okrene proizvodnji i ponudi novih delikatnih proizvoda Dunja je bliski srodnik biljaka Rosaceae čiji su najpoznatiji predstavnici jabuka i kruška pa se retko uspešno uzgaja van klime slične mediteranskoj, a na čijem se čelu s 25 % svetske proizvodnje nalazi Turska. Domovina ove voćke leži između Kaspijskog i Crnog mora, tzv. kavkaske regije koja obuhvata severni dio Turske, Gruziju i Armeniju gde se još uvek može naići na divlja i samonikla stabla s tvrdim i nepravilnim plodovima. Pismeno se dunja prvi puta javlja u spisima o grčkim svadbenim običajima iz 6 veka. pre Hrista gde je bila deo rituala u kojem je označavala plodnost i bila posvećena boginji ljubavi. Navodno su je trudnice trebale konzumirati u pozamašnim količinama da bi rodile sinove!

Majkina dusica

Poštovanje u narodu i široku primenu u narodnoj medicini, majčina dušica je svojski zaslužila. Ulazi u sastav brojnih recepata za najrazličitije bolesti. Nema nijednog otrovnog sastojka, pa može da se pije neograničeno vreme i u neograničenim količinama. Njeni isparljivi lekoviti sastojci izlučuju se disajnim putevima i, delimično, kroz kožu, pa ako se koristi duže vreme, sama, ili još bolje, pomešana sa pitomom nanom, daje prijatan dah iz usta i ugodan miris čitavog tela. Glavni sastojci majčine dušice su antiseptični i zaustavljaju razvoj patogenih klica, a neke od njih potpuno eliminišu. Preporučuje se protiv svih organskih slabosti. Ona isteruje gliste kod dece i sprečava želudačne grčeve. Pomaže nervnom sistemu protiv depresije, mrzovolje, apatije i nesanice. Povoljno utiče na krvotok, protiv glavobolje, vrtoglavice, šuma u ušima. Dobra je protiv kašlja, angine, upale pluća.

Neke vrste povrca deluju loše na giht

Osobe koje pate od vrlo bolnog oblika artritisa - gihta trebale bi da paze koje povrce konzumiraju, jer neke vrste, poput na primer spanaca i prokelja sadrže aminokiselinu purin, koja šteti takvom organizmu, izvestili su predstavnici jednog nemackog medicinskog osiguravajuceg društva. Produkt purina je mokracna kiselina. Ona u telu stvara kristale urata cije nakupljanje u zglobovima prouzrokuje napade, koji su ponekad vrlo bolni. Konzumiranje vecih kolicina mesa, morskih plodova, piva i drugih alkoholnih pica, zatim graška, pasulja, sociva, spanaca i prokelja može pogoršati stanje kod osoba koje pate od gihta. Da bi osigurali dovoljnu kolicinu belancevina, osobe koje pate od gihta mogu konzumirati mleko, sir i jaja, u kojima ima malo purina. Giht je poznat još od 5 veka. pr. Krista kada je Hipokrat, medu ostalim, savetovao nekonzumiranje alkohola i poseban režim ishrane.

Rogač zaboravljena biljka

rogac Rogač (Ceratonia silikua, L.) je samoniklo drvo ili grm iz porodice mahunarki (Leguminosae), koje raste među makijom, maslenica, po šumama i kamenitim mestima. Drvo je široke krošnje i do 15 m visoko, a plod je 20 cm duga mahuna, zelene boje koja sazrevanjem prelazi u tamnosmeđu. Mahune sazrevaju krajem leta.Rogač je u upotrebi još od drevnog Egipta, a semenke su čak nekada korišćene za vaganje dijamanata. Osim za pripremanje jela, rogač je korišćen i kao lek protiv kašlja i bolnog grla. Korišćen je kao važan izvor šećera, pre masovnog uzgoja šećerne repice, a danas ga najviše koriste kao zdraviju zamenu za čokoladu i kakao. Rogač ima analgetička, antialergijska, antibakterijska i antiseptička dejstva i sadrži značajne antioksidante. Poboljšava probavu i snižava nivo holesterola u krvi. Korišćen je i kao lek protiv proliva.

Beli luk protiv karcinoma pluća

beli_luk Studija objavljena u časopisu "Cancer Prevention Research" potvrdila je pozitivan uticaj konzumacije belog luka na prevenciju i smanjenje rizika od karcinoma pluća, jednog od najučestalijih uzroka smrtnosti muškaraca i žena. Kod pušača rizik smanjuje za trećinu: beli luk Istraživanje sprovedeno na 5.976 ispitanika u Kini u periodu od 2003. do 2010., se zasnivalo na podacima sakupljenim putem intervijua sa ispitanicima koji su ukazivali na ishranu, prehrambene navike i način života ispitanika, uključujući unos belog luka pogotovo kada se radi o pušačima. Rezultati istraživanja su pokazali da su ispitanici koji su unosili beli luk dva ili više puta sedmično imali smanjeni rizik od karcinoma pluća za 44 odsto, dok je rizik kod pušača bio smanjen za 30 odsto. Autori studije istakli su da redovan unos belog luka, u zavisnosti od količine, može da ima preventivni uticaj na karcinoma pluća.

Ruzmarin - začin i lek

ruzmarin Ruzmarin je grmolika biljka koja potiče iz mediteranskih krajeva, no danas se uzgaja širom Evrope iu Americi. Ime je dobio po latinskim rečima ros (rosa) i marinus (more), u prevodu "morska rosa", budući da na njegov rast povoljno utiče morski povetarac koji prenosi vlagu. Kroz istoriju je ruzmarin bio vrlo omiljen, a posebno mesto među biljkama ima zbog simbolizma za koji je vezan. Više od hiljadu godina je cenjeni začin i prirodni lek, kojeg su voljeli i grčki bogovi. U starom veku bio je posvećen Afroditi, boginji lepote i ljubavi. Stari narodi su bili dobro upoznati sa ovom biljkom, koju je pratio glas da poboljšava pamćenje, pa su je grčki studenti stavljali na glavu kada su pripremali ispite. U staroj Engleskoj ruzmarin je bio simbol vernosti, iz čega je nastao običaj da se na svadbi odeća kiti ruzmarinom... Ljudi vekovima koriste cvetove ruzmarina i izdanke u cvatu.

Čili paprike

chili Čili, kajenski biber i feferoni su ljute papričice iz porodice Capsicum. Popularne su zahvaljujući svojem ljutom okusu koji je neizostavan deo mnogih jela i umaka. Svoj ljuti ukus papričice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin. Čim više kapsaicina sadrži, tim je paprika ljuća. U većim količinama kapsaicin peče usne, jezik i grlo te tjera na plač. Većina ljudi ipak voli umereno ljuti ukus koji poboljšava ukus hrane i stimuliše probavu. I nije samo to - čili pruža brojne dobrobiti za zdravlje. Kapsaicin papričicama daje ne samo ljutinu, nego i posebna lekovita svojstva zbog kojih ih možemo svrstati među najzdravije namirnice sveta. Deluju antiupalno, zahvaljujući kapsaicinu, čili ima protivupalna svojstva. Kapsaicin snažno blokira supstanciju P, koja je povezana s upalnim procesima u organizmu. Redovni unos čilija može služiti kao odlična prevencija artritisa .

Lekovitost lanenog ulja

laneno-ulje U narodu još poznat i kao ćeten ili preslej, lan se smatra jednom od najstarijih pripitomljenih biljaka na Zemlji. U vreme naših baka, poput mora plavi nasadi lanenih cvetova bili su čest prizor. Ova se biljka u to doba naveliko koristila za izradu tkanina jednostavnim alatima u kućnoj radinosti. Lekovita svojstva malih semenki korišćena su i za olakšavanje mnogih zdravstvenih tegoba te održavanje dobrog zdravlja. Danas se lan neopravdano zanemaruje, a iznimna vrednost njegovog semena poznata je tek upućenima u znanja o zdravoj ishrani. Lan je prirodni biljni izvor visokih koncentracija esencijalnih masnih kiselina (od čega je većina višestruko nezasićenih), dijetalnih vlakana, esencijalnih aminokiselina, te brojnih drugih vrednih nutrijenata. Semenke lana sadrže vitamine B, C, E, fitosterole, te minerale kalcijum, selen, bakar, gvožđe, cink, natrijum, magnezijum, fosfor i kalijum.

Štucanje

stucanje Štucanje nastaje usled nadražaja živaca ili moždanih centara koji kontrolišu disajne puteve, naročito dijafragmu, i počinje uglavnom kad jedete i pijete alkoholna ili gazirana pića.. Štucanje je posledica nekontrolisanog grčenja dijafragme, sloja mišića koji odvaja grudnu šupljinu od trbuha, a osim navedenih okidača, to mogu još biti i pušenje ili hladno piće uz topao obrok. Bezopasno je ako traje manje od sat vremena, no ako se ponavlja danima ili nedeljama, moglo bi biti simptom upale pluća, bolesti bubrega, jednjaka, gastritisa ... No u tom je slučaju najbolje savetovati se s lekarom. A da biste sprečili štucanje koje traje samo nekoliko minuta, pripazite da jedete i pijete sporije, no postoje i brojni trikovi kojima ga vrlo brzo možete zaustaviti. Među najuobičajeniji je taj da lagano nagnete glavu unazad, suspregnite dah, brojite do deset i izdahnete.

Prirodni lekovi za migrenu

lavanda Migrene su često prouzrokovane pojedinim vrstama hrane i hemikalija , o čemu čak i oboleli nedovoljno znaju . Dobra je vest , koju prenosi Natural Nevs , da promene u ishrani , pojedine trave i dodaci ishrani mogu smanjiti tu vrstu glavobolje . Evo na šta valja obratiti pažnju ....Izbegavajte aditive , pojačivače ukusa i veštačke zaslađivače , jer kod nekih osoba mogu izazvati reakcije koje su okidači za pojavu migrene . Uprkos brojnim popratnim pojavama koje izaziva aspartam , FDA je dozvolila da se taj veštački zaslađivač vrati na tržište . Umesto veštačkih , mogu se koristiti i prirodni zaslađivači poput stevije ... Izbegavajte hranu koja izaziva migrene : čokoladu , alkohol , pića koja sadrže kofein , gotove sokove , rafinirani šećer , genetički modifikovanu hranu , žitarice koje sadrže gluten , zrele sireve i kikiriki .

Voda je najzdravija

Ne pijemo dovoljno vode, pokazuju istraživanja. Mnogi od nas vodu uzimaju samo kada su žedni, što nikako nije dovoljno. Lekari upozoravaju na to da pijenje vode treba da postane navika, jer je žeđ znak da je dehidratacija organizma već nastupila. U našem telu voda je otapalo, rashlađivač i prevoznik minerala i drugih značajnih elemenata. Sastavni je deo svakog tkiva. Tako ona čini 70 odsto našeg tela, 85 odsto krvi, 80 odsto mozga, 70 odsto mišića i 10 odsto zuba. Nužna je za regulaciju telesne temperature, prenosi hranljive sastojke i uklanja otrove i otpade, održava zapreminu krvi i omogućava rad svake ćelije. Često se mogu čuti dileme da li je voda koju pijemo dobra ili ne. Najčešće se govori o tvrdoj ili mekoj vodi. Tvrde vode sadrže više kalcijuma i magnezijuma, što bi značilo da su bolje za zdravlje.

Grožđe - i ukus i zdravlje

grozdje Vinova loza je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Danas u svetu postoji oko 8000 vrsta grožđa. Grožđe je odličan izvor vitamina C i vitamina grupe B (osim B12), koji su važni za izmenu ugljenih hidrata i povoljnu utiču na nervni sistem. Od minerala, grožđe sadrži kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, mangan, natrijum, bakar, cink i gvožđe. Sok od grožđa je bogat vitaminima A, B i C. Sto grama svežeg grožđa sadrži samo 69 ​​kcal, 0,72 grama proteina, 0,16 grama masti, 18,10 grama ugljenih hidrata, 0,9 grama vlakana i dijetetskih 15,48 grama grožđanog šećera ..Grožđe obiluje polifenolima - prirodnim materijama koje štite srce i krvne sudove. Polifenoli iz grožđa su snažni antioksidansi i štite telo od prevremenog starenja, bolesti i propadanja. Konzumacija grožđa poboljšava protok krvi, sprečava nakupljanje holesterola, poboljšava rad srca i smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.

Sladić - Glicirrhiza glabra

sladic Ako tražite univerzalni lek i naišli ste ga u sladiću. Reč je o višegodišnjoj biljci, latinskog imena Glicirrhiza glabra, koja naraste do jedan metar visine. Obeležavaju je grozdasti duguljasti cvetovi bledoljubičaste boje. Listići su jajoliki, dugi 2-4 centimetra, a široki polovinu svoje dužine. Sladić je poznat širom sveta po svom izuzetno slatkom korenu, koji se koristi u lečenju dugog spiska bolesti. Sladić je poznat milenijumima. Drevni Egipćani su ga koristili kao lekovito sredstvo, a pronađene su i njegove zalihe u grobnici kralja Tuta. Egipatski hijeroglifi prikazuju ga kao popularno muško piće. Njegova primena protiv ćelavosti i drugih bolesti zabeležena je još 360. godine pre nove ere u Rimu. Moderni bomboni od sladića datiraju iz 17. veka iz Holandije. Holandija je tada bila jedna od najmoćnijih država pa su njeni mornari širom sveta proširili ovu poslasticu.

Syndicate content