Cvekla jača imunitet

cvekla Svakodnevno konzumiranje pola decilitra soka od cvekle znatno ce smanjiti povišeni krvni pritisak, pokazalo je istraživanje britanskih naucnika. Nutricionisti cveklu posebno preporučuju u dijetalnoj ishrani, za čišćenje organizama od toksina i jačanje imuniteta. Bogata vitaminima, mineralima i vlaknima, cvekla je pravi "eliksir zdravlja". Nutricionisti je posebno preporučuju u dijetalnoj ishrani, za čišćenje organizama od toksina i jačanje imuniteta. Sadrži gotovo sve važne minerale - kalijum, kalcijum, fosfor, natrijum, magnezijum, gvožđe, bakar, mangan, fluor, jod, sumpor, litijum i brom, kao i vitamine C, B1, B2 i B12. Istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje cvekle sprečava gubljenje minerala iz kostiju i zuba, usporava starenje i pojavu ateroskleroze, podstiče rad creva.

Ulje s belim lukom

ulje-sa-belim-lukom Napravite prirodni preparat koji će vam biti od koristi u borbi protiv brojnih oboljenja i infekcija. Beli luk ima izuzetna lekovita svojstva i trebalo bi češće da se nađe ne samo u vašim jelima, već i kao sastojak prirodnih preparata. Preparat od maslinovog ulja i belog luka možete koristiti kao lek protiv brojnih upala, infekcija, herpesa, gubitka kose, akni... Potrebno je... nekoliko čenova belog luka... maslinovo ulje (količina maslinovog ulja zavisi od veličine tegle u kojoj ćete držati preparat).... Očistite čenove belog luka i propržite oko minut na maslinovom ulju. Zatim izgnječite luk, stavite usitnjen beli luk u teglu i prelijte maslinovim uljem. Zatovrite teglu i čuvajte lekovitu mešavinu na svetlom mestu (ali ne na direktnom suncu) od 24 do 48 sati. Nakon toga procedite smesu i proceđenu ulje sipajte u flašicu ili teglu i čuvajte na tamnom mestu.

Koren cikorije

cikorija Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ova biljka čisti i jača želudac, jetru, bubrege i slezinu, popravlja varenje, odvaja prekomernu žuč, leči žuticu i anemiju. Cikorija (Cichorimu intybus) ima izuzetna lekovita svojstva i zauzima posebno mesto u narodnoj medicini. Iako je korovska biljka, koja plavim cvetovima ukrašava livade i deonice pored puta sve do kasne jeseni, mnogi je namenski gaje u bašti. Svaki njen deo je lekovit, najviše koren, koji je vretenast i dugačak i vadi se u jesen ili rano proleće. Nakon vađenja se opere i iseče po dužini, naniže na konac i suši na vazduhu, a potom pakuje u vreće od jute. Koren nema jak miris, a ukus je pomalo gorak. Od lekovitih sastojaka sadrži najviše cikorietola, inulina i drugih derivata voćnog šećera.

Betonika

betonika Betonika (Betonica officinalis) je malena biljka s duguljasto-jajastim crvenim listovima što su nazubljeni na svojim krajevima. Cvetovi su skupljeni u 10 cm dugacki cvat sa ružicasto-modrim cveticima. Betonika je moćni čistač organizma, a pogotovo inficiranih rana. Ime je dobila jer se ponaša kao čelična armatura, koja sve loše vezuje za sebe. Zbog svojstava i izgleda koji poseduje, narod je još zove klas, gusar, čistač, bukvica... Na vlažnim brdskim livadama, svetlim šumskim proplancima, sunčanim obroncima, pored jaraka i potoka, može da se prepozna po ružičastim cvetovima nalik klasu sve do kraja oktobra, a ako je lepo vreme i početkom novembra. Lekoviti delovi su listovi i koren, koji se sakupljaju dok biljka cveta. Suše se na senovitom i provetrenom mestu. Betonika može da se koristi i u svežem stanju, tako što se uberu vršni delovi sa cvetovima i dva reda listova od dve ili tri biljke.

Kora mandarine

mandarina-kora Mirišljava kora mandarine sadrži više flavonoida i antioksidansa nego plod, a uz njihovu pomoć organizam bolje iskorišćava vitamin C, odupire se bolestima, pa čak i raku. Studija sprovedena u Velikoj Britaniji pokazala je da salvestroli iz kore mandarine mogu navesti ćelije raka na samouništenje. Još se čekaju rezultati Kliničnog istraživanja na ljudima, ali preliminarna ispitivanja pokazuju da bi suplementi na bazi ovog spoja mogli pomoći obolelima od raka. U belom delu kore nalazi se nobiletin, koji se u eksperimentima na miševima pokazao efikasnim u sprečavanju gojaznosti i arteroskleroze, a pomogao im je u regulaciji nivoa šećera u krvi. U studiji iz 2004. godine pokazalo se da spoj polimethokilated flavones (PMFs) koji se nalazi u kori mandarine pomaže u suzbijanju lošeg holesterola.

Muška neplodnost - Oligospermija

oligo Nizak broj spermatozoida (Muška neplodnost - Oligospermija) jedan je od glavnih uzroka neplodnosti kod muškaraca. Smanjen broj spermatozoida u spermogramu, predstavlja problem kod začeća, a problem mogu predstavljati i obezglavljeni, slabo pokretni ili potpuno nepokretni spermatozoidi. Publikacija o problemima muške neplodnosti u braku nije bila do pre 50 godina, a posebno ne publikacija o muškarcima sa tim problemom... Sterilni brak podrazumeva supružnike koji nemaju dece i pored želje za njom, nakon dve godine braka. Sterilnih brakova ima u svetu, a po različitim statistikama iznose između 10 i 12%, a po nekima čak i do 16%... U današnje vreme ima sve više institucija koje naučno istražuju uzroke neplodnosti muškaraca. Stručna medicinska pomoć podrazumeva najpre detaljan fizički pregled muškarca i genitalnog predela

Srčenica

srcenjak2 Veoma rasprostranjenu travu srčenjak (potentilla erecta), koja raste po vlažnim livadama, pašnjacima i šumama, u tradicionalnoj medicini smatraju izuzetno delotvornom protiv infekcija grla, usne duplje i hemoroida. Latinski naziv nastao je od reči potentia, zbog snažnog dejstva. Trava od srca ili petoprsta, kako je narod još zove, ima listove koji podsećaju na pet prstiju. Lekoviti deo je koren, koji se vadi do kasno u jesen. Očisti se od zemlje, opere i suši na suncu. Nepravilnog je oblika, kvrgav, oporog ukusa i bez mirisa. Kada se izvadi ima belu boju, a vremenom poprima crvenu nijansu zbog sastojka flobafena. Stajanjem gubi lekovitost i ne treba ga koristiti duže od godinu dana. Ova biljka ima mnoštvo lekovitih sastojaka, a više od petine čine tanini, blagotvorni su za kožu i sluzokožu, apsorbuju belančevine koje su najčešći izvor za razvoj infekcija. Takođe ubrzavaju zarastanje rana i opekotina.

Vitamin K

vitaminK Vitamin K nije toliko "razvikan" poput, na primer, vitamina C, ali zato nije manje važan - naprotiv! O njemu nam doslovce zavisi život jer u slučaju povreda omogućava normalno zgrušavanje krvi. Poznat je kao koagulacijske vitamin, pa je zato i nazvan vitaminom K. Postoji nekoliko oblika vitamina K, zavisno o izvoru. Vitamin K1 nalazi se u biljnim namirnicama, osobito u zelenom lisnatom povrću. Vitamin K2 sadrže namirnice životinjskog porekla. Manje količine vitamina K2 naš organizam i sam proizvodi pomoću bakterija u crevima. Vitamin K3 dobija se sintetski. Istraživanja su pokazala da je biljni K1 najefikasniji oblik vitamina K u zaštiti od osteoporoze i preloma, jer omogućava taloženje kalcijuma u ​​kostima, a ujedno sprečava stvaranje osteoklasta (ćelija koje razgrađuju kosti).

Raštan, lisnati kelj

rastan Raštan (Rašćika, raštan, lisnati kelj - Brassica oleracea acephala, zeljasto je mediteransko povrće dostupno u sva godišnja doba. Zelene je boje, a ukus joj se može opisati kao slatko-gorkast. Iako se uzgaja još od davnina, naučnici su tek nedavno otkrili da sadrži pravo bogatstvo nutrijenata. Poreklo raštana je nepoznato, ali uzgajali su je još u doba faraona u starom Egiptu. Jeli su je i stari Grci i Rimljani, a kod nas su je ljudi počeli saditi početkom četvrtog veka. Raštan se smatra jednom od najzdravijih namirnica na svetu, i to ne bez razloga: siromašna je kalorijama, a bogata vitaminima i mineralima. Ova kupusnjača nalazi se na samom vrhu kad je reč o količini vitamina A i kalcijuma. Osim vitamina A, raštan sadrži i sve vitamine iz grupe B i vitamin E, a 100 grama raštike pokriva dnevne potrebe za vitaminom C.

Kumkvat - Zlatna pomorandža

kumkvat Kumkvat je agrum iz porodice rutvica. Spominje se u kineskoj literaturi iz 12. veka pa se stoga veruje da i potiče iz Kine gde je poznat po imenima chin-chit (zlatna pomorandža), chin-kan (zlatna mandarina) i chin-tou (zlatni pasulj). U 19. veku njegov uzgoj se u velikoj meri proširio na područje Amerike i Evrope, a danas je posebno zastupljen u Brazilu, Španiji, Argentini, Kaliforniji i južnoj Africi. Zbog patuljastog rasta, bogate zelene krošnje i lepih cvetova, širom sveta je popularan kao ukrasno drvo. Uzgajan kao saksija predstavlja neodoljiv ukras balkona i terasa. Kao namirnica, opravdava pridev «zlatni», jer je prava riznica hranjivih materija. Prava vrednost ovog agruma su njegovi atraktivni maleni plodovi koji su bogata riznica važnih nutritivnih materija. Žutonarančaste su boje, ovalnog ili okruglog oblika, veličine 3-5 cm.

Planika - Arbutus unedo

planika Planika, maginja ili jagodnjak zimzelena je grmolika biljka iz porodice Ericaceaea, prosečnog rasta između 5 i 10 metara. Njeno stanište proteže se širom Mediterana, sve do Irske i Engleske, Mikronezije te čak i toplijih delova Azije. Planika je izrazito specifična biljka koja poseduje dugu fazu cvetanja i formiranja ploda. Njen samooprašujući dvopolni cvet javlja se između oktobra i decembra, istovremeno sa kasnijom fazom dozrevanja crvenih bobica. Drugim rečima, potrebno je čak godinu dana kako bi došlo do potpunog formiranja i sazrevanja ploda, tj. do faze pogodne za jelo. Kod biljke se tradicionalno koriste i sočan plod i list, bilo da je reč o gastronomskoj ili medicinskoj upotrebi. Planika se tradicionalno bere na Mediteranu još od vremena antičke Grčke, a njen nutritivni potencijal došao je do izražaja tek u poslednje dve decenije. Španija studija Ruiz-Rodriguez iz 2011.

Kivi

kiwi Aktinidija, poznatija kao kivi, već milenijumima je omiljeno lekovito voće u Kini. Početkom 20. veka kivi je prenesen na Novi Zeland, a potom se proširio svetom. Ova biljka penjačica uzgaja se iu našim krajevima. Neretko krasi terase i "brajde", a plodovi se, zavisno od vremenskih prilika, beru u periodu od kraja oktobra do prve polovine novembar. Spolja su plodovi neugledni i dlakavi, no ispod kore je slasno zeleno "meso" sa gotovo dvostruko više vitamina C nego u narandži ili limunu. Najbolji izvori vitamina C. Kivi obiluje i vitaminima E i K te raznovrsnim mineralima među kojima se ističe kalijum, a tu su i kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, bakar ... Kivi je prozvan supervoćem jer je niskokaloričan, a izuzetno bogat takozvanim fitonutrijentima koji povoljno deluju na zdravlje.

Kurkuma prirodno čudo

kurkuma Savremena nauka, kao i tradicionalna medicina, visoko cene ovu lekovitu biljku. Žuti alkaloid kurkumin je njen glavni sastojak zadužen za ubijanje klica i parazita, uništavanje naslage sluzi, masti, toksina... Kurkuma podstiče krvotok i kompletan metabolizam, a odlično je sredstvo protiv trovanja, groznice, upala, bolesti krvi i kože. Takođe, uklanja taloge, čireve, svrab i čisti majčino mleko, matericu i jetru. Uopšte gledano, kurkumu smatraju jednim od najmoćnijih prirodnih lekova, a naučna istraživanja potvrđuju da je kurkuma pravo prirodno čudo, korisno u lečenju različitih zdravstvenih problema, i to vrlo ozbiljnih, kao što su rak i Alchajmerova bolest. U kombinaciji sa karfiolom, može sprečiti pojavu raka prostate i zaustaviti napredovanje postojećeg. Smanjuje i rizik od nastanka leukemije, a povoljno utiče na rad štitaste žlezde, reguliše metabolizam, umiruje upalne procese i podstiče mršavljenje.

Limun i maslinovo ulje štite od virusa

maslina-limun Kombinacija ovih sastojaka oko vas će napraviti nevidljiv štit koji će vas sačuvati od nadolazećih napada virusa i bakterija. O višestrukoj ulozi maslinovog ulja na zdravlje mnogo se pisalo, no važno je dodati da u kombinaciji sa limunovim sokom ono postaje još snažnije oružje u borbi protiv virusa, bakterija, a telu vraća izgubljenu energiju. Osim toga, organizam se kombinacijom ovih dvaju sastojaka čisti od toksina, a prvi su rezultati vidljivi vrlo brzo. Naime, prvo ćete primetiti nestajanje velikih tamnih kolutova oko očiju, odnosno podočnjaka. Važno je samo da budete istrajni i ovu kombinaciju ispijate svakoga jutra kroz barem mesec dana. Ovaj zdravi „koktel“ napravićete tako da pomešate kašiku maslinovog ulja i limunovog soka i popijete ga na prazan želudac ujutro. Nakon toga možete normalno doručkovati.

Komorač - Foeniculum vulgare, za snagu i imunitet

komorac Izgledom podseća na mirođiju, ali stabljika komorača ili morača je viša i razgranatija, a cvasti združene u velike štitove, na vrhu su žuti cvetovi. Iako je dominantno mediteranska biljka, kod nas se najviše gaji u Vojvodini, a širom Evrope u Francuskoj, Rusiji, Rumuniji, Makedoniji... Komorač je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koju su koristili Egipćani, Rimljani i Grci. Stari Rimljani su uživali u njegovom listu, korenu i semenkama, stavljali ga u hleb i salate. Sa posebnim zadovoljstvom su ga konzumirale rimske dame, zbog diuretičkih svojstava. Uz njegovu pomoć "skidale" su masne naslage oko stomaka, a vojnici su ga stavljali u jelo da bi bili zdraviji i snažniji. Bere se u kontinuitetu, sve do kraja oktobra, jer plodovi ne sazrevaju istovremeno, a period cvetanja dugo traje. Zreli plodovi se poznaju po sivim prugama i što se na dodir lako raspadaju.

Syndicate content