Lekovitost lanenog ulja

laneno-ulje U narodu još poznat i kao ćeten ili preslej, lan se smatra jednom od najstarijih pripitomljenih biljaka na Zemlji. U vreme naših baka, poput mora plavi nasadi lanenih cvetova bili su čest prizor. Ova se biljka u to doba naveliko koristila za izradu tkanina jednostavnim alatima u kućnoj radinosti. Lekovita svojstva malih semenki korišćena su i za olakšavanje mnogih zdravstvenih tegoba te održavanje dobrog zdravlja. Danas se lan neopravdano zanemaruje, a iznimna vrednost njegovog semena poznata je tek upućenima u znanja o zdravoj ishrani. Lan je prirodni biljni izvor visokih koncentracija esencijalnih masnih kiselina (od čega je većina višestruko nezasićenih), dijetalnih vlakana, esencijalnih aminokiselina, te brojnih drugih vrednih nutrijenata. Semenke lana sadrže vitamine B, C, E, fitosterole, te minerale kalcijum, selen, bakar, gvožđe, cink, natrijum, magnezijum, fosfor i kalijum.

Štucanje

stucanje Štucanje nastaje usled nadražaja živaca ili moždanih centara koji kontrolišu disajne puteve, naročito dijafragmu, i počinje uglavnom kad jedete i pijete alkoholna ili gazirana pića.. Štucanje je posledica nekontrolisanog grčenja dijafragme, sloja mišića koji odvaja grudnu šupljinu od trbuha, a osim navedenih okidača, to mogu još biti i pušenje ili hladno piće uz topao obrok. Bezopasno je ako traje manje od sat vremena, no ako se ponavlja danima ili nedeljama, moglo bi biti simptom upale pluća, bolesti bubrega, jednjaka, gastritisa ... No u tom je slučaju najbolje savetovati se s lekarom. A da biste sprečili štucanje koje traje samo nekoliko minuta, pripazite da jedete i pijete sporije, no postoje i brojni trikovi kojima ga vrlo brzo možete zaustaviti. Među najuobičajeniji je taj da lagano nagnete glavu unazad, suspregnite dah, brojite do deset i izdahnete.

Prirodni lekovi za migrenu

lavanda Migrene su često prouzrokovane pojedinim vrstama hrane i hemikalija , o čemu čak i oboleli nedovoljno znaju . Dobra je vest , koju prenosi Natural Nevs , da promene u ishrani , pojedine trave i dodaci ishrani mogu smanjiti tu vrstu glavobolje . Evo na šta valja obratiti pažnju ....Izbegavajte aditive , pojačivače ukusa i veštačke zaslađivače , jer kod nekih osoba mogu izazvati reakcije koje su okidači za pojavu migrene . Uprkos brojnim popratnim pojavama koje izaziva aspartam , FDA je dozvolila da se taj veštački zaslađivač vrati na tržište . Umesto veštačkih , mogu se koristiti i prirodni zaslađivači poput stevije ... Izbegavajte hranu koja izaziva migrene : čokoladu , alkohol , pića koja sadrže kofein , gotove sokove , rafinirani šećer , genetički modifikovanu hranu , žitarice koje sadrže gluten , zrele sireve i kikiriki .

Voda je najzdravija

Ne pijemo dovoljno vode, pokazuju istraživanja. Mnogi od nas vodu uzimaju samo kada su žedni, što nikako nije dovoljno. Lekari upozoravaju na to da pijenje vode treba da postane navika, jer je žeđ znak da je dehidratacija organizma već nastupila. U našem telu voda je otapalo, rashlađivač i prevoznik minerala i drugih značajnih elemenata. Sastavni je deo svakog tkiva. Tako ona čini 70 odsto našeg tela, 85 odsto krvi, 80 odsto mozga, 70 odsto mišića i 10 odsto zuba. Nužna je za regulaciju telesne temperature, prenosi hranljive sastojke i uklanja otrove i otpade, održava zapreminu krvi i omogućava rad svake ćelije. Često se mogu čuti dileme da li je voda koju pijemo dobra ili ne. Najčešće se govori o tvrdoj ili mekoj vodi. Tvrde vode sadrže više kalcijuma i magnezijuma, što bi značilo da su bolje za zdravlje.

Grožđe - i ukus i zdravlje

grozdje Vinova loza je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Danas u svetu postoji oko 8000 vrsta grožđa. Grožđe je odličan izvor vitamina C i vitamina grupe B (osim B12), koji su važni za izmenu ugljenih hidrata i povoljnu utiču na nervni sistem. Od minerala, grožđe sadrži kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, mangan, natrijum, bakar, cink i gvožđe. Sok od grožđa je bogat vitaminima A, B i C. Sto grama svežeg grožđa sadrži samo 69 ​​kcal, 0,72 grama proteina, 0,16 grama masti, 18,10 grama ugljenih hidrata, 0,9 grama vlakana i dijetetskih 15,48 grama grožđanog šećera ..Grožđe obiluje polifenolima - prirodnim materijama koje štite srce i krvne sudove. Polifenoli iz grožđa su snažni antioksidansi i štite telo od prevremenog starenja, bolesti i propadanja. Konzumacija grožđa poboljšava protok krvi, sprečava nakupljanje holesterola, poboljšava rad srca i smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.

Sladić - Glicirrhiza glabra

sladic Ako tražite univerzalni lek i naišli ste ga u sladiću. Reč je o višegodišnjoj biljci, latinskog imena Glicirrhiza glabra, koja naraste do jedan metar visine. Obeležavaju je grozdasti duguljasti cvetovi bledoljubičaste boje. Listići su jajoliki, dugi 2-4 centimetra, a široki polovinu svoje dužine. Sladić je poznat širom sveta po svom izuzetno slatkom korenu, koji se koristi u lečenju dugog spiska bolesti. Sladić je poznat milenijumima. Drevni Egipćani su ga koristili kao lekovito sredstvo, a pronađene su i njegove zalihe u grobnici kralja Tuta. Egipatski hijeroglifi prikazuju ga kao popularno muško piće. Njegova primena protiv ćelavosti i drugih bolesti zabeležena je još 360. godine pre nove ere u Rimu. Moderni bomboni od sladića datiraju iz 17. veka iz Holandije. Holandija je tada bila jedna od najmoćnijih država pa su njeni mornari širom sveta proširili ovu poslasticu.

Gorka dinja

gorka-dinja Aktivni sastojci gorke dinje pokreću mehanizme koji izgladnjuju i uništavaju zloćudne ćelije. Gorka dinja ili karela, latinskog naziva Momordica charantia, jedna je od biljaka čiju su legendarnu popularnost opravdala naučna istraživanja. Ova biljka pripada porodici tropskih i suptropskih loza, a raste ponajviše na području Azije, Afrike i Kariba. Izvorno biljka potiče iz Indije, a u 14. veku je prenesena u Kinu, odakle se počela širiti na druge krajeve sveta. Najpoznatija je po svojem plodu, koji se smatra jednim od najgorčih plodova na svetu. Plod gorke dinje šupalj je u preseku, s relativno tankim slojem mesa koje okružuje veliko i ravno seme smešteno u sredini ploda. .. U brojnim istraživanjima uspostavilo se da aktivni sastojci dinjinog soka ometaju metabolizam glukoze u ćelijama karcinoma te ih izgladnjuju, uskraćujući im neophodan šećer.

Dud - moćan prirodni lek

dud Dud ili murva je pomalo zaboravljeno, ali ukusno voće, koje raste pojedinačno posađeno ili samoniklo. U našim krajevima nalazimo crnu, crvenu i belu sortu, dok ih u svetu postoji oko sto. Od svih je sorti najaromatičniji crni dud. Ovaj plod raste na istoimenom listopadnom stablu iz porodice Morus, čije je lišće poznato kao hrana svilene bube. Plodovi duda sadrže slobodne organske kiseline (limunska i jabučna), vitamine C, B, K, A, i E, gvožđe, kalijum, mangan i magnezijum, pektine i druge korisne materije. Poseduju veliku količinu antioksidansa antocijanina. Stručnjaci tvrde da dud zaslužuje biti uvršten u superhranu, jer sprečava starenje organizma i pomaže kod mnogih bolesti. U lečenju se koriste plodovi, listovi i kora. Lekovita svojstva crnog duda zaista su brojna. Plodovi duda i kora skupljaju se od juna do avgusta, a lišće u proleće.

Brokula čini ljude otpornijima na bolesti vezane uz starenje

brokoli-x Ovo povrće potiče i poboljšava rad mitohondrija , ćelijskih organela koje organizmu daju energiju , a čim se one počnu " kvariti " telo je podložnije bolestima starenja. Brokule su eliksir života , potvrdili su britanski naučnici s Instituta za istraživanje hrane Norič . Hemijska jedinjenja jedinstveni za ovo povrće brane telo od karcinoma i bolesti srca , piše Daili Mail Svakodnevno jedenje brokule i Super brokule , vrste brokolija uzgojena s većim udelom glukorafanina koji sprečava rizik od raka , poboljšava način rada mitohondrija , malih fabrika energije . Delovanje Super brokule je bilo veće , no naučnici tvrde kako isto dejstvo ima brokoli , samo je treba jesti u tri puta većoj količini . - Dovoljno je da jedete brokoli 2-3 puta nedeljno . Takav način ishrane bi trebao očuvati mitohondrije zadužene za energiju u organizmu .

Ogrozd

ogrozd Ogrozd, lat. Ribes grossularia, raste u područjima Europe, severozapadne Afrike i zapadne, južne i jugoistočne Azije. Nažalost, mnogima je to nepoznata biljka. Radi se o ukusnom bobičastom voću, bliskom srodniku ribiza. Pored rabarbare i ribizle, ogrozd se ubraja među verovatno najkiseliji prirodne proizvode - u poređenju s njim, limun je čisti med. Dlakave bobice na izdancima punim oštrog trnja tipično su voće za marmelade, ali jednako tako mogu se jesti i sirove, pogotovo kada su već dobile svoju žutocrvenu zrelu boju. Ogrozd potiče iz kolevke brojnih vrsta voća, s Bliskog istoka, iz južne Evrope i Sredozemlja. Doba dozrevanja je krako, tako da je roba iz uvoza vrlo krako u ponudi. Domaći ogrozd može se nabaviti na pijaci ili u bio-trgovinama. Šta je ogrozd zreliji, to se čvršće zatvara tvrda kora oko semena. Zato se često bere dok je još nezreo, dok je kora još mekana.

Rukola – riznica zdravlja

rukola Kao salata, ali i dodatak supama i čorbama, rukola se koristi u brojnim svetskim kuhinjama. Pored prepoznatljivog ukusa, smatra se odličnim antioksidantom, a krase je i brojna lekovita svojstva Iako se u svetskoj kuhinji koristi već decenijama, rukola je poslednjih nekoliko godina postala pravi hit u domaćoj ishrani. Reč je o mediteranskoj samonikloj zeljastoj biljci iz porodice brokolija, kupusa, kelerabe, kelja... Ima blago-gorak ukus i za razliku od divlje, kultivisana rukola je krupnija i nije gorka. Bogata je vitaminom C, karotenom, vitaminima B-kompleksa, pektinom, kalcijumom, fosforom, gvožđem, magnezijumom, kalijumom i bakrom. Sastoji se uglavnom od vode i ima mnogo ugljenih hidrata i belančevina. Sadrži aktivne sastojke koji imaju antikancerogena svojstva, pozitivno utiče na zdravlje i smanjuju rizik od mnogih bolesti. Rukola je posebno značajna u prevenciji raka dojke.

Maslačak – dar prirode

maslacak Maslačak nije teško pronaći na našim prostorima pa bi zato i vredelo znati njegova lekovita svojstva. Maslačak kao lek prvi put se spominje u zapisima arapskih lekara u desetom i jedanaestom veku. maslačka. Ova biljka se danas u mnogim krajevima sveta upotrebljava za ishranu i lečenje. Cela biljka je jestiva (koren, stabljika, listovi i cvet), tako da ima puno narodnih recepata na čijem spisku se nalaze neki delovi Koren maslačka se u velikoj meri koristi u Aziji a ova biljke se uzgaja u Indiji kao lek za jetru (disfunkcija jetre, ciroza, hepatitis i slično). Osim toga maslačak se upotrebljava za lečenje infekcija, virusa, oteklina, zadržavanje vode u organizmu. Mnoga istraživanja su pokazala da maslačak stimuliše protok žuči i da ima blagi diuretički efekat. Ova biljka pročišćava mokraćne puteve pa ima blagotvorno dejstvo na bešiku i bubrege.

Pečurke

pecurke Već hiljadama godina ovo povrće koristi se kao odličan izvor energije i ukusan dodatak jelima, a od mnogih vrsta dobija se lek delotvoran za brojna oboljenja. Pečurke se kao hrana i lek koriste već hiljadama godina. Iako je u početku bilo samo divljih, danas se uzgajaju brojne pitome pečurke koje se obilato koriste u ishrani. U zavisnosti od sorte, 100 g pečuraka u proseku sadrži energetsku vrednost od 18 do 26 kilokalorija, što ih čini veoma korisnim u borbi protiv gojaznosti u raznim dijetama. Pečurke imaju 10 - 20 puta manje kalorija nego neki slatkiši ili čaša alkoholnog pića. U proseku sadrže dva puta manje kalorija od sveg voća i povrća koje se koristi u ishrani, a zanimljivo je da imaju i do trideset puta manju energetsku vrednost nego koštunjavo voće.

Krastavac čisti od otrova

krastavac Uvreženo mišljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednost potpuno je pogrešno. Njegov biološki sastav, koji čine minerali i vitamini, pokazuje suprotno Bogat je vitaminima B i C, čisti od otrova, leči mamurluk i dijabetes, pomaže prilikom gubitka suvišne telesne težine, reguliše probavu i krvni pritisak, smanjuje holesterol, olakšava bolove koje uzrokuje artritis. Krastavci su četvrto najuzgajivanije povrće na svetu i jedno od najboljih za celokupno zdravlje organizma. O njima se često govori kao o „superhrani", i to sa razlogom. Bogati su vitaminom B, hidriraju telo i daju dnevnu dozu vitamina C. Krastavci su 95 odsto voda, što znači da hidriraju telo i pomažu pri uklanjanju suvišnih toksina. Koža i kosa takođe napreduju zbog krastavaca. Pomažu u rastu kose, a takođe deluju protivupalno na kožu.

Pivski kvasac veoma zdrav

kvasac Pivski kvasac je u narodnoj medicini poznat kao lek za mnoge bolesti. Preporučuje se u svim životnim dobima jer štiti jetru, oči, kožu, pomaže nestanku akni, otklanja umor, održava ravnotežu crevne flore, sprečava mučninu, ublažava teškoće sa varenjem i podstiče gubljenje težine. Najbolje ga je uzimati suvog, jer ga tako organizam u potpunosti iskorišćava, sa vodom, uz glavne obroke. Dnevna doza, podeljena u tri jednaka dela, treba da iznosi između šest i deset grama. U svežem stanju ga ne treba uzimati jer se brzo kvari, gorkog je ukusa, izaziva nadimanje. Uz to, gljivice kvasca u organima za varenje uzimaju vitamine B grupe iz hrane, koje su im potrebne za razmnožavanje. Tako organizam ostaje uskraćen za ove vitamine i druge hranljive sastojke iz hrane. Od korisnih sastojaka posebno se ističu proteini, jer su slični proteinima životinjskog porekla.

Syndicate content