Kava kava

kava Kava kava ( lat. Piper methisticum ) , rasprostranjena je biljna kultura sa područja Severnog Pacifika . Zanimljivo je da , uprkos imenu , nema baš nikakve veze ni sličnosti s kafom , ali je srodna sa paprenom metvicom . Narodi širom Pacifika često je koriste u medicinske , religijske i društvene svrhe , jer uklanja napetost i strah te podstiče druželjubivost . Delovanje te biljke zapadnjaci su otkrili 1768. zahvaljujući svedočanstvu moreplovca i istraživača Džejmsa Kuka o biljci koju pacifički urođenici uzimaju da bi postali opušteniji , vedriji i otvoreniji . Aktivni sastojci u biljci su kavalaktoni , od kojih je najmanje 15 psihoaktivno . Delovanje preparata kava kafe zavisi o koncentraciji određenih kavalaktona . Jedan od glavnih je desmetoksijangonin , koji podstiče blagu euforiju , te kavain , koji poboljšava pažnju i koncentraciju .

Trava iva

trava-iva Trava iva ( lat. teucrium montanum ) vrlo je lekovita biljka koja raste u planinskim krajevima širom sveta . Kod nas je poznata i pod nazivima dupcac i gorski cmilj , a iskusnom nalazaču vredi kao zlato . Prepoznatljiva je po malim grmićima sa bledo žućkastim cvjetićima na vrhovima grančica . Stabljike su pretežno uzdignute i delimično drvenaste . Listovi su bez peteljke , dlakavi samo s naličja , zeleni i sivo beličaste boje . Ova biljka raste po suvim , toplim i krševitim mestima , na visinama od oko 800 mi više , uglavnom na južnim obroncima . Trava iva koristila se za lečenje još u doba antike . Postoji staro narodno verovanje na Balkanu prema kojemu ova trava omogućava mentalni i fizički oporavak nakon duge bolesti , teške telesne ili duševne iscrpljenosti . Iako je manje poznata u široj javnosti , trava iva je jedna od najpouzdanijih lekovitih biljaka .

Proso ne sadrži gluten

proso Proso je jednogodišnja biljka izgledom vrlo slična kukuruzu, raste vrlo visoko i rađa malim uljušturenim semenkama. Proso je drevno seme , koje se prvobitno uzgajalo u suvim klimama Afrike i severne Kine još od neolita . S vremenom , proso se proširilo po celom svetu . Rimljani i Gali od ove žitarice su pravili kašu , au Srednjem veku se proso jelo češće od pšenice . Uprkos njegovoj popularnosti , u Americi i Evropi proso se većinom smatralo stočnom hranom . Srećom , zanimanje za ovu namirnicu raste , pogotovo među ljudima kojima se preporučuje bezglutenska dijeta . Naime , za razliku od nekih žitarica , proso ne sadrži gluten . Proso je blago slatkastog ukusa i orašaste teksture . Ova žitarica preporučuje se svima jer telo opskrbljuje s mnoštvom korisnih hranljivih materija .

Bundeva

bundeve Sezona je bundeve. U narodnoj medicini se plod bundeve preporucuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma, narocito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Smatra se i da je odlicna dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabeticare (ako se tokom pripreme ne zasladuje), kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva ili one koji pate od krvavih proliva. Svima se preporucuje kuvana i pecena bundeva ili sveže ocedeni sok. U novije vreme otkriveno je da bundeva dobro cini i obolelima od psorijaze. Seme bundeve je, takode, lekovito i najcešce se preporucuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv decjih glista i pantljicare. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa bolesnom jetrom. Seme bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate koji treba da ga jedu svakodnevno.

Ren za hladne dane

ren Ljutina je jedna od glavnih odlika rena . Često se koristi u pripremi jela tokom praznika , verovatno kako bi se organizam lakše očistio od teške hrane koju konzumiramo tada . Osim što ima jak ukus ren ima mnoga lekovita svojstva . Naziv ren koristili su stari Sloveni za grmoliku biljku čije stablo naraste do 1,2 metra s križno raspoređenim laticama . Hren obično raste na vlažnijim površinama . Njegova prapostojbina je istočna i južna Evropa , gde se još i danas može pronaći kako raste u svom divljem obliku . S tih prostora biljka se raširila po celom svetu . Vasabi , japanski ren , ima ukus sličan evropskom hrenu . Jedina razlika je u tome što je vasabi zelene boje , a ren bele . Danas , ren verovatno spada među najmanje upotrebljavane lekovite biljke , što je u biti prava šteta , budući da ima niz delovanja povoljnih za naše zdravlje .

Kakao

kakao Od davnina kakao se smatra dragocenom namirnicom .Prema astečkom caru Montezumi , ovaj je napitak bio rezervisan za ratnike i društvenu elitu , a imao je sakralne i svečane karakteristike . Švedski botaničar Linne , dao je biljci naziv Theobroma cacao L. gde " Theobroma " upravo znači " hrana bogova " . Kakao raste na drveću prosečne visine 4-8 metara i spada u vazdazelene biljke porodice Sterculiaceae . Poreklo ova biljka vuče iz tropskih krajeva južne Amerike , a plod se najčešće koristi za izradu kakao praha i čokolade . Plod stabla kakaa je jajolikog oblika , dugačak do 30 cm i teži do 500 grama . U plodu unutar bijelog mesa se nalazi 20-60 semenki . Pulpa se koristi za izradu sokova , a od ploda nastaje kakao prah i kakao maslac , a može se jesti i čitav plod . Svako seme sadrži i do 50% masti od koje se radi kakao maslac . U kakau se nalazi i teobromin , sastojak vrlo sličan kofeinu .

Matičnjak obnavlja organizam

maticnjak Ova divna biljka prijatnog mirisa limunastog , srodnik je kadulje i lavande . Pčele ga vole , pa zbog toga i nosi ime matičnjak ( lat. Melissa officinalis ) , a nazivaju ga i melisa , limuncica , čelinjak , limunka , maternjak , pčelinja metvica , rojevac i macina trava . Matičnjak je jedna od malobrojnih biljaka koje su istovremeno lekovite , mirisne , ukrasne , začinske , aromatične , medonosne i imaju industrijsku primenu . U lečenju je zastupljen i cenjen od davnina . Plinije ga je preporučivao za oči , Sveta Hildegarda za radost , Paracelzus ga je nazivao eliksirom života , a postoje beleške da je i Šekspiru bio omiljena biljka ....Lekovito delovanje matičnjaka...... Izvedeno je više studija na temu delovanja matičnjaka na stres , nesanicu i napetost , a sve su potvrdile njegovu efikasnost .

Šargarepa i zdravlje

sargarepa Ovo povrće čuva vid , smanjuje rizik od moždanog udara i raka. Šargarepa ili Mrkva ( lat. Daucus carota L ) je korenasto povrće koje pripada porodici Umbelliferae . Ova namirnica se uzgaja već preko 1000 godina . Smatra se da je njena domovina Evropa , gde ona i dan danas raste kao samonikla biljka . Uzgojem je razvijeno preko 100 vrsta šargarepe . Većina nas je upoznata s mrkvom narandžaste boje , no postoji i ljubičasta , crvena , žuta i crna šargarepa . Dok je narandžasta šargarepa popularna u Evropi , u južnoj Aziji i Africi koristi se uglavnom ona ljubičaste boje . Plodovi šargarepe po veličini mogu varirati 2-90 centimetara . Boja mrkve ukazuje da je bogata beta karotenom , nakon čega slede vitamin K , vitamin C , vitamin E , vitamin B1 , B2 , B3 , B6 , folna kiselina , fosfor , kalijum , mangan i molibden .

Guarana - Paullinia cupana

guarana Guarana , lat Paullinia cupana , zimzelena je biljka koja raste na području Venecuele i severnog Brazila . Biljka uspeva jedino u bujnim amazonskim kišnim šumama , u kojima vladaju tropske temperature i obilne kiše . Guarana je puzeći grm koji može narasti do visine od 12 metara . Ima crvenkaste plodove koji rastu u grozdovima . Plodovi u sebi imaju crne semenke oko kojih je beli sloj pa izgledaju poput očiju . Brazilski domoroci guaranu konzumiraju u malim dozama od detinjstva , zajedno sa majčinim mlekom , te je ona sastavni deo njihove ishrane . Svoju dugovečnost povezuju s guaranom , koju nazivaju " eliksirom dugog života " . Domoroci kažu da je guarana " hrana i lek koji čini ljude jakima i otpornim do poodmakle dobi , a ženama daje baršunastu kožu , bez bora i celulita .

Zdrave navike

zdrave-navike Srčane bolesti svake godine ubiju 17.300.000 ljudi , a 80% tih smrti moglo bi se sprečiti promenom načina života . Ključni uzroci su nedostatak kretanja i nezdrava ishrana koji dovode do visokog pritiska , povišenog šećera i holesterola te gojaznosti , a sve su to faktori rizika za srčane bolesti . Svakoga dana 15.000 ljudi umre od posledica duvanskog dima , a svaki drugi pušač umreće od neke bolesti izazvane tom navikom . No dobre su vesti da se situacija može promeniti - za smanjivanje rizika i dovoljna su 24 dana ako u svakom usvojite novu zdravu naviku . - Program možete prilagoditi svojim potrebama i tako smanjiti rizik od srčanog udara za 60% , što je efikasnije od lekova ili operacija .

Crvena detelina reguliše hormone

crvena_detelina Budući da sadrži izoflavone, crvena detelina (Trifolium pratense) koristi se decenijama kao lek za ublažavanje simptoma menopauze, pa je zbog svojih lekovitih svojstava ova vrsta deteline prirodna alternativa tradicionalnoj hormonskoj terapiji. Pored toga, ima priznato mesto u širokoj lepezi lekovitih biljaka za lečenje mnogih bolesti. Zdravstvene prednosti povezane s crvenom detelinom su brojne: korisna je u lečenju bronhitisa i astme, a izvrstan je i prirodni protivupalni lek. Koristi i onima koji pate od osteoporoze jer izoflavoni skriveni u lekovitoj biljci deluju kao fitoestrogeni koji mogu pomoći u izgradnji gustoće kostiju. Osim toga, crvena detelina poboljšava cirkulaciju, povećava nivo dobrog holesterola u organizmu i jača arterije. Reč je, takođe, o izvrsnom prečišćivaču krvi i jetre, a neki fitoterapeuti tvrde da, čak, leči i sve vrste kancera.

Pelin – ubija parazite

pelin Pelin je velika razgranata biljka, srebrnih listova, karakterističnog mirisa i neprijatno gorkog ukusa. Legenda kaže da je boginja Artemida darovala pelin ženama za lakši porođaj, te je tako i dobio latinsko ime - Artemisia absynthium. Njegova upotreba beleži se od doba Rimljana, a često se spominje i u Bibliji. Hipokrat ga je prepisivao kod bolova, amnezije i reumatizma. U 18. veku pelin je bio omražen kod vlasti, jer su ga mnogi zloupotrebljavali za drogiranje. Slavno halucinogeno piće apsent nije slučajno dobilo ovo ime, već zato što je njegov glavni sastojak pelin, koji mu daje ta svojstva. Međutim, u manjim dozama, pelin je bezopasan i važi za najjači prirodan lek ikad poznat, a posebno je efikasan kod parazita i probavnih tegoba. On takođe čisti krv i jača želudac, pa se tako upotrebljava protiv bolesti želuca, mučnine, nadimanja, nedostatka apetita, bolesti jetre, slezine, bubrega, bešike, groznice.

Šipak - jača imunitet

sipak Lekovitost šipka (Rosa canina) ili divlje ruže u narodnoj medicini poznata je od davnina. Svrstan je među najdragocenije biljke jer obiluje velikim količinama vitamina, minerala, organskih kiselina i drugih biološki aktivnih meterija. Jovan Tucakov, jedan od naših najpoznatijih farmakologa, isticao je lekovita svojstva zbog ogromnih količina vitamina C, vitamina B, P, K, provitamina A, natrijuma, tanina, flavonoida, limunovu i jabučnu kiselinu, pektin, šećer i etarska ulja. Najbolje je da se bere u septembru i oktobru po lepom i suvom vremenu, a koristi se svež ili osušen. Prezreo i nedozreo šipak sadrži znatno manje korisnih sastojaka i zato treba brati isključivo tvrde plodove crvenonarandžaste boje.

Sok od nara i crni čaj za zdravo srce

crnicaj Neki napici zaista mogu delovati magično na zdravlje jer čuvaju vaše srce. Antioksidativna moć nara je zaista velika. Moćni antioksidansi u crnom čaju unapređuju zdravlje srca. Iako su mnoge srčane bolesti genetski predodređene, na većinu njih ljudi utiču svojim lošim životnim navikama, nezdravom hranom i pićem, kojima redovno truju organizam. Zato, počnite svakodnevno da pijete ove napitke i uzmite zdravlje u svoje ruke. Antioksidativna moć nara je zaista velika. Novija istraživanja pokazala su da redovno konzumiranje ukusnog soka od ovog voća može zaštititi vaše srce tako što će smanjiti nivo holesterola u krvi i povećati protok krvi do srca. Pijte svež sok i bez dodatnih zaslađivača. Moćni antioksidansi u crnom čaju unapređuju zdravlje srca.

Klinčić takođe poznat i kao karanfilić

klincic Klinčić ( lat. Syzygium aromaticum ) , takođe poznat i kao karanfilić ili klinček , je tradicionalno omiljena zimska mirodija . Poreklom je sa Indonezijskih ostrva začina , odnosno severnih Moluk . Danas se uzgaja u Brazilu , Indiji , Šri Lanci , Tanzaniji , Madagaskaru i na Pembi . Karanfilić su zapravo nezreli , neotvoreni cvetni pupoljci zimzelenog tropskog drveta iz porodice mirta. Dok su sveži ružičasti su , a osušeni menjaju boju u rđavo - smeđu . Dužine su 12-16 mm i nalikuju čavlićima ( na lat. se i naziva clavus , što znači ekser ) . Stabljike završavaju istaknutim četverodijelni cvetnim pupoljcima . Miris im je topao , opor i aromatičan , a ukus slatkasto - trpak i vrlo jak . Prvi put se spominje u kineskim zapisima još 400. g pr . Kr . Rimljani su upoznali ovaj vredan začin preko arapskih trgovaca . Karanfilić je kod nas najviše poznat kao začin .

Syndicate content