Karanfilic - Klincic

Karanfilic je tik pred rascvetavanje ubran i sušen cvetni pupoljak stabla karanfilovca iz porodice mirta cija pradomovina su Molucka ostrva. Do 16 milimetara dugacka pupoljkina peteljka ima na svom gornjem kraju okrugli batic kojeg okružuju cetiri štrceca listica. Imaju tipican, vrlo aromatican miris i oštro aromatican, gotovo ljut ukus. Ta snažna zacinska svojstva poticu od vrlo visokog sadržaja etericnog ulja (oko 25 odsto) koje se u velikoj meri sastoji od eugenola. Klincic pored toga sadrži masno ulje i tanin. Uvozi se uglavnom s Madagaskara. Zimzeleno stablo karanfilovac naraste do 20 metara i najbolje mu odgovara vlažno-vruca morska klima. Berba pocinje cim se pupoljci potpuno razviju i dobiju svetlocrvenu boju. Beru se rukom ili tresu bambusovim štapovima te suše na asurama na suncu. Pri tome se moraju odvajati plodne peteljke iz kojih se može destilisati ulje. Proces sušenja je završen kad se pupoljci oboje tamnosmede i kad se sadržaj vode u pupoljcima smanji na 12 do 16 odsto. Tona svežih pupoljaka daje 240 kilograma sušenih klincica i 75 kilograma sušenih peteljki. U kuhinji se karanfilic upotrebljava za aromatizovanje medenjaka, vocnih jela, pica i konzervisanog voca (kompota od kajsije, na primer), ali isto tako i kao dodatak svinjskom pecenju i divljaci, tamnim supama i nekim vrstama kobasica. Klincice sadrže i mnoge vrste kari-sosa, zacinskih mešavina i sosova. Ulje klincica upotrebljava se u medicini kao sredstvo za želudac, antiseptik i stimulans, a neophodno je u zubarstvu te u industriji parfema i kozmetike. U proizvodnji likera klincic je jedna od najcešce upotrebljavanih droga. Ulje se upotrebljava u industriji sapuna, za oslikavanje porcelana, za proizvodnju eugenola, izoeugenola i vanilina.