Coprinus reguliše nivo šecera u krvi, gasi upale u organizmu i povrh svega sprecava kardiovaskularne bolesti izazvane dijabetesom. Cuva celije pankreasa koje proizvode insulin. Samo jedan sat posle konzumiranja praha Coprinusa nivo šecera u krvi se redukuje za 41,3%, tri sata kasnije nivo šecera je još uvek smanjen za 31%, cak i nakon šest sati nivo šecera u krvi je niži za 20% nego pre unošenja praha Coprinusa. Nema uocenih razlika izmedju redukovanja nivoa šecera u krvi Coprinusom i antidijabetickim lekovima. Coprinusom se leci uzrok dijabetesa bez ikakvih sporednih i neželjenih efekata.Coprinus reguliše nivo šecera u krvi, ima antiupalno dejstvo i iznad svega, ima sposobnost prevencije dijabetskih kardiovaskularnih oboljenja.

Citrusno voće smanjuje holesterol, snižava krvni pritisak i sprečava upale. Prema rečima bečkog profesora za ishranu Hademara Bankhofera, mandarine, na primer, sadrže u sebi i hranljive materije koje ublažavaju bolove u mišićima i zglobovima. Dokazano je da limete sprečavaju infekcije i imaju antibiotska svojstva. Narandže nas ne snabdevaju samo velikim količinama vitamina C, koji je dobar protiv stresa i veoma važan kada smo u kontaktu sa mnogim ljudima i samim tim smo izloženi većem riziku da se razbolimo, već putem njih naš organizam dobija i vlaknaste materije koje su neophodne za zdravu probavu. Čak se i kod pasivnih pušača putem udisanja nikotinskog dima u telu uništavaju velike količine vitamina C. Iz tog razloga profesor Bankhofer svim osobama koje u svojoj neposrednoj blizini imaju pušače, savetuje da pojedu dve narandže kako bi nadomestile pomenuti gubitak vitamina C.

Žuti čaj je posebna vrsta čaja, ali je u uskom srodstvu sa zelenim čajem jer se radi o istoj biljci - Camelia sinensis. Bere se ranije, dok su listići još uvek pupoljci, te se stoga smatra da sadrže više antioksidansa koji se sintetišu tokom procesa rasta. S druge strane, tokom proizvodnje, žuti čaj oksidira duže od zelenog čaja zbog čega se gubi deo njegove svežine. Međutim, i zeleni i žuti čaj oksidiraju za manje 10%. Razumno je pretpostaviti da mladi listići ne gube više od oko 10% svojih antioksidansa tokom procesa sušenja i parenja. Ako imamo na umu da beli čaj, koji uopšte ne oksidira, sadrži tri puta više antioksidanasa od zelenog čaja, možemo zaključiti: žuti čaj koji se bere tek nešto posle belog čaja mogao bi da sadrži više antioksidanasa od zelenog čaja.

Jedan od najpopularnijih svetskih začina svojom slatko-ljutom aromom u svako doba godine priziva ugodna sjećanja na zimske praznike. No, cimet nam nudi mnogo više od mirisa Božićnih radosti. On poseduje i brojna medicinska svojstva. Prirodno stanište ove južnjačke biljke su Indija i Šri Lanka. Proširila se i na Malabar, Sumatru i Uskršnje ostrva, a uzgaja se u Brazilu, na Jamajki i Mauricjiusu. Sve do kraja osamnaestog veka nije bilo popularno uzgajati cimet, budući da se verovalo da veštački uzgojena biljka ne poseduje delikatna svojstva "originala". Ova egzotična biljka najbolje raste iz čistog peska. Potrebno joj je dosta kiše i vrućine - stoga je za nju najbolja vlažna suptropska klima.

Čili se u Severnoj i Južnoj Americi jede od najmanje 7.500 godina pre nove ere, a ostatkom sveta proširio se nakon što je Kolumbo otkrio Ameriku. Zašto nas peče, kako kontroliše telesnu težinu i blagodeti koje pruža, pročitajte u nastavku. Kapsaicin (8-metil-N-vanilil-6-nonenamid) je najčešći kapsaicinoid u čilija, a ujedno i najproučavaniji njegov sastojak. Povezan je sa širokim opsegom potencijalnih zdravstvenih dobrobiti - dokazana su njegova svojstva protiv raznih tipova bolova - od artritisa do migrena, te svojstva protiv raka i dijabetesa. Čili sadrži i dve značajne grupe materije: karotenoide i eterična ulja. Boja mu dolazi od karotenoida, a ulja stvaraju aromu i ukus. Kad jedemo čili, kapsaicinoidi stvaraju osećaj peckanja tako što se vežu za receptore boli nazvane TRPV1. "Kapsaicinoidi sa kraćim lancima vežu se za receptore na vrhu jezika, što nas peče kraće vreme.

Poreklom iz Azije, đumbir se naveliko koristi u azijskoj, posebno indijskoj kuhinji, te u zapadnoj Africi i zemljama karipskog arhipelaga. Iako se smatra da ima nekoliko važnih zdravstvenih svojstava koja uključuju analgetička, antipiretička, antibakterijska i svojstva sedativa, brojne studije su potvrdile efikasnost đumbira u lečenju mučnine izazvane hemoterapijom, morskom bolešću, tzv. jutarnje mučnine i proliva. Julie Rыan sa Univerziteta Rochester Medical Center nedavno je provela studiju na pacijentima koji su prolazili kroz hemoterapiju te otkrila da pacijenti osećaju 40% manje mučnine ako konzumiraju male količine đumbira. "Uvereni smo da je pomoću đumbir pacijentima moguće umanjiti osećaj mučnine nakon hemoterapije", izjavila je. Đumbir, kojem se pripisuju i svojstva umanjivanja grčeva i anti-inflamatorne karakteristike, sastoji se od tri glavne aktivne komponente: gingerola, zingerona i shogaola.

Iako je upotreba praziluka u našoj kuhinji veoma česta, jer poboljšava ukus mnogim jelima, malo kome su poznata lekovita svojstvima ovog povrća. Za razliku od crvenog luka ili belog luka, praziluk se upotrebljava ceo - i to ne samo kao začin, već kao samostalno povrće. Obiluje hranljivim i lekovitim materijama - sadrži veliku količinu mineralnih materija i vitamin C, kao i eterična ulja sa sumporom. Ta ulja deluju blagotvorno na disajne organe, organe za varenje, bubrege, jetru, krv i krvne sudove. Ujedno od tih ulja potiče i miris praziluka, koji je prilično specifičan i mnogim ljudima odbojan. Kod upotrebe praziluka preporučuje se korišćenje i bele stabljike i zelenog lišća. Dejstvo praziluka Kod povećane štitnjače preporučuju se tople obloge od kuvanog praziluka. Praziluk pomaže kod iskašljavanja, smiruje kašalj i blagotvorno deluje na promuklost, upalu pluća i astmu.

Od rena se prave čajevi, sirupi, obloge... To je jedan od najzdravijih začina jer ima jako antibiotsko delovanje, pomaže protiv umora, čisti organizam, ubrzava metabolizam i cirkulaciju. Sveže izrendan koren je izuzetan kao dodatak sosevima, a veoma je ukusna i kombinacija rena i kisele pavlake ili mleka, koja se služi uz svinjsko pečenje, dimljenu ribu, salate i šunku. Kao lek obično se uzima uz kisela jela, kao sirup, kuvan u belom vinu ili vodi, kao sok ili čaj. Ipak, s njim ne bi trebalo preterivati jer može da izazove dijareju i povraćanje. Ren je bogat vitaminom C (više od 100 miligrama u 100 grama svežeg korena), a tu su i glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukoza, kalijum, kiseli sulfat, kao i eterična ulja koja mu daju ljutinu Ren se preporučuje za čišćenje krvi, izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za znojenje i izbacivanje mokraće.

Zahvaljujući brojnim sastojcima, neven deluje protiv bakterija, posebno onih na koži. Takođe, sprečava razvoj gljivica. Neven podstiče prokrvljenost i razvoj novih ćelija, pa se koristi za zaceljivanje rana. Upotrebljava se izvana za ožiljke, upale vena, hemoroide i kožne bolesti. Takođe, spolja se upotrebljava kod pojave akni, bradavica, čireva, ekcema i ozeblina. Čaj od nevena koristan je kod želudačnih tegoba, čira na želucu i crevima jer je svojim delovanjem povoljan za sluznicu. Čaj od nevena pomaže i u regulisanju ciklusa. Pročišćava krv, pa je pogodan za sezonske kure čišćenja.

Čaj od šipka je jedan od najboljih i najefikasnijih boraca protiv bakterija i infekcija. Iako je nepravedno zanemaren zbog verovanja da ne sadrži vitamine i nema lekovita svojstva, ovaj čaj je veoma korisan u zimskim mesecima, kada deluje preventivno u borbi protiv gripa, ali takođe olakšava prehladu i gripozna stanja. Šipak je bogat izvor vitamina C, pa čaj od šipka jača imunološki sistem, podstiče prirodnu obranu organizma i jača otpornost organizma na mnoge bolesti”. Zbog voćnih kiselina u svome sastavu čaj od šipka deluje i na regulisanje stolice. A osim navedenog, čaj od šipka se koristi i preventivno, ali i za čišćenje već nastalog peska i kamenca u bubrezima i u bešici.