Kantarion se koristi protiv upala, posekotina, opekotina, hemoroida...Preparate kantariona nikako ne treba uzimati sa antidepresivima i statinima. Kantarion (Hypericum perforatum), jedna je od najčešće korišćenih lekovitih biljaka u čiju delotvornost narod ima veliko poverenje. Raste svuda, a najviše po livadama i napuštenim njivama. Prepoznatljiv je po čvrstoj, razgranatoj stabljici i kitnjastim cvastima sa žutim cvetovima. Kantarion cveta od maja do septembra, a bere se gornja polovina biljke u cvatu i suši na promajnom mestu. Svojevrsnog je mirisa, oporog, nagorkog i aromatičnog ukusa. Sadrži mešovite tanije, u kojima preovlađuje katehinski, smole, antocijan, crvenu boju hipericin, karotin, flavonoidne heterozide, holin, vitamin C i tragove alkaloida. Ima i fenolskih jedinjenja izraženog antibakterijskog dejstva.

Vitamin B6, piridoksin, neophodan je za metabolizam gotovo svih neurotransmitera, a njegov manjak uzrokuje umor, nervozu, osetljivost, depresiju, nesanicu i otežano hodanje, upozoravaju lekari. Pored toga, njegov nedostatak može da izazove vrtoglavice, neuritis, neuralgije i sindrom karpalnog tunela, a stručnjaci zbog toga ističu da bi pacijenti trebalo da povedu računa o konzumiranju nekih lekova koji mogu da smanje nivo piridoksina u krvi. Tako ističu da dugotrajna upotreba lekova koji sadrže fenitoin ili succinimide, antidepresiva, nekih lekova protiv raka i tuberkuloze, kao i pilula za kontracepciju, može da smanji nivo piridoksina, zbog čega je bitno savetovati se sa lekarom pre njihove upotrebe. Takođe, oni ističu da je bitno unositi namirnice koje su bogate ovim vitaminom, poput mesa, ribe, krompira, banana i mahunarki, jer su svi vitamini B kompleksa važni za održavanje zdravlja mozga i nervnog sistema.

Bundeve je bogata vitaminima, mineralima i biljnim vlaknima. Ima manju količinu belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i vitamina karotena ili provitamina A, C, E i K vitamina iz grupe B, i to B1, B2 i B6 zatim nijacina, folne kiselina, minerala kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa. Treba pomenuti i pektin, celulozu, kao i druga biljna vlakna. Njena energetska vrednost se preporučuje u dijetetskim režimima ishrane jer meso bundeve ima samo 26 kcal na 100 grama. Plod bundeve preporučuje se kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Odlična je dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabetičare ako se tokom pripreme ne zaslađuje, kao i osobe sa oboljenjima želuca i creva. Bundeva utiče i na usporavanje starenja, odnosno što više bundeve jedete, uspešnija će biti vaša borba protiv slobodnih radikala, odgovornih za starenje ćelija.

Najnovija istraživanja pokazala su da beli luk štiti srce od oštećenja ćelija koje izazivaju srčani udar. Ulje koje sadrži glavica belog luka ima lekovite sastojke koji sprečavaju oštećenja srca i arterija. Poznato je i da aminokiseline iz belog luka snižavaju štetnu frakciju holesterola u krvi, a povećavaju koncentraciju zaštitnog „dobrog" holesterola. Snižava i krvni pritisak za 5-10 odsto, normalizuje tahikardiju (ubrzan srčani rad) i pozitivno utiče na varenje hrane i poboljšava rad jetre, bubrega i prostate. Takođe, savet je stručnjaka, zaboravite beli luk u prahu, jer je njegovo blagotvorno dejstvo u tom obliku potpuno nestalo..

Uprkos većoj količini zasićenih masnih kiselina u siru, to nema uticaja na povećanje nivoa lošeg holesterola u krvi u poređenu s istom količinom butera Jedenje sira može da bude manje štetno za srce nego jedenje butera, pokazali su rezultati danskog istraživanja. Istraživači su konstatovali da uprkos većoj količini zasićenih masnih kiselina u siru, to nema uticaja na povećanje nivoa lošeg holesterola u krvi u poređenu s istom količinom butera, preneli su francuski mediji. Naučnici su došli do tih rezultata obavljajući kontrolu oko 50 osoba pod režimom ishrane u kome je deo dnevnog unosa lipida bio zamenjen bilo sirom, bilo buterom. Nakon šest sedmica, osobe koje su jele sir imale su niži nivo lošeg holesterola (LDL) od onih koje su jele buter.

Cink deluje na dva načina: ugrožava sposobnost rinovirusa, koji su odgovorni za oko 80 odsto prehlada, da se razmnožavaju i blokira ove viruse da se zalepe za membrane ćelija i tako izazovu infekciju. Kod ispitanika koji su ga pili preventivno, cink se takođe pokazao odlično jer je mali procenat ovih ljudi obolevao u sezoni respiratornih infekcija. Ako želite da budete zdravi tokom zime, jedite namirnice koje su bogate cinkom. Važno je pritom znati da su prirodni izvori cinka govedina, ćuretina, tunjevina, iznutrice, pivski kvasac, soja, semenke bundeve, sir, grašak, školjke i rakovi. Cink utiče na rad enzima od kojih neki deluju u ćelijama imunološkog sistema. Podstiče stvaranje belih krvnih zrnaca u koštanoj srži i, istovremeno, sazrevanje takozvanih T-limfocita. Oni su neophodni da bi se organizam odbranio od klica. Osim toga, cink sprečava upale i suzbija viruse.

Za mnoge čaj i kafa predstavljaju samo topli napitak koji im pomaže da se rasane ili osveže. Činjenica je, međutim, da su čaj i kafa mnogo više od toga - oni su pravi rudnik supstanci koje blagotvorno deluju na zdravlje. I čemu sada dati prednost? .... Najveća prednost čaja je obilje antioksidanata, to jest bioflavonoida (naročito katehina), supstanci koje ublažavaju dejstvo slobodnih radikala. Ali, oprez! Da bi ih organizam apsorbovao, ova jedinjenja moraju da se oslobode šećera koji sadrže. Taj zadatak obavljaju enzimi u crevima i zato je neophodno da se sačuva njihova efikasnost. Kako? Tako što ćemo unositi potrebnu količinu mleka i mlečnih proizvoda, upozorava italijanski biohemičar Benvenuto Čestaro........ Kafa ubija slobodne radikale..... Da, a najzanimljivije je što ih najviše ima u socu crne kafe.

Istraživači su ustanovili da su određene vrste povrća, kao kupus, prokelj, karfiol i brokoli, povezane sa smanjenjem rizika od raka u proksimalnom i distalnom delu debelog creva. Jabuke su naročito efikasne u smanjenju rizika od raka u distalnom delu debelog creva. U zapadnjackoj ishrani jabuke su znacajan izvor prirodnih vlakana i plan polifenola niske molekularne težine i kao takve ispoljavaju antikancerogeno dejstvo u debelom crevu. Međutim, utvrđeno je da je povećan rizik od rektalnog karcinoma povezan sa povećanjem unosa voćnih sokova. Efekti voća i povrća na rak debelog creva detaljno se ispituju, a trenutni savet je da se jede pet porcija svežeg voća i povrća dnevno kako bi se smanjio rizik od pojave ove bolesti.

Zapušen nos i kijanje je česta pojava u hladnim danima, kapi za nos su trenutno delotvorne, ali ako se koriste duže od nekoliko dana ili se stavljaju često, mogu da nadraže i oštete sluzokožu. Sa ovim problemom možete da se izborite i na sledeći način, 1/8 kašičice kuhinjske soli rastvorite u 2 dl mlake vode koju ne morate da prokuvate prethodno. Praznu flašicu kapi za nos napunite ovim rastvorom i stavljajte kap do dve u nos kada se zapuši. Ovo sredstvo je dobro za ispiranje nosa i kao preventiva od virusa.

Kineski naučnici su na tragu pronalasku koji bi zahvaljujući ekstraktu iz drveta latinskog imena Hovenia dulcis, omogućio onima koji ne mogu bez alkohola da ga piju u velikim količinama bez ikakvih posledica i bojazni od opijanja. Kineski naučnici tvrde da su otkrili prirodnu supstancu koja će ih održati treznim bez obzira na unetu količinu alkohola. Pored toga ova supstanca neutrališe mamurluk i može pomoći alkoholičarima u borbi protiv bolesti zavisnosti od koje svake godine umre veliki broj ljudi širom sveta. Ekstrakt ovog drveta u kineskoj narodnoj medicini koristi se već preko 500 godina za lečenje mamurluka, zahvaljujući komponenti dihidromicetinu (DHM) koja predstavlja blokator intoksikacije. Preliminarni eksperimenti već su obavljeni na pacovima kod kojih je sprečen efekat alkohola na mozak, bez obzira na njegovu količinu prisutnu u krvi.