Oman - Inula helenium

oman Oman - Inula helenium je trajna biljka razgranjene stabljike visine do 2 metra, karakterističnih srcolikih listova i žutih cvetova skupljenih u velike glavice. Njegova pradomovina je centralna Azija, odakle se raširio po celoj Evropi, naročito na Balkanu. Tipična je biljka nizije, gde kao korov raste uz obale reka i potoka, duž saobraćajnica i u blizini oranica. Njegova lekovita svojstva visoko se cene u zemljama Zapadne Evrope, gde su kultivisane sorte veoma često sastavni deo bašta i okućnica. Za lekovite svrhe skuplja se kompletan, razgranat korenov sistem dvogodišnjih ili trogodišnjih biljaka, tokom cele jeseni. Koren se očisti od zemlje i nadzemnih delova, uzduž prepolovi (ili seče na kolutove) i suši u tankom sloju u hladu i na promajnom mestu. Svež koren ima jak, aromatičan miris i oštar i neprijatan ukus koji se gubi tokom procesa sušenja.

Giht - alternativno lečenje

cicak Giht , takođe poznat kao urični artritis ili kristalno - indukovan artritis , je jedna od najstarijih poznatih bolesti . Bolest je gotovo isključivo napadala bogati sloj društva i plemstvo , pa se stoga nazivala i bolest kraljeva . Giht je dobar primer bolesti povezane sa nepravilnom ishranom i preteranom konzumacijom alkohola . Nekad je giht bio veoma bolan , ali danas se jednostavno kontroliše pravilnim lečenjem i ishranom . U normalnom stanju organizma , mokraćna kiselina se razgrađuje u krvi i eliminiše se preko urina . Ako telo povećava proizvodnju mokraćne kiseline ili ako bubrezi ne eliminišu dovoljno mokraćne kiseline iz tela , njena koncentracija u krvi se povećava . To stanje zove se hiperuricemija . Kada se stvore kristali mokraćne kiseline kao rezultat hiperuricemije , može se razviti giht . Osim nepravilne ishrane i preterane konzumacije alkohola , giht mogu uzrokovati ...

Potočarka

potocarka Potočarka ( lat. Nasturtium officinale ) je skromna ali veoma dragocena biljka . O njenoj nutritivnoj vrednosti više nego dovoljno govori činjenica da sadrži veće količine gvožđa od spanaća i više vitamina C od limuna i narandže . Poreklo potočarke je područje Evroazije , no danas je široko rasprostranjena i može se naći gotovo svuda u svetu . Poznata je kao jedna od najstarijih biljaka čija upotreba seže još u daleku istoriju . Mnogi stari narodi koristili su ju u ishrani i lečenju zdravstvenih tegoba . Antički grčki lekar i otac medicine Hipokrat cenio je ovu biljku i preporučivao ju za lečenje katara pluća , zubobolje , bolesti grla , gušavosti i promuklosti . Lekovitost potočarke dokazana je u mnogobrojnim svetskim naučnim studijama . Potvrđeno je da redovno konzumiranje manjih količina ove biljke može sprečiti rak prostate i debelog creva .

Čuvarkuća - prirodni lek

cuvarkuca Prema narodnom predanju, čuvarkuća štiti kuću i porodicu od požara, udara gromova, kao i od vampira i veštica. Čuvarkuća ili, kako je još često nazivaju, uhovnik je i prirodan lek za mnoga oboljenja. Čuvarkuća je višegodišnja biljka koja može da naraste i do 30 centimetara. Izuzetno lekovita, otporna na žegu i hladnoću, čuvarkuća (Sempervivum tectorum), najkorisniji je ukras dvorišta i terasa, a trebalo bi da je ima svako domaćinstvo. O njenoj vrednosti govore zapisi sačuvani još iz devetog veka, u odredbama Karla Velikog, koji svojim podanicima u ruralnim sredinama nalaže da uzgajaju 72 važne biljke, a da "svaki seljak obavezno treba da ima čuvarkuću!". Da je izuzetno vitalna pokazuje njen latinski naziv sempervivum, koji znači "uvek živa".

Jagorčevina

jagorcevina Ova biljka, u narodu poznata i kao jagorčika, jaglac ili jaglika, raste u planinskim područjima, na sunčanim obroncima, po livadama, šikarama.. Još od davnina je poznata kao lek za iskašljavanje, bronhitis i prehladu. Bogata je saponizidima, enzimima, mineralima i esencijalnim kiselinama. Jagorčevina se koristi kod migrene, nesanice i reumatizma. Ublažava prolećni umor koji karakteriše ubrzano zamaranje, malaksalost, vrtoglavica, pospanost i depresija, a javlja se s prvim sunčanim danima kod svake druge osobe. Ova biljka se najčešće koristi za lečenje plućnih bolesti i lupanje srca. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama zbog saponina, koji može da uzrokuje neželjene posledice. U lekovite svrhe se koristi sušeni koren, listovi i cvetovi koji se beru isključivo po sunčanom vremenu i suše jedan dan, na toplom i prozračnom mestu. Listovi jagorčevine se beru dok biljka cveta i suše se tri do četiri dana.

Semenke od bundeve

bundevaseme Ove semenke zaista spadaju među omiljene i dosta često konzumirane grickalice, a za svoj status mogu biti zahvalne samo ukusu i ničemu više jer skoro niko nije upućen u to koliko zaista semenke bundeve predstavljaju zdravu namirnicu. Semenke bundeve imaju celi niz sastojaka koji jako pozitivno deluju na ljudsko zdravlje to je jedna činjenica, međutim skroz druga je to koliko je širok dijapazon uticaja košpica pa tako deluje kako na imunitet tako čak i na zdravlje srca i drugih organa. Cink je elemenat koji inače pomaže ljudskom organizmu da se izbori sa virusnim infekcijama, umorom i lakšim psihičkim problemima kakva je depresija, a cinka u semenkama bundeve moguće je naći u znatno velikom procentu.

Celer, čistač organizma

celer Celer u 100 grama korena sadrži samo sedam kalorija, dok se sa druge strane u njemu nalazi 320 miligrama magnezijuma i 16 milicentigrama folata. Celer je zdrava i ukusna grickalica - jednostavno ga isecite na prutiće i po želji pokapajte limunovim sokom, te jedite kao međuobrok. Iako se celer kod nas danas koristi isključivo kao dodatak jelima, do 17. veka koristio se isključivo u medicinske svrhe. Celer se koristi ceo, od korena do lista, a svi njegovi delovi su jako zdravi i niskokalorični. Ako imate problema s krvnim pritiskom, ova biljka je odlična pomoć za njegovo snižavanje, a poznata je i kao čistač organizma jer je sjajan diuretik. Sprečiće nadutost i probavne smetnje. Osim što je bogat vlaknima, prava je riznica vitamina K, C i B, te kalcijuma i folne kiseline. Koristan je obolelima od artritisa zbog visokog sadržaja natrijuma. Pomaže i kod reume i kostobolje.

Magnezijum

magnesium Rec je o jednoj od najvažnijih mineralnih supstanci, koja jaca srce. Magnezijum učestvuje u prenosu nervnih impulsa, u proizvodnji proteina i u regulaciji srčanog ritma. Takođe, reguliše intestinalni tranzit i na taj način sprečava pojavu zatvora. Prisutan u skoro svim ćelijama, čuvar nervnog sistema, magnezijum igra važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama, i učestvuje u više od 300 enzimskih reakcija. Ljudsko telo u proseku sadrži oko 25 g ovog minerala: 60 odsto ukupne količine uskladišteno je u kostima, oko 25 odsto koriste mišići (magnezijum stimuliše mišićno opuštanje) a preostalih 15 odsto raspodeljeno je na mozak, srce, jetru i bubrege. Magnezijum učestvuje u prenosu nervnih impulsa, u proizvodnji proteina i u regulaciji srčanog ritma. Takođe, reguliše intestinalni tranzit i na taj način sprečava pojavu zatvora.

Lubenicu jesti što češće preko leta

lubenica Lubenica je najpopularnija letnja namirnica , a osim što osvežava i služi kao desert , ona je puna čudesnih sastojaka . Lubenica ima više likopena od svežeg paradajza . U samo jednoj šolji narezane lubenice ima oko šest grama likopena , dok u istoj količini paradajza ima oko četiri grama . Likopen se smatra čudesnim antioksidansom koji blokira dejstvo slobodnih radikala , a time i oštećenje te starenje telesnih ćelija. Likopen deluje i kao prevencija nastanka srčanih i malignih bolesti , a kako bi se u lubenici sačuvalo što više tog sastojka , pre jela ju je najbolje držati na sobnoj temperaturi . Njen sok ubrzava oporavak mišića nakon treninga . Sveža lubenica ili u obliku soka najbolje je rešenje za bolne i osetljive mišiće tela te " muskul fiber " .

Konopljino ulje

konoplja_ulje Konoplja ( Cannabis sativa L. ) potiče iz centralnih delova Azije , no zbog svojih izuzetnih svojstava veoma brzo se proširila na čitav svet ( Kina, Indija , Evropa i Amerika ) . Osnovni uzrok ovakve ekspanzije je širok spektar primene gotovo svih delova biljke , koji se i danas koriste od tekstilne i paprine industrije , preko medicinske primene pa sve do ljudske ishrane . Razlike i predrasude ( među konopljom ) . Zbog predrasuda i nedostatka informacija , prosečan kupac često ne razlikuje industrijsku konoplju ( Cannabis sativa L. ) od indijske konoplje ( Cannabis indica Lam ) . Konopljino ulje sprečava bolesti srca i krvnih sudova, ublažava neugodno dejstvo predmenstrualnog sindroma, uklanja tegobe kod multiple skleroze, raka i šizofrenije i brojnih drugih bolesti. Ono snažno deluje i na rad mozga, rast i razvoj čoveka, reguliše metabolizam, stimuliše kožu, zdravlje kostiju i rast kose.

Maline

maline Redovna konzumacija maline ulepšava ten , jača kosu , poboljšava zdravlje probavnog i kardiovaskularnog sistema , osnažuje imunitet i štiti od upala . Malina smanjuje delovanje slobodnih radikala te štiti od raka debelog creva , dojke , materice , jednjaka i prostate . Fitonutrijenti u malini sprečavaju širenje ćelija raka te ih podstiču na apoptozu , odnosno samouništenje . Plod maline odličan je za borbu protiv virusa i snižavanje šećera u krvi, dok malinov sirup jača srce. Maline imaju malo kalorija i puno vlakana - idealna kombinacija za borbu protiv viška kilograma! Ova biljka iz porodice ruža ima ukusne, slatke plodove, a može se naći u Evropi i severnoj Aziji. Njena lekovita svojstva poznata su diljem sveta, a ako već ne voliš maline, sada ćeš se sigurno zaljubiti u njih. Osim što su dobar izvor vitamina C, maline sadrže i korisne fitokemikalije i elaginske kiseline, te se tako bore protiv tumora.

Lek za srce iz prirode

persun Tvorac ovog čuvenog recepta je Opatica Hildegard fon Bingen, koja je živela pre 800 godina i umrla u svojoj 81. godini. Kasnije su njen recept za srčane probleme preuzeli i poznati doktori i objavljivali u svojim pisanim delima. Opatica savetuje da svako domaćinstvo treba da ima ovaj veličanstveni recept kojim se postižu neobični uspesi. Ona je bila mističarka i u svom pisanom životnom delu objašnjava da sve što je napisano potiče od njenih vizija Boga. Ovaj recept prenela je čuvena travarka Marija Trebem, autorka knjige “Zdravlje iz božije apoteke”. Ovaj prirodan lek za srce se pokazao uspešnim kod svih srčanih slabosti i pravih srčanih oboljenja. Koristi se kada osetite bilo koje srčane tegobe poput probadanja, treperenja, preskakanja, usled stresa. Pokazao se kao dobar i kod angine pectoris.
Recept za prirodan lek za srce:
Potrebno je:
10 svežih stabljika peršuna (bez korena)

Đumbir za zdravlje prostate

djumbir Đumbir je i začin i namirnica, a u medicinske svrhe koristi se gotovo jednako kao i u kulinarske. Već je dobro poznato da ga možemo konzumirati sirovog, termički obrađenog, od njega praviti čajeve i marinade. Kada kupujete đumbir birajte korenje koje nije smežurano, kora mu mora biti glatka i zategnuta i trebalo bi da pukne kad ga pokušate prelomiti. Nauka je već odavno potvrdila da su lekovita svojstva đumbira veoma efektna i to je jedan od razloga zbog koga je on iz tradicionalne upotrebe u Aziji i Africi dobio svoje mesto i na Zapadu. Zdravstvene organizacije širom sveta okarakterisale su đumbir kao potpuno siguran za upotrebu i namirnicu koja se veoma dobro toleriše. Ipak postoji nekolio neželjenih efekata koji se mogu pojaviti ukoliko ga koristite u obliku praha. To su mučnina, žgaravica, gasovi i nadutost. Kod nekih ljudi se može pojaviti i alergija na đumbir u obliku blagog osipa na koži.

Dud, lek iz prirode

dud Dud ili murva je pomalo zaboravljeno, ali ukusno voće, koje raste pojedinačno posađeno ili samoniklo. U našim krajevima nalazimo crnu, crvenu i belu sortu, dok ih u svetu postoji oko sto. Od svih je sorti najaromatičniji crni dud. Od svih sorti je najaromatičniji crni dud. Ovaj plod raste na istoimenom listopadnom stablu iz porodice Morus, čije je lišće poznato kao hrana dudovog svilca ili svilene bube. Ovaj plod raste na istoimenom listopadnom stablu iz porodice Morus, čije je lišće poznato kao hrana svilene bube. Plodovi duda sadrže slobodne organske kiseline (limunska i jabučna), vitamine C, B, K, A, i E, gvožđe, kalijum, mangan i magnezijum, pektine i druge korisne materije. Poseduju veliku količinu antioksidansa antocijanina. Stručnjaci tvrde da dud zaslužuje biti uvršten u superhranu, jer sprečava starenje organizma i pomaže kod mnogih bolesti. U lečenju se koriste plodovi, listovi i kora.

Bosiljak - Božanski lek

bosiljak Grmoliki bosiljak (Ocimum basilicum) karakterističnog mirisa, predstavlja začinsku, lekovitu i 'svetu' biljku, koja u mnogim religijama ima posebnu važnost. U narodnoj medicini koristi se protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresivnih raspoloženja, a čaj od ove biljke ublažava menstrualne tegobe. Bosiljak se koristi protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije, kod prehlada, upale ušiju i bubne opne, ali i kao okrepljujuće sredstvo. Poreklom je iz Indije, a u Evropu su je u 12. veku doneli monasi. Pravoslavna crkva, hinduisti i mnogi drugi narodi, bosiljku pripisuju božansku moć. Postoji verovanje da se na krštenju nikad niko ne prehladi, bez obzira na doba godine, jer ova biljka poseduje snažno antizapaljensko dejstvo. Zapisi pokazuju da su za nju znali još u drevnom Egiptu.

Syndicate content