Manuka drvo - Leptospermum scoparium

manuka Zbog svoje dugogodišnje izolacije od ostatka sveta te zbog svoje specifične ostrvske biogeografije, Novi Zeland ima neverovatno bogatu floru i faunu. Oko 80% svetske flore postoji samo na Novom Zelandu! Toj fantastičnoj porodice pripada i Manuka drvo, Leptospermum scoparum. Manuka je jedinstveno zimzeleno drvo i raste nekultivirane na širim područjima Novog Zelanda. Cveta leti, a intenzivan miris koji daju njegovi lepi, crveno-rozi cvetovi, pčele jednostavno obožavaju.Od davnina, domoroci Maori koriste Manuku kao lek. Zadnjih 20-ak godina intenzivno se radi na naučnim istraživanjima o lekovitosti manuka meda, neverovatnom, 100% prirodnom proizvodu, nastalom iz predivne '' saradnje '' manuka biljke i pčela. Radi se o mono-cvetnom medu koji prozvode pčele skupljajući nektar s žbunja manuka biljke.

Napitak za zdravlje srca

limun-beli-luk Preparat služi za postupno čišćenje krvnih sudova od masnih naslaga i prevenciju srčanog i moždanog udara. Takođe sprečava nastanak tumora, poboljšava vid i podmlađuje organizam... Sastojci: 1 kg organski uzgojenog limuna, 300 grama belog luka... Priprema: Sameljite limun (zajedno s korom) i beli luk. Smesu stavite u 1,5 l kipuće vode i u poklopljenoj posudi kuvajte na laganoj vatri tačno 15 minuta. Ohlađeni preparat sipajte u teglu i zatvorite je poklopcem. Preparat uzimajte natašte, u periodu od 25 dana, po pola dcl na dan. Nakon toga napravite pauzu od 10 dana, pa ponovite kuru. U cilju preventive, kuru možete da sprovodite jednom do dva puta godišnje, svakih šest meseci.
U cilju lečenja, kuru sprovodite do poboljšanja zdravstvenog stanja, uz obavezno poštovanje protokola od 10 dana pauze pre početka nove kure.

Majčina dušica sirup

majcina_dusica Ako imate problema sa prehladom, kašljem i pratećim bolovima u prsima onda vam od velike pomoći može biti sirup od majčine dušice. Naučite kako da ga napravite, a donosimo i recept za biljni med. Izuzetno je koristan za lečenje kašlja i ubrzava oporavak kada vas uhvati prehlada, a eliminiše i bolove u prsima koji se obično javljaju kada vas pogodi grip i napadnu “zimski virusi i bakterije”. Recept za sirup....Treba vam: 80 do 100 gr listova i cvetova majčine dušice (svežih ili sušenih), 950 ml vode i 1 šolja (od 250 ml) tečnog meda. Potopite majčinu dušicu u vodu u šerpi i stavite na šporet na najnižu temperaturu. Ostavite neka krčka lagano u polupoklopljenoj šerpi (da bi para mogla da izlazi) dok se tečnost ne smanji gotovo za pola. (Trebaju vam 2 šolje jakog čaja od majčine dušice). Procedite i odbacite biljke, pa u dobijenu tečnost dodajte med. Mešajte dok se med u potpunosti ne rastvori.

Eterično ulje od nane

nana Istraživanja su pokazala da ulje nane ima efikasan uticaj na ublažavanje simptoma iritabilnog creva , boli u stomaku i grčeva , nadutosti , zatvora i proliva. Nana je zaista blagotvorna biljka. Poznato je da utiče povoljno na sistem za varenje i otklanja mnoge tegobe u stomaku. Nana je dobar izvor minerala, na prvom mestu kalijuma. Zatim, kalcijuma, gvozđa, magnezijuma i mangana. Od vitamina moze se pohvaliti sadržajem vitamina C, E, K, B6, A i beta karotena. Na prvom mestu to je antibakterijsko dejstvo. Zato se preporučuje da se eterično ulje vode i time očisti koža lica ili tela. Miris peperminta može da zavara glad. Ukoliko vas ujede komarac, dovoljno je da na mesto ujete stavite kap ulja i svrab će prestati. Ulje nane pogodno deluje i na upalu desni, savetuje se da makar jednom nedeljno desni istrljate sa malo ulja. Ulje nane može da vas održi budnim i da vam poboljša koncentraciju.

Mak

mak Mak je osušeno seme jednogodišnje biljke maka poreklom iz Azije. Biljka naraste do metar i po, ima velike, duguljaste narovašene ili pilasto nazubljene listove. Cvetovi su vecinom beli, s ljubicastom mrljom pri dnu, ili purpurnoljubicasti, s tamnoljubicastom ili gotovo crnom mrljom. Gledane golim okom, cini se da su plave ili sive semenke maka okrugle, no zapravo su bubrežastog oblika. U kilogramu maka ima oko dva miliona zrnaca. Semenke su gotovo bez mirisa, njihov se orahu slican ukus razvija tek kuvanjem ili pecenjem. Usporava razvoj multiple skleroze, štiti kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Minerali i vitamini ublažavaju razdražljivost i stres. Mak je zastupljen u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Dugo je predstavljao simbol sna i smrti, zbog opijuma koji se iz njega ekstrahuje i crvene boje.

Čuvarkuća - Sempervivum tectorum

cuvarkuca Čuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego dva psa pred kucom. Čuvarkuća je biljka koja se od davnina koristi kao prirodni lek. Karakterišu je debeli mesnati listovi puni vode i cvetovi zvezdastog oblika. Ona sadrži tanin, biljnu sluz, ulje, smolu, kalcijumov malat, mravlju i jabučnu kiselinu. Istraživanja su potvrdila da poseduje flavonoide i ugljenehidrate. U narodnoj medicini koristi se zbog svojih antiupalnih, adstringentnih i diuretičkih svojstava. Primenjuje se u obliku soka, obloga, masti, tinkture ili čaja. Čuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uha, oštećenja bubne opne i gubitak sluha. Njen sok rastvara višak cerumena u uhu i smanjuje bol.

Matičnjak - Melissa officinalis

maticnjak Matičnjak je lekovita biljka koja se koristi već vekovima. Cenjena širom sveta zbog umirujućeg svojstva, ova je biljka je čest gost u mnogim baštama. Matičnjak (Melissa officinalis), u narodu poznat još kao metvica i miloduh, višegodišnji je žbunast, mirisan, dekorativan polugrm sa 60 do 70 cm visokim i uspravnim grančicama. Na obe strane listova nalaze se mnogobrojne žlezde sa uljem. Cvetovi su bele, plave i ružičaste boje u dugim klasastim cvastima. Raste u pčelinjacima, dvorištima, pored naselja, uz ograde, po šumama i u parkovima kao ukrasna biljka. Za komercijalne potrebe gaji se i na većim površinama. Cveta od juna do kraja avgusta. Za lečenje se skuplja lišće kratko vreme pre cvetanja, a cela biljka iznad zemlje za vreme cvetanja. Suši se u tankom sloju u hladu i sa što manje diranja i prevrtanja; osušena biljka ne sme da dođe u dodir s metalom i ne sme se čuvati u limenim kutijama.

Cikorija - Cichorium intybus

cikorija Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ova biljka čisti i jača želudac, jetru, bubrege i slezinu, popravlja varenje, odvaja prekomernu žuč, leči žuticu i anemiju. Cikorija (Cichorium intybus) poznata je u narodu još i kao konjogriz, vodopija, gologuza, želtenica, konjska trava, modrica, cigura... To je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. Koren je vretenast. Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugački, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su kraći, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlačicama. Cvetovi su svetloplavi, jezičasti, pojedinačni ili udruženi u cvasti. Cveta preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma. Voli suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka.

Uva Ursi

uva-ursi Uva je izuzetno lekovita biljka. Kroz istoriju se koristila u medicinske svrhe. Najbolje rezultete pokazuje kod lečenja upale mokraćnih puteva i bubrega. Uva (Arctostaphylos uva-ursi), poznata još i kao medveđe grožđe, mečje grožđe, planika crvena i mlivnjak, višegodišnji je zimzelen polegnuti grm, obrastao jajastim, čvrstim i kožastim listovima zelene boje, dužine dva do tri centimetra. Cvetovi su bele ili svetloružičaste boje zvonastog oblika i formiraju grozdove, a plod je okrugla, mnogosemena bobica, crvene boje. Uva raste po suvim, retkim borovim i drugim četinarskim šumama i među grmljem po sunčanim obroncima i planinskim pašnjacima. Za lečenje koristi se list. Bere se u proleće, a najpovoljniji trenutak je na početku cvetanja. Listovi ubrani tokom leta ili u jesen manje su lekoviti. Čuva se na promaji, a pre sušenja odvajaju se samo celi, zdravi, zeleni listovi.

Laneno seme

laneno-ulje Semenke lana sadrže ulja, veoma korisne materije, vlakna, a posebna prednost lana je što u velikom procentu sadrži lignin. Lignini su se u istraživanjima pokazali korisnim za smanjenje rizika od nastanka raka dojke i jajnika jer umanjuju aktivnost estrogena, glavnog ženskog polnog hormona - potencijalnog podstrekaca malignog rasta. Veruje se da je ovo prva biljka koju su ljudi pripitomili. Pored toga što se koristi u tekstilnoj industriji, lan, tačnije njegova semena, su vrlo blagotvorna za ljude. Bogata su proteinima, rastvorljivim vlaknima, mineralima gvožđa i cinka, ali i vitaminima B1, B2, C, E i provitaminom A. Seme lana se koristi kao dodatak žitaricama, koje konzumiraju oni koji drže dijetu ili žele bolje da pročiste organizam. Kako su bogata uljima i vlaknima, ova semena su i odličan laksativ. Omega 3 masne kiseline, koje se nalaze u lanu, imaju protivupalna dejstva.

Kleka

kleka Cela biljka je lekovita. Najviše se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu. Izuzetno cenjena u narodnoj medicini, prepoznatljiva po karakterističnom mirisu balzama, kleka (juniperus communis) se od davnina koristila za lečenje zaraznih bolesti. Rasprostranjena od Arktika do tropske Afrike, u zavisnosti od toga gde raste može da bude patuljasta, ali i da dostigne visinu od više metara. Sreće se na krševitim i na kraškim terenima. Svi delovi su lekoviti, a naročito aromatični i gorkosladunjavi plodovi koji se sakupljaju od jeseni do zime. Suše se na provetrenom mestu, rasprostrti u tankom sloju uz često prevrtanje lopaticom. Isti postupak primenjuje se i za sušenje prethodno sitno iseckanih iglica i vrškova grančica. Osušeni delovi čuvaju se na suvom mestu. U lekovitom smislu kleka se potvrdila kao izvrstan diuretik, ali i protiv nazeba, kašlja, astme, stomačnih bolesti, znojenja, pa čak i gonoreje.

Rhodiola rosea

rhodiola Ostati zdrav danas znači uspešno se nositi sa svakodnevnim stresom. Studije ukazuju da Rhodiola rosea dramatično smanjuje nivo stresa, delujući istovremeno smirujuće. Rhodiola smiruje naše doživljaje i negativne osećaje dajući nam jedno posebno mirno i staloženo raspoloženje. No istovremeno i pobuđuje moždane misaone i stvaralačke sposobnosti i podiže ih na jednu viši nivo. Upravo to omogućava bolje stvaralačke i radne učinke. Na zemlji postoji malo biljaka koje su tako svestrane u delovanju, tako blagotvorne i tako sigurne da ih preporučujemo svim generacijama. Iako načine njenog delovanja naučnici još nisu u potpunosti razotkrili, svi se slažu da ima veliki raspon blagotvornih efekata na ljudsko zdravlje.

Đumbir je lekovit

djumbir Đumbir se od davnina koristio kao hrana, ali i kao lek. Naučnici tako tvrde kako je izvrstan u borbi protiv kašlja, jačanju imuniteta te prevenciji prehlada što ga čini idealnom namirnicom za ovo doba godine. Đumbir je tropska začinska biljka koja ima neverovatna svojstva pa su tako Kinezi još u 4. veku koristili đumbir protiv mučnine, bolova u stomaku, zubobolje, krvarenja, reume... Zanimljivo je da je u srednjem veku korišćen i kao afrodizijak, au 16. veku čak i kao lek protiv kuge ! U azijskoj se kuhinji đumbir odavno odomaćio, ali sve češće se koristi i kod nas podjednako i za slatka i slana jela. Ova izuzetno lekovita biljka u sebi sadrži i kurkumin koji ubrzava metabolizam, zatim pomaže prilikom razgradnju mesa i mleka u organizmu, pospešuje rad jetre pa se često koristi za detoksikaciju organizma.

Lovor - Laurus nobilis

lovor Poreklom sa Mediterana, lovor je zimzelena biljka sa špicastim mesnatim lišćem i grupicama kremasto žutog cveća iza koga rastu kupine na ženskom drveću. Biljka raste u obliku dreveta ili grmoliko. Neke vrste dostižu i preko 10 metara visine. Zahvaljujući brojnim korisnim sastojcima, lovor stimuliše proces varenja, dok se isceđeno ulje iz svežih plodova koristi za lečenje osipa, bolnih mišića, podsticanja bolje prokrvljenosti… Magični čuvar zdravlja, lovor se kao začin i lek koristi od davnina. Prijatan miris listova potiče iz eteričnog ulja koje sadrži 50 odsto cineola, a ostatak ravnopravno dele metileugenol i terpinacetat. Zahvaljujući brojnim korisnim sastojcima, lovor stimuliše proces varenja, dok se isceđeno ulje iz svežih plodova koristi za lečenje osipa, bolnih mišića, podsticanja bolje prokrvljenosti. Pozitivno utiče na dobro raspoloženje.

Kiseli kupus

kiseli-kupus Kiseli kupus oduvek je bio cenjen, naročito kao lek. Način njegove pripreme potiče od Slovena, a koristi se i dan danas. Kiseli kupus je osnova omiljenih jela, poput sarme i podvarka i koristi se kao dodatak glavnom jelu. Zbog svog lekovitog sastava, kiseli kupus zaslužuje počasno mesto na našoj trpezi.Ovo su samo neka lekovita svojstva omiljene zimnice. Proces kiseljenja kupusa daje ovom povrću probiotička svojstva. U procesu fermentacije učestvuje mnogo zdravih bakterija koje povoljno utiču na varenje. Zbog toga se kiseli kupus naročito preporučuje nakon uzimanja antibiotika, kako bi se obnovila crevna flora. Odličan izvor vitamina CO tome koliko je ovo povrće zdravo svedoči podatak da su kiseli kupus pomorci nosili kada su išli na duge plovidbe zbog prevencije pojave skorbuta, bolesti koja nastaje usled dugotrajnog nedostatka vitamina C.

Syndicate content