Keleraba

keleraba Keleraba je svrstana u red kupusnjača, a ime joj potiče od nemačkih reči “kohl” (kupus) i “rube” (repa) jer podseća na te dve biljke. Ako želite da se brzo zasitite i pritom sačuvate vitku liniju, jedite kelerabu, savetuju nutricionisti. Ovo izuzetno zdravo, niskokalorično povrće obiluje biljnim vlaknima koja obezbeđuju duži osećaj sitosti i podstiče varenje, zbog čega se posebno preporučuje onima koji žele da se oslobode viška kilograma. Keleraba je odličan izvor vitamina C (62 miligrama u 100 grama), pa samim tim jača imunitet, neutrališe dejstvo štetnih, slobodnih radikala i usporava starenje. Blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem jer smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi. Stabilizuje i nivo šećera u krvi, pa se preporučuje kod hipoglikemije i dijabetesa. Osim toga, vitamin C podstiče apsorpciju gvožđa odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom i na taj način okrepljuje i snaži celo telo.

Kikiriki čuva srce

kikiriki Konzumiranjem samo 30 g ove namirnice nedeljno (uz inače uravnotežen jelovnik) mogla bi da se smanji smrtnost od kardiovaskularnih poremećaja za 23-28 odsto, a u slučaju drugih oboljenja za 17-21 odsto! Do ovog zaključka došli su američki naučnici sa Univerziteta Vanderbilt, nakon višegodišnjeg proučavanja načina ishrane oko 70.000 Amerikanaca i 130.000 Kineza. Bogat proteinima, vitaminima, oligo-elementima, vlaknima, mineralima i nezasićenim masnim kiselinama, kikiriki je istovremeno hranljiv i lekovit. Među mnoštvom korisnih sastojaka, ova omiljena grickalica svih generacija, obiluje inače deficitarnim gvožđem, cinkom, magnezijumom, selenom, fosforom... I što je veoma važno, ne sadrži holesterol. Njegovi vitamini B grupe deluju umirujuće na nervni sistem, zbog čega se posebno preporučuje kao antistres hrana.

Bergamot - Citrus bergamia

bergamot Bergamot - plod ukrštanja kruškolikog limuna i seviljske narandže, popravlja raspoloženje i brani organizam od stresa. Pomaže kod upale mokraćnih kanala, poremećaja u varenju, ublažava bol, snižava temperaturu. Bergamot (Citrus bergamia) se gaji na ogromnim plantažama južne Azije i južne Amerike, kao i na jugu Italije u oblasti Kalabrije. Služi isključivo za proizvodnju izuzetno traženog eteričnog ulja. Nastao je ukrštanjem pear lemona (kruškoliki limun) i seviljske pomorandže ili grejpfruta, pa na njih donekle i podseća. Ulje, voćno slatkastog svežeg mirisa sa blagom nijansom začina, dobija se iz kore zrelih plodova hladnim ceđenjem. Ime je dobio po italijanskom gradu Bergamu, u kome je prvo i počelo da se prodaje njegovo ulje. Koristi se u aromaterapiji kao antidepresant, a čest je sastojak ženskih i muških mirisa. Obavezan je sastojak parfema grupe chypre i fougere, dodaje se i u prestižne čajeve.

Ehinacea - jak imunitet

echinacea Ehinacea je najpoznatija biljka antibiotskog i antivirusnog delovanja, a upotrebljava se za jačanje imunog sistema kao jedan od najdelotvornijih imunostimulansa. Crvena rudbekija i pupavica druga su imena biljke ehinacee, koju su severnoamerički Indijanci tradicionalno koristili, zajedno s korenom, za lečenje raznih bolesti, naročito rana, povreda, infekcija i upalnih stanja organizma. Ova biljka sadrži eterična ulja, cinarin, alkilamid, fenoli, betain, apigenin, ehinokozid, polisaharidi, borneol, ehinacin, resin, luteolin, poliacetilen, kvercetin, kiseline palmatnska, cikorijska, kaven, hlorogenska, inulin, vitamin C, bakar, gvožđe, jod, sumpor, kalijum...

Voda sa biberom

biber 'Biber voda', koja se koristila i u drevnoj Indiji, može da ukloni mnoge bolove i reši zdravstvene probleme. Ukoliko želite da izgubite kilograme ili se oslobodite određenih bolesti, onda je najbolje da koristite "biber vodu". Kako biste je napravili potrebno je da u posudu sipate dve šolje vode za piće i dodate dve kašičice bibera u prahu. Voda sa biberom treba da proključa na srednje jakoj temperaturi. Dodajte malo soli i jednu ili dve latice ruže. Vodu procedite i popijte je dok je još topla. "Biber voda" ima nekoliko pozitivnih efekata zbog kojih je dobro da se pije čaša ove vode dva puta u toku dana. Vodu sa biberom je zdravo piti tokom leta, ali i kada ste umorni. Jedna čaša vode sa biberom biće sasvim dovoljna da povratite energiju. Ovo je čest problem sa kojim se mnogi ljudi susreću tokom leta. Da biste ga sprečili potrebno je da pijete ovu vodu dva puta u toku dana. Sprečava dehidraciju.

Guava - Psidium guajava

guava Guava (Psidium guajava) potiče iz Centralne Amerike, plod je okrugao nalik jabuci ili kruškolik. Aromom podseća na koktel tropskog voća. Zrelost se određuje po boji kore, koja bi trebalo da bude sveže zelena kao engleska trava, a unutra tamnocrvena. Jede se tako što se preseče na pola i kašikom vadi mesnati deo. Semenke su takođe jestive. Kada se zagrize, ima kiselkast ukus, ali se slatkoća pojačava svakim zalogajem. Od zelenih plodova se prave sosovi i služe uz meso ili ribu. Zbog lekovitih svojstva i obilja korisnih sastojaka, trebalo bi je što češće konzumirati, 100 grama guave ima dvostruko više vitamina C od limuna i pomorandže. Ovaj vitamin igra ključnu ulogu u proizvodnji kolagena, važan je za kožu. Američka studija je pokazala na uzorku od 4.000 žena od 40. do 74. godina, da dame koje češće jedu namirnice bogate vitaminom C, imaju manje bora.

Trešnja - Prunus avium

tresnje Trešnja (lat. Prunus avium L.) je listopadna voćka koja pripada porodici Rosaceae, rodu Prunus. Smatra se da je pradomovina trešnje Mala Azija, kao i da je to bilo omiljeno voće rimskih vojnika koji su verovali da ove slatke mesnate bobice podižu daju energiju i snagu. I bili su u pravu. To crveno voće krije pregršt korisnih sastojaka za naše zdravlje kao što su vitamini A, B1, B2, B3, B6, C i K, minerali kalijum, kalcijum, gvožđe, bakar, mangan, magnezijum, fosfor i cinka. Sadrže vlakna, celulozu, pektin, organske kiseline. Zbog bogatstva antioksidanasa trešnje su odlični borci protiv slobodnih radikala, koji svojim delovanjem višestruko štete ljudskom organizmu. Trešnje se preporučuju osobama koje pate od astme i alergija, ali i svima koji žele da imaju lepu kožu jer trešnje posprešuju proizvodnju kolagena.

Patlidžanom protiv raka kože

patlidzan Fitohemikalija iz patlidžana pokazala se vrlo lekovitom u čak 80 hiljada slučajeva karcinoma kože. Fitohemikalija poznata pod imenom BEC5 je ekstrakt patlidžana, koji je otkrio doktor Bil E. Čam, nakon što je čuo za lek narodne medicine australijskih poljoprivrednika. Naime, oni su ga upoznali sa preparatom protiv raka, kojim su izlečili stoku. Farmeri su stoku izlečili nanošenjem toplog obloga napravljenog od semenki voćke poznate kao đavolja jabuka, latinskog imena Solanum linnaeanum. Ova biljka je deo porodice Solanacea, koja uključuje povrće poput paradajza i patlidžana. BEC5 se veže za receptore na površini ćelije raka. Nakon što ćelija "prevari" ekstrakt patlidžana, dolazi do njenog pucanja pa je tako ćelija raka uništena, a njen sadržaj reapsorbuje telo. U lečenju preko 80.000 slučajeva raka kože, BEC5 je pokazao svoju učinkovitost.

Beli luk prirodni lek

beli_luk Beli luk je često nazivan i moćnim prirodnim antibiotikom kojeg možete koristiti svaki dan. Poseduje antivirusna i antibakterijska svojstva, kao i antigljivična. Ojačava imuni sistem i na prirodan način jača telo. Beli luk ima antifungalna svojstva i pomaže u borbi protiv atletskog stopala, odnosno gljivične infekcije koju mogu dobiti svi koji se bosonogi hodaju po svlačionicama, kupatilo i drugim prostorijama s vlažnim podovima. Kako bi se rešili gljivica u mlaku vodu stavite malo zgnječenog belog luka ili praha belog luka i namačite stopala. Beli luk ima prirodna antibakterijska svojstva i mogao bi mogao pomoći i kod akni. Jednostavno s izrezanim češnja belog luka pređite preko akne. Nemojte mazati celo lice, već samo vrh akne. Postupak ponovite nekoliko puta u danu, a beli luk bi trebao odraditi svoje i akne bi trebale brže nestati. Možete napraviti i malu smesu od usitnjenog belog luka i vode.

Kupus pomaže kod čira na želucu

kupus Ovo jedinstveno povrće siromašno je kalorijama, a izuzetno bogato hranljivim materijama. Kupus je odličan izvor vitamina C i K te lekovitih sumpornih jedinjenja, a obiluje i vitaminima B grupe, folnom kiselinom, omega-3 masnim kiselinama, kalijumom, kalcijumom, manganom, fosforom, magnezijumom, gvožđem, triptofanom, hlorofilom i karotenoidima. Crvenom kupusu boju daje antocijanin, biljni pigment koji se ubraja u lekovite fitonutrijente. Kupus pomaže protiv anemije, probavnih tegoba, raznih upala, reumatskih bolesti te vodenih bolesti zbog kojih se u telu nakuplja suvišna tečnost. Kupus se pokazao odličnim i u lečenju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Preporučuje se i kod bolesti respiratornog sistema kao i za ublažavanje nesanice i nervoze. Kupus je među vodećim namirnicama koje štite od raka - naučno je dokazano da redovna konzumacija kupusa sprečava kancerogene promene u organizmu.

Dragoljub - za otpornost organizma

dragoljub Dragoljub - Tropaeolum majus je jednogodišnja biljka koja potiče iz zemalja Južne Amerike gde se od davnina koristi kao lekovita biljka, a ponajprije za zarastanje rana i sprečavanje eventualnih infekcija. Smatra se jakim prirodnim antibiotikom, koristi se kao tinktura a on njega se može pripremati i sok. Dragoljub je jestiva biljka, listovi imaju gorak ukus te su odlični kao dodatak salatama. Raste u visinu do 15 cm, ima velike skoro okrugle listove, zelenkaste boje te lepe narandžasto-žutocrvene cvetove. Dragoljub ima i plod sa sjemenkom koja se može sušiti i jedu. Na našim se prostorima uzgaja kao ukrasna biljka, a voli topla i suncem obasjana mesta. Dragoljub je izvor i vitamina C, pektina, tanina, eričnih ulja, flavonoida, karotina, fosforne i aminokiseline, saharoze, fruktoze, gvožđa, magnezijuma, fosfora, sumpora pa ima široku primenu u lečenju.

Kivano - Cucumis metuliferus

kivano Kivano pripada familiji tikava sa Novog Zelanda, gde se intenzivno gaji od 1980. godine. Dobio ime po kiviju, ukus je kombinacija banane, dinje, krastavca i limete. Idealno za dijetu, izuzetno delotvorno protiv prehlade. Zbog sličnosti sa kivijem zove se kivano (Cucumis metuliferus), a zapravo je afrička bodljikava dinja koja izgledom podseća na krastavac. Ova voćka je tek 1930. godine napustila Afriku i rodni Zimbabve, "preselila" se prvo na Novi Zeland, pa u Australiju. Kivano je svetlo zelene boje, zbog čega najviše liči na kivi, ukus je kombinacija banane, dinje, krastavca i limete. Hranljivo voće dostupno je tokom cele godine i jede se sirovo. Obiluje vitaminom C i mineralima kalijumom i gvožđem, a sadrži i fosfor, magnezijum, bakar, cink, natrijum i kalcijum. Idealno je za dijetu, jer ima malo ugljenih hidrata, a masti nema uopšte. Izuzetno je delotvorno protiv prehlade.

Acerola - Malphighia glabra

acerola Acerola nije prava višnja, više je slicna agrumima. Tropska višnja acerola ima čak 20 puta više vitamina C od neprskanog limuna i 65 puta od plodova pomorandže. Jača imunitet, leči hepatitis i druge bolesti jetre, infekcije, grip, stres. U zapadnoj Indiji, Barbadosu, Jamajci, Surinamu, Kubi i drugim zemljama Centralne i Južne Amerike, raste tropska višnja acerola (Malphighia glabra), koja je potpuno različita od naše domaće. Podseća na agrume, sa mesnatim delom podeljenim na kriške. Zreo plod, zavisno od vrste, može biti tamnocrven, svetlocrven ili narandžast. Hrskav je, pikantnog, gorko-slatkog ukusa, aroma je nalik trešnji i višnji. Plod je u prečniku manji od dva santimetra i sadrži nekoliko sitne semenke žute boje, koje nisu jestive. Biljka cveta gotovo cele godine, pa se na njenim granama u isto vreme mogu naći cvetovi i plodovi. Ovo voće ima najveću količinu vitamina C.

Bela imela - Viscum album

imela Bela imela (Viscum album) udobno parazitira na granama listopadnog drveća, jelama, borovima, voćkama. Iako može da se razvija i samostalno, radije sisaljkama iz drveta domaćina crpi hranljive sokove. Ipak, smatra se izuzetno lekovitom biljkom, o čemu svedoče nordijske i keltske legende, u kojima su joj pripisana "božanska svojstva" jer podstiče libido, plodnost i ljubav. Starim narodima je bila univerzalni lek, cenili su je Hipokrat i poznati fitoterapeuti Rudolf Štajner i Sebastijan Knajp. Cveta početkom proleća, a plodovi sazrevaju mesecima kasnije, zimi ili početkom sledeće godine u vidu prozirne, beličaste bobice, obavijene čvrstom opnom sa jednom do tri svetlozelene semenke. Plod je otrovan, a drška i list su lekoviti i u tu svrhu beru se i suše od marta do kraja aprila ili od početka oktobra do kraja decembra. Ostalih meseci biljka nema lekovito dejstvo.

Maslačak nije korov

maslacak Maslačak je običan korov? Kad bismo se šalili. Da li ste znali da su mu lekoviti listovi, koren i stablo? Najblagotvorniji je za jetru i kosti. Dok je za neke on običan, dosadan korov, za bolesne ljude veoma je važan lek. Kod maslačka su lekoviti i listovi i koren i stabljika, a oni koji imaju mogućnost da skupljaju čiste i zdrave biljke treba da znaju kada se šta skuplja. Listovi pre cvetanja, a maslačak cveta od marta do maja, koren se vadi u proleće i u jesen, a stabljika u periodu cvetanja. Pri vađenju korenja treba voditi računa da se koren ne iseče da ne bi ostao bez sokova. Izvađeno korenje treba da se suši dva-tri dana na suncu. Inače, maslačak raste praktično svuda, na livadama, travnjacima, napuštenim njivama, oko puteva i naselja... Lekovit je zbog obilja pelina, cinka, flavonoida, B vitamina, sterola, tanina, kalijuma. Listovi su puni vitamina C i gvožđa.

Syndicate content