Malina - za ženske tegobe i višak kilograma

maline Malina (lat. Rubus idaeus) je zeljasta biljka iz porodice ruža. Malina je bogata antioksidansima. 100 grama plodova maline daje 44 posto dnevne preporučene količine vitamina C. Sadrži i resveratrol, koji usporava starenje, te visok udeo elagične kiseline, koja deluje antikancerogeno. U njenom sastavu su i vlakna, folna kiselina, vitamin K, vitamin E5, mangan, magnezijum, bakar, kalijum i omega 3 masne kiseline. Redovna konzumacija ulepšava ten, jača kosu, poboljšava zdravlje probavnog i kardiovaskularnog sistema, osnažuje imunitet i štiti od upala. Malina smanjuje delovanje slobodnih radikala i štiti od raka debelog creva, dojke, materice, jednjaka i prostate. Fitonutrijenti u malini sprečavaju širenje ćelija raka te ih podstiču na apoptozu, odnosno samouništenje. Ketoni u malini zaslužni su za kontrolu glukoze u krvi i pomažu u sprečavanju gojaznosti i dijabetesa.

Breskve su antioksidansi

breskva Plod breskve sadrži šecer, karotin, vocne kiseline, belancevine, skrob, mineralne sastojke, vitamine A, B i C, i na kraju gvožde. Odnos kalijuma i natrijuma je u odnosu sedam prema jedan, zbog cega je ovo aromaticno voce korisno svima sa problemom oticanja i otežanog izlucivanja mokrace. Breskva je dobra i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja smanjenog lucenja želudacne kiseline, kao i za cišenje organizma. U narodnoj medicini je izuzetno poznata kao sredstvo za cišcenje creva. Breskva se preporučuje osobama koje žele da smršaju jer jedna voćka sadrži 35 do 50 kalorija. Pored toga, bogata je vlaknima i vodom, pa ćete duže biti siti. Jedna breskva dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja. To je zbog toga što ovo voće sadrži andioksidanse koji sprečavaju porast lošeg holesterola.

Dobričica za zdravlje

dobricica Dobricica je trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20—40 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim drškama, srcoliki ili bubrežasti, naborani, po obodu nazubljeni, na nalicju crvenkasti. Cvetovi su Ijubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja- juna. Ne izgleda raskošno kao druge biljke, ali je toliko blagotvorna da je u narodu prozvana dobričica (Glechoma hederacea). Stari Sloveni su čak verovali da može da popravi i karakter čoveka, ne samo zdravlje. Sitni ljubičasto-plavi cvetići imaju brojna lekovita svojstva, dok meki baršunasti listovi mirisom podsećaju na nanu. Cveta od ranog proleća do kraja juna, zovu je i brštan trava, dobricarica, kotur, mesečnjak, niski bršljan..., vekovima se koristi u medicinske svrhe. Lekoviti su vrhovi grančica u cvetu, list, odnosno ceo nadzemni deo biljke.

Ružine latice jačaju srce i nerve

ruze Ruža ne samo što pleni lepotom već je i lekovita. Prava je riznica vitamina A, C, B3, D i E, dok su latice bogate eteričnim uljima, taninom, šećerom, limunskom i vinskom kiselinom, ali i brojnim aromatičnim sastojcima. Njen miris podiže raspoloženje, a sastojci u laticama jačaju srce i nerve. Čaj od cvetova pročišćava krv i smiruje. Ruža pomaže i kod lečenja upale grla, reumatizma, žutice, čišćenja jetre, vrtoglavice, glavobolje, a obnavlja i crevnu floru posle antibiotske terapije. Ružin cvet ublažava i menstrualne tegobe, naročito ukoliko je menstruacija obilna. Osim čaja delotvoran je i sirup od latica. Nakon branja i čišćenja od insekata i drugih delova biljke, latice se suše na toplom, suvom i tamnom mestu. Sušenje traje do nedelju dana, zavisno od vlažnosti okruženja. Da bi održale svežinu, kvalitet i miris, trebalo bi ih čuvati u dobro zatvorenoj ambalaži na suvom i tamnom mestu.

Bilje protiv alergija

alergija Alergijski rinitis poprima epidemijske razmere! Iako se ranije verovalo da se alergije razvijaju u ranom detinjstvu i mladosti, sada je dokazano da se mogu pojaviti u bilo kom životnom dobu. Svake godine sve više ljudi postaje alergično na neku vrstu polena ili hrane. Ako imate sezonske prehlade (javljaju se uvek u isto doba godine) koje traju duže od nedelju dana, vrlo je moguće da se ne radi o prehladi, već o alergijskom rinitisu. Alergijski rinitis, sa ili bez upale sinusa i konjuktiva, zajedno sa astmom predstavlja najučestaliju hroničnu nezaraznu bolest. Kao razlog sve učestalijih alergija navode se nagle klimatske promene koje slabe imunitet, sve raniji dolazak proleća, kao i zagađenje vazduha i hrane. U tretiranju alergijskog rinitisa treba izbegavati kapi i sprejeve za nos koje sadrže natrijum-hlorid jer dugotrajna upotreba isušuje i oštećuje sluzokožu nosa i sinusa.

Čuvarkuća i med

cuvarkuca-med Mnogi su ovaj narodni lek probali i zaklinju se u njegovu delotvornost, a evo kako se pravi. U pitanju je izvanredan univerzalni lek, koji se može upotrebljavati kod različitih problema i zdravstvenih tegoba. Čuvarkuća i med otklanjaju ciste, miome, leče tegobe sa želucem koje izaziva helikobakter pilori, jačaju imunitet, ublažavaju probleme sa štitnom žlezdom, olakšavaju varenje, popravljaju probavu, eliminišu zatvor i regulišu problem sa tvrdom stolicom, leče zapaljenje sluzokože i mnoge druge bolesti i tegobe.... 300 grama sočnih listova čuvarkuće samleti u mašini za meso ili blenderu i pomešati sa 500 grama domaćeg što kvalitetnijeg meda. Staviti u staklenu teglu, umotati u foliju i ostaviti da stoji poklopljeno u frižideru. Med i čuvarkuća kao lek se uzimaju ujutro na prazan stomak i to po jedna čajna kašičica, a pola sata nakon toga se ništa ne jede i ne pije.

Brokoli zdrava hrana

brokoli Pored toga što je ovo zeleno povrće odličan antioksidant, dokazano je da jača imunitet, kao i da je efikasno u prevenciji srčanih i malignih oboljenja. Brokoli je tamnozelena biljka koja pripada istoj porodici kao kupus, kelj i karfiol. Vodi poreklo iz Male Azije, a u Evropu je stigao u 16. veku, kada je francuska kraljica Katarina Mediči spoznala blagodeti ovog povrća i rešila da ono bude deo njen trpeze. Iz zemlje galskih petlova brokoli je potom stigao u Englesku, i to pod nazivom italijanska špargla. Na teritoriji Amerike pojavio se prvi put u 18. veku. Danas se pretežno uzgaja i jede u zemljama Mediterana. O njemu se u savremeno doba govori kao o povrću koje se nalazi na na vrhu liste namirnica važnih za zdravu ishranu. Prilikom kupovine brokolija treba birati samo one koje imaju zelenu boju, sa čvrstim i kompaktnim cvetovima. Žute glavice pokazuju da je plod prezreo i da neće biti ukusan.

Glog za jače srce

glog Od davnina, glog je bio nezamenljiv kod lečenja kardiovaskularnih bolesti. Koristio se za visoki krvni pritisak, oslabljene srčane mišiće i za aritmije. Iako je medicina daleko odmakla u lečenju kardiovaskularnih bolesti, naučnici i danas priznaju dobrobiti gloga. Čajevi i drugi preparati od gloga predstavljaju pravi izbor za srčane tegobe, ali ih treba uzimati uz obaveznu terapiju koju propisuju lekari. Delotvornost gloga na srce i srčane bolesti ispoljava se zahvaljujući posebnim jedinjenjima, poznatim kao oligomerni procijanidi, ali i drugim korisnim sastojcima... Cvet gloga se bere u proleće i suši u tankom sloju u hladovini na mestu gde postoji strujanje vazduha. Osušen, pakuje se u papirne vreće. Da bi se dobio kilogram osušenih cvetova, treba pripremiti pet do šest kilograma sirovih.... List se bere posle cvetanja, takođe suši u hladu, ali se pakuje u vreće od jute.

Pet šest oraha ili kikirikija dnevno za duži život i vitkiju liniju

orah Pet šest oraha dnevno značajno smanjuje rizik od prerane smrti, pokazuje najnovija holandska studija. Ranija istraživanja ukazivala su na vezu između oraha i kardiovaskularnih bolesti, ali ovo je prva koja je nedvosmisleno potvrdila taj odnos. Stručnjaci na univerzitetu u Mastrihtu utvrdili su desetogodišnjom studijom da se za 23 posto smanjio rizik od prerane smrti kod ljudi koji su jeli najmanje deset grama oraha ili kikirikija dnevno. To se ne može reći i za puter od kikirikija koji je slan i masan, upozoravaju stručnjaci. Više od 120.000 muškaraca i žena 55-69 godina dalo je 1986. podatke o svojim prehrambenim navikama, a nakon deset godina analizirana je njihova stopa smrtnosti. Rizik od prerane smrti zbog karcinoma, dijabetesa, respiratornih i neurodegenerativnih bolesti bio je manji među onima koji su jeli orahe, pokazalo je istraživanje.

Grašak će vas zasititi, a neće udebljati

grasak Mahunarka posebnog ukusa, a prepuna hranljivih materija, svakako je mladi grašak kojem upravo traje vrhunac sezone. Ukusan je, zasitan, daje vam energiju i ne treba vas brinuti ugrožava li vitku liniju jer zapravo ubrzava metabolizam. Grašak ima više kalorija, ugljenih hidrata, proteina i vlakana od ostalog povrća, ali to vas ne treba plašiti jer ćete telu obezbediti pravo malo bogatstvo zdravlja. Većinu povrća i voća obično sačinjava oko 90 posto vode, au slučaju graška taj je procenat nešto manji. Ipak, u 100 grama kuvanog graška ima tek oko 60 kalorija, što je neuporedivo sa kalorijama koje primer ima 80-gramska čokolada. Uz vitamine C i E, grašak je bogat vitaminom K, a to znači da je izvrstan za zdravlje kostiju i krvnog sistema. Osim toga, osiguraće vam vitamin B6 i folnu kiselinu, a uz proteine i vlakna, telo će dobiti oko 10 posto preporučene dnevne doze gvožđa.

Pečurke potencijalan izvor vitamina D

Preliminarna istraživanja pokazuju da bi pečurke, kratkotrajnim izlaganjem UV zracima, mogle da postanu značajan izvor vitamina D, nazivanog i „vitaminom sunca”, rečeno je na nedavnom naučnom forumu američke Uprave za hranu i lekove (FDA). Ovaj vitamin doprinosi čvrstini kostiju, sprečavajući osteoporozu. Uz to jača zube, umanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, a odskoro se smatra i da smanjuje smrtnost od raka debelog creva, dojke, prostate i nekih drugih organa. Izlaganjem već ubranih pečurki UV zračenju tokom samo nekoliko minuta, one postaju bogat izvor vitamina D, pokazalo je istraživanje koje je sponzorisao američki Savet za pečurke. Pečurke su širom sveta sve omiljenija hrana, naročito zbog toga što su siromašne masnoćama i imaju malo kalorija. Kako je rekao predstavnik jednog od vodećih američkih proizvođača pečurki „jedu ih zbog onoga što nemaju, a ne zbog onoga što imaju”.

Vitamini i previše i premalo nije dobro

Vitamini su danas sastavni deo života. Oni nas štite od prehlade, usporavaju starenje, smanjuju rizik od oboljevanja, navodno cak i od malignih bolesti. Neke vitamine uistinu treba stalno unositi u organizam kako ne bi došlo do manjka i ozbiljnih posledica po zdravlje. Drugi vitamini, koji se nakupe u organizmu, mogu tako nakupljeni preci dozvoljenu granicu i uzrokovati razlicite zdravstvene probleme. – Vitamini koji se tope u vodi, na primer vitakmin C, B6 ili PP, ne nakupljaju se u organizmu vec se izlucuju mokracom i znojem pa teško mogu preci dozvoljenu kolicnu u organizmu. Cak i kad se to dogodi, oni se brzo odstranjuju iz tela. Hipervitaminoza, odnosno prevelika kolicina vitamina, najcešce se odnosi na one vitamine koji su netopljivi u vodi, poput vitamina A, D i E, koji se tope u masti, ali i nakupljaju u masnom tkivu.

Bazga - zova, jedna od najlekovitijih biljaka.

zova Jedna od najstarijih i najpoznatijih lekovitih biljaka - zova, nakon decenije zapostavljenosti, ponovo se vraća u modu, potvrđuju brojne domaćice koje sve više otkrivaju prednosti ove biljke koristeći je za sokove, sirupe, džemove, likere, a poslastičari čak i za sladoled. Premda je zova široj javnosti poznata biljka, malobrojni su oni koji znaju njena brojna blagotvorna svojstva i uticaj na ljudsko zdravlje. Zova, naime, ima izuzetno efikasno antivirusno i antibakterijsko delovanje, koristi se u lečenju disajnih organa, bubrega, te mokraćnih organa, limfnog sistema i bolesti kože. U narodnoj medicini vekovima je poznata kao vrstan čistač digestivnog trakta, a antioksidativno delovanje cveta i korena bazge štiti od slobodnih radikala koji uništavaju ćelije ljudskog organizma.

Dragoljub protiv upale bešike

dragoljub Jednogodišnja zeljasta biljka, oko 15 cm visoka, skoro okruglih listova, gusto protkanih žilama. Jarki narandzastožuti cvetovi, išarani prugama, svojstvenog mirisa. Sadrzi sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog kojeg deluje antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šecer i vitamin C. Pomaže u lečenju infekcije mokraćnih puteva i upale bešike i bubrega, kao i bronhitisa. Zeljasta biljka dragoljub (Tropaeolum majus) ima lepe raznobojne cvetove, ali je mnogo više od baštenskog ukrasa. Gaji se u vrtovima, a raste sama u prozračnim bukovim šumama, voli topla i sunčana mesta. Cvetovi su žuti, ali variraju ka narandžastim nijansama, do vatreno crvenih. Dragoljub je izuzetno lekovit, a njegovu moć veličaju narodi Bolivije, Ekvadora, Kolumbije i Perua, odakle i potiče. U tim predelima se, pre svega, stavlja na rane koje sporo i teško zarastaju, da bi se sprečila infekcija. U Evropu je stigao u 16.

Dobro je jesti koprivu

kopriva Kopriva sadrži znatnu kolicinu hlorofila, mineralnih soli,kalcijum, kalijum, fosfor, gvoždje i vitamina C i drugih sastojaka koji pozitivno deluju na naš organizam. Cveta od proleca do jeseni i odlican je dodatak testeninama i rižotima, ali je najbolja kao sastojak guste supe. Kako poseduje lekovita svojstva, pravo je vreme da je uvrstite u jelovnik. Koprivu ne treba kuvati vec je dovoljno samo blanširati u vreloj vodi, ne duže od dva minuta. Tako se maksimalno cuvaju njena hranljiva i lekovita svojstva, a brojni su razlozi zbog kojih je dobro jesti koprivu Ona poboljšava rad probavnog sistema, ubrzava izbacivanje štetnih materija iz organizma, dobra je za cišcenje krvi i bubrega, pozitivno deluje na pankreas, pomaže snižavanje šecera u krvi, leci upale urinarnog trakta i stimuliše rad creva zbog cega deluje i kao diuretik,sadrži vitamine C i A, kalcijum, kalijum, gvožde, fosfor i brojne druge vitamine i minerale.

Syndicate content